"Za sitan novac potpisuje se sve i svašta": Koliko verujete državi nakon tragedije u Novom Sadu?
Septembarsko istraživanje Demostata potvrdilo je da tek 14 odsto ispitanih u anketi veruje Vladi Srbije.
Foto: 021.rs
Gotovo tri puta više (48 odsto) je onih koji decidirano kažu kako joj ne veruju.
Još je gora situacija kod lokalnih vlasti, u koje veruje tek svaki deseti građanin (10 odsto), a skoro pet puta više (48 procenata) je onih koji im ne veruju.
Na najsuroviji mogući način, pokazano je da su građani u pravu - institucije ne funkcionišu.
Posledica je 14 žrtava urušene nadstrešnice na tek renoviranoj zgradi Železničke stanice, a iznad autobuskog stajališta koje tu, po planskim dokumentima, nije trebalo da bude. I dok se traže krivci u rasponu od "zuba vremena", što je prilično cinično, jer se zbog toga i renoviralo, do projektanta, izvođača, čitave linije podizvođača, nadzora - u vazduhu vise sve brojnija pitanja, prenosi Demostat.
To stanje nesigurnosti koje se dogodilo nakon nesreće u Novom Sadu, ima svoje korene, kaže za Demostat Ivan Ignjatović, profesor Građevinskog fakulteta na predmetu Sanacija, rekonstrukcija i održavanje betonskih konstrukcija.
On objašnjava da su pregledi definisani Pravilnikom za građevinske kontrole i da postoje tri nivoa: osnovni, glavni i monitoring, a da se vrše u utvrđenom vremenskom rasponu u zavisnosti od klase objekta, na pet godina kad je reč o mostovima, tunelima, objektima preko 50 metara raspona ili visine, a na 15 kod svih drugih.
Otvara se sve glasnije pitanje da li je sada potrebno da se izvrši vanredni inspekcijski nadzor svih novijih, ali i ranije zidanih građevina, po pravilu neodržavanih onako kako struka nalaže. I da li država ima (stručan) kapacitet da to obavi.
Pitanje je i da li će to ugroziti planirane investicije, poput EXPO-a, metroa, a i predsednik Aleksandar Vučić ozbiljno se zabrinuo da li će imati ko da potpiše te dozvole, projekte i radove, čime je i sam na neki način priznao da ili sumnja u integritet stručnjaka koji su angažovani ili u skraćene procedure koje prosto prizivaju propuste.
"U praksi oni koji gazduju tim objektima vrlo retko ili uopšte ne rade te preglede. A pravilnik je podzakonski akt i njegova primena je obavezna. Železnička stanica spada u grupu objekata sa specifičnim i nestandardnim sistemima što je zahtevalo pregled svakih pet godina. Trebalo bi videti da li ga je bilo, da ne ocenjujemo unapred, a ako nije, sasvim je logično da se za objekat star 60 godina, a koji je predviđen za rekonstrukciju, pre toga uradi osnovni tehnički pregled i ocena stanja", kaže Ignjatović i dodaje da tu vrstu provere rade isključivo građevinski inženjeri sa licencom za konstrukcije i ukoliko je potpisao neko drugi, to predstavlja delovanje van nadležnosti u sistemu izrade tehničke dokumentacije.
Ističe da stanje u građevinarstvu nije sjajno, da se "za sitan novac potpisuje sve i svašta", a da je sistem kontrole i licenci obesmišljen jer niko ni za šta nije odgovarao iako je bilo osnova za to.
Što brže i jeftinije, na kraju sve skuplje
"U našoj struci već godinama su preko svake mere i granice eksploatisana dva zahteva: brzina i ušteda. Sve izmene zakona o planiranju i izgradnji unazad 10-15 godina principijelno su urađene da bi se ubrzalo izdavanja građevinske dozvole. To je sjajno za jednu atmosferu "ajmo, radimo", ali postoji i izreka da što je brzo to je kuso. Ranije ste imali glavni projekat koji je sadržao i statitčki proračun i detalje armature, oplate, u čeličnim konstrukcijama detalje čelika. Sada postoji, baš tako se i zove, projekat za građevinsku dozvolu. On je na mnogo nižem nivou, ne sadrži ove detalje a samo on podleže tehničkoj kontroli. Za objekte od velikog značaja gde je nadležna Republička reviziona komisija, vrši se provera na nivou idejnog projekta, ali projekat za izvođenje radova, kao i kod ostale gradnje, ne podleže tehničkoj kontroli", ističe Ignjatović.
Dodaje da u praksi investitor zatraži da mu se napravi projekat za građevinsku dozvolu po principu "moram da je dobijem". To se uradi navrat-nanos samo da se podnesu papiri i dobije dozvola, a onda se praktično nanovo projektuje i pitanje je koliko to ima veze sa onim za šta je dozvola dobijena. A dalje, do izvođačkog projekta koji tek ne podleže nikakvoj kontroli, rade se izmene i izmene, pa više niko ne može da utvrdi početak i kraj.
"Pitanje je da li se na kraju uradi projekat izvedenog stanja koji treba da popiše razlike između projekta za građevinsku dozvolu i onoga što je u praksi urađeno. Još gore, dok se papiri slažu da bi se formalno podneli za građevinsku dozvolu, na terenu se već pod dozvolom za takozvane pripremne radove, što je zapravo priprema terena, uveliko pobijaju šipovi. Nemate još projekat, nemate konstrukciju a pobijaju se šipovi da se na njih osloni objekat za koji se još ne zna kako će da izgleda. To je jedan haos koji je nastao zbog ubrzavanja procedura", navodi profesor Ignjatović.
On naglašava i da upotrebna dozvola koja se dobija na kraju procesa, nije toliko bitna ukoliko je izvršen tehnički pregled koji pozitivnim rešenjem dokazuje usklađenost između građevinske dozvole i izvedenih radova, odnosno tehničke dokumentacije koja dokazuje da su ispunjeni standardi gradnje.
"Imao sam uvid u idejni projekat rekonstrukcije zgrade železničke stanice u Novom Sadu i u njemu nema te nadstrešnice. Ono što je gledao građevnski inženjer kontruktivac je sama fasada na kojoj su menjali neke nosače, horizontalne elemente, ali posle toga ide projekat za građevinsku dozvolu, koji nisam video ali sigurno je da postoji. Da li su u tom trenutku ušle u igru izmene na nadstrešnici, ne znam. Moguće je da nisu jer se u praksi često dešava da se sve što je škakljivo ostavi za posle dobijanja građevinske dozvole. A kad dobijete građevinsku dozvolu, to znači da je objekat prošao tehničku kontrolu, nakon toga se radi izvođački projekat ali tu nema više nikakve kontrole, samo je pitanje ko će da potpiše", kaže Ignjatović.
Dodaje da je Građevinski fakultet stalno zahtevao da se uvede tehnička kontrola projekta za izvođenje, ali ih niko nije slušao. Tražila se samo brzina, dok o faktoru uštede priča počinje već na nivou idejnog projekta. Gleda se kako smanjiti dimenzije elementa, količinu armature, konačnu cenu.
Međutim, na pitanje kako je uprkos tome, svaki naredni projekat sve skuplji, da se cena izgrađenih kvadrata i kilometara višestruko uvećava i prevazilazi slične ili komplikovanije građevine u zemljama iz okruženja – odgovor je da to izlazi iz domena građevinsrstva kao struke.
Zašto neko da radi kad ne zna
On navodi da su u razvijenom svetu, evropskim zemljama, prakse različite. U nekima se radi na osnovu licenci u drugima ne ali zato postoji sistem osiguranja koji definiše odgovornost.
"Firma koja radi mora da ima plaćeno osiguranje, novčane bankarske garancije koje obezbeđuju materijalnu odgovornost za njegovu ispravnost. Prakse su različite, ali i mentalitet. Na jednom skupu u Švajcarskoj, koja nema licence, rekao sam kolegi da kod njih svako može da potpiše projekat. Pogledao me je u čudu: “A zašto bi on to potpisao ako ne zna da radi", priča profesor Ignjatović.
Povodom tragedije u Novom Sadu, Građevinski fakultet u Beogradu izdao je saopštenje u kome je ponudio stručnu pomoć u utvrđivanju uzroka nesreće, ali je i apelovao na "poštovanja propisanih tehničkih normi i pravila građevinske struke" kako bi se obezbedio "nezavisan rad građevinskih inženjera u svim fazama projektovanja, građenja, rekonstrukcija i nadzora, bez spoljnih pritisaka, što je nažalost, vrlo česta pojava u praksi".
Stručnu pomoć ponudila je i Inženjerska komora Srbije, koja je najavila da će staviti na raspolaganje tim eksperata dok će Sud časti Komore prikupiti činjenice kako bi utvrdio uzrok tragedije i eventualnu odgovornost inženjerske struke.
Tekst u celosti čitajte na Demostatu.
Pročitaj još
Podsetimo, prošlo je više od deset dana od nesreće na Železničkoj stanici u kojoj je stradalo 14 osoba, a troje je teško povređeno.
Zbog nesreće su organizovani protesti u Novom Sadu i Beogradu, a privođeni su građani i aktivisti koji su učestvovali na protestu 5. novembra.
Međutim, javnost je još uvek bez odgovora ko je kriv za nesreću.
U Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu saslušano je više od 50 osoba zbog tragedije na Železničkoj stanici kada je nakon pada nadstrešnice poginulo 14 osoba, dok je troje teško povređeno.
Javnosti je, za sada, poznato samo da je među saslušanima u svojstvu građanina bio i bivši ministar građevine Goran Vesić. Tužilaštva se nisu oglašavala u vezi sa nesrećom na Železničkoj stanici u Novom Sadu još od 5. novembra. Portal 021.rs je u više navrata slao pitanja u vezi sa nesrećom, ali ovaj organ ne reaguje.
Pitanja koja smo postavili (i postavljaćemo) njima, ali i drugim nadležnima u ovom slučaju, možete da vidite OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Skup podrške Dijani Hrki večeras u Novom Sadu: "Nisi sama"
03.11.2025.•
0
Skup podrške Dijani Hrki, majci jednog od poginulih ispod nadstrešnice Železničke stanice 1. novembra prošle godine, održaće se večeras u Novom Sadu.
Revizor: Novi Sad teško kršio obaveze, plate po uvećanim koeficijentima
03.11.2025.•
7
Državna revizorska institucija (DRI) je u poslerevizionom izveštaju ocenila da je Grad Novi Sad teško kršio obavezu dobrog poslovanja.
Vozovi i dalje stoje, Srbijavoz se ne oglašava
03.11.2025.•
29
Vozovi na prugama u Srbiji i dalje ne saobraćaju, nakon dojava o bombama 31. oktobra.
Poskupela rekonstrukcija ulica u Sremskim Karlovcima: Potrebno dodati i ivičnjake
03.11.2025.•
2
Rekonstrukcija Matoševe ulice i Andrea Volnog u Sremskim Karlovcima poskupela je za skoro tri miliona i sada iznosi više od 62,8 miliona dinara sa obračunatim porezima.
Cele nedelje u Novom Sadu sunčano, jutra ledena
03.11.2025.•
0
Naredni dani u Novom Sadu biće sunčani, ali hladni, naročito jutra.
Novosađani danas kreću za Beograd zbog Dijane Hrke: "Pravac je samo jedan"
03.11.2025.•
11
Zborovi građana Novog Sada pozvali su Novosađane da danas krenu ka Beogradu kako bi dali podršku Dijani Hrki, koja je juče stupila u štrajk glađu.
Portal 021.rs nominovan za najbolji informativni sajt u regionu: Glasanje publike u toku
03.11.2025.•
10
Portal 021.rs je treću godinu zaredom nominovan za najbolji informativni sajt u regionu, u izboru koji organizuje Media daily.
Vikend doneo lepe vesti: U Novom Sadu rođeno 17 beba, među njima i blizanci
03.11.2025.•
0
U Novom Sadu je proteklog vikenda rođeno 17 beba.
Danas u Novom Sadu tmurnije, hladnije, a moguća je i kiša
03.11.2025.•
0
Danas će u Novom Sadu biti tmurnije i hladnije, uz moguću kišu.
Alonu Ohelu koji je bio u Hamsovom zatočeništvu operisano oko
02.11.2025.•
1
Alon Ohel, koji je bio u Hamsovom zatočeništvu od 7. oktobra 2023. godine i koji je nedavno oslobođen, uspešno je operisan.
VIDEO Protestna šetnja u Novom Sadu: Traže se izbori i lustracija, poslata podrška Dijani Hrki
02.11.2025.•
6
Skup podršku Dijani Hrki, čiji je sin poginuo pod nadstrešnicom i koja štrajkuje glađu, organizovan je i u Novom Sadu. Na večerašnjem skupu građani su zatražili izbore.
Licitacija za zakup poslovnih prostora na pijacama u sredu u "Tržnici"
02.11.2025.•
0
Javna licitacija za davanje u zakup slobodnih poslovnih prostora na pijacama u Novom Sadu održaće se u sredu, 5. novembra.
Zborovi građana Novog Sada večeras organizuju skup podrške Dijani Hrki
02.11.2025.•
1
Zborovi građana Novog Sada večeras organizuju skup podrške Dijani Hrka, čiji je sin jedna od žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu, koja je danas počela štrajk glađu.
Arhiv javnih skupova: Na skupu u Novom Sadu bilo je oko 110.000 ljudi
02.11.2025.•
23
Procenu broja građana na komemorativnom skupu u subotu u Novom Sadu dao je i Arhiv javnih skupova.
Bačulov na odeljenju intenzivne nege, danas neće biti saslušan u tužilaštvu
02.11.2025.•
3
Advokat odbornika u Skupštni Novog Sada Miše Bačulova, Milan Alanović, izjavio je da je njegov klijent stabilnog zdravstvenog stanja, ali je i dalje na odeljenju intenzivne nege.
Šabić: Hapšenje Bačulova kao i druga "spektakularna privođenja" služi istoj svrsi i imaće isti epilog
02.11.2025.•
1
Hapšenja Miše Bačulova, odbornika u Skupštini Novog Sada, imaće sudbinu "sličnih spektakularnih (hapšenja) koje tabloidi koriste za zaluđivanje i zastrašivanje bar dela javnosti, a nadležni organi razvlače u nedogled".
Nedelja pred Novosađanima hladnija, ali uz dosta sunca
02.11.2025.•
0
Nedelja pred Novosađanima biće osetno hladnija, a startovaće tmurnije.
VIDEO: Dijana Hrka započela štrajk glađu, policija joj nije dala da priđe Skupštini Srbije
02.11.2025.•
19
Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, poginulog u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, u 11.52 časa počela je štrajk glađu ispred zgrade Skupštine Srbije u Beogradu.
Građani i studenti pešače iz Novog Sada u Beograd u znak podrške Dijani Hrki
02.11.2025.•
6
Grupa građana, među kojima je i desetak studenata, krenula je iz Novog Sada pešice u Beograd, kako bi podržali Dijanu Hrku koja je započela štrajk glađu.
Vučić: U Novom Sadu u piku bilo oko 40.000 ljudi
02.11.2025.•
65
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da su blokaderi odgovorili negativno na njegovo izvinjenje, za teške reči koje je izgovarao o njima, jer je "takva mladost, u revolucinarom zanosu istrče pre nego što promisle".
Još danas toplo i sunčano u Novom Sadu
02.11.2025.•
0
Još danas će u Novom Sadu biti sunčano i toplo.
Komentari 33
dacic
svakim danom u svakom pogledu sve vise propadam! zbog bagre
ssss
Драган
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar