Prošla je godina, a sve ukazuje na da će američki predsednički izbori 2024. biti preslikani izbori 2020. godine, ali sa zamenjenim ulogama - Donald Tramp preuzima ulogu predsednika Džozefa Bajdena.
Rasprostranjen je veliki osećaj frustracije što birači moraju da naprave isti izbor, a čini se da se sve dešava u poznatom obrascu, čak i ankete ukazuju na trku koja je izjednačena.
Ali kao što će vam reći svaki istoričar, za godinu dana bilo šta može da preokrene trku.
Talačka kriza 1979. godine je verovatno koštala predsednika Džimija Kartera ponovnog izbora, a pandemija kovida-19 je 2020. godine preoblikovala zemlju.
Pročitajte četiri iznenađenja koja bi mogla da promene tok ovih izbora.
Keti Kej
Ako niste republikanac ili demokrata, šanse da postanete predsednik SAD-a su izrazito male.
Ali kandidati van ove dve stranke su u prošlosti promenili izbore i mogli bi ponovo 2024. godine.
Bogati biznismen Ros Pero je 1992. godine osvojio 19 odsto svih glasova i često mu se pripisuje da je republikance koštao predsedničke pobede.
Osam godina kasnije, kandidat Zelene stranke Ralf Nejder osvojio je 97.488 glasova na Floridi, pomažući da odlučujuća država prevagne u ruke Džordža Buša.
Neki kažu da je kandidatkinja Zelene stranke Džil Stajn nanela štetu Hilari Klinton 2016. godine.
Ovi izbori mogu imati sličan ishod.
Visoki američki političar kojeg sam intervjuisala ove nedelje rekao je da bi nizak rejting predsednika Bajdena i republikanskog kandidata Donalda Trampa mogao otvoriti vrata za više igrača, a nedavna Galupova anketa sugeriše isto.
Dva nezavisna kandidata su već ušla u borbu.
Progresivni aktivista Kornel Vest i Robert Kenedi mlađi, koji je nedavno napustio Demokrate.
Pre nego što je napravio promenu, ankete su pokazivale da bi mogao da dobije podršku nekih 20 odsto demokratskih birača.
Sada, kada nije ni u jednoj partiji, Kenedi, koji se poziva na birače sklone zaverama, mogao bi da oduzme glasove Trampu.
Ovi izbori će verovatno biti tesni, tako da bi čak i nekoliko glasova za kandidata treće strane moglo da napravi veliku razliku.
Nomia Igbal
Da, često čujemo - predsednik Bajden i bivši predsednik Tramp su stari.
Na dan inauguracije 2025, Bajden će imati 82 godine, Tramp 78 godina.
Nema naznaka da je neko od njih lošeg zdravlja, ali šta ako im se nešto dogodi uoči izbora?
Odgovor zavisi od momenta kada se to desi.
Ako se ozbiljno razbole ili umru u ovom periodu i Nove godine 2024, mnogo je kandidata sa obe strane koji su voljni da se nadmeću za nominaciju.
Ali postaje komplikovanije kako države završavaju primarne glasačke listiće.
Ako se najgore desi sredinom oktobra 2024, njihovo ime bi i dalje bilo na nacionalnom glasačkom listiću.
Prema ustavu, možete se kandidovati iako ste mrtvi čak i ako ne možete da položite zakletvu.
Dešavalo se to i ranije: Mel Karnahan se 2000. godine kandidovao za američki Senat kada je poginuo u avionskoj nesreći na putu do predizbornog događaja.
Izabran je posthumno, a njegova udovica Žan je služila do vanrednih izbora 2002.
Ako pobednički kandidat umre posle izbornog dana, ali pre inauguracije, tada bi umesto njega potpredsednik položio zakletvu.
Oni bi tada morali da imenuju potpredsednika koji bi zamenio sebe, a koga bi Kongres trebalo da odobri.
Veoma je komplikovano, pa se nadamo da će svi kandidati ostati dobrog zdravlja.
Barbara Plet Ašer
Bajden se kandiduje za reizbor pod pritiskom međunarodnih kriza, ruskom invazijom na Ukrajinu i ofanzivom Izraela na Hamas.
Da ne pominjemo stalno rastući vojni pritisak Kine na tajvanski vazdušni prostor kao opasnu pozadinu.
Njegov tim je pokušao da izvuče političku korist iz ovoga, prikazujući ga kao pouzdanog vrhovnog komandanta, a on u anketama dobija relativno dobre ocene za snalaženje u dva vruća rata.
Ali već ima zabrinjavajućih trendova u predsedničkoj kampanji: pad podrške od ključnog biračkog tela mladih demokratskih birača, koji su ljuti zbog Bajdenove snažne podrške Izraelu kako palestinske žrtve rastu.
A ako se bilo koji od ovih ratova proširi van sadašnjih granica, ako Rusija napadne zemlju članicu NATO-a, ako se oružane savezničke grupe bliske Iranu pridruže borbi Hamasa protiv Izraela , to bi poništilo proračun i poremetilo izbornu godinu.
Da li bi SAD mogle biti uvučene iznutra i kakva je situacija kada govorimo o sprečavanju delovanja verodostojne pretnje?
Da li bi međunarodni haos oštetio izglede njegovog verovatnog rivala Donalda Trampa?
Ili bi Tramp dobio podsticaj od glasača koji su se zasitili finansiranja i moguće ponovne borbe u stranim ratovima?
Mnogi faktori su izvan njihove kontrole, posebno na Bliskom istoku.
Nije dobra pozicija za bilo kog predsedničkog kandidata.
Pogledajte i ovu priču
Geri Odonohju
Bivši predsednik se suočava sa 91 krivičnom prijavom u četiri odvojena suđenja koja će se verovatno održati sledeće godine.
Maksimalne potencijalne kazne iznose stotine godina iza rešetaka, ali mali broj pravnih stručnjaka misli da je to verovatno, čak i ako bude osuđen.
Trampovi advokati su bezuspešno pokušavali da odlože suđenja do izbora.
Oni znaju da bi pobeda na izborima verovatno značila odlaganje od četiri godine, jer većina pravnih mišljenja isključuje krivično gonjenje aktuelnog predsednika osim opozivom Kongresa.
Ako ode u zatvor pre izbora, ne može se reći da još ne može da pobedi.
To što je osuđeni prestupnik ne sprečava ga da se kandiduje na predsedničkim izborima.
Pre 100 godina, jedan kandidat je iza rešetaka dobio skoro milion glasova.
To bi očigledno omelo svaku kampanju, ali ankete pokazuju da se mnogi republikanski glasači ne bi pokolebali.
Kada bi bio izabran iz zatvora, mogao bi sebe da pomiluje svih federalnih osuda, ali ako bude zatvoren u jednom od dva državna slučaja, ne bi imao ovlašćenja da učini isto, što otvara
bizarnu mogućnost da bude predsednik dok je u zatvoru.
Nalazimo se u trenutku bez presedana, a zbunjeni su i najbolji pravnici u zemlji.
Pogledajte i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Detelinara
Takođe rat u Ukrajini više u Americi i ne pominju. Sve je to početak predizborne kampanje, u kojoj će Tramp sa pravom postavljati pitanja zašto Bajden ratuje i troši budžetske pare poreskih obveznika.
Srbija treba da iskoristi ovu situaciju, i da skine pritisak sa sebe i da odbaci Francusko-Nemački plan, jer niko iz Amerike neće reagovati sada pred izbore. Nikakvo zaoštravanje sa Srbijom im ne odgovara sada.
A posle izbora kada Tramp pobedi, pozicija Srbije će biti mnogo bolja !
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar