"Obećan izvoz svinjskih glava, nožica, a nemamo svinja": Veliki dil sa Kinom pokušavan još od Tita
Srbija i Kina potpisale su 17. oktobra prošle godine Sporazum o slobodnoj trgovini, tokom boravka srpske delegacije u Pekingu, u kojoj je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Foto: FoNet/AP
On je tada najavio veliki značaj ovog sporazuma za Srbiju, ali stručnjaci smatraju da će naša zemlja ovim mahom povećati uvoz, a da će najviše izvoziti kineske kompanije koje posluju u Srbiji. Planirano je da Sporazum stupi na snagu do juna, nakon završetka neophodnih procedura kineske strane.
Ovaj Sporazum zaključen je sa ciljem da se ukinu barijere u međusobnoj trgovini i investicijama, jer Sporazum predviđa postepeno ukidanje uvoznih carina na obe strane. Međutim, to postepeno ukidanje ide do decenije, a za neke proizvode i duže.
Tačan datum kineske ratifikacije Sporazuma i dodatne detalje možda saznamo prilikom skore posete predsednika Kine Si Đipinga Srbiji, koja je, prema pisanju pojedinih medija, najavljena za 7. ili 8. maj.
U Sporazum o slobodnoj trgovini uključeno je 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 kineskih proizvoda. Ipak, postavlja se pitanje šta Srbija zapravo može da ponudi Kini i da li ima kapaciteta da isprati potencijalnu potražnju, piše Danas.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić za Danas objašnjava da će ovaj Sporazum povećati trgovinu, ali mnogo više naš uvoz, nego izvoz u Kinu.
"Naš izvoz i ako se poveća, to će opet biti kineske kompanije koje izvoze bakar i ostalo iz Srbije", ukazuje on.
Bjelić očekuje da bi, pored toga, naš izvoz mogao da se poveća u oblasti poljoprivrede.
"Tu se javlja problem, čak i ako bude tražnje za to u Kini, mi nismo u mogućnosti da tu tražnju ispunimo, nemamo kapacitet. Mora da postoji organizovano prikupljanje, transport...", objašnjava sagovornik lista Danas.
On podseća da naš izvoz u Kinu poslednjih godina jeste povećan, ali najviše zahvaljujući bakru. Tako da je taj izvoz, prema njegovim rečima, pod uticajem opet kineskih privatnih investicija u našoj zemlji.
"Pre nam je Kina bila bitna samo u uvozu, jer je ona 2013. godine činila sedam odsto našeg uvoza, dok je u izvozu gotovo nije ni bilo. A recimo u 2022. godini je uvoz iz Kine bio čak 12 odsto, a izvoz četiri odsto, što znači da Kina raste i kao značajan partner u našem izvozu", kaže Bjelić.
On ukazuje da ovde imamo dva disproporcionalna partnera, s obzirom da je Kina mnogo veća, razvijenija ekonomija i mnogoljudnija zemlja.
"Mi smo očekivali da ćemo dobiti malo više povlastica u odnosu prema Kini, ali to se nije realizovalo i to može da bude rizik. Uobičajena je praksa da razvijene zemlje daju manje razvijenim te asimetrične ustupke, odnosno da oni više ustupaka pruže nego ova druga strana. Međutim, to ovde nije ispoštovano", pojašnjava Bjelić.
Bjelić upozorava da se tu mešaju i globalni odnosi.
"Mi imamo pravo na ovaj sporazum, ali će on važiti dok ne postanemo članica Evrospke unije, odnosno ukoliko se integrišemo u zajedičko tržište na Balkanu, to bi već podrazumevalo da bismo morali da menjamo ugovor, iako nismo formalno članica", objašnjava on.
Kao još jedan problem javljaju se i pravila porekla.
"Prema Sporazumu, to moraju da budu domaći, autohtoni proizvodi. Mora da se obezbedi 50 odsto srpske supstance kada se izvozi u Kinu. To je ograničenje. Mi možemo da mešamo poreklo sa kineskim, odnosno da uvezemo neku sirovinu iz Kine, preradimo i izvezemo im nazad, ali ne možemo sa nekom zemljom iz EU", pojašnjava on.
Kako naglašva, to je opet nepravedno prema Srbiji, jer je Kina mnogo veća zemlja.
Još jedna prepreka, prema njegovim rečima, nalazi se i u standardima.
"Mi smo visoko vezani za EU, jer smo se dosta uskladili sa evropskim standardima, pa dosta proizvoda koje bismo potencijalno izvozili nije po kineskim standardima. Taj problem smo ranije imali i sa Rusijom", ukazuje Bjelić.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran za Danas kaže da su mnogi državnici najavljivali velike trgovinske razmene sa Kinom, ali da se to nije obistinilo.
"Još davne 1978. godine Tito je bio u Kini i tada su vođeni prvi razgovori oko toga i neki koraci ka privrednoj saradnji. Upravo je taj Titov odlazak u Aziju na mesec dana utro neki put. Tada je počela prva takva saradnja između, tada, SFRJ i Kine", objašnjava on.
Nakon toga, svi ostali ljudi na čelu države su isto pokušavali.
"Svaki od predsednika države koji je išao u Kinu vraćao se sa idejama o ogromnim količinama koje mi možemo i treba tamo da izvezemo", objašnjava Prostran.
Pročitaj još
Međutim, problem je oduvek bio u kapacitetu, kaže on.
"Mi ni tada nismo imali kapaciteta, a nemamo ni danas da snabdevamo interese tržišta Kine u kontinuitetu. Srbija ima potencijala i jeste zemlja koja je ozbiljna po proizvodnji kukuruza, tu smo među prvih 10 u Evropi, ali što se tiče prehrambenih proizvoda, to još nije našlo tamo tržište u kontinuitetu", navodi ovaj sagovornik.
Ovaj Sporazum ima prednosti za nas, kaže on i dodaje da on ima i svoju drugu stranu.
"Nije u pitanju samo to što mi možemo slobodno da izvozimo, nego će nam i sa one strane doći proizvodi koji će domaćim proizvođačima napraviti problem", upozorava Prostran.
On ne veruje da Srbija može da odgovori na potrebe usled ove krize u poljoprivredi.
"I najnoviji popis poljoprivrede je pokazao da su naši domaći potencijali ugroženi, poljoprivreda ima puno kritičnih tačaka. Pričalo se da ćemo mi u Kinu da izvozimo i svinjske glave, pa nožice, pa repove i uši, ali mi sad više nemamo ni svinja", naglašava Prostran.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Za zaštitu Srbije od klimatskih promena potrebno više od 27 milijardi evra do 2033.
06.08.2026.•
4
Vlada Srbije usvojila je Strategiju zaštite životne sredine, u kojoj se procenjuje da zaštita od posledica klimatskih promena zahteva investicije od 27,2 milijarde evra do 2033. godine.
Dok se Mali hvali viškom, budžetski minus posle uplate za "rafale" skoro milijardu evra
06.08.2026.•
8
Vlada Srbije je pola godine pre roka uplatila deo rate za francuske borbene avione "rafal", pa je minus u blagajni Srbije krajem jula bio 4,3 puta veći nego u prvih sedam meseci prošle godine.
Jorgovanka Tabaković je 14 godina na čelu Narodne banke Srbije: Saopšteno koji su rezultati toga
06.08.2026.•
25
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas, povodom 14 godina guvernerke Jorgovanke Tabaković na čelu NBS, da je obezbeđena stabilnost koja traje i rezultati u korist građana i privrede.
Koje bi mere država mogla da uvede u slučaju ozbiljne nestašice struje i goriva?
06.08.2026.•
21
Iako državni zvaničnici uveravaju građane i privredu da je situacija sa proizvodnjom električne energije i naftnih derivata stabilna, vremenska prognoza nagoveštava da država mora biti spremna na moguće mere.
Sindikati: Povećanje minimalca zavisiće od rasta zarada u javnom sektoru
05.08.2026.•
6
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikat (UGS) "Nezavisnost" će u pregovorima o povećanju minimalne zarade za 2027. godinu tražiti da taj iznos ne ugrozi odnosprema platama u javnom sektoru
U Srbiji nikad više sunčanih dana, a solarnih panela i dalje veoma malo
05.08.2026.•
20
Veoma toplo i sušno vreme ovog leta prouzrokuje brojne probleme u Srbiji, regionu i Evropi, zbog čega su pojedine nuklearne elektrane već isključene.
Đedović Handanović: Zbog niskog Dunava upitan uvoz 20.000 tona dizela
05.08.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je sa predstavnicima Udruženja naftnih kompanija Srbije i NIS o dopremanju naftnih derivata u uslovima višenedeljnog niskog vodostaja Dunava.
Građani se zadužuju brže od privrede: Dug prema bankama porastao 15,6 odsto
04.08.2026.•
5
Dug privrede, građana i preduzetnika prema bankama u Srbiji nastavio je da raste i na kraju jula ove godine dostigao je skoro 4.701 milijardu dinara.
Niski vodostaji ugrozili proizvodnju struje: Srbija računa na projekte koji neće skoro biti završeni
04.08.2026.•
7
Iza hitne sednice Republičkog štaba za vanredne situacije, sazvane zbog loše hidrologije i niskih vodostaja, ostala je još veća dilema. Ima li Srbija ovih dana problem sa proizvodnjom električne energije i koliki?
Deficit budžeta Srbije za šest meseci ove godine 51,6 milijardi dinara
04.08.2026.•
9
Deficit budžeta Srbije u periodu januar-jun ove godine iznosio je 51,6 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?
04.08.2026.•
8
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Francuska pooštrava kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima
03.08.2026.•
1
Francuska je pojačala državnu kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima za račun stranih investitora.
Poreska uprava: Omogućeno podnošenje poreskih prijava za prihode pomoraca elektronskim putem
03.08.2026.•
2
Poreska uprava Srbije saopštila je da je omogućeno podnošenje poreske prijave na prihode pomoraca u 2025. godini elektronskim putem preko portala Poreske uprave ePorezi.
Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
03.08.2026.•
2
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Da li ćete dočekati penziju?
03.08.2026.•
33
Najstariji žitelji Srbije željno iščekuju jesen, već sredinom septembra svaki penzioner dobiće jednokratni prihod u visini, zavisno od penzije, između 20.000 i 35.000 dinara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže do 9. avgusta
03.08.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 9. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Đedović Handanović prodala udeo u kompaniji u Hrvatskoj glumcu Goranu Bogdanu
03.08.2026.•
19
Glumac Goran Bogdan postao je većinski vlasnik kompanije Kulturistria u Hrvatskoj, tako što je preuzeo udeo od 35 odsto od ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine bila 39 milijardi evra
02.08.2026.•
3
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvoj polovini ove godine bila je 39,6 milijardi evra, što je bilo pet odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
OPEK+ povećao proizvodne kvote nafte za septembar
02.08.2026.•
0
Saudijska Arabija, Rusija i ostale članice Organizacije izvoznica nafte (OPEK+) odlučile su danas na onlajn sastanku da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte za septembar.
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
1
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Komentari 20
N
Ne sporim ja moć Kine, već demagogiju tvojih vođa.
Ispij ti još jednu kaficu, pa prošetaj da radno vreme brže prođe.
NKNS
@N
Naime godišnji BDP Kine je 35 trilion $, a to je da ti prevedem 35 hiljada milijardi $ i vidiš u pravu si oni imaju te pare i mogu da ulože.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar