Dok su u Sloveniji ljudi na referendumu ogromnom većinom odbili vladin predlog zakon o vodama kojima bi se dopustila gradnja komercijalnih sadržaja pored reka, jezera i uz morsku obalu, u Srbiji je sličan zakon u skupštinskoj proceduri.
„Pred nama je rat za vodu i vazduh", izjavio je Aleksandar Jovanović Ćuta, ekološki aktivista i predstavnik organizacije Odbranimo reke Stare planine, koji zajedno sa još nekim pokretima traži hitno povlačenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz procedure Skupštine Srbije.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić najavljuje milijarde evra ulaganja u vodu i njenu zaštitu, ali ekološki aktivisti i predstavnici nevladinih organizacija ističu da će, ako izmene zakona budu usvojene, investitori moći direktnom pogodbom da dođu do splavova i vodnih površina.
Ekološki aktivisti tvrde da se time otvara put ka korupciji zbog načina korišćenja i davanja u zakup vodnog zemljišta.
Zameraju i što su predložene izmene zakona stigle u skupštinu bez javne rasprave i po hitnom postupku.
O ovom predlogu poslanici Skupštine Srbije trebalo bi da se izjasne u sredu.
Izmenama se predviđa uvođenje mehanizma „neposredne pogodbe" pri davanju u zakup vodenog zemljišta u javnoj svojini za korišćenje rečnih nanosa i za postavljanje splavova.
„Izmene su pisane sa ciljem da se vlasnicima isplavova i onima koji se bave eksploatacijom šljunka omogući neposredna pogodba", kaže Jovan Rajić predsednik Upravnog odbora Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Smatra da se time otvara prostor za koruptivne aktivnosti i da se eliminiše transprantnost u raspolaganju vodom - najvažnijim javnim dobrom.
Eliminiše se princip konkurencije, odnosno favorizuju određeni ponuđači, grupe, kompanije, interesne grupe, zato što s njima mogu mimo tržišnih uslova da se pogađaju oko uslova pod kojima im to zemljište daju u zakup, kaže Rajić za BBC na srpskom.
Prema dosadašnjem zakonu, dodaje, postoji takozvana tržišna utakmica i javno nadmetanje.
Onaj koji da najbolje uslove taj će dobiti mogućnost da postavi plovni objekat (splav) i da se bavi eksploatacijom šljunka.
Međutim, ovim izmenama, mogu sami da biraju s kim će da pregovaraju, kome će da daju u zakup zemljište i pod kojim uslovima, kaže Rajić.
Naveo je i primer.
„Recimo da postoji određena minimalna cena, ali maksimalna ne postoji, tako da je faktički moguće da onome ko je meni blizak mogu da dam zakup za 500 evra, jer je to minimalna cena.
„A onoga koji mi nije blizak ću da reketiram i da mu za isti zakup tražim 10.000 evra.
„Tu se eliminiše tržište, bilo kakav ekonomski kriterijum i dozvoljava se neposredna pogodba u smislu da ja mogu da pregovaram s kim hoću i da dam uslove koje hoću", kaže predsednik UO RERI-ja.
Citirajući odredbu osporenih izmena zakona da se „vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje", Rajić kaže da je to neustavno.
„Šta znači jedino moguće rešenje? Nema jasnog kriterijuma, to niko ne može da kontroliše", zaključuje Rajić.
Biljana Stojković, profesorka Biloškog fakulteta u Beogradu i predstavnica Skupštine slobodne Srbije smatra da se ovim izmenama zakona „građanima Srbije oduzimaju ljudska prava i resursi".
„Ideja je da mi ne raspolažemo ni vodom, ni vazduhom ni zemljom i sada će to biti uneto i u zakon", dodala je.
Stanovnici novobeogradskih blokova naselja pored Save, ali i oni pored Dunava godinama traže da se uspostavi komunalni red na reci, žale se na buku, ali i na javašluk jer se od splavova i kućica reka više i ne vidi sa obale.
Međutim, ni skoro 6.000 potpisa stanara novobeogradskih blokova - nije pomoglo.
Dušan Čavić, novinar i predstavnik organizacije „Za naš kej", rekao je da će izmene zakona stvoriti mogućnost da Beograd usvoji odluku o splavovima, iako je prestonica „crvena zona" po tom pitanju - zbog buke i zaklanjanja pogleda na reku.
„Znamo da je Beograd na vodi crvena zona za postavljanje splavova i plutajućih objekata zbog buke i ruženja pogleda na reku.
„Mi u novobeogradskim blokovima ne možemo da vidimo reku od splavova, niti možemo da živimo od buke.
„Zato je moje pitanje za gradonačelnika Beograda i njegovog zamenika da li mi imamo manje prava od stanovnika naselja Beograd na vodi", rekao je Čavić.
Aleksandar Jovanović Ćuta, ekološki aktivista i predstavnik organizacije Odbranimo reke Stare planine, izmene zakona je nazvao kriminalnim i pozvao novinare i javne ličnosti da se spreme da brane vodu.
„Oni u svemu tome vide plen, oko sebe su okupili najmoćnije inostrane kompanije i jedini odgovor je opšta pobuna", rekao je Jovanović.
Podsetio je na niz protesta širom Srbije zbog izgradnje malih hidroelektrana.
Uz ove organizacije, World Wide Fund for Nature (WWF) još 35 organizacija traže hitno povlačenje iz skupštinske procedure navedeni nacrt izmena i dopuna Zakona i otvaranje javne rasprave.
Dok nevladine i ekološkem organizacije protestuju, najviši predstavnici države najavljuju velika ulaganja u vode.
„Investiraćemo velika sredstva posebno u oblasti upravljanja vodama - gotovo šest milijardi evra u narednih nekoliko godina", rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
Od tih šest milijardi, precizirala je, 4,3 milijarde idu u zaštite vode od zagađenja, a 1,5 milijardi evra za vodosnabdevanje.
Vlada premijera Janeza Janše je u martu odobrila amandman o izmenama Zakona o vodama.
Jedna od odredbi je i izdavanje odobrenja za izgradnju hotela, prodavnica, restorana u blizini mora, reka i jezera.
Ekolozi u Sloveniji su se snažno usprotivili, navodeći da ova odredba predstavlja pretnju po životnu okolinu i kvalitet vode i da bi zakon mogao da bude u interesu privatnih investitora i da bi se time ograničio javni pristup vodi, a time i narušio njen kvalitet.
Na referendumu u nedelju, 11. jula 2021. godine, Slovenci su ogromnom većinom glasova odbili vladin predlog - čak 86 odsto je bilo protiv.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Zov
Priroda
zol
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar