Namrata Nangia i njen suprug razmišljaju o još jednom detetu još otkako im se rodila ćerka pre pet godina.
Ali uvek se sve svede na isto pitanje: „Možemo li to sebi da priuštimo?”.
Namrata živi u Mumbaju u Indiji i radi u farmaceutskoj industriji, dok je njen suprug zaposlen u fabrici guma.
Međutim, troškovi za jedno dete su već preveliki.
Školarina, školski autobus, pa čak i odlazak kod lekara su ogromni izdaci za porodicu.
Bilo je drugačije kada je Namrata odrastala.
„Mi smo samo išli u školu, nismo imali vanškolske aktivnosti, ali danas dete mora da ide na plivanje, na crtanje, morate da vidite čime još može da se bavi”.
Prema najnovijem izveštaju Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) koji se bavi reproduktivnim zdravljem, u svetu je mnogo ljudi poput Namrate.
Kažu da je stopa fertiliteta u najvećem opadanju do sada i da stotine miliona ljudi nisu u mogućnosti da imaju onoliko dece koliko žele.
Kao neke od razloga navode previsoke troškove roditeljstva i nedostatak odgovarajućeg partnera.
UNFPA je anketirao 14.000 ljudi u 14 zemalja u vezi sa njihovim planovima u pogledu roditeljstva.
Svaki peti ispitanik je izjavio da nema ili ne očekuje da će imati onoliko dece koliko zapravo želi.
Istraživanje je sprovedeno u Južnoj Koreji, Tajlandu, Italiji, Mađarskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Brazilu, Meksiku, Sjedinjenim Državama (SAD), Indiji, Indoneziji, Maroku, Južnoafričkoj Republici i Nigeriji.
U ovim zemljama živi trećina svetskog stanovništva.
U pitanju je kombinacija zemalja sa niskim, srednjim i visokim prihodima, kao i država sa niskim i visokim stopama fertiliteta ili plodnosti - prosečnog broja rođene dece po ženi u reproduktivnom razdoblju života.
UNFPA je anketirao i mlade i one koji više nisu u reproduktivnom periodu.
„U svetu je počeo do sada neviđen pad stope plodnosti”, kaže doktorka Natalija Kanem, direktorka UNFPA.
„Većina ljudi koje smo anketirali želi dvoje ili više dece.
„Stope plodnosti padaju, dobrim delom zato što mnogi ljudi osećaju da su nesposobni da zasnuju porodicu kakvu priželjkuju.
„A to je prava kriza”, naglašava ona.
„Mislim da nazvati ovo krizom i priznati da se zapravo dešava predstavlja promenu u pristupu”, ističe demografkinja i profesorka Ana Rotkirh, koja istražuje planove o rađanju u Evropi i savetuje finsku vladu u vezi sa populacionom politikom.
„Uopšteno gledano, ljudi češće imaju manje nego više dece nego što su planirali”, kaže profesorka Rotkirh.
Drugim rečima, čini se da je broj ljudi u svetu koji imaju manje dece nego što su želeli veći nego što se ranije pretpostavljalo.
Ona je ovu oblast detaljno istraživala u Evropi, a sada želi da vidi kakva je situaciju širom sveta.
Iznenadilo je i koliko je ispitanika starijih od 50 godina (čak 31 odsto) reklo da su imali manje dece nego što su prvobitno želeli.
Anketa, koja je pilot projekat za istraživanje u 50 zemalja kasnije ove godine, obuhvatila je ograničen broj ispitanika.
Kada su u pitanju, na primer, starosne grupe u svakoj zemlji, mnogi uzorci su suviše mali da bi na osnovu njih mogli da se izvedu konačni zaključci.
Međutim, pojedini nalazi su jasni.
Ukupno 39 odsto ljudi koji nisu imali onoliko dece koliko su želeli kao glavni razlog su naveli finansijska ograničenja.
Najveći procenat ovakvih slučajeva zabeležen je u Južnoj Koreji (58 odsto), a najmanji u Švedskoj (19 odsto).
Ukupno gledano, samo 12 odsto ispitanika navelo je neplodnost, odnosno teškoće sa začećem, kao razlog što nisu imali onoliko dece koliko su želeli.
Procent ovih slučajeva bio je viši u Tajlandu (19 odsto), SAD-u (16 odsto), Italiji i Južnoafričkoj Republici (15 odsto), Nigeriji (14 odsto), i Indiji (13 odsto).
„Ovo je prvi put da se [UN] ozbiljno i sistematski bave pitanjima niske stope plodnosti”, kaže profesor Stjuart Gajtel-Basten, demograf na Univerzitetu nauke i tehnologije u Hongkongu.
Donedavno je UNFPA uglavnom bio usredsređen na žene koje imaju više dece nego što su želele i na nedostatak i nedostupnost kontracepcije, ali u poslednje vreme stopa plodnosti opada čak i u zemljama sa srednjim prihodima, kojim se UNFPA uglavnom bavi.
Ipak, UNFPA poziva na oprez u pogledu reakcija na nisku stopu plodnosti.
„Trenutno, ima mnogo priča o katastrofi, bilo da je reč o prenaseljenosti ili opadanju broja stanovnika”, kaže dr Kanem.
„To dovodi do ove vrste preteranih reakcija, a ponekad i manipulativnih reakcija u pokušaja da se žene navedu da imaju više ili manje dece”.
Ona podseća da su pre 40 godina Kina, Koreja, Japan, Tajland, i Turska bili zabrinuti zbog prevelikog broja stanovnika.
A već do 2015. godine iste te zemlje su pokušavale da podstaknu rađanje.
„Želimo da pokušamo koliko god je to moguće da izbegnemo da te zemlje donose bilo kakve panične i nepromišljene odluke”, kaže profesor Gajtel-Basten.
„Ako su ljudi već uplašeni i zabrinuti za budućnost sveta, koja je svrha dodatno ih zastrašivati?”
Iako mnoge zemlje pokušavaju da se prilagode padu stope plodnosti povećanjem migracije ili broja žena na tržište rada, to ponekad izaziva reakciju društva.
„Vidimo da se niska stopa plodnosti, starenje stanovništva i stagnacija broja stanovnika koriste kao izgovor za sprovođenje nacionalističkih, antimigrantskih i rodno konzervativnih politika”, kaže on.
UNFPA je takođe utvrdio da nedostatak vremena predstavlja veliku prepreku za osnivanje porodice.
To potvrđuje Namrata iz Mumbaja.
Ona svakodnevno provede oko tri sata u prevozu do posla i u povratku kući.
Kada stigne kući, iscrpljena je, ali želi da provede vreme sa ćerkom.
Cela porodica je neispavana.
„Posle radnog dana, imate onaj majčinski osećaj krivice da ne provodite dovoljno vremena sa detetom”, kaže ona.
„Zato smo odlučili da ćemo se posvetiti samo jednom detetu”.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Novosadjanin
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar