Kada je prvi put zatrudnela, Miljana Vasić je rešila da sačuva matične ćelije iz pupčane vrpce na rođenju deteta - kao i oko 30.000 žena u Srbiji.
„Pre deset godina kad smo ostavili matične ćelije, to je bilo u ekspanziji i tvrdili su „to je najbolje". U brošurama je pisalo kako leče gotovo 80 najtežih bolesti - od cerebralne paralize, autizma do malignih oboljenja" kaže Vasić za BBC na srpskom.
„Ipak, do danas ne znam nikoga ko je iskoristio te ćelije", dodaje ova kozmetičarka iz Beograda.
Na ovu bezbolnu, ali relativno skupu proceduru se u proteklih desetak godina odlučila u proseku svaka 20. porodilja u Srbiji, podaci su Ministarstva zdravlja.
Međutim, Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima je donet tek prošle godine, a početkom septembra usvojeno je nekoliko pravilnika koji prvi put bliže uređuju na koji način se mogu sakupljati i čuvati ljudske ćelije i tkiva.
„Pravilnici definišu ulogu banke ljudskih ćelija i tkiva u poslovima njihovog uzimanja, čuvanja, distribucije, uvoza i izvoza."
„Jasno definisana pravna regulativa u ovoj oblasti je veoma značajna, jer obezbeđuje sledljivost, kvalitet, bezbednost i sigurnost, a upravo se to nalazi u ovom setu pravilnika koji su potpuno usaglašeni sa direktivama EU koje uređuju ovu oblast", kaže u pisanoj izjavi za BBC ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Novi propisi, međutim, nisu razlog zbog kog se poslednjih sedmica intenzivno govori o matičnim ćelijama.
One su u žižu domaće javnosti dospele kada je objavljeno da je kompanija „Kriosejv" izgubila dozvolu za rad.
Do ukidanja dozvole da prikuplja, skladišti, izvozi i uvozi matične ćelije jednoj od najvećih privatnih banki matičnih ćelija u Evropi došlo je posle prijave jednog korisnika iz Srbije.
Advokat Rastko Petaković rekao je medijima da je njegova sedmogodišnja ćerka koja ima autizam, proletos trebalo da ode na lečenje u Ameriku, ali su njene matične ćelije na putu do tamo uništene.
Tada je započeo istragu i pokrenuo prijave koje su dovele do ovakve odluke švajcarske Agencija za lekove i medicinska sredstva Svismedik.
Gotovo sve uzorke date „Kriosejvu" sačuvala je njihova firma za podršku - „Famikord" i kod njih će biti narednih pet godina, saopštili su iz ove kompanije.
Među više od 12.000 roditelja u Srbiji koji su matične ćelije poverili upravo „Kriosejvu" bila je i Miljana, koja je, kako kaže, pre deset godina samo za njih i znala.
Čuvanje ćelija u banci - narednih 20 godina - platili su 1.800 evra.
Po isteku tog roka, ugovor se prebacuje na dete i ako želi da nastavi, plaćaće 100 evra godišnje. Ako neće, ugovor se raskida.
Niko od lekara im, kaže, nije direktno preporučio ovaj proces, ali su brošure bile dostupne u svim ordinacijama.
„Kada smo pitali lekare, govorili su nam da je to okej, ništa negativno, ali niko nas nije ni savetovao da to uradimo", ističe Miljana.
Kad je bila trudna 2010. godine, to joj je bilo „vau" i čudila se zašto svi ljudi, koji su u mogućnosti, to ne rade.
„Kako su godine prolazile, a ja se više informisala, shvatila sam da nije to baš tako", kaže Vasić.
Kada je rodila drugo dete, njena porodica nije bila u finansijskoj mogućnosti da ponovi proceduru.
„Uvek mi je opcija da mu uzmemo iz mlečnih zuba te ćelije. Imamo još tri-četiri godine dok mu ne ispadnu", dodaje.
Ipak, to bi sada uradila samo zbog griže savesti prema detetu.
„Ne verujem ja sto odsto u to. Drugarici koja ima ćerku sa cerebralnom paralizom preporučuju tu terapiju, ali niko ne kaže da će od toga da se izleči ili prohoda", zaključuje ova mama.
„Verovatnoća da bude iskorišćeno sve ono što je ostavljeno u privatnim bankama je jedan prema 2,5 hiljada, a to je 0,04 odsto", rekla je za RTS Dragana Vujić, načelnica Odeljenja za transplantaciju koštane srži u Institutu za majku i dete.
Formiranje javnih i porodičnih banaka je, kaže Vujić, medicinski opravdano i to je projekat koji Institut vodi od 2008, a pet godina kasnije je počela gradnja porodične banke.
„Kada neko oboli od leukemije, mora da dobije ćelije druge osobe. Kada nekome radite transplantaciju zbog toga što ima urođenu bolest, mora da dobije ćelije druge osobe", objasnila je ona.
Oni koji žele i danas mogu, ukoliko postoji medicinska opravdanost i medicinske indikacije koje je utvrdila struka, da čuvaju matične ćelije u Porodičnoj banci u Institutu za majku i dete „dr Vukan Čupić", ističe Lončar.
Kada tokom trudnoće lekarski tim, uz pomoć prenatalnih testova, utvrdi da će se roditi potpuno zdrava beba, a da u njenoj porodici - brat, sestra ili roditelji imaju bolest za koju to može biti od pomoći - tada doktori savetuju roditeljima da sačuvaju matične ćelije i iskoriste ih za lečenje nekoga u porodici.
Tako je, pre dve godine u Srbiji, novorođena beba „izlečila" stariju sestru od anemije.
„Formiranje domaće banke većeg kapaciteta matičnih ćelija svakako će pružiti viši stepen kvaliteta, bezbednosti i sigurnosti za roditelje koji žele da sačuvaju matične ćelije iz krvi pupčanika za svoju decu", kaže ministar.
Pored ove u Beogradu, radi se na izgradnji i druge javne banke matičnih ćelija - u okviru Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
U svetu 7.000 studija o matičnim ćelijama
Da je procenat iskorišćenja i dalje mali, potvrđuje i Aleksandar Antović, direktor „Biosejva", jedne od kompanija koja se bavi čuvanjem ovih ćelija.
Antović dodaje da svake godine taj procenat raste jer se nove bolesti dodaju na spisak za lečenje matičnim ćelijama.
„Matične ćelije nisu nikada prvi izbor za lečenje, u hematologiji se koriste tek ako klasična hemioterapija ne uspe.
„U poslednje vreme ima dosta studija koje govore da značajno pomažu deci sa autizmom i cerebralnom paralizom, a postoje i studije koje govore u prilog značajnog oporavka pacijenata sa multiplom sklerozom.", kaže Antović za BBC.
U ovom trenutku se, navodi on, u svetu sprovodi oko 7.000 studija sa matičnim ćelijama - one su možda trenutno i najistraživaniji pojam u medicini i pokazuju veliki potencijal za lečenje do sada neizlečivih bolesti.
Porodica Rudović je preko prijatelja saznala da su matične ćelije nekima bile korisne, ne samo za lečenje dece već i roditelja.
„Verujem u napredak nauke i smatram da je korisno tako nešto imati, ako su ljudi u mogućnosti. Svakako daje čoveku više opcija u slučaju bolesti", ističe za BBC Gordana Raković Rudović.
Ona i suprug su 2013. godine matične ćelije prvog deteta dali na čuvanje „Kriosejvu". Za drugo dete, pet godina kasnije, odabrali su kompaniju „Saracel".
„Ćelije nismo ostavili ni na čiju preporuku, već iz čiste predostrožnosti, odnosno `za ne daj bože`", kaže Gordana. Oba puta su proceduru platili oko 2.000 evra.
„Iako sam htela da ostavimo ćelije u istoj banci, čak su nam nudili i ozbiljan popust za drugo dete, suprug je insistirao da, zbog raspodele rizika, to ipak bude druga banka".
Rudovići su pre odluke pregledalie prijave u Agenciji za privredne registre, prihode i rashode kompanija i pratili novinske članke o toj temi.
Gordana je od ginekologa zatražila kontakte svih aktuelnih banaka koje posluju u Srbiji, zvala svaku od njih i odabrala „Saracel".
I dalje nema informaciju gde su ćelije koje su ostavili u „Kriosejvu", dok su one od drugog deteta pohranjene, kaže, kako piše u ugovoru i čuvaju se na sigurnom.
U kojim stranim bankama građani Srbije mogu čuvati matične ćelije?
Po sopstvenom izboru, čuvanje matičnih ćelija iz krvi tkiva pupčanika u Srbiji je trenutno moguće kod stranih banaka, a preko njihovih ovlašćenih distributera:
Izvor: sajt Ministarstva zdravlja, Uprava za biomedicinu
Čuvanje matičnih ćelija je potpuno opravdano kada postoje medicinske indikacije koje je definisala struka po savremenim i zvaničnim medicinskim kriterijumima, kaže ministar zdravlja.
„Generalna preporuka za sve roditelje koji žele da čuvaju matične ćelije za svoju decu u inostranim bankama je da se, pre nego što se odluče na taj korak, dobro informišu i pažljivo pročitaju svaku stavku ugovora koji potpisuju", podvlači Lončar.
Pravilnici su doneli značajne izmene i za privatne banke koje posluju u Srbiji.
„Glavna promena je da će kompanije koje posluju u Srbiji na prikupljanju matičnih ćelija iz pupčanika morati da poseduju FACT sertifikat koji strogo reguliše način prikupljanja, transporta, čuvanja matičnih ćelija i njihovog eventualnog otpuštanja za buduću terapiju.
Takođe, definiše koje sve analize moraju da se naprave pri uzimanju matičnih ćelija", ističe Antović.
FACT sertifikat je zajedno sa AABB sertifikatom jedan od dva najstroža sertifikata na polju matičnih ćelija, dodaje.
„Roditelji će biti sigurni da su njihove matične ćelije transportovane i obrađene po najvišem svetskom standardu", navodi direktor „Biosejva".
Kako da građani odluče hoće li ćelije ostaviti u javnim ili privatnim bankama?
„Javne banke su uvek besplatne za građane, ali oni nisu vlasnici svojih matičnih ćelija. U privatnim bankama se čuvanje plaća, ali su porodice vlasnici svojih uzoraka", obajšnjava Antović.
On smatra da treba da postoje oba sistema, a da roditelji treba da izaberu koji žele.
„Baš kao u saobraćaju - postoji javni saobraćaj koji možemo svi da koristimo, ali opet dosta ljudi želi da ima svoj automobil", navodi Antović.
Džuls Mantagju, neurološkinja iz Londona i BBC saradnica
Svi imamo matične ćelije - to su vrste građevinskih blokova, koji imaju sposobnost da se razviju u širok spektar specijalizovanih ćelija, poput mišića, kože ili ćelija mozga, navodi se u autorskom tekstu Džuls Mantagju, neurološkinje iz Londona za BBC Fjučr.
Matične ćelije ne samo da dopunjuju naše stare ćelije, već i podstiču popravku i zamenu povređenog tkiva.
Zbog toga ih nazivaju armijom naših mikroskopskih lekara - ali je ta vojska relativno mala.
Pomama oko terapije matičnim ćelijama vrti se oko njihove sposobnosti da se umnože u laboratoriji, kako bi se koristile za proizvodnju novog tkiva, zamenu oštećenih ćelija i otkrivanje mehanizama bolesti.
Terapije matičnim ćelijama sigurno su obećavajuće za određene poremećaje.
Dokazani i licencirani tretmani zasnovani na matičnim ćelijama već postoje za krvna i imunološka stanja poput leukemije, limfoma i mijeloma. U nekim zemljama je ova vrsta lečenja odobrena i za hemijske opekotine oka.
Nade da matične ćelije mogu da se koriste i za lečenje drugih poremećaja inspirisale su nova klinička ispitivanja i pokrenule „turizam matičnim ćelijama" - u Ukrajini, Panami i Tajlandu.
Trenutno nema dokaza da je lečenje matičnim ćelijama efikasno protiv autizma, pisala je Ališa Holadej, direktorka Fondacije za nauku o autizmu, prošle godine.
Arnold Krigstajn, profesor neurologije na Univerzitetu u Kaliforniji u San Francisku, naglasio je da nedavna ispitivanja lečenja autizma pomoću transplantacije matičnih ćelija nisu potvrdila efikasnost, uprkos suprotnim tvrdnjama. On opisuje istraživanja kao „preuranjena".
Upotreba matičnih ćelija kod tretmana ALS-a je posebno problematična - Amiotrofična lateralna skleroza - ALS je bolest koja zaustavlja voljno upravljanje mišićima.
Čak i ako su transplantirane ćelije sposobne da se presele na oštećena područja, tamo sazru i integrišu se u nervni sistem pacijenta, pre nego što bolest okonča svoj životni vek - u proseku traje dve do pet godina od postavljanja dijagnoze - one će naići na neprijateljsko okruženje, jer motorički neuroni umiru oko njih.
Niko ne može da ospori mogućnost da ubuduće terapije matičnim ćelijama pomognu nekim neurološkim stanjima - poput Parkinsonove bolesti ili kod multiple skleroze.
Proceduru čini rušenje imunog sistema pacijenta lekovima za rak koji se potom ponovo „podigne" pomoću transplantacije matičnih ćelija.
Prednosti, rizici i dileme
Kod korišćenja sopstvenih matičnih ćelija - nema odbacivanja, nije potreban davalac, kao ni tipizacija tkiva, piše BBC Bajtsajz.
Ipak, postoje klinička, etička i društvena pitanja u vezi sa njihovom upotrebom.
Ne postoji garancija koliko će ove terapije biti uspešne - na primer, pri korišćenju matičnih ćelija za zamenu nervnih ćelija oštećenih ili umrlih kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.
Jedan izvor embrionalnih matičnih ćelija su neiskorišćeni embrioni nastali vantelesnom oplodnjom (VTO).
Postavlja se pitanje da li je ispravno stvoriti embrione za terapiju i uništiti ih u procesu?
Na embrione se može gledati kao na robu, a ne kao na embrion koji bi se mogao razviti u osobu. U kojoj fazi razvoja treba da se smatra da je embrion tretiran kao čovek?
Konačno, tu su i društvena pitanja - koliko su ljudi informisani šta matične ćelije mogu, a šta ne mogu da urade i da li korist od njihove upotrebe prevazilaze rizike.
Veliki deo istraživanja sprovode komercijalne klinike, tako da prijavljeni uspesi ne podležu recenziji.
Pacijenti se mogu dovesti u zabludu plaćanjem skupih tretmana i davanjem lažne nade za izlečenje, jer su terapije matičnim ćelijama tek u fazi razvoja.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 4
Maks
mrva
kome se konkretno obraćaš? vidiš nekog koga su prevarili svi koje si pobrojao? U slučaju matičnih ćelija, navedi molim te pouzdane pokazatelje po kojima je neko u napred mogao znati da je u pitanju prevara!? Na kraju, situacija kada nešto činiš za svoje dete je ipak malo drugačija, čovek svesno može pristati na mogućnost da na kraju bude prevaren... I gde si izveo zaključak da su svi koji su davali matične ćelije prevareni!? Naknadna "pamet" koju demontriraš zapravo je prilična glupost. Ličiš i verovatno i jesi jedan od onih melanholika i pesimista koji radije ništa nikada ne bi radili nego da slučajno naprave neku grešku. Krajnje patetičan pogled na život i stvari.
maks
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar