Banke neće smeti da prodaju zaostale dugove građana

Banke neće moći da prodaju zaostale, neplaćene kredite građana firmama ili agencijama, iako se gotovo dve godine vodila intenzivna kampanja.

Građani koji nisu u stanju redovno da otplaćuju zajmove ili su prestali da izmiruju obaveze, pre svega zbog gubitka posla, mogu da odahnu, jer neće pasti u ruke uterivača dugova.

Nacrtom zakona o finansijskom obezbeđenju, koji je pripremila Narodna banka Srbije, posebna pažnja posvećena je pre svega sigurnosti položaja građana. Ovim propisom nije predviđeno da bilo ko, osim banaka, može postati poverilac, odnosno nema mogućnosti da agencije preuzimaju nenaplativa ili druga potraživanja prema klijentima.

Dugovi stanovništva, takođe, ne mogu biti preneti drugoj banci na obezbeđenje, već mogu biti samo predmet hipoteke. Korisniku je, pored svih relevatnih informacija o prenosu, garantovan isti položaj kao i pre zalaganja potraživanja u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Na primer, nema jednostranih promena ugovornih elemenata, obaveštenje o svakoj promeni promenljive kamatne stope... Neophodno je od dužnika pribaviti i saglasnost za prenos podataka koji se smatraju bankarskom tajnom.

"Problemi sa naplatom treba da se rešavaju tamo gde su i nastali, odnosno u bankama. Do zastoja u naplati kredita došlo je zbog lođe procene rizika s jedne strane i neočekivanih dešavanja kod dužnika s druge, odnosno najčešće gubitka posla ili tragičnog događaja u porodici. Naši građani vrlo retko ne otplaćuju zajmove iz hira", smatra Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

On ističe da prodaja loših kredita stanovništa firmama ne može da se uvede dok se ne donese zakon o ličnom bankrotu, koji će omogućiti porodici da ima sredstva za život, a ostalo da vraća banci. Čak i u tom slučaju, kod nas još nema takve zaštite da se ograniči poslovanje firmi koje kupuju dugove od banaka, odnosno da se kontrolišu uslovi pod kojima posluju, kao i da se spreči korupcija.

"Sa novim propisom predviđene su značajne novine kod ugovaranja sredstava obezbeđenja između učesnika na finansijkom tržištu, ne samo za građane. Pre svega u cilju veće pravne sigurnosti, efikasnosti i brzine pri naplati potraživanja iz tih sredstava. Ova sredstva se ugovaraju radi obezbeđenja kredita, poslova s hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima i drugih novčanih potraživanja koja jedna strana na finansijskom tržištu ima preda drugoj", ističu u NBS.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Marko

    27.09.2016 13:49
    'leba i igara deco
    Ova mera će sigurno naići na odobravanje raje, jer ko želi da mu dug bude prodat uterivačima? Niko. Međutim, ovo je jako JAKO loše za sve. Pošto će zato biti teže naplatiti dugove, banke će imati još strožije uslove za davanje zajma, pa neće toliko ljudi moći da se uzme kredit - znači manje novih firmi, manje radnih mesta, cene će ići gore jer i trgovci rade na "kredit"... mašala. Neka, kome treba ekonomija važno je da masa kliče Vučiću kako ih je spasao dugova u koje su se sami uvalili....
  • Hmm

    27.09.2016 10:10
    Još stvarnije
    Rok za zastaru utuženja po bankarskom kreditu je 10 godina.Firma koja kupi potraživanje ČEKAĆE dok se dužnik ponovo ne zaposli, pa će naplatiti SVE SA KAMATOM.Kada se pokrene izvršenje, ZASTARE NEMA.Veselo......
    Zato je lični bankrot bitan- prodaju ti sve što imaš i zaključe naplatu.Krećeš iz početka,ali bar nisi rob ceo život .
    Nema načina da zadržiš stan koji su kupio,a da ne platiš kredit.
    Surovo tržište kuca na vrata nama svima.
  • Neko ko zna

    27.09.2016 10:04
    Banke su VEĆ PRODALE dugove gradjana po tekućim računima nekim firmama po Ugovorima o prenosu potraživanja, 2010 godine.Te firme VEĆ UTUŽUJU GRADJANE i traže enormnu kamatu koje su ugovorile banke sa klijentima.Pozivaju se na rokove zastare od 10 godina koji se primenjuje na Ugovore o bankarskim kreditima.Šta će biti sa ovim gradjanima.Ko će ih zaštiti?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Raste dug za kredite

Na kraju septembra ukupan dug po bankarskim kreditima u Srbiji bio je 3.050 milijardi dinara.

Politika kreirala aktuelnu svetsku energetsku krizu

Dramatične nestašice i uzleti cena fosilnih goriva i struje na više mesta širom sveta, gde se već nedeljama ispoljava energetska kriza, ponajviše su ukazali na preteran uticaj politike na energetiku.

Evro sutra 117,56 dinara

Dinar će sutra neznatno promeniti vrednost prema evru i zvanični srednji kurs biće 117,5603 dinara, objavila je Narodna banka Srbije.

Vreme je da struja poskupi

EPS već decenijama ne uspeva da iz poslovanja investira, pa proizvodnja struje godinama opada, dok se iz pogona emituju zagađenja i petostruko više nego što je dopušteno po ekološkim standardima.