Kako klimatske promene utiču na zdravlje Novosađana?

Aleksandra Reves

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs
Novi Sad
27.06.2024.
17:00 > 17:03
Klimatske promene sve su vidljivije i u Novom Sadu, pa se samim tim postavlja i pitanje na koji način one utiču na zdravlje građana.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Kako klimatske promene utiču na zdravlje Novosađana?
Foto: 021.rs
Gradske vlasti razvile su Akcioni plan za održivu energiju i klimu (SECAP), a u okviru ovog dokumenta nalaze se i podaci o stanju klime u Novom Sadu i načinima na koje klimatske promene mogu uticati na građane.
 
Kako se navodi, izmenjeni klimatski uslovi utiču na globalno stanovništvo, biodiverzitet, prirodne resurse, infrastrukturu, kao i privredne i društvene delatnosti. S obzirom da odgovor na rizike nije struktuiran, potrebno ga je prilagoditi regionalnom i lokalnom nivou.
 
Isto tako, ističe se da klimatske promene pre svega predstavljaju negativne posledice uticaja čovečanstva na činioce klimatskog sistema.
Kakva je klima u Novom Sadu?
 
Kako je 021.rs ranije pisao, u poslednjoj deceniji prosečna temperatura bila je gotovo 13 stepeni Celzijusa, RHMZ je većinu godina označio kao ekstremno tople.
 
U Programu zaštite životne sredine Novog Sada za period od 2015. do 2024. godine navodi se da najveći vojvođanski grad ima umereno-kontinentalnu klimu, što podrazumeva kišovita proleća, topla i suva leta, suvlje jeseni od proleća i hladne zime sa malo snega. Navodi se i da je, prema dugogodišnjim merenjima u Meteorološkoj stanici na Rimskim šančevima, srednja godišnja temperatura 11 stepeni Celzijusa.
 
Međutim, u periodu od 2014. do 2023, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, pet godina u Novom Sadu je imalo središnju temperatura vazduha iznad 12 stepeni, a ostalih pet iznad 13. Najtoplija je bila upravo prethodna, 2023, kada je srednja godišnja temperatura vazduha bila čak 13,9 stepeni Celzijusa.
U protekloj deceniji u Novom Sadu su zabeleženi najtopliji mart, jul, septembar i oktobar, drugi najtopliji jul, kao i prva zima u kojoj nije bilo ledenih dana. To su samo neke od stavki koji se mogu naći u godišnjim izveštajima RHMZ-a.
 
Kako se navodi u tekstu SECAP-a, učestaliji i intenzivniji ekstremni događaji na lokalu se događaju usled klimatskih promena, odnosno povećanja temperature na globalnom nivou.
 
U Srbiji se to u proteklim decenijama odnosi pre svega na povećanje broja letnjih dana i tropskih noći, trajanja toplih talasa, kao i povećanje dužine vegetacionog perioda, smanjenje broja mraznih i ledenih dana, ali i povećanje indeksa jakih i ekstremnih padavina.
 
"Na području Novog Sada prisutna je pojava bujičnih tokova i erozije, pri čemu se, usled klimatskih prilika i prirodnih karakteristika javlja vodna erozija - karakteristično za područje velikih reka i ostalih tokova na području Srema i Fruške gore", piše u dokumentu.
 
  
 
Kakvi su klimatski scenariji?
 
U posebnom delu Akcionog plana navedene su i projekcije klime, odnosno mogući klimatski scenariji u budućnosti, sve do narednog veka.
 
Kako piše, "analiza scenarija koristi se za suočavanje sa nesigurnom budućnošću". Za potrebe izrade procena, dodaje se, korišćeni su podaci iz mreže meteoroloških stanica kojom upravlja Republički hidrometeorološki zavod Srbije.
 
Prikazana su dva moguća scenarija budućih klimatskih uslova, jedan srednji i jedan ekstremni, koji ukazuju na mogući porast temperatura u budućnosti.
 
Kada je reč o periodu od 2011. do 2040. godine se prema prvom scenariju očekuje porast temperature između 0,5 i 0,9 stepeni Celzijusa, dok je prema drugom porast očekivan između 0,3 i 0,7 stepeni.
 
Prema projekcijama za period između 2041. i 2070. godine, prvi scenario predviđa porast temperature od 1,8 do dva stepena, a drugi od 1,6 isto do dva.
 
Do kraja veka, odnosno 2100. godine, očekivana promena po drugom scenariju je 3,6 do četiri stepena Celzijusa, a prema prvom između 3,2 i 3,6 stepeni. Dodaje se i da bi najizraženije zagrevanje moglo da bude tokom letnje i jesenje sezone.
 
Pri klimatskim promenama, većina sektora života ljudi su ugroženi. Tako su, osim javnog zdravlja, u opasnosti i vodni resursi i kvalitet vode, šume i biološka raznovrsnost, infrastruktura, poljoprivreda, kao i turizam i ekonomija. Sve ovo utiče i na život i bezbednost ljudi.
 
  
 
Kako klimatske promene utiču na građane?
 
Kako piše u Akcionom planu, uslovi života kako u urbanom području tako i u ruralnim krajevima zavise, između ostalog, i od kvaliteta životne sredine i od klimatskih uslova.
 
Dodaje se da je stanovništvo u gradskoj sredini, uz izloženost klimatskim promenama koje se tokom letnjih meseci najviše ogledaju u pojavi toplotnih talasa, tropskih dana i noći, izloženo i povećanom riziku od smrti usled hroničnih nezaraznih bolesti, pre svega kardiovaskularnog i respiratornog sistema.
 
"Usled povećanja temperature tokom leta javlja se česta iscrpljenost, a ona može dovesti do povećanog rizika od srčanog udara i smrti. Istovremeno, toplotni talasi mogu uticati na stvaranje uslova za širenje vektorskih i zaraznih bolesti, zbog izmenjenih alergijskih obrazaca", piše u ovom dokumentu.
 
Isto tako, moguće su i bolesti povezane sa povećanom temperaturom, kao što su sunčanica, toplotni udar ili bubrežni kamenci.
 
Pri povećanju prosečne temperature može se desiti i porast zaraznih bolesti koje se prenose putem hrane, kao što je na primer trovanje salmonelom. Dodatno, može doći i do porasta zaraznih bolesti kao što su virus Zapadnog Nila, encefalitis, Lajmska bolest, ali i povećan pritisak na regionalne zalihe vode za piće i ugroženost od požara i zagađenja vazduha.
 
Takođe, usled sušnih perioda beleži se i povećan nivo alergena u vazduhu, "a kako je polenska alergija okarakterisana kao oboljenje koje u poslednjih nekoliko godina gotovo da poprima epidemijski karakter, veoma je značajan njihov uticaj na javno zdravlje". Uticaj na ovo ima svakako i loš kvalitet vazduha, odnosno zagađenje.
 
Na nemogućnost snabdevanja hranom mogu da utiču suše, odnosno na promenu useva i nestašicu vode. Takođe je moguća i pojava zaraznih bolesti koje se prenose vodom i hranom.
 
Ekstremna hladnoća takođe ima uticaj na javno zdravlje i ogleda se kroz smanjenje radne produktivnosti, a povišen je i rizik od smrzavanja. Tokom ovog perioda se zbog provođenja većine vremena u zatvorenim prostorijama kao posledica javljaju i učestale respiratorne infekcije, pre svega virusi, koji se prenose kapljičnim  putem. 
 
Ističe se i da poplave, kao posledica većih padavina, mogu dovesti i do potencijalne kontaminacije površinskih i podzemnih voda i okolnih zemljišta opasnim materijama i kanalizacijom.
 
Kada je reč o uticaju ovih pojava na zdravlje, navodi se da se mogu pojaviti u vidu povreda ili smrti usled davljenja, ali i povećanje učestalosti zaraznih bolesti koje se prenose putem vode ili kanalizacije.
 
"Klimatske promene će sigurno dovesti do promene rasprostranjenosti i povećanja učestalosti vektorski prenosivih zaraznih bolesti, kao što u malarija, denga  groznica, Virus Zapadnog  Nila i slično, ali i širenje zaraznih bolesti koje se prenose putem vode, kao što su kolera i dijareja", piše u SECAP-u. 
Loš kvalitet vazduha, odnosno zagađenje, utiču na povećanje pojave astme ili hroničnih opstruktivnih bolesti pluća i drugih respiratornih oboljenja.
 
Požari, svakako, utiču na to da se ljudi povrede ili da preminu od opekotina i inhalacije dimom, a moguća su i oboljenja oka i respiratornog takta usled izloženosti dimu.
 
Akcionim planom predviđaju se mere kojim će se smanjiti emisija ugljen-dioksida u Novom Sadu, a problemi koji se mogu pojaviti pri povećanoj temperaturi i porastu nivoa ugljen-dioksida jeste porast alergija uzrokovanih polenom, kao i broja slučajeva sa osipom kože i alergijskim reakcijama na biljke i drveće.
 
Na zdravlje stanovništva, naročito na najosetljivije grupe (stari, ljudi sa hroničnim bolestima, ljudi koji rade na otvorenom), najizraženiji uticaj imaju ekstremno visoke i ekstremno niske temperature. 
 
Kako Grad Novi Sad Akcionim planom za održivu energiju i klimu planira da smanji emisiju ugljen-dioksida, prilagođavanje klimatskim promenama i smanjenje energetskog siromaštva pročitajte OVDE.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

klimatske promene SECAP

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

  • Saša

    28.06.2024 • 08:33
    Psiha
    Klimatske promene jako loše utiču na psihički bolesne osobe.
    A kako ste vi Dušane?

  • Aleksej

    28.06.2024 • 07:34
    Xexe
    MA da sto neko napisa, necemo mi ni docekati klimatske promene, nemamo taj problem, pocrkacemo od zagadjenja od rudnika i drugog sto nam nasi prijatelji iz EU poklanjaju.

  • Konkretno

    27.06.2024 • 22:14
    Posadite veliko odraslo drveće ispred poliklinike, u ona 3 mesta gde su posađene čačkalice,i stavite mu crevce s vodom. Ljudi koji čekaju se peku na suncu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 8 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Počela prijava za državnu pomoć od 6.000 dinara
Počela prijava za državnu pomoć od 6.000 dinara
Još troje profesora dalo otkaz u Jovinoj gimnaziji, podnete krivične prijave protiv direktora
Još troje profesora dalo otkaz u Jovinoj gimnaziji, podnete krivične prijave protiv direktora
Poštar iz Čapljine nestao sa penzijama: Stigao do Turske, krajnji cilj mu je Tajland
Poštar iz Čapljine nestao sa penzijama: Stigao do Turske, krajnji cilj mu je Tajland

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti

Najkomentarisanije