Mali broj ozakonjenja objekata u Novom Sadu: "Ljudi više i ne žele da pokušaju"

Autor: Božidar Milovac

Novi Sad

16.08.2025.

09:00 > 10:25

Prema podacima Ministarstva građevinarstva, u poslednjih deset godina u Novom Sadu su ozakonjena svega četiri objekta.

Mali broj ozakonjenja objekata u Novom Sadu: "Ljudi više i ne žele da pokušaju"

Foto: 021.rs (ilustracija)

Na nivou Srbije tokom jedne decenije legalizovano je tek 1.346 objekata.

Iz godine u godinu objavljuje se informacija koja se ne menja mnogo, a to je da, kako pokazuju podaci NALED-a, u Srbiji ima više od dva miliona nelegalnih objekata.

Ipak, ove brojke mogu da zavaraju. Kada govorimo o legalizaciji objekata, postoji razlika između ozakonjenja u odnosu na druge postupke.

Ozakonjenje je poseban proces kojim se legalizuju objekti izgraženi bez dozvole pre stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju sa kraja 2015. godine.

U pravnoj praksi, ovi slučajevi se kolokvijalno nazivaju "starim" slučajevima i kako za 021.rs objašnjava advokatica Jelena Malešev, specijalizovana upravo za slučajeve legalizacije, proces za ove slučajeve je "često vrlo usporen" zbog brojnih problema i to često demotiviše građane od pokušaja legalizacije.

"Ovo su takozvani 'stari' slučajevi – objekti izgrađeni bez dozvole pre 2015. godine, koji se naknadno uvode u legalne tokove. To su često predmeti sa ozbiljnim pravnim problemima: nerešeni imovinsko-pravni odnosi, nesaglasnost stanara u zgradama, ili gradnja na zemljištu na kojem po zakonu ne sme da se gradi. Ljudi koji znaju da ih čeka takva procedura često ni ne pokušavaju da uđu u proces", kaže Malešev.

Novi objekti koji se sada grade, grade se u skladu sa propisima i stoga ne prolaze kroz ovaj proces. Za njih se dozvole izdaju preko Sistema objedinjene procedure (CEOP), gde se izdavanje građevinske dozvole odvija elektronski, kao i prijava radova i dobavljanje drugih dokumenata i, kako dodaje sagovornica, "u znatno kraćem roku".

Zašto Novi Sad ima samo četiri ozakonjena objekta?

Na ovo pitanje, sagovornica objašnjava da je u pitanju kombinacija komplikovane procedure koja za posledicu ima i nezainteresovanost građana.

"Imate zgrade gde je potrebno da svi stanari daju saglasnost. Ako imate 25 ili 30 stanova, naći sve koji žele da učestvuju u zajedničkoj legalizaciji je skoro nemoguće. A pojedinačna legalizacija stana je znatno skuplja. U takvim slučajevima mnogi odustanu", kaže advokatica.

Dodaje i da je od 2015. godine prošlo dovoljno vremena da su rešeni svi lakši slučajevi, dok su ostali oni koje je gotovo nemoguće privesti kraju.

"Sada mi se u poslednjih godinu-dve javljaju gotovo isključivo ljudi sa pravno nerešivim situacijama, ili sa problemima koji traže ozbiljna ulaganja – poput konverzije zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko", pojašnjava advokatica Malešev za 021.rs.

NALED-ove brojke

Prošle godine, kada je NALED iznosio svoje brojke, ostalo je upečatljivo i da se, prema njihovim brojkama, godišnje reši oko 40.000 predmeta. Ni ova brojka nije obećavajuća za broj od preko dva miliona nelegalnih objekata, ali je svakako znatno veća od brojke od 1.346 za deset godina.

Razlika je u tome što podaci koje NALED iznosi imaju širi spektar - oni podrazumevaju sve postupke legalizacije na nivou lokalnih samouprava, ne samo formalna ozakonjenja kojima se Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastukture bavi.

U taj broj od 40.000 legalizacija godišnje dakle spadaju predmeti u svim fazama procesa - od podnošenja zahteva, preko upisa u katastar pa uključuje čak i slučajeve novih objekata.

Ipak, upečatljivo je da i NALED dodaje da je proces spor i da oni zbog toga predlažu neku vrstu digitalizacije i centralizacije sistema, kako bi se ubrzalo rešavanja predmeta.

Kako legalizacija izgleda u praksi?

Advokatica Jelena Malešev, koja se specijalizuje u temi legalizacije, objašnjava za 021.rs da brojke iz Ministarstva pokazuje da ljudi sve češće uopšte i ne žele ni da pokušaju da legalizuju objekte.

"Ljudi sa 'starim' predmetima uglavnom više i ne ulaze u proces, jer su to često skoro nerešive pravne situacije. Najčešći problemi su nerešeno vlasništvo, nesaglasnost u stambenim zajednicama ili činjenica da je objekat građen na zemljištu na kome po zakonu ne sme da se gradi", objašnjava advokatica Malešev.

Ona dodaje da je i "sama primetila" da se interesovanje građana za ozakonjenje objekata smanjuje iz godine u godinu i da se u postupak ozakonjenja sada uglavnom uključuju samo oni koji imaju ozbiljan razlog ali i "spremnost da prođu kroz ovaj proces".

Zašto ne znamo tačan broj objekata?

Prilikom naše komunikacije sa Ministarstvom, oni su istakli da "ne poseduju podatke o broju nezakonito izgrađenih objekata" od 2015. godine naovamo, a podsećamo na prethodne pokušaje prikupljanja ovih podataka kada su loši satelitski snimci uzrokovali da se na njima ne vidi sve najjasnije. Tom temom su se u više navrata bavili novinari Pištaljke kao i 021.rs i te tekstove možete pronaći OVDE.

Poslednji podaci koji se nalaze na sajtu Ministarstva datiraju iz 2017. godine i tom prilikom je brojka takođe bila nešto iznad 2.000.000 nelegalno izgrađenih objekata.

Tom prilikom je broj nelegalno izgrađenih objekata u Novom Sadu iznosio 28.814 objekata.

Mala brojka ozakonjenih objekata u Novom Sadu i pad ukupnog broja rešenja na nivou države ukazuju da je proces "spor", kako kaže advokatica Malešev ali i da su objekti koji nisu ozakonjeni do sada pokazatelj da su u pitanju kompleksnija pravna pitanja od onih prethodnih.

Bez objedinjene evidencije i efikasnije procedure, problem nelegalnih objekata, za sada, ne izgleda rešivo.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

legalizacija nekretnina

Komentari 22

Hronološki Najpopularniji

Žarko

23.08.2025 • 22:29

Sporo to nešto ide u Novom Sadu, u Beogradu su objekti u Pionirskom parku odavno legalizovani.

0 0 0
Samo konkretno

19.08.2025 • 00:38

Koliko skupi

Vidim da se dosta komentariše da su geometri i arhitekte skupi, pa me zanima koliko je to npr u NS? Jer, ako za npr kuću prizemlje+sprat sa oko 200kvm platite geometru 150-200e i arhitekti 200-300e to daje iznos od 350-500e. Tako da se to ne može smatrati skupim, jer za dozvolu za takav objekat treba najmanje 3000e i plus na kraju upotrebna koja košta koliko i legalizacija! Što znači da je svako ko je gradio po Zakonu ispao "budala"! Dakle, ako sveukupno sa taksama legalizacija takvog objekta ne prelazi 700e, to realno nije skupo!

7 1 +6
Kaja

17.08.2025 • 10:10

Lupetanje

Ne radite ništa, sve iskomplikujete. RGZ država i državi, neće advokatima da odgovaraju na upit. Legalizacija je čista korupcija, plati, podmaži te advokata, te nekog u RGZu i td. Recite istinu, legalizacija je teška korupcijska mašinerija.

19 3 +16

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.