"Obećan izvoz svinjskih glava, nožica, a nemamo svinja": Veliki dil sa Kinom pokušavan još od Tita
Srbija i Kina potpisale su 17. oktobra prošle godine Sporazum o slobodnoj trgovini, tokom boravka srpske delegacije u Pekingu, u kojoj je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Foto: FoNet/AP
On je tada najavio veliki značaj ovog sporazuma za Srbiju, ali stručnjaci smatraju da će naša zemlja ovim mahom povećati uvoz, a da će najviše izvoziti kineske kompanije koje posluju u Srbiji. Planirano je da Sporazum stupi na snagu do juna, nakon završetka neophodnih procedura kineske strane.
Ovaj Sporazum zaključen je sa ciljem da se ukinu barijere u međusobnoj trgovini i investicijama, jer Sporazum predviđa postepeno ukidanje uvoznih carina na obe strane. Međutim, to postepeno ukidanje ide do decenije, a za neke proizvode i duže.
Tačan datum kineske ratifikacije Sporazuma i dodatne detalje možda saznamo prilikom skore posete predsednika Kine Si Đipinga Srbiji, koja je, prema pisanju pojedinih medija, najavljena za 7. ili 8. maj.
U Sporazum o slobodnoj trgovini uključeno je 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 kineskih proizvoda. Ipak, postavlja se pitanje šta Srbija zapravo može da ponudi Kini i da li ima kapaciteta da isprati potencijalnu potražnju, piše Danas.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić za Danas objašnjava da će ovaj Sporazum povećati trgovinu, ali mnogo više naš uvoz, nego izvoz u Kinu.
"Naš izvoz i ako se poveća, to će opet biti kineske kompanije koje izvoze bakar i ostalo iz Srbije", ukazuje on.
Bjelić očekuje da bi, pored toga, naš izvoz mogao da se poveća u oblasti poljoprivrede.
"Tu se javlja problem, čak i ako bude tražnje za to u Kini, mi nismo u mogućnosti da tu tražnju ispunimo, nemamo kapacitet. Mora da postoji organizovano prikupljanje, transport...", objašnjava sagovornik lista Danas.
On podseća da naš izvoz u Kinu poslednjih godina jeste povećan, ali najviše zahvaljujući bakru. Tako da je taj izvoz, prema njegovim rečima, pod uticajem opet kineskih privatnih investicija u našoj zemlji.
"Pre nam je Kina bila bitna samo u uvozu, jer je ona 2013. godine činila sedam odsto našeg uvoza, dok je u izvozu gotovo nije ni bilo. A recimo u 2022. godini je uvoz iz Kine bio čak 12 odsto, a izvoz četiri odsto, što znači da Kina raste i kao značajan partner u našem izvozu", kaže Bjelić.
On ukazuje da ovde imamo dva disproporcionalna partnera, s obzirom da je Kina mnogo veća, razvijenija ekonomija i mnogoljudnija zemlja.
"Mi smo očekivali da ćemo dobiti malo više povlastica u odnosu prema Kini, ali to se nije realizovalo i to može da bude rizik. Uobičajena je praksa da razvijene zemlje daju manje razvijenim te asimetrične ustupke, odnosno da oni više ustupaka pruže nego ova druga strana. Međutim, to ovde nije ispoštovano", pojašnjava Bjelić.
Bjelić upozorava da se tu mešaju i globalni odnosi.
"Mi imamo pravo na ovaj sporazum, ali će on važiti dok ne postanemo članica Evrospke unije, odnosno ukoliko se integrišemo u zajedičko tržište na Balkanu, to bi već podrazumevalo da bismo morali da menjamo ugovor, iako nismo formalno članica", objašnjava on.
Kao još jedan problem javljaju se i pravila porekla.
"Prema Sporazumu, to moraju da budu domaći, autohtoni proizvodi. Mora da se obezbedi 50 odsto srpske supstance kada se izvozi u Kinu. To je ograničenje. Mi možemo da mešamo poreklo sa kineskim, odnosno da uvezemo neku sirovinu iz Kine, preradimo i izvezemo im nazad, ali ne možemo sa nekom zemljom iz EU", pojašnjava on.
Kako naglašva, to je opet nepravedno prema Srbiji, jer je Kina mnogo veća zemlja.
Još jedna prepreka, prema njegovim rečima, nalazi se i u standardima.
"Mi smo visoko vezani za EU, jer smo se dosta uskladili sa evropskim standardima, pa dosta proizvoda koje bismo potencijalno izvozili nije po kineskim standardima. Taj problem smo ranije imali i sa Rusijom", ukazuje Bjelić.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran za Danas kaže da su mnogi državnici najavljivali velike trgovinske razmene sa Kinom, ali da se to nije obistinilo.
"Još davne 1978. godine Tito je bio u Kini i tada su vođeni prvi razgovori oko toga i neki koraci ka privrednoj saradnji. Upravo je taj Titov odlazak u Aziju na mesec dana utro neki put. Tada je počela prva takva saradnja između, tada, SFRJ i Kine", objašnjava on.
Nakon toga, svi ostali ljudi na čelu države su isto pokušavali.
"Svaki od predsednika države koji je išao u Kinu vraćao se sa idejama o ogromnim količinama koje mi možemo i treba tamo da izvezemo", objašnjava Prostran.
Pročitaj još
Međutim, problem je oduvek bio u kapacitetu, kaže on.
"Mi ni tada nismo imali kapaciteta, a nemamo ni danas da snabdevamo interese tržišta Kine u kontinuitetu. Srbija ima potencijala i jeste zemlja koja je ozbiljna po proizvodnji kukuruza, tu smo među prvih 10 u Evropi, ali što se tiče prehrambenih proizvoda, to još nije našlo tamo tržište u kontinuitetu", navodi ovaj sagovornik.
Ovaj Sporazum ima prednosti za nas, kaže on i dodaje da on ima i svoju drugu stranu.
"Nije u pitanju samo to što mi možemo slobodno da izvozimo, nego će nam i sa one strane doći proizvodi koji će domaćim proizvođačima napraviti problem", upozorava Prostran.
On ne veruje da Srbija može da odgovori na potrebe usled ove krize u poljoprivredi.
"I najnoviji popis poljoprivrede je pokazao da su naši domaći potencijali ugroženi, poljoprivreda ima puno kritičnih tačaka. Pričalo se da ćemo mi u Kinu da izvozimo i svinjske glave, pa nožice, pa repove i uši, ali mi sad više nemamo ni svinja", naglašava Prostran.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
0
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
0
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
13
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
13
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
13
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
8
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
16
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
16
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Ilon Mask proglašen odgovornim za obmanjivanje investitora
21.03.2026.•
2
Porota saveznog suda u San Francisku presudila je da je Ilon Mask obmanjivao investitore tokom ključnog perioda preuzimanja Tvitera 2022. godine.
Bajatović: Novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno 26. ili 27.marta
20.03.2026.•
4
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti postignut 26. ili 27. marta i potpisan na šest meseci.
Mađarski portal: MOL i Gaspromnjeft bi do 31. marta trebalo da potpišu ugovor o NIS-u
20.03.2026.•
2
Mađarska naftna kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft, prema pisanju mađarskog portala Origo, trebalo bi do 31. marta da potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Vučić: Smanjićemo akcize za još 40 odsto
20.03.2026.•
32
Akcize na naftu biće smanjene za još 40 odsto, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sve manje radnih mesta - za ljude
20.03.2026.•
4
Ovih dana "Folksvagen" je šokirao ceo svet, posebno Nemačku.
Komentari 20
N
Ne sporim ja moć Kine, već demagogiju tvojih vođa.
Ispij ti još jednu kaficu, pa prošetaj da radno vreme brže prođe.
NKNS
@N
Naime godišnji BDP Kine je 35 trilion $, a to je da ti prevedem 35 hiljada milijardi $ i vidiš u pravu si oni imaju te pare i mogu da ulože.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar