Pre svega nekoliko meseci, broj slučajeva Kovida-19 u Evropi opao je na neke od najnižih nivoa od izbijanja pandemije.
Ali prethodnih nedelja u gradovima širom kontinenta izbio je niz nereda, kada su iz protesta zbog načina na koji vlade reaguju na pandemiju zapaljeni automobili, a protiv demonstranata je angažovana policija.
Evo šta se krije iza ovih nezadovoljstva.
Tokom vikenda izbijali su nasilni protesti na ulicama gradova u nekoliko različitih zemalja.
Demonstranti širom Holandije sukobljavali su se sa policijom, bacali kamenice, koristili vatromet i palili vozila.
Vlasti su odgovorile koristeći pendreke, pse, konje, vodene topove, pa čak i ispaljujući hice.
Holandski premijer Mark Rute opisao je nekoliko noći nereda zaredom kao „čisto nasilje".
U Belgiji, ogromni protestni marševi prerasli su u nasilje kad su razbijena policijska vozila, a demonstranti su zauzvrat gađani suzavcem i vodenim topovima.
U subotu je 40.000 ljudi izašlo na ulice glavnog grada Austrije u uglavnom mirnom protestu koji je organizovala ultradesničarska Slobodarska partija.
Demonstracije su održane i u Italiji, Danskoj i Hrvatskoj.
Ukratko, zbog uvođenja novih mera ograničenja protiv kovida-19.
Holandija je uvela tronedeljno delimično zaključavanje posle rekordnog skoka broja slučajeva kovida.
Barovi i restorani moraju da zatvore ranije, a zabranjeno je masovno okupljanje na sportskim događajima.
Pravila o nošenju maski pooštrena su u Belgiji, recimo u restoranima se traže kovid propusnice, a većina ljudi će morati da radi od kuće četiri dana nedeljno do sredine decembra.
Slične mere uvedene su ili će biti uvedene u drugim zemljama regiona kao što su Nemačka, Grčka i Češka Republika.
Međutim, ove mere najstrože su u Austriji.
Pored potpunog zaključavanja u čitavoj zemlji - tokom kog se od ljudi zahteva da ostanu kod kuće sem iz razloga namirivanja osnovnih potreba - ona je postala i prva evropska zemlja koja je uvela zakonski obaveznu vakcinaciju, sa zakonom koji će na snagu stupiti u februaru.
Uprkos oštrom otporu, kancelar Aleksandar Šalenberg rekao je da su mere bile neophodne zbog protivljenja vakcinaciji.
„Zavedeni radikalnim antivakcinašima i lažnim vestima, previše nas nije vakcinisano", rekao je on.
„Rezultat su krcata odeljenja za intenzivnu negu i ogromna patnja."
Ova nova pravila reakcija su na ogroman skok broja slučajeva kovida širom regiona.
Uprkos tome što ima visok procenat potpuno vakcinisanog stanovništva u poređenju sa drugom delovima sveta, Evropa je proteklih nedelja doživela veliki skok broja ljudi pozitivnih na korona virus.
Nemačka i Holandija su doživele četvorostruki porast nedeljnih slučajeva u odnosu na prošli mesec, dok je austrijska stopa pet puta viša.
Regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu doktor Hans Kluge rekao je za BBC da bi do marta moglo da bude zabeleženo još 500.000 smrtnih slučajeva ukoliko se ne preduzmu hitne mere i upozorio da je „veoma zabrinut".
On podržava većinu mera koje su uvele evropske zemlje, ali je rekao da mere obavezne vakcinacije, kao one koje se planiraju u Austriji, treba da se dožive kao „poslednje pribežište".
On želi da se povede „pravna i društvena rasprava" po ovom pitanju.
Doktor Kluge se zalaže za nošenje maski i podržao je pravila o kovid propusnicama prema kojima ljudi koji idu u restorane, na sportske događaje i slična mesta moraju da dokažu da su vakcinisani.
Čini se da se radi o kombinaciji razloga u različitim zemljama.
Doktor Kluge je rekao da iza ovog širenja zaraze stoje faktori kao što su zimska sezona, nedovoljna pokrivenost vakcinacijom i regionalna dominacija zaraznijeg Delta soja.
Mnoge evropske zemlje su ranije tokom godine popustile kovid ograničenja, kao što su fizička distanca i pravila o obaveznom nošenju maski, kad je broj slučajeva opao a nivo vakcinisanosti porastao.
Ali Delta soj je i među vakcinisanima pokazao da može da se širi brzo kad se ljudi vrate u situacije u kojima su u bliskom kontaktu jedni sa drugima, a na snazi je manje ograničenja.
Je li naglo skočio i broj smrtnih slučajeva od Kovida-19?
Čini se da zato ima i nekih dobrih vesti.
Izgleda da vakcine ipak sprečavaju da se ljudi teško razbole ili umru.
Ranije tokom pandemije, skok broja slučajeva pratio bi rapidni rast broja smrti, ali posle sprovedene vakcinacije mnogo manje ljudi umire od bolesti u odnosu na broj zaraženih.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Djuri
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar