Svuda unaokolo tanak sloj snega prekrivao je teren gole zimske šume.
Tri alpake zurile su sumorno u nas dok smo zavrtali u još jednu oštru krivinu na ruralnim putevima istočne Tiringije na istoku Nemačke.
Prostirući se iza životinja, visoko na brdu, konačno smo ugledali ono zbog čega smo se zaputili ovoliko daleko: kule sa grudobranom neogotskog lovačkog doma Šlos Valdmanšajl.
Sedište do prošle srede, eklektične grupe zaverenika, koji su želeli da zauzmu nemački parlament i unište državne strukture savremene Nemačke, zamenivši ih monarhijskim sistemom, sa princom na njenom čelu, čija je porodica nekada vladala ovim regionom stotinama godina pre Prvog svetskog rata.
I sve to da pokrenu i završe do Božića.
Zvuči nemoguće, gotovo neverovatno?
Zaista zvuči.
Ali, dotični princ sada provodi praznike iza rešetaka, u policijskom pritvoru.
Nemačka služba bezbednosti je, međutim, bila dovoljno zabrinuta zbog pokušaja državnog udara da pokrene jednu od do sada najvećih racija, širom zemlje, pa i preko njenih granica (u Austriji i Italiji), uz učešće 3.000 službenika, pretresavši 150 poseda i uhapsivši ukupno 25 ljudi.
Obaveštajci su nam rekli da očekuju još pritvaranja u narednim nedeljama i mesecima kako se istraga bude nastavljala.
A u nemačkim medijima govorkalo se o povećanoj bezbednosti u federalnim i regionalnim parlamentima zemlje i oko njih.
Za razliku od ovonedeljnih senzacionalističkih naslova, kompleks oko lovačkog doma delovao je napušteno, sablasno čak, dok sam virila kroz kapiju zaključanu katancem.
Lobanje jelena, verovatno ulovljenih na ovom terenu, visile su klonulo duž spoljnog zida oronule sporedne zgrade.
Komšije nepoverljive prema medijima nevoljno su mi rekle da su spazile svetlo u lovačkom domu, ali da su proteklih meseci jedva viđali ljude kako dolaze i odlaze.
Posetioci su koristili bočni ulaz, rekli su oni, ulazeći u zgradu sa sporednog puta iz šume, iza lokalnog groblja.
Mi sada znamo zašto oni koji su posećivali Šlos Valdmanšajl nisu bili raspoloženi da budu viđeni.
Počeli su da planiraju državni udar u novembru 2021. godine, otišavši toliko daleko da imenuju ministre željno očekivanog novog Rajha, novog nemačkog režima, kao i vojnog krila koje bi omogućilo njihov puč.
„Zapanjeni smo", rekla mi je preko Zuma glava prinčeve porodice Hajnrih Četrnaesti, First Rojs, iz svog velelepnog doma u Austriji.
„Taj autsajder bio je izopšten pre mnogo godina zbog ekstravagantnih teorija zavere i antisemitskih stavova. On ni u kom slučaju ne predstavlja našu porodicu."
First Rojs mi je rekao da Hajnrih Trinaesti nije „uvek bio ovakav".
Uzgred, svi muškarci u porodici zovu se Hajnrih, sa dodatim brojem posle imena.
Danas su živi njih trideset.
Broj Trinaest je nosio nadimak Trkački Hajnrih u mladosti, zbog ljubavi prema brzim automobilima - i prelepim modelima.
Lovački dom je pripadao porodici stotinama godina, pre nego što ga je zaplenila istočnonemačka komunistička vlada posle Drugog svetskog rata.
Trkački Hajnrih je postao ogorčen čovek, rekao mi je njegov daleki rođak vrteći glavom.
„Terao ga je veliki maler."
Hajnrih Trinaesti ima teško bolesnu ćerku, ne preterano uspešan posao sa nekretninama koji vodi iz Frankfurta i nemačku vlast smatra krivom za neuspeh ogromnog broja njegovih sudskih slučajeva - pokušaja da povrati posede aristokratske porodice.
Komunisti su koristili lovački dom kao omladinski hostel.
Princ puča, kako ga sada zovu nemački mediji, na kraju je morao sam da ga otkupi početkom devedesetih posle pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza,
„Našao se u lošem društvu", rekao mi je First Rojs.
„Kao što sada svi možemo da vidimo."
Spisak protagonista u planiranom puču Hajnriha Trinaestog zvuči kao špijunski triler ili, možda pre, parodija tog žanra.
Sedamdesetogodišnji nemački princ zaljubljenik u teorije zavere, njegova mnogo mlađa devojka Ruskinja koja je pokušala da obezbedi podršku Kremlja za planirani puč, vrhunski kuvar, aktivni pripadnik elitnih nemačkih specijalnih snaga, bivši policijski šef, berlinski sudija i bivši nemački poslanik ultradesničarke Alternative za Nemačku.
Za ministarku pravde planiranog novog režima izabrana je Biržit Malsak-Vinkerman.
Njeno insajdersko poznavanje parlamenta bilo je ključno za planiranje predbožićnog, oružanog i, pretpostavlja se, nasilnog preuzimanja vlasti.
Agenti koji su prisluškivali telefonske razgovore čuli su zaverenike kako govore o smrtima koje su „neminovne".
Malsak-Vinkerman je navodno takođe bila sklona ezoteriji, prema tvrdnjama istražitelja - konsultovala je astrološke karte da odredi kog tačno dana treba da bude izvršen puč.
Ali ono što je stvarno nateralo obaveštajnu zajednicu da obrati pažnju bio je spisak učesnika u okupljenom vojnom krilu grupe.
Ridiger Fon P. - kako su ga istražitelji zvali - bio je šef oružanog krila, zadužen da predvodi grupu tokom njenog nasilnog upada u parlament, da veže lisicama poslanike i da odbije napade policijskih snaga.
Ridiger fon P. je bivši potpukovnik i komandant elitnog padobranskog puka, osumnjičen za gomilanje i skladištenje oružja dok je bio u aktivnoj službi, prema pisanju nemačkih medija.
Direktno pod njim bili su aktivni oficir specijalnih snaga Andreas M. i bivši pukovnik vojske Maksimilijan Eder, koji je često prisutan na društvenoj platformi Telegram, nedavno je poslao video poruku prijateljima upozorivši ih na društvena previranja pred Božić.
U ovoj grupi su još i otpušteni bivši glavni inspektor policije i otvoreni zagovornik teorija zavere Mihel F. i stručnjak za preživljavanje povezan sa neonacistima Peter V.
Istražitelji kažu da im je on zapao za oko u aprilu kad su mu pretresli stan i pronašli oružje i municiju.
U racijama u sredu, oružje je pronađeno na 50 pretresenih poseda, u koje je spadala u vojna kasarna u južnoj Nemačkoj.
Jedan od policajaca kod lovačkog doma rekao je navodno komšijama da traže municiju i eksplozive.
Koliko je tačno raširena ekstremistička ideologija u nemačkim specijalnim snagama niko ne zna zasigurno, što je izuzetno zabrinjavajuće, prema Nikolasu Poteru, višem istraživaču ultradesničarskog rasizma i antisemitizma pri berlinskoj Fondaciji Amadeo Antonio.
On je za BBC pričao o nizu skorašnjih skandala u oružanim snagama, kao što je raspuštanje druge čete KSK-a - elitnih nemačkih specijalnih snaga - zato što je u njoj bilo dominantno ultradesničarsko razmišljanje.
„Činjenica je da viđamo da alarmantna količina municije i oružja nestaje iz baza i završava u rukama ultradesničarskih vojnika.
„Mislim, u ovom slučaju planiranog državnog udara imamo samo vrh ledenog brega koji sumnjam da zalazi mnogo dublje. Ovo je veoma zabrinjavajuće.
„Važno je ne zaboraviti da vam ne treba mnogo obučenih motivisanih i naoružanih vojnika da bi predstavljali veoma ozbiljnu pretnju po demokratiju."
Zaverenici su u njihovim redovima imali i veliki broj takozvanih Rajhsburgera.
Takozvani „građani Rajha" su pojedinci - ima ih više od 21.000 - koji ne priznaju legitimitet savremene Federalne Republike Nemačke i stoga odbijaju da plaćaju porez, da prihvataju presude nemačkih sudija ili da koriste nemačke registarske tablice na kolima.
Rajhsburger veruje da je legitimna država Nemačka prestala da postoji posle pada carskog Rajha posle Prvog svetskog rata.
Kada je policija 2016. upala u dom jednog Rajhsburgera kako bi zaplenila ilegalno držano oružje, vlasnik kuće je pucao u njih, ubivši jednog policajca.
Obaveštajci su nam rekli da su Rajhsburgeri poslednjih godina postali izuzetno radikalizovani, mada oni misle da je samo mali procenat njih spreman da lično pribegne nasilju.
Ovo leta, princ Rojs, Hajnrih Trinaesti, organizovao je ubacivanje letaka u poštanske sandučiće stanovnika banje Bad Lobenštajn - na čijoj se teritoriji nalazi lovački dom - obaveštavajući ih da oni nisu pravi Nemci ako imaju lične karte Federalne Republike.
„Mislila sam da je neki ludak", rekla nam je penzionerka Izabel pre nego što je ubacila karticu u bankomat u mirnom, kaldrmisanom starom centru grada.
„Njegov letak je sadržao link ka internet stranici na kojoj možemo da naručimo Rajhs pasoš i vozačku dozvolu sa starom, crveno-crno-belom Rajhs zastavom na njoj umesto zastave savremene Nemačke.
„Takođe smo pozvani da učestvujemo na izborima za formiranje ovdašnjeg mini-kraljevstva. Verovatno sa njim na čelu. Zgužvala sam papir i bacila ga u smeće."
Ali nije svako koga smo sreli u Bad Lobenštajnu bio toliko protivan.
Čovek za selidbe Sebastijan rekao mi je da ima članove porodice i prijatelje koji simpatišu princa.
„Žao mi je što to moram da kažem, ali da, ima mnogo ljudi koji nisu zadovoljni ovom zemljom kakva je sada. Ne veruju nemačkoj vladi i voleli bi drugačiju Nemačku."
Jozef Holnburger, istraživač dezinformacija pri berlinskom CEMAS-u, kaže da studije pokazuju da neverovatnih 20 odsto Nemaca veruje u teorije zavere, u šta spada i ruska internet propaganda.
On mi je rekao da su u ovom trenutku Nemci posebno ranjivi: posle pandemije kovida-19, u trenutku privrednog pada, dok su zabrinuti zbog cene energenata povezane sa ratom u Ukrajini.
Mnogi za sve to krive vlasti.
Stefan Kramer, regionalni obaveštajni šef za Tiringiju, istočnonemačku teritoriju na kojoj se nalazi prinčev lovački dom, ukazuje na pandemiju kovida-19 kao prekretnicu - ne samo u Nemačkoj, već i u većem delu Evrope.
On kaže da se ekstremistički grupe obično osile u krizna vremena, želeći da preokrenu situaciju u vlastitu korist.
„Nova nemačka desnica i kulturni neonacisti inače nikada ne bi prišli Rahjsburgerima koji se često doživljavaju kao ludaci ili ekscentrici.
„Ali kad je toliko mnogo ljudi u ovoj zemlji protestovalo protiv zabrana kretanja tokom pandemije kovida-19, oni su prepoznali priliku da udruže snage", rekao je on za BBC.
„Oni sada sarađuju zato što imaju zajednici cilj: da sruše Federalnu Republiku Nemačku.
„Jedna grupa tvrdi da federalna republika zapravo ne postoji [Rajhsburgeri], drugi [nacionalistička ultra desnica] tvrdi da postoji, ali želi da zameni republiku novom autoritarnim režimom.
„Oni nisu povezani ideološki, ali ih vezuje taj zajednički cilj. Oni zajedno odlaze na demonstracije, gde pokušavaju da regrutuju nove članove."
Na jednim od tih demonstracija - sa 40.000 ljudi u Berlinu na vrhuncu pandemije kovida - jedna otcepljena grupa organizovala je simbolički pokušaj upada u parlament.
To je bila najava onoga što će uslediti pet meseci kasnije u Vašingtonu, kad su pristalice tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa i teoretičari zavere upali u Kapitol.
Donald Tramp je pomenuo berlinski događaj, rekavši da je čuo da ga tamošnji demonstranti vole.
I bio je u pravu.
Mnogi u toj berlinskoj masi doživljavali su bivšeg američkog predsednika i ruskog predsednika Vladimira Putina kao moćne zaštitnike - po njihovom mišljenju - boljeg, beljeg, konzervativnijeg hrišćanskog društva.
Nemačka ima najveće sledbeništvo na svetu - izvan engleskog govornog područja - teorija zavere Kjunaona, koje su potekle iz SAD i koje veličaju Trampa.
Oni svoju mržnju usmeravaju ka tzv. „dubokoj državi".
U njenom središtu oni zamišljaju korumpiranu, pohlepnu elitu koja zlostavlja i ubija decu.
Njihov neprijatelj je liberalan, globalan i često jevrejski.
Nemačke pristalice Kjuanona udružile su snage sa glasnim antivakserima, neonacistima i Rajhsbugerima kod nemačke zgrade parlamenta, Rajhstaga, tog poznog avgusta 2020.
Policija je zaustavila demonstrante na stepenicama pre nego što su pokušali da se probiju unutra, ali je to u simboličkom smislu doživljeno kao uspešan dan za nemački anti-establišment, naročito budući da su se fotografije demonstranata umotanih u crno-belo-crvenu Rajhs zastavu obišle svet.
Ta zastava je omiljena i među neonacistima, budući da su svi suveniri sa kukastim krstom ovde zabranjeni.
Što se tiče poboljšanja bezbednosti Nemačke u budućnosti, bila sam zapanjena dok sam istraživala materijal za ovu priču kad sam otkrila koliko ljudi koje smo kontaktirali - a koji mogu da se dožive kao da „služe" nemačkom establišmentu - redovno dobija pretnje smrću.
Kao, na primer, ekspert za dezinformacije Jozef Holnburger, koji je tražio da iz bezbednosnih razloga sa nama razgovara dalje od svoje kancelarije u CEMAS-u, i obaveštajni šef Stefan Kramer, koji živi sa svešću o tome da je stalna meta.
Nikolas Poter koji prati nemačku krajnju desnicu i njegove kolege često dobijaju pretnje nasiljem, baš kao i poslanica Di Linkea i aktivistkinja za borbu protiv fašizma Marina Rener.
Ona nam je iznela zabrinutost zbog rasta u Nemačkoj, ne samo članstva u radikalnim zaverama i novim pokretima tvrde desnice, već i sve većeg broja pridruženih fizičkih napada, pa čak i ubistava.
Kad smo pitali bivšeg neonacistu koji je postao antifašistički aktivista Inga Haselbaha da se sastanemo s njim, on nas je unapred upozorio da neće moći da priča „napolju na otvorenom".
Glavni problem u vezi sa pojačavanjem bezbednosnih mera protiv „autsajdera" je da pretnja ovih dana u velikoj meri potiče i iznutra.
Obaveštajni šef Stefan Kramer opisuje ovo kao jedan od najdramatičnijih razvoja događaja iz poslednjih godina.
„Današnje ekstremiste ne možete lako da prepoznate u javnosti. Imamo naciste koji nose prugasta odela, umesto obrijane glave; sredovečni muškarci koji nose somotske pantalone - za njih ne biste pomislili da su desničarski radikali.
„Da ne pominjemo one na krajnjoj levici, koji ne iskaču automatski kao anarhistički ekstremisti.
„Broj onih koji žele da sruše našu vladu i način života raširili su se kao kancer u središtu društva - i raste u delovima, iako je još uvek u manjini - u okviru samog establišmenta.
Stefan Kramer ističe - kao i svi pripadnici nemačkih bezbednosnih krugova ove nedelje - da, uprkos hapšenjima zaverenika i istrage koja je u toku, oni ne veruju da je bezbednost nemačke vlade ili parlamenta bila ozbiljno ugrožena.
Ali je pretnja nasiljem bila i te kako realna.
„Očekujem najgore, nadam se najboljem", rekao mi je Kramer ironično.
Slika koju stičem o Nemačkoj veoma je drugačija od reputacije koju ona uživa izvan zemlje - kao društvo koje strogo sledi pravila, visoko je tehnološko organizovano, ne razmeće se, izbegava rizike, bira središnji put, bezbedno je i centrističko - otelotvoreno možda u stereotipu o bivšoj kancelarki Angeli Merkel.
Nikolas Poter krivi taj stereotip za činjenicu da su - predugo, po njegovom mišljenju - ekstremistički napadi krajnje desnice ili krajnje levice u Nemačkoj otpisivani kao dela „usamljenih vukova".
On navodi primer atentata iz 2019. na konzervativnog političara i glasnog branioca prava migranata i izbeglica Valtera Libkea.
Ubistvo je pripisano ultradesničarskoj nemačkoj partiji NPD i britanskoj ekstremističkoj desničarskoj grupi Kombat18.
„Naravno, možete da se usredsredite na delove nemačkog društva koji su navodno efikasni, da budete zadovoljni što imate dobar javni prevoz ili šta god već, ali ovo organizovano nasilje je takođe deo savremenog nemačkog društva.
„Ono se do sada nije shvatalo dovoljno ozbiljno - kao što sada vidimo na primeru ove mreže Rajhsburgera."
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar