"Obećan izvoz svinjskih glava, nožica, a nemamo svinja": Veliki dil sa Kinom pokušavan još od Tita
Srbija i Kina potpisale su 17. oktobra prošle godine Sporazum o slobodnoj trgovini, tokom boravka srpske delegacije u Pekingu, u kojoj je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Foto: FoNet/AP
On je tada najavio veliki značaj ovog sporazuma za Srbiju, ali stručnjaci smatraju da će naša zemlja ovim mahom povećati uvoz, a da će najviše izvoziti kineske kompanije koje posluju u Srbiji. Planirano je da Sporazum stupi na snagu do juna, nakon završetka neophodnih procedura kineske strane.
Ovaj Sporazum zaključen je sa ciljem da se ukinu barijere u međusobnoj trgovini i investicijama, jer Sporazum predviđa postepeno ukidanje uvoznih carina na obe strane. Međutim, to postepeno ukidanje ide do decenije, a za neke proizvode i duže.
Tačan datum kineske ratifikacije Sporazuma i dodatne detalje možda saznamo prilikom skore posete predsednika Kine Si Đipinga Srbiji, koja je, prema pisanju pojedinih medija, najavljena za 7. ili 8. maj.
U Sporazum o slobodnoj trgovini uključeno je 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 kineskih proizvoda. Ipak, postavlja se pitanje šta Srbija zapravo može da ponudi Kini i da li ima kapaciteta da isprati potencijalnu potražnju, piše Danas.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić za Danas objašnjava da će ovaj Sporazum povećati trgovinu, ali mnogo više naš uvoz, nego izvoz u Kinu.
"Naš izvoz i ako se poveća, to će opet biti kineske kompanije koje izvoze bakar i ostalo iz Srbije", ukazuje on.
Bjelić očekuje da bi, pored toga, naš izvoz mogao da se poveća u oblasti poljoprivrede.
"Tu se javlja problem, čak i ako bude tražnje za to u Kini, mi nismo u mogućnosti da tu tražnju ispunimo, nemamo kapacitet. Mora da postoji organizovano prikupljanje, transport...", objašnjava sagovornik lista Danas.
On podseća da naš izvoz u Kinu poslednjih godina jeste povećan, ali najviše zahvaljujući bakru. Tako da je taj izvoz, prema njegovim rečima, pod uticajem opet kineskih privatnih investicija u našoj zemlji.
"Pre nam je Kina bila bitna samo u uvozu, jer je ona 2013. godine činila sedam odsto našeg uvoza, dok je u izvozu gotovo nije ni bilo. A recimo u 2022. godini je uvoz iz Kine bio čak 12 odsto, a izvoz četiri odsto, što znači da Kina raste i kao značajan partner u našem izvozu", kaže Bjelić.
On ukazuje da ovde imamo dva disproporcionalna partnera, s obzirom da je Kina mnogo veća, razvijenija ekonomija i mnogoljudnija zemlja.
"Mi smo očekivali da ćemo dobiti malo više povlastica u odnosu prema Kini, ali to se nije realizovalo i to može da bude rizik. Uobičajena je praksa da razvijene zemlje daju manje razvijenim te asimetrične ustupke, odnosno da oni više ustupaka pruže nego ova druga strana. Međutim, to ovde nije ispoštovano", pojašnjava Bjelić.
Bjelić upozorava da se tu mešaju i globalni odnosi.
"Mi imamo pravo na ovaj sporazum, ali će on važiti dok ne postanemo članica Evrospke unije, odnosno ukoliko se integrišemo u zajedičko tržište na Balkanu, to bi već podrazumevalo da bismo morali da menjamo ugovor, iako nismo formalno članica", objašnjava on.
Kao još jedan problem javljaju se i pravila porekla.
"Prema Sporazumu, to moraju da budu domaći, autohtoni proizvodi. Mora da se obezbedi 50 odsto srpske supstance kada se izvozi u Kinu. To je ograničenje. Mi možemo da mešamo poreklo sa kineskim, odnosno da uvezemo neku sirovinu iz Kine, preradimo i izvezemo im nazad, ali ne možemo sa nekom zemljom iz EU", pojašnjava on.
Kako naglašva, to je opet nepravedno prema Srbiji, jer je Kina mnogo veća zemlja.
Još jedna prepreka, prema njegovim rečima, nalazi se i u standardima.
"Mi smo visoko vezani za EU, jer smo se dosta uskladili sa evropskim standardima, pa dosta proizvoda koje bismo potencijalno izvozili nije po kineskim standardima. Taj problem smo ranije imali i sa Rusijom", ukazuje Bjelić.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran za Danas kaže da su mnogi državnici najavljivali velike trgovinske razmene sa Kinom, ali da se to nije obistinilo.
"Još davne 1978. godine Tito je bio u Kini i tada su vođeni prvi razgovori oko toga i neki koraci ka privrednoj saradnji. Upravo je taj Titov odlazak u Aziju na mesec dana utro neki put. Tada je počela prva takva saradnja između, tada, SFRJ i Kine", objašnjava on.
Nakon toga, svi ostali ljudi na čelu države su isto pokušavali.
"Svaki od predsednika države koji je išao u Kinu vraćao se sa idejama o ogromnim količinama koje mi možemo i treba tamo da izvezemo", objašnjava Prostran.
Pročitaj još
Međutim, problem je oduvek bio u kapacitetu, kaže on.
"Mi ni tada nismo imali kapaciteta, a nemamo ni danas da snabdevamo interese tržišta Kine u kontinuitetu. Srbija ima potencijala i jeste zemlja koja je ozbiljna po proizvodnji kukuruza, tu smo među prvih 10 u Evropi, ali što se tiče prehrambenih proizvoda, to još nije našlo tamo tržište u kontinuitetu", navodi ovaj sagovornik.
Ovaj Sporazum ima prednosti za nas, kaže on i dodaje da on ima i svoju drugu stranu.
"Nije u pitanju samo to što mi možemo slobodno da izvozimo, nego će nam i sa one strane doći proizvodi koji će domaćim proizvođačima napraviti problem", upozorava Prostran.
On ne veruje da Srbija može da odgovori na potrebe usled ove krize u poljoprivredi.
"I najnoviji popis poljoprivrede je pokazao da su naši domaći potencijali ugroženi, poljoprivreda ima puno kritičnih tačaka. Pričalo se da ćemo mi u Kinu da izvozimo i svinjske glave, pa nožice, pa repove i uši, ali mi sad više nemamo ni svinja", naglašava Prostran.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija uvodi porez na ugljed-dioksid: Trošak za industriju ili spas od EU taksi?
08.10.2025.•
4
Kompanije u Srbiji koje proizvode cement, gvožđe, čelik, aluminijum, veštačko đubrivo, ali i električnu energiju – od 1. januara moraće državi da plaćaju porez za zagađivanje.
Sankcije NIS-u biće odložene za još nedelju dana
08.10.2025.•
26
Sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) biće odložene nedelju dana, rečeno je jutros rukovodiocima kompanije.
A1 Srbija povezuje celu Srbiju sa budućnošću
08.10.2025.•
0
A1 Srbija otvara novo digitalno poglavlje za zemlju.
Porastao dug građana i firmi prema bankama: Mahom su u pitanju gotovinski krediti
08.10.2025.•
3
Ukupan dug bankama u Srbiji poslednjeg dana septembra iznosio je 4.164 milijarde dinara, što je 11,7 odsto više nego pre godinu dana.
Srbija zadržala investicioni rejting na nivou BBB- sa stabilnim izgledima
08.10.2025.•
2
Agencija S&P Global Ratings objavila je izveštaj u kome je potvrdila investicioni rejting Srbije na nivou BBB- sa stabilnim izgledima, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Vladimir Malešević imenovan za predsednika Izvršnog odbora DDOR-a
07.10.2025.•
0
Nadzorni odbor "DDOR Novi Sad" na sednici održanoj 22. septembra doneo je odluku o imenovanju Vladimira Maleševića za predsednika Izvršnog odbora.
Na kraju avgusta deficit budžeta Srbije bio 64,3 milijarde
07.10.2025.•
3
Deficit u budžetu Srbije na kraju avgusta ove godine bio je 64,3 milijarde dinara.
Sankcije NIS-u stupaju sutra na snagu: Nema optimizma - "imaćemo bezbroj problema"
07.10.2025.•
57
Američke sankcije protiv Naftne industrije Srbije (NIS), prema najavama, trebalo bi da stupe na snagu sutra, 8. oktobra.
Svetska banka objavila procenu za Srbiju: Privredni rast u ovoj godini biće 2,8 odsto
07.10.2025.•
1
Privreda Srbije će, prema očekivanjima, ostvariti rast od 2,8 odsto u 2025. godini, procena je Svetske banke koja je danas objavljena.
Bitkoin dostigao novu rekordnu vrednost
07.10.2025.•
1
Najvrednija svetska kriptovaluta bitkoin porastao je juče za skoro 2,7 odsto i dostigao je rekordnu vrednost od 125.245,57 dolara, prenosi Rojters.
Moldavija postala deo sistema SEPA za plaćanje u evrima
06.10.2025.•
1
Moldavija je danas postala operativni deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA).
Sindikati: U Srbiji 700.000 ljudi radi na određeno, na povremenim poslovima ili na crno
06.10.2025.•
15
U Srbiji ima oko 700.000 radnika koji godinama rade na određeno vreme, na povremenim poslovima, preko agencija, ili rade na crno.
Druga strana Telekomove "medalje": Smešak, o dugovima drugi put
06.10.2025.•
11
Vladimir Lučić, prvi čovek državnog operatera mobilne telefonije "Telekom", ume da uverljivo stvari prikaže drugačijim od onoga kakve jesu.
Sastanak menadžera NIS-a povodom sankcija: "Prilagođavaćemo naše poslovanje"
06.10.2025.•
15
U Naftnoj industriji Srbije (NIS) održan je prošireni sastanak Savetodavnog odbora, kojem su prisustvovali menadžeri prvog i drugog nivoa.
Kazne za srpsku i izraelsku firmu zbog gušenja konkurencije: Državi moraju da plate ukupno oko 5,5 miliona
06.10.2025.•
2
Komisija za zaštitu konkurencije Srbije utvrdila je da su kompanije "Metabo Centar" iz Kragujevca i "Kapro Industries" iz Izraela sklopile restriktivne sporazume kojima su narušavale slobodno tržište u Srbiji.
NBS: Dug Srbije po obavezama iz SFRJ iznosi skoro 816 miliona evra
06.10.2025.•
3
Ukupan preostali dug Srbije po obavezama koje je preuzela iz SFRJ, na kraju septembra ove godine iznosio je 815,86 miliona evra.
Frilenserima poštom stižu rešenja za porez za 2020. godinu
06.10.2025.•
0
Poreska uprava Srbije objavila je danas da će frilenserima narednih dana poštom stići poreska rešenja za 2020. godinu.
Fali za plate: Ministarstvu informisanja i Seizmološkom zavodu 25,5 miliona iz budžetske rezerve
05.10.2025.•
8
Vlada Srbije odobrila je dodatnih 25,5 miliona dinara za isplatu zarada u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija i Republičkom seizmološkom zavodu, objavljeno je u Službenom glasniku.
U zemljama EU nezaposleno 13 miliona ljudi: Najviše njih u Španiji i Francuskoj
05.10.2025.•
0
Sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti u evrozoni porasla je u avgustu sa julskih rekordno niskih 6,2 odsto na 6,3 odsto, objavio je Evrostat.
Šejn otvara prvu fizičku prodavnicu u Francuskoj
05.10.2025.•
0
Kineska platforma za prodaju odeće preko interneta Šejn najavila je otvaranje svoje prve fizičke prodavnice u Francuskoj, na osnovu sporazuma s vlasnikom robne kuće Société des Grands Magasins (SGM).
Srbija će od Evropske komisije tražiti izuzeće od povećanja carina na čelik
05.10.2025.•
2
Vlada Srbije planira da podnese zahtev Evropskoj komisiji da Srbija bude izuzeta iz planiranog povećanja carina na 50 odsto na uvoz čelika u EU.
Komentari 20
N
Ne sporim ja moć Kine, već demagogiju tvojih vođa.
Ispij ti još jednu kaficu, pa prošetaj da radno vreme brže prođe.
NKNS
@N
Naime godišnji BDP Kine je 35 trilion $, a to je da ti prevedem 35 hiljada milijardi $ i vidiš u pravu si oni imaju te pare i mogu da ulože.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar