Dvaput u Beogradu, po jednom u Zagrebu i Sarajevu, na pregovorima u Dejtonu i Beču - Aleksandar Bocan Harčenko celu diplomatsku karijeru posvetio je zemljama regiona.
Njegov treći dolazak u Beograd, sada na mestu najvišeg diplomatskog predstavnika Ruske Federacije u Srbiji, biće kruna karijere koja je počela pre tačno četiri decenije.
Predajom akreditiva predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću počeo je mandat diplomate o kome se najskorije sećanje pruža jednu deceniju ranije, kada je bio deo pregovaračke trojke međunarodne zajednice na jednom od brojnih dijaloga Srbije i Kosova 2007. godine.
„On je bio jako dosledan, razuman, strpljiv - ima veoma očigledno diplomatsko iskustvo, ali i čvrstinu", priseća se tadašnji srpski ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić u razgovoru za BBC na srpskom.
Bocan Harčenko na ambasadorskom mestu nasleđuje Aleksandra Čepurina, diplomatu čiji su mandat u Beogradu više obeležile posete ruskog predsednika Vladimira Putina nego neki od nastupa samog ambasadora.
Osim života u ambasadama širom bivše Jugoslavije, Bocan Harčenko bio je predstavnik zvanične Moskve na gotovo svim važnijim međunarodnim konferencijama i pregovorima na kojima su se rešavali sporovi nastali raspadom Jugoslavije.
Bio je deo ruske delegacije u Dejtonu i Parizu, predvodio je Odsek za zemlje bivše Jugoslavije u ruskom Ministarstvu inostranih poslova, bio specijalni predstavnik Moskve za Balkan.
Kada su 2007. godine Beograd i Priština dovedeni za zajednički sto, Bocan Harčenko bio je deo diplomatske trojke koja je posredovala u dijalogu - bilo u Beču, bilo u „šatl diplomatiji" između Srbije i Kosova.
Pored ruskog predstavnika, pregovarači su tada bili nemački diplomata Volfgang Išinger u ime Evropske unije i Frenk Vizner, u ime Sjedinjenih Država.
„Bocan Harčenko se držao okvira koje su predviđali međunarodno pravo i Rezolucija 1244 i u tome je bio jako dosledan.
Išinger i Vizner navijali su za rešenje koje će biti u skladu sa predlogom nadgledane nezavisnosti Ahtisarijevog plana", kaže današnji predsednik Državotvornog pokreta Slobodan Samardžić.
On kaže da je Bocan Harčenko odličan poznavalac regionalnih pitanja i da će mu to značajno pomoći u radu u Beogradu.
„Godine 2007. kontekst je bio lošiji za nas, ali je državna politika bila jasna.
Sada je kontekst nešto lakši, ali je državna politika veoma popustljiva prema zahtevima Zapada i kosovskih Albanaca - i pitanje je koliko snažni diplomata može tu da postigne."
Profesor Fakulteta političkih nauka potvrđuje utisak o novom ruskom ambasadoru kao tihom, ali odlučnom diplomati.
„Današnje državno rukovodstvo ide ka priznanju Kosova uz minimalne, gotovo beznačajne koncesije.
Pitanje je šta sad tu Bocan Harčenko može da učini, ali dobro je da je u ovoj fazi ruski ambasador u Srbiji čovek ovakvih nazora i stila, a ne čovek bezličnog lika i stila koji sledi ono što većina nametne."
Njegov dolazak pokazuje koliko je za Srbija važna za Moskvu
Bocan Harčenko je najveći stručnjak za Balkan među aktivnim ruskim diplomatama, kaže Maksim Samorukov iz moskovskog Karnegi centra.
„Srbija je poslednji bastion ruskog uticaja. Njegovo imenovanje pokazuje koliko je Srbija važna za Moskvu. Slanjem najvećeg eksperta za Balkan, Rusija jača taj odnos", navodi Samorukov.
On je podsetio da je prethodnih godina ruski ambasador u Srbiji komentarima često izazivao skandale, a Bocan Harčenko veoma dobro zna šta i kako da kaže u medijima.
„On ne slovi za preterano prosrpski orijentisanog, već za kvalifikovanog diplomatu koji ne zauzima strane u balkanskim sukobima", kaže Samorukov.
Njegovim imenovanjem Kremlj će pokušati da vrati sistem u rusku politiku na Balkanu.
Važna stanica u karijeri Bocan Harčenka bilo je Sarajevo.
Najviši diplomatski predstavnik Rusije deo je i tima koji se bavi sprovođenjem Dejtonskog sporazuma i, na izvestan način, nadgledanjem političke situacije u BiH.
„Njegovo postavljenje u Sarajevo shvaćeno je kao znak ozbiljne pažnje koju Moskva usmerava ka BiH, i to u vreme kada je politika Zapada bila ono što ja volim da zovem na birokratskom autopilotu", kaže za BBC na srpskom tadašnji zvaničnik Kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kurt Basuner.
Basuner, danas profesor na Univerzitetu Sent Edrjuz, ističe i poseban odnos ambasadora Bocan Harčenka sa političkim predstavnikom bosanskih Srba Miloradom Dodikom.
„Promena ruske pozicije - od onoga koji povremeno koristi situaciju da blago uzdrma odnose, do agresivnog kvaritelja na Balkanu - poklapa se sa dolaskom Bocan Harčenka u Sarajevo.
Republika Srpska, koja je do maja 2014. godine podržavala produženje mandata snaga EU u BiH, tada je pozvala na njihovo povlačenje."
Iz svega toga, Basuner naslućuje da dolazak Bocan Harčenka u Beograd nosi potencijalno snažne poruke regionu.
„Njegovo postavljenje navodi me na zaključak da će Moskva snažnije pritiskati Srbiju da se dodatno udalji od proklamovane evropske budućnosti, kao i da se dodatno približi Republici Srpskoj gde je Milorad Dodik danas najagilniji ruski saveznik u regionu", zaključuje Basuner.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
...koga Rus brani...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar