Stvarnost Srbije, gruba i surova do bola

Isticanjem snižavanja budžetskog deficita i rasta izvoza, gradi se predstava da je Srbija veoma uspešna država, a u pitanju je "sirotica" čiji je BDP jedva 36 naspram mađarskih 120 milijardi evra, dok je budžet 9,2 milijardi evra, skroman za poređenje i sa 16 milijardi vrednim proračunom susedne, skoro upola manje, Hrvatske.

Piše: Živan Lazić

Mnogo se ovih dana govori o uspesima Vlade Srbije da, praktično, prepolovi budžetski deficit na 2,1 odsto BDP i izvoz uveća za 10 odsto. Slušajući ministre i poslanike u Skupštini čovek može pomisliti da živi u bogatoj i veoma uspešnoj državi.

Susedi uspešniji, kamate opterećuju

Stvarnost je drugačija, moglo bi se reći sasvim suprotna, gruba i surova do bola. Već naših 36 milijardi evra BDP, 4.800 po glavi stanovnika, je krajnje skroman rezultat.

Susedna Mađarska unazad pet, šest godina kontinuirano premašuje 115 milijardi evra, ove će oko 122, dakle 12.500 po stanovniku.

Hrvatska ima 4,4 miliona stanovnika, 40 odsto manje od Srbije, a njihov proračun za narednu godinu se ceni na 16,2 milijarde evra. Nemojmo zaboraviti da je u ovoj zemlji prosečna plata oko 730 evra, u nas jedva 390.

Deluje iznenađujuće, ali u poslednje dve godine i Bugarska i Rumunija uspele su da nas premaše po visini prosečne zarade i tamo se sada one kreću oko 440, odnosno 470 evra.

Dugo smo posrtali, mnoge vlade su unazad više decenija vodile pogrešne ekonomske politike i još ćemo godinama plaćati račune. Tako smo prošle godine na kamate izdvojili 1,02, a ove 1,15 milijardi evra, ravno osmini budžeta. Slična svota planira se i za otplatu kamata naredne sezone, ali će, usled očekivanog skoka dolara naspram evra, verovatno biti i primetno viša.

Privreda sve nelikvidnija

Analizu stanja u privredi naš poznati ekonomski statističar Miladin Kovačević sažeto je opisao kao "situaciju u kojoj preduzeća još ne raspolažu sa dovoljno likvidnih sredstava da pokriju tekuće obaveze". Dodaje da "indeks likvidnosti ima negativan trend".

Ovo je i razlog zašto građani u kućnom budžetu ne osećaju poboljšanje makroekonomskih pokazatelja. Moglo bi se reći da je država istakla pozitivne, a vešto prikrila slabije rezultate.

Pre svega, potpuno se ignoriše tehnološka zaostalost naših firmi, što je još gore ignoriše se sve mlitavija investiciona aktivnost ovdašnjih, posebno mikro, malih i srednjih preduzeća. Trenutno se u nas reinvestira tek 17 odsto ostvarenog BDP i ukoliko bismo nastavili ovim tempom do 20 odsto bismo stigli tek za tri godine. A privredi našeg nivoa razvoja neophodno je da desetak godina sukcesivno ulaže najmanje 26, 27 odsto ostvarenog BDP.

Niska stopa reinvestiranja

Posebno mali preduzetnici nisu skloni ulaganju. Nedavna analiza Privredne komore Srbije pokazuje da unazad pet godina čak 65 odsto svih firmi registrovanih u Srbiji nije koristilo bankarske pozajmice. Posluju iskljčivo na osnovu sopstvenih prihoda, eventualno još iz ličnih i porodičnih ušteđevina.

Kada je reč o malim i srednjim preduzećima čak 88 odsto u ovom periodu nije ni pomišljalo na bankarske pozajmice. Kako su u nas ostali segmenti finansijskog tržišta potpuno zakržljali, jasno je da se oslanjaju samo na skromna lična sredstva. Nevolja je što je obim ovog novca, to znači i ulaganja, izuzetno mali, nedovoljan da se prati razvoj, posebno stranih konkurenata.

Pa o kakvim ulaganjima se sluša sa televizije i po političkim mitinzima?

U pitanju su državna ulaganja u infrastrukturu, pre svega u puteve, ali i dovodjenja stranih investitora u neku od radno intezivnih, ali i nedovoljno finalizovanih delatnosti. Ovakve kompanije, primamljene i relativno visokim subvencijama, dolaze, zapošljavaju relativno velik broj radnika, ali ih plaćaju minimalno i nema garancije da će u Srbiji ostati trajno.

Primer slovenačke "Mure" je ilustrativan: kupila je pirotski "Prvi maj" za 1,5 miliona evra, od tadašnje srpske vlade dobila oko 3,6 miliona evra subvencija, a u Pirotu je ostala jedva petnaest meseci!

Izgraditi povoljan ambijent

U ovakvim aranžmanima država izigrava ulogu preduzetnika, arbitrarno odlučuje hoće li privučeni investitor ići u jednu ili drugu opštinu. Međutim, glavna uloga države je da izgradi zakonodavni ambijent povoljan po ulagače, bilo da su domaći, bilo strani.

Tu se, pre svega, misli na bolju zaštitu svojine, izvršenje ugovornih odnosa, na uređenje katastra, olakšavanje dobijanja raznih dozvola, slično kao što je upsela da lep rezultat ostvari ubrzanjem izdavanja građevinske dozovole. Privrednu aktivnost bi, u uređenom ambijentu, trebalo da prepusti preduzetnicima.

Dakle, mnogo je bolje da, umesto što subvencijama dovlačimo kompanije u niskoprofitabilne delatnosti i podstičemo otvaranje slabo plaćenih radnih mesta, izgradimo ambijent kako bi se ovdašnja preduzeća razvijala, pozajmljenim kapitalom ili ulaskom u poslovne i vlasničke aranžmane sa inostranim partnerima. Jedino tako možemo dostići do željenih, zapravo nužnih, 27 odsto i više stope reinvestiranja.

Pacijent sve više plaća

Druga oblast gde je prikriveno siromaštvo je zdravstvo. Jeste da premijer ovih dana govori kako će da ulaže u kliničke centre, ali za običnog građanina problem je sve vidljije snižavanje prava po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja. Stomatološke usluge su u celosti na tržištu, a svakim danom građani sve više participiraju pri podizanju lekova.

Možda je najveća slabost u jako otežanom pristupu specijalističkim i uslugama u kojima se koristi skuplja aparatura, na kojima počiva savremena medicina. Kako je populacijau Srbije među najstarijma u svetu, sa trendom daljeg starenja, neophodno je uposliti i na specijalizacije upućivati mnogo više lekara, laboranata, sestara.

Pri takvim okolnostima potrebno je ulagati znatna sredstva, a Srbija je pre dve godine doprinose za zdravstvo sa 12 snizila na 10 odsto bruto zarade, sa najavom da će umanjenja ako ne sledeće, ono naredne godine biti još veće. Tako se cena zdravstvene usluge sve više prebacuje na pacijente.

Dakle, jeste bilo napretka tekuće godine, ali da bi građanin u svom džepu osetio poboljšanje mora se učiniti mnogo više.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Kiklop

    09.12.2016 17:49
    Djuro
    Gradonacelnik kaze kakoje ponosan na Delfi radnici rade u tri smene za 28000 hijada dinara!Kako nam je "lepo,"lazu dusmani!A,pritom gase javna preduzeca!!More.......narode moj
  • pan 5er

    09.12.2016 17:42
    @vozd
    Porediti Srbiju s BMW-om je sramotno. BMW je ipak ozbiljna firma.
  • @zekonja

    09.12.2016 17:36
    Problem je što mi više nemamo vremna ni za ovakvo zezanje po komentarima.
    Planirano izumiranje naroda je naveliko u progresu.
    Planirano dovođenje jednog drugog naroda će uskoro naveliko da počne.
    Verovatno znaš kako su Kinezi dovođeni u Kanadu?
    E, pa, ovo neće biti Kinezi.
    Očekujemo objašnjenje njihovog sluge, zašto to tako mora da bude.
    Istočni blok nam je nudio 10 milijadi poklona, samo da uđemo.
    Trebalo bi prekinuti sve odnose sa zapadom, a time i MMF-om.
    Kao da nikada nisu ni postojali.
    Mi ovde gubimo živote. ne treba da poštujemo nikakve kamate ni dogovore.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Evro sutra 117,27 dinara

Zvanični srednji kurs biće sutra 117,2737 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

NBS povećala referentnu kamatnu stopu

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je danas da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,25 odsto, saopštila je NBS.

Spotifaj otpušta 200 ljudi

Švedski provajder audio strimovanja i medijskih usluga Spotifaj najavio je da će otpustiti oko 200 ljudi, ili dva odsto svoje radne snage, pošto planira da reorganizuje podkast jedinicu.