U aprilu 2019. godine, Beograd na vodi trebalo je da izgleda ovako - da ima kulu Beograd, veliki šoping centar, dva hotela, nekoliko stambenih i poslovnih zgrada.
Kako je u junu 2014. godine na predstavljanju master plana najavio tada prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, sve to trebalo je da „nikne" 2016.
Četiri meseca pre toga, u predizbornoj kampanji na televiziji Pink, Vučić je najavio da će čitav projekat biti završen do kraja 2019. godine.
Ipak, nakon nešto više od godinu dana, kada je potpisan ugovor za izgradnju Beograda na vodi, bilo je jasno da se sve pomera - za dve-tri decenije.
U ugovoru je predviđeno da projekat „traje maksimalno 30 godina, od čega 50 odsto mora da bude završeno u prvih 20".
Ugovor su 26. aprila 2015. u Beogradu potpisali ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, član Upravnog odbora kompanije Igl hils Mohamed Alabar i tadašnji direktor preduzeća Beograd na vodi Aleksandar Trifunović.
Bila je nedelja, a potpisi na dokument stavljeni su u zgradi Geozavoda, koja je postala izložbeni prostor, sedište firme i deo projekta.
Šta je izgrađeno, koji radovi su u toku i koliko je novca do sada uloženo pitali smo kompaniju Beograd na vodi i Vladu Srbije, ali smo ostali bez odgovora do objavljivanja ovog teksta.
Ugovor, koji je objavljen 147 dana nakon što je potpisan, predviđa između ostalog da će Republika Srbija biti vlasnik 32 odsto kapitala, a da će preostalih 68 odsto pripadati partneru iz Emirata.
Upućeni tvrde da je vrednost ugovora tri i po milijardi evra, a kompanija Igl hils obezbeđuje 300 miliona evra i to 150 miliona u kapitalu i 150 miliona kroz pozajmice.
Kako je navedeno na sajtu Beograda na vodi, ovaj „novi urbani centar vredan je tri milijarde američkih dolara" - što je prema trenutnom kursu 2,7 milijardi evra - i „smešten je na 1,8 miliona kvadratnih metara".
U savskom amfiteatru nalaziće se šest hiljada stanova, živeće 14 hiljada ljudi, biće osam hotela, 165 apartmana i kula Beograd visoka 168 metara.
Za kulu Beograd, najavljenu kao najvišu zgradu u Srbiji, koja će imati 40 spratova i u čiju će izgradnju biti uloženo 12 milijardi dinara, tek u februaru ove godine izdata je dozovola za gradnju.
Neki važni datumi
Priča o Beogradu na vodi, koja je pokrenuta tokom kampanji za gradonačelnika prestonice 2012. godine, od prvih dana izaziva polemiku.
S jedne strane su stručnjaci i opozicioni političari koji u medijskim nastupima i na protestima govore o nedostacima projekta, ne bi li ga zaustavili.
Vlasti, s druge strane, hvale projekt, kao „zamajac, koji će zauvek promeniti sliku grada".
Ono u čemu se svi slažu je da će to zauvek promeniti sliku grada, ali se ta slika ne dopada svima.
Prvobitno planovi predviđali su i da će zbog projekta Beograd na vodi uz železničku stanicu koja je dobila novu lokaciju, ove godine i autobusi kretati sa nove lokacije.
Gradnja nove stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu počela u februaru 2018. i planirano da sve bude gotovo u roku od 18 meseci, ali se sa radovima nije daleko stiglo.
U međuvremenu, prema pisanju medija rokovi su pomereni, pa je 2020. novi termin za premeštanje stanice, a 2021. za kulu Beograd.
Objašnjenje da li se i zašto sa radovima kasni nam je uskraćeno, jer odgovore od kompanije Beograd na vodi i Vlade Srbije nismo dobili.
Na osnovu onoga što je navedeno na sajtu Beograda na vodi, za sada su završene dve stambene zgrade, još dve se trenutno grade, a niče i BW Galerija - sa budućim najvećim tržnim centrom u zemlji.
Završen je deo šetališta i biciklističke staze, igrališta za decu, ali i Savanova - restoran - prvi objakat Beograda na vodi.
Beograd na vodi bi trebalo je da bude izgrađen u četiri faze.
Prva faza obuhvata radove u središnjem priobalnom delu, sa četiri poslovne zgrade, uključujući i najveći tržni centar, kulu Beograd, deo hotelskog kompleksa, jaht klub i prvi stambeni objekat. U ovoj fazi je bila planirana gradnja pešačko-biciklističkog mosta preko Save, ali se naknadno od njega odustalo.
U drugoj fazi je planirano uređenje prostora kod Brankovog mosta i između mosta Gazela i sajmišta. Ovde je planirana izgradnja više stambenih zgrada, ali i rekonstrukcija zgrada koje su zaštićene zakonom.
Centralni deo prema Savskoj ulici sa stambenim i poslovnim objektima trebalo bi da bude izgrađen u trećoj fazi.
Za četvrtu fazu ostaju stanovi, ali i zabavni i kulturni sadržaji.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 2
Lala
...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar