Ruska invazija na Ukrajinu i međunarodne sankcije koje su usledile gotovo odmah pogodile su i kulturnu sferu Rusije.
Strani umetnici i kustosi odbijaju saradnju sa ruskim institucijama i povukli su dela sa već završenih izložbi.
Zbog komplikacija koje su se pojavile u logistici, u inostranstvu su se „zaglavila" dela iz ruskih kolekcija, a rusko Ministarstvo kulture je nedelju dana posle početka rata zabranilo izvoz muzejskih eksponata u inostranstvo.
Sve je to dovelo do talasa otkazivanja i neograničenog odlaganja izložbi i događaja.
Sa sličnom situacijom muzeji su se suočili 2020. godine, kada su svi događaji morali da budu otkazani zbog korona virusa.
Ali pandemija je „najpre sve naučila da budu solidarni, i ruske institucije i međunarodne učesnike", kaže za BBC zaposlena u Moskovskom muzeju moderne umetnosti (MMOMA), koja je tražila da ostane anonimna.
„A 24. februara 2022. godine postalo je očigledno da je sve jedna noćna mora", dodaje.
Nedelju dana nakon početka rata u muzejima Kremlja trebalo je da se otvori izložba „Dvoboj. Od Božijeg usuda do plemenitog zločina" o evropskim viteškim duelima.
Glavni deo izložbe činili su eksponati iz najvećih evropskih muzeja: francuskog Luvra, španskog Prada, Austrijskog muzeja istorije umetnosti, Kraljevske kolekcije Velike Britanije i drugih.
Međutim, posle 24. februara 2022.svi su povukli eksponate sa već pripremljene izložbe, a organizatori su objavili da se ona otkazuje.
U zbirkama ruskih muzeja su kasnije nađene zamene za obe eksponate, a sredinom maja izložba je otvorena u skraćenom obliku.
Kulturni događaji koji su poremećeni zbog ruske invazije na Ukrajinu mogu se dugo nabrajati.
Velika samostalna izložba italijanskog umetnika Mikelanđela Pistoleta, jednog od najpoznatijih predstavnika arte povera („osiromašene umetnosti"), tri godine zaredom bila je na listi najiščekivanijih izložbi godine, ali nikada nije otvorena.
Trebalo je da bude prikazana u muzeju Moskovskog muzeja savremene umetnosti (MMSU) još 2020. godine, ali je zbog kovida odloženo na neodređeno vreme.
Otkazana je i već postavljena izložbe francuskog umetnika Kristijana Boltanskog u Centralnoj izložbenoj galeriji Manjež u Sankt Peterburgu.
Ovaj projekat je bio poslednji na kojem je umetnik lično radio - preminuo je u leto 2021. godine.
Pogledajte i video: Od Odese do Vranja - kako je Ruskinja Marina izbegla iz Ukrajine
Prve nedelje nakon početka invazije na Ukrajinu, tim MMSU, kao i mnogi drugi, „našli su se u teškom psihičkom stanju", priseća se službenica muzeja u razgovoru za BBC.
Jednoj od njenih koleginica, poreklom iz Ukrajine, sestra je bila u Kijevu, drugi zaposleni je bio zabrinut da će sve muškarce „sada odvesti u rat".
„Neki umetnici su pali u apatiju, a neki su počeli da daju oštre izjave da prekidaju bilo kakvu saradnju sa državnim institucijama. To su bili tako jaki emocionalni izlivi kakvih ranije nije bilo", priča ona.
Savremeni umetnik iz Čečenije Aslan Gojsum, u znak protesta protiv postupaka ruskih vlasti u Ukrajini, odrekao se dela u kolekcijama Ermitaža, Tretjakovske galerije i Nacionalnog centra za savremenu umetnost.
Oleg Elisejev iz umetničke grupe EliKuka rekao je da želi da povuče dela iz MMSU, Tretjakovske galerije i Muzeja multimedijalne umetnosti.
Umetnik Arsenij Žiljajev saopštio je da prekida odnose sa kompanijom SmartArt, koja organizuje izložbe.
„Ne slažemo se da sve što smo svi mi radili u umetnosti postane ukras za bombe", napisao je on.
Krasnojarski Trg mira je najveći muzejski centar savremene umetnosti u Sibiru.
Otvoren je 1987. godine kao ogranak moskovskog Lenjinovog muzeja i postao je poslednji takav muzej u istoriji SSSR-a.
Trg mira pretvoren je u muzej savremene umetnosti 1993. godine i od tada je uvek blisko sarađivao sa drugim zemljama.
„Od početka 2000-ih do 2010-ih bio zlatni period kada je muzej imao frekventnu međunarodnu saradnju.
„Pozivao je učesnike evropskih bijenala da učestvuju na našem u Krasnojarsku. Holandija, Slovenija, poslednjih godina i Nemačka su učestvovale", kaže saradnica, povezana sa muzejskim centrom, koja je zatražila anonimnost.
Muzej je dosta sarađivao sa nemačkim Gete institutom i u partnerstvu sa njim je održano 14. po redu Krasnojarsko muzejsko bijenale 2021. godine.
Gete institut je izdvojio i deo novca za bijenale 2019. godine, a 2017. godine je ova manifestacija održana u partnerstvu sa austrijskom ambasadom.
Sada strane saradnje nema.
„Ranije je muzej sarađivao sa ambasadama i kulturnim centrima kao i nevladinim organizacijama. Sada smo usmereni na ruske umetnike koji su ovde ostali", kaže saradnica.
U uslovima kada se međunarodna saradnja svela na nulu, ruski muzeji su reorganizovali aktivnosti i usmerili rad sa njihove kolekcije i arhive, tražeći unutar njih novi smisao i nove mogućnosti.
Takav pristup radu ima pozitivan potencijal, kaže saradnica MMSU.
„Ali je to i postepeno vraćanje u srednji vek."
Stara ruska umetnost i naročito ruski ikonopis je prilično izolovano područje.
Rusija ima više ikona nego bilo koja druga zemlja na svetu.
Međunarodni kontakti u ovoj oblasti nisu igrali najvažniju ulogu.
„Ipak, mi gubimo te kontakte, što je veoma razočaravajuće", kaže Natalija Komaško, bivša naučna sekretarka Muzeja Andreja Rubljova u Moskvi.
Situaciju u kojoj se nalaze muzeji sa ikonopisima ocenjuje kao tešku.
Rat je, prema njenim rečima, u velikoj meri uticao na kontakte ruskih muzeja i naučnih organizacija koje se bave proučavanjem ikonopisa kao fenomena.
Nekoliko dana nakon početka rata, Evropska komisija je obustavila isplate ruskim institucijama koje su bile uključene u istraživačke projekte koje finansira EU.
A mesec dana kasnije, početkom aprila 2022. godine, objavila je odluku o raskidu postojećih ugovora sa ruskim organizacijama.
Komaško je već nekoliko godina uključen u Ricontrans, projekat koji finansira Evropska unija, a vodi Grčka.
Bavi se identifikacijom ruskih ikona koje su završile na Balkanu.
U početku je Komaško bila uključena u ovaj projekat preko Muzeja Rubljova.
Posle početka ruske invazije na Ukrajinu i odluke Evropske komisije koja je usledila, Grčki institut za mediteranske studije poslao je Muzeju Rubljova obaveštenje o prekidu saradnje, kaže Komaško.
Ona učestvuje i dalje u projektu jer živi u Evropskoj uniji - posle izbijanja rata preselila se u Bugarsku.
Na listi učesnika više nije predstavljena kao službenica Muzeja Rubljova, već istoričarka umetnosti iz Bugarske.
Od pet učesnika iz Rusije, na projektu je ostalo samo dvoje, koji trenutno žive u EU.
„Ovo je živi primer kako se naučne veze prekidaju.
„One se naravno i dalje održavaju na ličnom planu, svi istraživači u našem poslu se poznaju, i neki kontakti se ostvaruju, ali na zvaničnom nivou oni više ne postoje", kaže Komaško.
Ona naglašava da nema pokušaja da se „otkaže" rusku ikonu kao kulturni fenomen.
„Kao što vidite, Evropska unija nastavlja da podržava donacije za proučavanje ruske ikone. Jednostavno su se izmenila pravila za učešće u njemu."
Muzej Rubljova još od pandemije nije planirao nikakve veće međunarodne projekte, a rat ih je potpuno onemogućio.
Smanjen je i priliv stranih turista u muzeje.
„Mi i dalje pravimo natpise na engleskom jeziku za eksponate na izložbama, ali to je čisto po inerciji i u nadi za bolju budućnost", kaže Komaško.
Muzej je imao veoma značajne međunarodne kontakte, posebno sa zemljama istočnohrišćanske kulturne tradicije, na primer, sa Srbijom i Severnom Makedonijom.
Ali rat je i te kontakte onemogućio, pre svega zbog logistike.
„Prvo, kako tamo odneti ikone? Sa sletanjem u Istanbul? Niko to sada neće. Skupo je i nije bezbedno."
Jedina prilika za međunarodnu saradnju koja preostaje su zajedničke izložbe sa Belorusijom.
„Ali to nije dovoljno, bez Ukrajine ova tema je nepotpuna sa stanovišta nauke. Ukrajina i Belorusija su, generalno, jedinstvena umetnička kulturna celina, recimo, kada pričamo o XVI i XVII veku", objašnjava ona.
Muzej Rubljova otvorio je poslednju izložbu u Kijevu 2013. godine - „Remek-dela staroruske umetnosti XV-XVII veka" i održana je u Sabornoj crkvi Svete Sofije.
Trebalo je da traje do marta 2014, ali je krajem februara te godine Muzej Rubljova najavio prevremeno zatvaranje izložbe i uklonio sve ikone.
Kao i privreda, i kultura se sada orijentiše na istok.
„Sada dosta aktivno radimo u pravcu Azije, i sa Bliskim istokom, sa Izraelom, sa zemljama BRIKS-a i ŠOS-a", rekao je 2023. godine specijalni predstavnik ruskog predsednika za međunarodnu kulturnu saradnju Mihail Švidkoj.
Ali muzejski radnici su skeptični prema takvoj perspektivi.
„To uopšte ne znači da je onim zemljama sa kojima kontakti nisu prekinuti potrebna naša umetnost. A ako se tamo nešto izmisli, biće to direktiva odozgo. Biće to nešto mrtvorođeno", kaže Komaško.
Pogledajte i video: Ko je Babuška Z i kako je postala ikona ruske propagande
Prekid veza sa Zapadom zadao je težak udarac ruskim kulturnim institucijama, ali ništa manji udarac zadale su novi represivni zakoni koje su ruske vlasti donele odmah nakon početka rata.
To je, pre svega, zakon o „lažnim vestima" o ruskoj armiji, pooštravanje zakona o „LGBT propagandi" i „stranim agentima".
Nejasna formulacija ovog poslednjeg praktično je onemogućila ruske državne muzeje da komuniciraju sa zapadnim institucijama.
Sada se status „stranog agenta" može dobiti ne samo za finansiranje iz inostranstva, već jednostavno za „stranu podršku" i „strani uticaj", što može biti vrlo široko protumačeno.
Krasnodarski centar za savremenu umetnost Tipografija, jednu od najuspešnijih kulturnih institucija na jugu Rusije, rusko Ministarstvo pravde je početkom maja 2022. godine uvrstilo u registar nevladinih organizacija stranih agenata i već devet dana kasnije objavilo o zatvaranju.
„Ne možemo više da smatramo ovaj prostor bezbednim. Doneli smo odluku da ga zatvorimo, a ovo je najteža odluka koju smo ikada doneli", napisali su njeni rukovodioci.
Zbog pooštravanja zakona o „stranim agentima", još ranije je prekinuta saradnju sa nemačkim Gete institutom i Švajcarskim umetničkim savetom Pro Helvecija Moskva, koji su, prema rečima sagovornika BBC-ja, podržavali mnoge ruske umetnike koji rade sa složenim umetničkim formama.
„Ova međusobna saradnja je prekinuta, između ostalog, i zbog toga što Ruski državni muzej nema pravo da prima finansijska sredstva od stranih kompanija", kaže ona.
Sada se na sajtu Pro Helvecija Moskva nalazi saopštenje da je sa izbijanjem rata u Ukrajini fondacija odlučila da obustavi podršku bilo kakvim javnim aktivnostima u Rusiji.
Unutar samih muzeja, novi zakoni protiv lažnih vesti i zabrana „LGBT propagande" doveli su do pojačane autocenzure.
„Svi su primorani da na ovaj ili onaj način postave pitanje: možemo li ovo da prikažemo? I kakva će biti reakcija?", priča saradnica MMSU.
„Svi su već nekako počeli da primenjuju autocenzuru: pažljivo biraju reči za saopštenja u tekstovima za izložbe. Neka vrsta ezopovskog jezika je još u fazi formiranja ali više nije moguće objaviti bilo kakve otvorene izjave".
Rat i pojačana unutrašnja represija doveli su do promene toka kulturne politike.
„Osećam da će sada biti sve više pozivanje zvanične kulture na socrealizam različitih perioda, na vraćanje u nazad", kaže sagovornica BBC-ja, navodeći kao primer izložbe o sovjetskoj prošlosti.
„Ova vlast nije proizvela ništa novo i stoga pokušava da pronađe neke ideje u prošlosti."
Po izbijanju rata, došlo je do „velikog odliva" ljudi iz ruske kulturne sfere, priča sagovornik BBC-ja.
Publikacija Artgid je početkom februara 2023. godine objavila rezultate o promenama u ruskoj kulturnoj sferi nakon početka invazije na Ukrajinu.
Skoro polovina ispitanih (47 odsto) prijavila je „značajan" ili „kolosalan" odliv kadrova iz ruskih kulturnih institucija i projekata.
„Muzeji su uvek mesto za iskazivaenje ličnog stava. Kako možete uopšte da radite u muzeju ako vam se jezik zavezao? To nikako nije moguće", kaže Natalija Komaško.
Iz Muzeja Rubljova otišlo je oko 10 odsto zaposlenih.
Brojčano možda nije toliko uočljivo, ali oni koji su otišli su ljudi koji su godinama radili u muzeju i „garantovali određeni kvalitet rada", a njihovo mesto su zauzeli ljudi sa manje iskustva, kaže ona.
Sagovornica BBC-ja iz MMSU strahuje da će mesta onih koji su otišli zauzeti ne samo ljudi sa manje iskustva, već i obični funkcioneri.
„Mesta umetnika, kustosa i reditelja zauzimaće politički funkcioneri i oni će početi da prave projekte u okvirima zvanične politike", kaže ona.
Iz MMSU-a je otišao sličan broj ljudi kao i iz Muzeja Rubljov.
„Ali generalno, na osnovu onog što je u mom okruženju iz kulturne sfere, mogu da kažem da je 40 odsto, bilo da su završili projekte ili ne, napustilo zemlju", kaže.
Strane fondacije koje su ranije sarađivale sa institucijama podržavali su umetnike koji nisu povezani sa državom, ali pre svega, pomažu im da napuste Rusiju ako žele.
Daju im donacije, pomažu oko vize i putovanja u prebivališta u inostranstvu.
Pomažu u pronalaženju posla u inostranstvu muzejskim kustosima i istraživačima sa kojima su kontakti i dugogodišnja saradnja uspostavljeni pre rata.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Darkoni
Branko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar