Zbog žvrljanja po školskim klupama i zidovima učionica, neopravdanog izostanka sa časova, dopisivanja ocena, unošenja alkohola, narkotika, duvana, oružja, neprikladnog odevanje učenici će u Srbiji ubuduće obavljati društveno-koristan i humanitarni rad.
Ovo su samo neki od prekršaja za koje Ministarstvo prosvete predviđa izvršavanje određenih aktivnosti novim Pravilnikom o društveno-korisnom, odnosno humanitarnom radu.
„Cilj njegovog donošenja je intenziviranje razvijanja društveno-odgovornog ponašanja, kao i svesti o važnosti i potrebi nadoknade načinjene štete i drugih pozitivnih društvenih vrednosti", navodi se odgovoru koji je BBC na srpskom dobio iz Ministarstva prosvete.
Pravilnik stupa na snagu 15. septembra i obavezuje sve škole da učenicima za određene prekršaje propisuju obavljanje određenih aktivnosti. Za uzvrat, opomene i ukori će im biti izbrisani.
„Prema Pravilniku, svaka škola je u obavezi da svojim opštim aktom propiše način evidentiranja i praćenja društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada i izveštavanja o njegovim efektima.
S obzirom na to da je škola obavezna da od dana stupanja na snagu ovog Pravilnika poštuje njegove odredbe, u interesu svake škole je da najbrže moguće donese ovaj akt", kažu za BBC na srpskom u Ministarstvu prosvete.
Pravilnik o društveno-korisnom i humanitarnom radu donet je na osnovu Zakona o osnovnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja iz aprila prošle godine.
Škola određuje vrstu zadatka učeniku u skladu sa težinom učinjenog prekršaja. Škole će biti u obavezi da prate izvršenje i izveštaje dostavljaju ministarstvu.
Pravilnikom su predviđene tri kategorije povreda - lakše, teže i povrede zabrane. U zavisnosti od težine povreda, propisane su i aktivnosti, kao i dužina obavljanja.
Tako će, recimo, učenik sa opomenom dve nedelje dva puta sedmično obavljati određeni zadatak. Za ukor nastavničkog veća, što je najviši nivo izrečene mere, obavljaće ga četiri nedelje četiri puta nedeljno. Trajanje aktivnosti će biti između 15 i 45 minuta dnevno.
Da će dokument biti koristan smatra Jole Bulatović, direktor beogradske Osnovne škole Drinka Pavlović.
„Pravilnik upotpunjuje priču o vaspitanju u školi. Mi smo i do sada imali odgovarajuću proceduru kada uočimo problematično ponašanje, ona je davala rezultate, ali sada se ide korak dalje.
Do sada se sa decom uglavnom razgovaralo, ali ima onih kojima to nije dovoljno", kaže za BBC na srpskom Bulatović.
Kako dodaje, prošle godine kod njega u kabinet došla su šestorica sedmaka koja su zahtevala fizički zadatak da se iskupe za problem koji su napravili.
„Tada nisam smeo da im dam takav zadatak, jer nije bilo pravilnika. Sada mogu", objašnjava.
Kaže i da ovaj pravilnik sublimira šta sve nastvnici mogu da urade u slučajevima kada đaci krše pravila.
„Do sada su se starešine dovijale šta da rade u ovakvim slučajevima, sada im je to tačno definisano", kaže Bulatović.
Društveno-koristan rad će deci brisati ukore i kazne, a cilj je da izvuku pouku i promene ponašanje, dodaje.
Bulatović smatra da će roditelji prihvatiti ova nova pravila, ali da će sigurno biti i onih koji će se pobuniti.
„Dete je kod nas osam godina, probleme nosi dalje sa sobom. Mi pokušavamo to da predočimo roditeljima. Roditelji koji se opiru najčešće imaju neki lični problem.
Ako je dete obasuto pažnjnom i ljubavlju, ništa se neće manifestovati kroz loše ponašanje. Mogu malo vršnjaci da ga povuku, ali se to vrlo brzo koriguje. Ali ako nema pažnju i ljubav u porodici, odmah će praviti i probleme u školi", kaže on.
Među roditeljima koji podržavaju novodoneti dokument je Dejan Manojlović. Ipak, plaši se da će sve to ostati „mrtvo slovo na papiru".
„Sama ideja o uvođenju društveno-korisnog rada i humanitarnih aktivnosti predstavlja dobar koncept koji se već pokazao kao uspešan u mnogim razvijenim državama.
Neophodno je da se primena izvede efikasno i striktno, uz povezivanje drugih, znatno strožih mera za ozbiljnije prestupe, kao i za 'povratnike' u činjenju nedozvoljenih aktivnosti", kaže Manojlović.
On dodaje da društveno-koristan rad kao „kazna" ne predstavlja nikakvo ugrožavanje dece i njihovih prava, sramoćenje ili ponižavanje njihove ličnosti i dostojanstva.
„Naprotiv, upoznaje ih sa nekim aktivnostima koje inače vrlo verovatno nikada ne bi obavljali", smatra Manojlović, otac učenika trećeg razreda.
Kakve će rezultate pravilnik dati, zavisi od načina na koji se bude primenjivao, smatra i Snežana Ristivojević, majka dvoje dece školskog uzrasta.
„Sigurno bih se pobunila ukoliko starešine decu budu klasirale po svom nahođenju. Na žalost, plašim se da će tako i biti, odnosno da posledice neće snositi deca koja probleme i prave", kaže Snežana.
Pred nastavnicima i direktorima škola da je sada Pravilnik predstave roditeljima i počnu sa njegovom primenom.
Lakše povrede škola propisuje svojim opštim aktom. To su, na primer, neprikladno oblačenje, narušavanje higijene školskih prostorija, oštećivanje garderobe, pribora i opreme drugih učenika, nepoštovanje odluka nadležnih organa škole...
Teže povrede obaveza učenika propisane su Zakonom i iste su za sve škole i učenike. Tu se, između ostalog, ubraja prepravka ocena, uništavanje i krađa školskih dokumenata i imovine, posedovanje, podstrekavanje, pomaganje, davanje drugom učeniku i upotreba alkohola, duvana, narkotičkog sredstva ili psihoaktivnih supstanci.
Istu težinu nose i unošenje oružja i pirotehničkog sredstva u školu, neopravdano izostajanje sa nastave i drugih obrazovnih aktivnosti više od 25 časova u toku školske godine, kao i učestalo činjenje lakših povreda.
U zavisnosti od težine povrede, učenik će recimo biti redar duže nego što je uobičajeno, pisati sastave, uređivati panoe, učionice, biblioteke, produženi boravk, trpezarije, svečane sale, pripremati prezentacije, organizovati radionice, čistiti školsko dvorište, pomagati domaru, spremačicama, čistiti sneg, lišće, okopavati cveća, farbati ogradu, klupe, održavanjti sportske terene...
Povrede zabrane se izriču u slučajevima diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, povrede ugleda, časti ili dostojanstva. I za to su predviđeni posebni zadaci poput organizovanja predavanja na temu ljudskih prava, prava dece, građanskih prava, obaveza i odgovornosti, učestvovanja u organizaciji humanitarnih akcija za pomoć i podršku ugroženima...
Direktor OŠ Drinka Pavlović smatra da je bitna uloga koju igraju i mediji.
„Čini mi se da su mediji ovu priču senzacionalizovali. Šokiran sam natpisima poput onog 'dete unese drogu u školu i okopava cveće'. To je zaista neodgovorno. Ispada - izvolite, narkomani u škole, samo ćete raditi neki poslić i možete nastaviti po svome", objašnjava Bulatović.
I dok se često može čuti da su deca danas gora nego ikada, Bulatović smatra da je to apsolutna predrasuda.
„Najlakše je reći da smo mi bili savršeni. To nije tačno. I mi smo imali iste probleme. Deca su potpuno ista, to mogu da garantujem, samo smo se mi odrasli promenili i nemamo vremena za decu. Tu je ključ problema", kaže Bulatović.
Hoće li društveno-koristan i humanitarni rad biti rešenje za taj problem, biće poznato nakon 15. septembra.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar