Govoreći na panelu "Postkoronarni biznis model" u novosadskom "Nimma hub-u" Anđelko Trpković se osvrnuo na to kako su društva reagovala na krizu izazvanu virusom korona. Po njegovim rečima, zemlje koje su živele u uređenom sistemu su upale u neviđenu dramu zbog svega, što je logično, jer je to ljudima u takvim sistemima predstavljalo jedno od najvećih iskušenja u životu.
"Nasuprot tome, za nas koji smo odrastali devedesetih godina na ovim prostorima, to ne predstavlja toliko veliko iskušenje, jer smo imali i većih. Ne možemo da se pravimo i poništimo činjenicu da imamo iskustvo bombardovanja 1999. godine. Mi smo pripremljeniji na nenormalnije situacije u odnosu na neke druge ljude koji imaju uređene živote i nisu mogli da shvate da može da se dogodi nešto što će promeniti njihovu rutinu", poručio je izvršni direktor Adriatic Publicis Grupe.
On smatra da je čitava svetska ekonomija bila prenapregnuta. Napravio je analogiju sa pričom o čoveku (Berni Mejdof) i kompaniji koja je doprinela tome da se dogodi velika kriza 2008. godine. Kada je uhapšen, inspektor je pitao uticajnog biznismena kako je mislio da će se izvući iz svega, a kao odgovor je dobio to da se ugledni član društva jednostavno nadao da će se jednog dana probuditi i da će se dogoditi ogromna katastrofa.
"Kada se dogodi neka velika katastrofa, onda male sitne katastrofe prestaju da budu bitne. Verujem da je cela drama koja je nastala sa pričom o koroni, ne-koroni, uticaju koji je imala na raspad ekonomije, zapravo savršen alibi za značajan broj kompanija. Čini mi se da imamo jedan veliki problem u ideji beskonačnog rasta i da ta naša ubeđenost u naša superznanja, superspremnosti, da smo mi ti koji stalno nešto pokreću, da smo mi ti koji rade 24/7, da svakog dana radimo na tome da imamo šest odsto bolji rezultat nego prošle godine zato što to naši akcionari očekuju od nas. Taj sistem u jednom trenutku mora da uđe u zasićenje i kaže da ovako više ne može. I šta je najbolji alibi za to? Kažemo: 'Uf, desilo se nešto, ali to nema direktne veze sa mnom'", objašnjava Trpković.
Ukazao je i na to da mobilnost i komunikacija pokreću svet. Ono što se dogodilo u slučaju krize zbog virusa korona bilo je to da je došlo do ograničavanja te dve stvari.
"Kada nam se to ograniči, onda smo u velikom problemu, jer faktički moramo da se menjamo. Postoji mali problem, ne menjamo se odlukom nego evolucijom, a evolucija ima jedan drugi problem - milijardu godina je potrebno za minimalnu promenu", naveo je on.
Ipak, što je stariji, navodi, shvata da je veliki problem našeg društva nepoštovanje društvenih nauka i nerazumevanje procesa među ljudima. Potrebno je postaviti pitanje - šta radimo i kako doprinosimo da naše društvo zaista bude bolje?
"Kad god pričam sa mladim ljudima koji žele da budu programeri, kažem da su programeri u 21. veku isto ono što su rudari bili u 19. veku - pokretači jedne ekonomije, jer nam je u tom trenutku bila potrebna parna mašina. Sada smo napravili sistem u kojem šaljemo nekakve bitove i uspevamo da ih monetarizujemo. Problem je u tome šta smo zapravo uradili sa društvom. Kad god imam priliku kažem da ljudi razmišljaju o tome šta nas je napravilo ljudima, da razumeju sociologiju", kazao je Trpković.
Trpković kao problem moderne ekonomije i društva vidi i to što ne postoji zadovoljstvo postignutim. On smatra da su roditelji imali mnogo srećnije živote, jer su imali izvesnost životnog puta.
"Sada živimo u trenutku da niko ne zna kada će otići u penziju i iz koje kompanije će to učiniti. Naravno, imamo mali broj ljudi koji žele da postanu preduzetnici, jer postoji veliki strah da li kao preduzetnik zaista možeš nešto da uradiš. Nemamo tu vrstu podrške da ljude malo poguramo u preduzetništvo... Česi su imali takmičenje u kojem su tražili odgovor na pitanje "Kada će nam biti bolje?" Pobedio je odgovor koji je glasio: 'Već nam je bilo bolje'", ispričao je Trpković.
On je predstavio stav da su prethodne generacije pravile veće "skokove" u odnosu na sadašnje, objasnivši to time da je njegov deda rođen u kući bez struje, vode, verovao je da je konj najbrže prevozno sredstvo. Već njegov otac je rođen u stanu, sa vodom i strujom, a deda je vozio "opela".
"Kažemo da je to nenormalan skok koji se dogodio u jednoj generaciji. Sad posmatram sebe i svog sina. Imam jednu pedalu manje u kolima, imam četiri zvučnika više, imam tanak televizor i telefon mi nema kabel. Ako je to ono što je napredak tehnološke revolucije, onda mislim da to nije dovoljno dobro. Izuzetno je važno da koraci koje napravimo budu veći i značajniji od koraka koji su se desili u promeni kvaliteta života između početka života mog dede i početka života mog oca", zaključio je Trpković na panelu koji je organizovala Ninamedia.
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
Komentari 8
novosađanka
Pravo je osveženje kada se ovakvo razmišljanje i odličan tekst pojavi u masi političkih gadosti kojima smo permanentno izloženi. Činjenica je da civilizacijski principi i društvena svest gube bitku u surovoj tehnološkoj utakmici kojoj smo svi podlegli. Čestitka i gospodinu Trpkoviću i novinaru koji nam je preneo njegovo izlaganje.
Čika
Sada sa ovim znanjem i mogućnostima,mi danas robujemo od 8 do 10 sati na poslu...
Zar ne bi trebalo danas da je radno vreme max. 4 sata (a produktivnost i dalje daleko veća),a da ostatak provodimo sa porodicom,prirodom,samim sobom...
Ali to nekome ne odgovara !!!
Moramo da se osvestimo,razmišljajte svojom glavom,mediji su stvoreni da kreiraju sliku po želji onih koji njima upravljaju !
dule
Pa neće da može.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar