Menu 021

Kontrola letenja na Balkanu: Ko nadgleda nebo u regionu

Prvi put posle ratnih sukoba 90-tih godina, Bosna i Hercegovina preuzima kontrolu i nad letovima aviona u gornjem delom sopstvenog neba.
BBC 05.12.2019. | 07:55 > 08:00
Sarajevo, septembar 2018.
BBC
Aerodrom u Sarajevu biće jedan od centara iz koga se kontroliše nebo nad BiH, ostali centri su Banjaluka i Mostar

Avione na nebu iznad Bosne i Hercegovine (BiH), prvi put nakon ratnih sukoba 90-tih godina, u potpunosti će navoditi kontrola letenja zemlje koju preleću.

U noći između 4. i 5. decembra, Agencija za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi Bosne i Hercegovine (BHANSA) preuzela je kontrolu i nad „gornjim delom neba" koji se pruža iznad deset hiljada metara.

„Ovo je veliki dan za Bosnu i Hercegovinu kao državu, jer smo u relativno kratkom vremenskom periodu, kao najmlađa evropska agencija za pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi, stvorili tehničke, kadrovske i sve druge preduslove da sami, u celosti, nadziremo vazdušni saobraćaj iznad teritorija BiH", stoji u izjavi Davorina Primorca, direktora BHANSA-e, objavljenoj na sajtu ove institucije.

Dosadašnju kontrolu ovog dela neba nad BiH zajednički su od 1997. godine obavljale kontrole letenja Hrvatske sa jedne, a Srbije i Crne Gore sa druge strane.

Donošenju ovakve odluke prethodio je dug put, kaže urednik sajta Eks-Ju Aviejšn (Ex-Yu Aviation) Luka Popović.

„BiH se već 15 godina sprema da preuzme kontrolu nad gornjim delom sopstvenog neba.

„Proces je podrazumevao školovanje kadra, što je izuzetno složen proces, potpisivanje međudržavnih sporazuma, nabavljanje opreme koja nije nimalo jeftina", dodaje on.

Kontrola leta BiH već je nadležna za letove svih aviona na visinama manjim od deset hiljada metara.

Sarajevo, septembar 2018.
BBC
Nebo iznad Sarajeva

Šta se menja?

Prema procenama bosanskohercegovačke kontrole leta, do sada je ova institucija kontrolisala oko dvadeset odsto letova, odnosno oko 200 aviona dnevno.

Posle ove promene, BHANSA će kontrolisati i do 1600 aviona dnevno.

„Osim činjenice da BiH tako zaokružuje suverenitet, ovo je važno i zbog ubiranja prihoda od preletanja nad teritorijom.

„Do sada su od preleta nad BiH prihodovale Hrvatska i Srbija koje su kontrolisale taj deo neba, a od sada će svi prihodi ići u kasu BiH", kaže Luka Popović.

Mediji u Bosni i Hercegovini procenjuju da bi prikupljeni novac mogao biti oko deset miliona konvertibilnih maraka (oko pet miliona evra) na godišnjem nivou.

Za avione koji lete na visinama do deset hiljada metara, a to su uglavnom oni koji sleću u BiH ili susedne zemlje, promene nema - njih su i do sada navodili kontrolori BHANSA-e.

Sarajevo
BHANSA
Radno mesto kontrolora letenja BHANSA-e

Ko kontroliše gornji deo neba u regionu?

  • Srbija i Crna Gora imaju zajedničku instituciju koja se bavi kontrolom leta - Kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA). Ovo rešenje preostalo je iz vremena Državne zajednice Srbije i Crne Gore i nije promenjeno pre svega zbog veličine crnogorskog neba.
  • U Hrvatskoj je za kontrolu leta nadležna nacionalna Hrvatska kontrola vazdušne plovidbe (HKZP).
  • Bosna i Hercegovina - od 1997. do danas, kontrolu su zajednički vršile SMATSA i HKZP.
  • Vlasti Severne Makedonije pre deset godina izvršile su reorganizaciju upravljanja avio saobraćajem i ulogu kontrole leta poverili nacionalnoj agenciji M-NAV.
  • U Albaniji se kontrolom letenja bavi nacionalna institucija ALBKONTROL.
  • Nebo nad Kosovom kontroliše mađarska agencija Hungarokontrol. Ona je pobedila na međunarodnom tenderu koji su raspisale kosovske vlasti u potrazi za institucijom koja će nadgledati gornji deo neba. Na tenderu je učestvovala i srpsko-crnogorska agencija SMATSA, ali nije pobedila na ovom nadmetanju.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest