Na početku pandemije bili smo upozoreni: proći će čitave godine pre nego što se izrade vakcine, tako da ih ne očekujemo prerano.
Sada, nakon svega 10 meseci, započele su prve vakcinacije, a predvodnici su dobro poznate firme.
Kao posledica toga, analitičari investicija predviđaju da će najmanje dve od njih, američka biotehnološka kompanija Moderna i nemačka Biontek, sa svojim partnerom, američkim gigantom Fajzerom, u narednoj godini najverovatnije zaraditi milijarde dolara.
Ali nije najjasnije koliko će tačno tvorci vakcina profitirati.
Zbog načina na koji su ove vakcine finansirane i broja firmi koje su ušle u trku za njihovu izradu, mogućnost da se ostvari krupna dobit mogla bi da bude kratkoročna.
Zbog hitne potrebe za vakcinom, vlade i donatori uložili su milijarde u projekte za njihovo pravljenje i testiranje.
Filantropske organizacije kao što je Fondacija Gejts podržale su ovu misiju, baš kao i pojedinci kao što je osnivač Alibabe Džek Ma i kantri zvezda Doli Parton.
Sveukupno, vlade su obezbedile sedam milijardi evra, prema kompaniji za analizu naučnih podataka Erfiniti.
Neprofitne organizacije obezbedile su skoro 1,6 milijardi evra.
Samo je 2,8 milijardi evra poteklo iz investicija samih kompanija, a mnoge od njih umnogome se oslanjaju na spoljno finansiranje.
Pogledajte video: Kako vakcine funkcionišu
Postoji dobar razlog zašto velike kompanije nisu požurile sa finansiranjem projekata pronalaženja vakcina.
Izrada vakcina, naročito u sklopu aktuelnog zdravstvenog vanrednog stanja, nije se pokazalo veoma profitabilno u prošlosti.
Proces pronalaska zahteva vreme i daleko je od izvesnog.
Siromašnijim zemljama trebaju velike količine, ali one ne mogu da priušte visoke cene.
A vakcine obično moraju da se daju samo jednom ili dvaput.
Lekovi koji se traže u bogatijim zemljama, naročito oni koji zahtevaju dnevne doze, obrću mnogo više novca.
Firme koje su započele rad na vakcinama za druge bolesti kao što su zika i SARS opekle su prste.
Međutim, tržište vakcina protiv gripa, vredno nekoliko milijardi dolara godišnje, sugeriše da ako Kovid-19 ne nestane i bude zahtevao godišnje ubrizgavanje dodatnih doza, to bi moglo biti profitabilno za firme koje pronađu najefikasnije i najisplativije proizvode.
Neke kompanije ne žele da budu doživljene kao da ostvaruju dobit na račun globalne krize, naročito kad su primile toliko mnogo spoljnih sredstava.
Veliki američki proizvođač lekova Džonson i Džonson, i britanski Astrazeneka, koji sarađuje sa biotehnološkom kompanijom sa Oksfordskog univerziteta, obećali su da će vakcinu prodavati po ceni koja samo pokriva njihove troškove.
Za sada izgleda kao da će Astrazenekina biti najjeftinija, po ceni od 3,2 evra po dozi.
Moderna, mala biotehnološka firma, koja godinama radi na tehnologiji iza njene revolucionarne RNK vakcine, naplaćuje svoje doze mnogo više, i do 30 evra po dozi.
Njen cilj je da ostvari neku dobit za deoničare firme (mada će deo te visoke cene pokrivati i troškove transporta tih vakcina na veoma niskim temperaturama).
To, međutim, ne znači da su te cene fiksne.
Farmaceutske kompanije obično naplaćuju različite cene u različitim zemljama, na osnovu onoga što njihove vlade mogu da priušte.
Obećanje Astrezeneke da će održati niske cene važi samo „dok bude trajala pandemija".
Ona bi mogla da počne da naplaćuje više cene već naredne godine, u zavisnosti od toga kako se dalje bude razvijala bolest.
„U ovom trenutku, vlade bogatog sveta plaćaće više cene, one koje žarko žele da se dokopaju bilo čega što će im pomoći da okončaju pandemiju", kaže Emili Fild, šefica Evropskog farmaceutskog centra za istraživanja pri Barklisu.
Čim više vakcina bude počelo da ulazi u opticaj, verovatno naredne godine, konkurencija će najverovatnije sniziti cene, kaže ona.
U međuvremenu, ne treba da očekujemo da privatne firme - naročito one manje koje nemaju drugih proizvoda za prodaju - prave vakcine bez želje za dobiti, tvrdi Rasmus Bek Hansen, generalni direktor Erfinitija.
„Imajte na umu da su ove kompanije značajno rizikovale, hitro reagovale, a njihova ulaganja u istraživanje i razvoj bila su ogromna", kaže on.
A ako želite da male firme nastave da dolaze do krupnih otkrića u budućnosti, kaže on, moraćete da ih nagrađujete.
Ali neki tvrde da puke razmere humanitarne krize i javnog finansiranja govore da ovo nije vreme za vođenje poslova kao inače.
Da li proizvođači treba da podele tehnologiju?
Sa tolikim ulogom u igri, došlo je do poziva da se znanje i iskustvo koji stoje iza novih vakcina podele, kako bi i druge firme u Indiji i Južnoj Africi, na primer, mogle da proizvode doze za domaća tržišta.
Elen 't Hoen, direktorka istraživačke grupe Zakoni i politika lekova (Medicines Law and Policy), kaže da je to trebalo da bude uslov za dobijanje javnih sredstava.
„Mislim da nije bilo pametno što su naše vlade ustupile taj novac a da nisu tražile ništa zauzvrat", kaže ona.
Na početku pandemije, kaže ona, velike farmaceutske kompanije pokazale su malo interesovanja za trku za vakcinom.
Tek kad su vlade i agencije uskočile s izdvojenim sredstvima one su počele da rade na njoj.
I zato ona ne vidi zašto bi one morale da steknu ekskluzivna prava na dobit od rezultata.
„Ove inovacije postaju privatna svojina ovih komercijalnih organizacija, a kontrola nad tim ko dobija pristup inovacijama i znanju kako da ih naprave ostaje u rukama kompanije", kaže ona.
I iako se intelektualna svojina donekle deli, ona kaže da to nije ni izbliza dovoljno.
Vlade i multilateralne organizacije već su se obavezale da kupe milijarde doza po ugovorenim cenama.
I zbog toga će narednih nekoliko meseci firme biti zauzete ispunjavanjem tih narudžbina onoliko brzo koliko budu mogle.
Onima koje prodaju zemljama sa dubljim džepom počeće da se vraća uloženo, dok će Astrazeneka, uprkos sporazumima za isporučivanje najvećeg broja doza, pokriti samo troškove.
Nakon što su ispunjeni ti prvi ugovori, teže je predvideti kako će izgledati nova situacija sa vakcinama.
Ona će zavisiti od mnogo stvari: koliko dugo traje imunitet kod vakcinisanih, koliko uspešnih vakcina će se pojaviti u opticaju i da li proizvodnja i distribucija teku glatko.
Emili Fild iz Barklisa smatra da će prozor za ostvarivanje dobiti biti „veoma privremen".
Čak i ako vodeće kompanije ne bude podelile intelektualnu svojinu, već postoji više od 50 vakcina na kliničkim ispitivanjima širom sveta.
„Za dve godine moglo bi na tržištu da se nađe 20 vakcina", kaže Fild.
„Biće teško naplatiti prestižnu cenu."
Ona misli da će uticaj na duže staze imati više veze sa reputacijom.
Uspešna vakcinacija mogla bi da pomogne da se otvore vrata za prodaju terapija za Kovid ili nekih drugih proizvoda.
U tom pogledu, od toga će imati koristi čitava industrija, slaže se Rasmus Bek Hansen iz Erfinitija.
„To je jedna od sreća koja bi mogla da proistekne iz nesreće koju je donela pandemija", kaže on.
U budućnosti, on od vlada očekuje da ulažu u pandemijske strategije kao što to čine danas sa odbranom, računajući na to kao na neophodne troškove za stvari koje se nadaju da nikad neće morati da koriste.
Od svega najviše obećava - a to je i jedan od razloga zašto je tržišna vrednost Bionteka i Moderne skočila u nebesa - što njihova vakcina pruža dokaze o ispravnosti koncepta njihove RNK tehnologije.
„Svi su bili impresionirani njenom efikasnošću", kaže Emili Fild.
„To bi moglo potpuno da izmeni scenu sa vakcinama."
Pre Kovida-19, Biontek je radio na vakcini protiv raka kože. Moderna traži RNK vakcinu protiv karcinoma jajnika.
Ukoliko bilo koja od njih uspe, nagrade bi mogle da budu ogromne.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Uvodi se redovna i vanredna odbrana od poplava u Vojvodini: Ovo je trenutna situacija")
Komentari 1
zasto bi sekli granu
Ko jos sumnja u njihove namere, jeste da su 2 na listi po jacini, odmah iza industrije oruzja, ali nema govora da zele da zarade. Samo dobrobit, zar ne?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar