Menu 021

Božo Vrećo: "Volim mačevanje i alpinizam"

Muškarac i žena, slikar i arheolog, pisac i autor sevdalinki koji „zaboravljene pretvara u večne". I sve to na brdovitom Balkanu.
BBC 13.12.2019. | 16:38 > 17:42

 

Promo

Sead Šašivarević
Promo

 

Muškarac i žena, slikar, arheolog i alpinista, pisac i autor sevdalinki - sve su ovo reči koje opisuju jedinstvenog balkanskog umetnika Boža Vreću.

Njegova umetnost i njegova pojava su ono što ljude na Balkanu deli na dve grupe - one koji ga vole i one koji ga ne vole.

Ipak, i ovi drugi mu priznaju raskošni vokal kastrato glasa.

U subotu, 14. decembra, Vrećo ponovo nastupa u Beogradu, albume izdaje za izdavačku kući iz Zagreba „Kroacija rekords", a odrastao je u Bosni i Hercegovini.

Iako ima publiku širom regiona, kaže da njegova muzika nije tu da miri narode Balkana.

„Pesma je uvek pesma, njena uloga nije da miri ili raspiruje bilo kakve nemire, ona je tu da se oseća.

„Tako je gde god da nastupam i imam koncerte, moja publika je rasterećena svih podela i kompleksa, a kad je tako onda se oseća samo ljubav", ističe Vrećo za BBC na srpskom.

 

Promo
Sead Šašivarević
Promo

 

On je i muškarac i žena, a ta dualnost se može videti u svim segmentima njegovog stvaranja.

„Iz sveg mog maštanja nastalo je sve ono što vam je danas predstava moje umetnosti", kaže on u pisanim odgovorima.

Ko je Božo Vrećo?

Neki bi rekli balkanska Končita Vurst, zbog guste brade, visokih štikli i dugačkih haljina.

Drugi bi ga opisali tonovima, kroz sevdalinku koju je oplemenio drugim žanrovima.

A on je - tridesetšestogodišnji magistar arheologije. Najviše ga, kaže, inspirišu antika, vinčanska i egejska kultura.

Sledeće godine bi trebalo da ide na iskopavanja na Krit. To je za njega vrlo isprepletano sa „kopanjem" po dušama kroz sevdalinke.

„Arheologija i sevdah su itekako povezane i neodvojive sekvence koje su u mom slučaju dvojako usmerene ka jednom cilju - istinitoj emociji koja progovara kroz vreme i epohe.

„Gledam da uvek ima ponešto lično i sudbinski vezano za neki od likova u mojim pesmama, to je moj način, tako stvaram, zaboravljene pretvaram u večne", kaže Vrećo.

Kaže da je muzika „oduvek u njemu", jer je odrastao sa prizvukom tradicionalne muzike i puno panka, soula i džeza.

„No, tek sa 25 godina sam spoznao da je to ono čime ću se baviti celi moj život, stvarajući, prikupljajući i izvodeći tu vrstu muzike obojenu i drugim žanrovima koji su potpuno preoblikovani i dali mi neki lični pečat i izražaj, kroz akapela eksperimentalni upliv pa sve do aranžmana za simfonijski orkestar na kojima radim".

Vrećo je samouk - nije išao na časove pevanja, niti je svirao instrumente - glas vežba tako što prati instrukcije na internetu.

Odabrao je sevdalinke - peva stare i stvara nove, pronalazeći nove junake koji bi zbog ljubavi pretrpeli sva stradanja.

Nove pesme zapisuje „posvuda i u svako doba, obično kasno noću i rano ujutro", rekao je ranije za Noiz, a inspirišu ga pevači poput Himze Polovine, Selima Salihovića, Emine Zečaj, Nade Mamule.

Kada bira između Zdravka Čolića ili benda Dubioza kolektiv, bira prvo.

„Zdravko Čolić zbog samo jedne pesme - Sonata".

Na pitanje da izabere fudblaski klub za koji navija „Željezničar" ili „Sarajevo", preskoči odgovor - njega zanimaju drugi sportovi.

„Volim mačevanje i alpinizam, iduće godine se penjem na Triglav i to me jako raduje".

Iako kaže da je „uvek muzičar, ma šta da radi", on ima raznovrsna interesovanja.

 

Promo
Sead Šašivarević
Promo

 

Bavi se dizajnom, planira putovanja, a ranije je radio i kao profesor.

Odrastao je u bosanskom gradu Foči sa majkom i dve starije sestre, a otac mu je preminuo kada je imao pet godina.

Majka je slikarka i podržavala ga je da se bavi umetnošću.

Božo je slikao i prodavao svoja dela, a hrvatski Novi list pisao je da ima gotovu izložbu koju još ne želi da predstavi javnosti.

Objavio je knjigu poezije i proze - „Mila", koja je pisana u formi dnevnika.

„Mila je ime Božine majke. O važnosti tog imena govori to da se unatrag čita kao Alim - jedno od 99 Božijih imena", rekao je prilikom predstavljanja knjige izdavač Damir Uzunović, prenosi Buka.

Majka je jedan od brojnih izvora inspiracije, koju crpi, kaže, „iz svega što vidi, čuje i dodirne".

„Iz ljubavi moje majčice, iz starih fotografija koje su nekom pripadale koje rado kupujem, iz antikvarnih predmeta i knjiga, iz priča starih ljudi, iz ljudske dobrote, ali i iz samog sebe - jer se u meni sva ta nova saznanja i moja unutrašnja čula prepliću i stvaraju nove pesme".

Njegov ekstravagantan imidž upotpunjuju i brojne tetovaže, koje ima po celom telu. One, kako se navodi u pojedinim biografijama, predstavljaju spoj istoka i zapada.

U intervjuima je govorio da ne pripada samo jednoj religiji, već svim religijama Bosne i da veruje u Boga.

Pesma, sloboda i epilepsija

Na koncertima peva, igra, daje celog sebe, a bori se sa ozbiljnom bolešću - epilepsijom.

„U tom trenutku prepustim se muzici i ona je lek i za dušu i za telo, brinem o sebi i živim život bez stresa i pogrešnih ljudi i situacija, u potpunoj harmoniji sam sa samim sobom i to je ključ".

Radi muziku za predstave i balet, a ima i ponude za dokumentarni film o sebi.

Za nastupe, koje ima ne samo na Balkanu, već širom Evrope, trenira „koliko uspe od obaveza".

„No čuvam se po pitanju ishrane i jedem uglavnom proteinsku hranu, sa puno vlakana i gledam da se krećem što više".

Trebalo je da pre tri godine da igra „Koštanu" u predstavi reditelja Kokana Mladenovića, ali je odustao od tog projekta.

Tokom priprema je rekao da je Koštana simbol „slobode i hrabrosti da budeš svoj u ovom suludom svetu".

Ipak, i nju su na kraju mimo njene volje udali, pa se postavlja pitanje koliko je moguće odupreti se.

„Stvar je vašeg razmišljanja i kako vi vidite taj kraj, po meni ona je sloboda koja nikad nije ukrotiva ma šta da se desi, ona nikad nije pristala na to i nikad i neće, Koštana bi pre oduzela sebi život nego se udala za nevoljenog".

BBC: Kako je bilo odrastati kao dualna osoba na Balkanu?

Božo Vrećo: „To ću isto pitanje postaviti i vama.

„Postoje dva načina, da zaboravite na drugog sebe ili da se prigrlite i prihvatite sve ono što jeste zapravo, prihvatajući svoju dualnost kao nešto s čime se rađate doprinosi tome da imate dovoljno hrabrosti iskazati je i naprosto početi živeti život na način kako to vama odgovara i osećate da treba.

„I što je najbitnije čini vas ispunjenim i sretnim - slobodnim, a sloboda nema cenu".

Više puta je izjavio da svi ljudi u sebi imaju i muškarca i ženu, ali da tu dvostruku prirodu sputavaju zbog društvenih normi.

Ipak, na putu do cilja - da bude slobodan, ništa mu nije bilo teško pa ni to „odrastanje u maloj sredini, okružen primitivizmom i konzervativnošću".

„Toga imate i u najvećim gradovima, to je konstanta, ali isto tako ja se nikad nisam dao promeniti i postati delom istih koji čine takvo društvo.

„Do vas je koliko vam je stalo i koliko jako želite imati svoj život u svojim rukama", ističe on.

U septembru je učestvovao na prvoj Povorci ponosa u Sarajevu.

Kao dualnu osobu sebe vidi oduvek, dodaje.

„No, dakako da mi je sevdah kao takav, sverodan iliti bezrodan pomogao da se poistovetim i potpuno stopim sa tim žanrom i od tada moja život i način razmišljanja je prodisao slobodom najvišeg stadijuma.

„Sve što sam sanjao ostvarilo mi se, u mom životu samo je ljubav ona koja usmerava i vodi".

Ipak, ta ljubav je u njegovim pesmama često tragična, bilo da je peva kao žena ili muškarac.


Pesmu Elma posvetio drugarici koja je poginula kao dete

Pesmu Elma napisao je za drugaricu Elmu koja je sa porodicom ubijena u ratu u Bosni.

„Neki zli ljudi ubiše svu njenu porodicu na kućnom pragu. I nanu i majku i mlađeg brata. Ona je ostala ranjena metkom koji je prošao kroz obraze i dozivala je majku.

„Suviše kasno je došla ta hitna pomoć, već je bila iskrvarila", ispričao je za Noiz.

„Ta pesma nije posvećena ratnom periodu, ona je vrlo lična i posvećena je samo mojoj Elmi - devojčici koja je odrastala sa mnom i silno me volela", kaže za BBC.


Sevdah je u nedavnom razgovoru za Telegraf opisuje kao „melanholiju, patnju, čežnju koja se progovara, koja se ispevava, nikako veselica, nikako poskočica".

Šta pevač sevdalinki onda radi kad je radostan, peva li?

„Smejem se i potpuno uživam u trenutku, okružujem se mojim najmilijim majčicom i sestrom te prijateljima i najčešće negde otputujemo.

„Oni su mi dar od Boga jer imati porodicu i prijatelje poput mojih je najveće blago".

Za njega sreća je „biti zadovoljan sobom, uživati u svakom danu, biti zaljubljen i potpuno slobodan stvarati, živeti i voleti".


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest