Bunt sitnih investitora uzdrmao Berzu

Piše: Živan Lazić

Najbogatiji su možda i ponajbolje razumeli kolika je potencijalna opasnost od prošlonedeljnih, ali i eventualnih budućih napada sitnih berzanskih ulagača.

Nisu čekali ni trena, već su odmah angažovali svog najvećeg zaštitnika, državu, pa je tako novi sekretar za finansije SAD Džedet Jelen već pozvala predstavnika SEC-a, regulatornog tela za berzansko poslovanje FED-a, Američke robne berze, kao i odeljka FED-a za državu Njujork na sastanak. Tema su prošlonedljni događaji na Berzi, kada su milioni malih ulagača objedinjenim nastupom ozbljno ugrozili interese, pa i opstanak pojedinih hedž fondova.

Koliko je reč i o snažnoj opomeni vlasti govori podatak da je već za 18. februar, na osnovu zahteva više  senatora, zakazano istražno saslušanje u Odboru za finansije Kongresa SAD.

Izolovani atak

Finansijska elita je brzo shvatila da slučaj nimalo nije naivan i da se ne može svesti na izolovani atak gnevnih i frustriranih sitnih investitora. Uzdrmana je Berza na Vol Stritu, način kako funkcioniše, pogotovo od vremena kada je nekadašnji predsednik SAD Ronald Regan transformisao poslovanje.

Ispostavilo se tako da od promena korist ima sve manja grupa najbogatijih, a svi ostali pre ili kasnije postaju deo ogromne gubitničke većine. Pogledajmo prvo kako se privodi kraju nedavna navala malih ulagača okupljenih oko diskusione grupe VKS koji su preko platforme "Robinhud" uzvratili hedž fondovima na njihov pokušaj da proizvedu i klade se na pad cene akcija posrnulog prodvaca video-igara Gejmspot.

Kao što je sajt 021.rs pisao, mali su masovnom kupovinom umesto očekivanog pada podstakli ekstreman rast akcija, pa su fondovi pretrpeli ozbiljan gubitak. Akcije su sa polaznih 18 u jednom trenutku dostigle čak 383 dolara. Nekoliko ponajviše izloženih fondova našlo se u ozbiljnim problemima.

U manjoj meri slična strategija je zauzeta i pri "odbrani" poznatog lanca bioskopa i aviokompanije čije nevolje su hedž fondovi takođe pokušali učiniti još većim. No, tada je stupio na delo odbrambeni mehanizam bogatih.

Dugi pipci države

Nekoliko platformi preko kojih su razmenjivali saznanja i planove mali ulagači ukinulo je grupe u kojima se dabatovalo pod iznenadnom optužbom da je reč o ekstremističkim skupinama. "Robinhud" je zabranio sitnim ulagačima da kupuju akcije preko njegove (besplatne) platfome, već su jedino mogli prodavati.

Istovremeno, pak, fondovi su mogli i kupovati i prodavati akcije. Time je onemogućena bazična strategija malih, dug period neprekidne kupovine akcija.

Mali su počeli promenom ocene kvaliteta platforme sa četiri na samo jednu zvedicu, što bitno menja percepciju "Robinhuda" kod korisnika, ali je Gugl u preko 100.000 pojedinačnih slučajeva jednostavno vratio staru  ocenu usluge, potpuno neaktuelnu u vreme dramatičnih prošlonedeljnih događanja.

Pokazalo se, pak, da ovu platformu na jesen očekuje izlazak na berzu, odnosno inicijalna prodaja akcija, a uspeh nastupa umnogome zavisi od hedž fondova. Očito, kada su malima zabranili kupovinu, uprava platforme je imala u vidu šta je očekuje do kraja godine.

Ishodište beskrajnog bogaćenja

Pogledajmo trenutno stanje sa akcijama Gejmspota. Zabrana kupovine je imala uticaja, pa je u ponedeljak zabeležen pad cena od 33, dan kasnije dodatnih 40 odsto. U sredu je stanje na berzi mirovalo u iščekivanju sastanka čelnih finansijskih institucija SAD.

Tako je četvrtak započet sa cenom akcije Gejmspota od 90 dolara. Slično je sa deonicama preostalih kompanija koje su mali ulagači pokušali zaštiti od halapljivih hedžista.

Ipak, fondovi koji su bili najviše involvirani su pretrpeli gubitke, tako je "Melvin kapital" umesto donedavnih 12,5 sada težak samo 8,1 milijardu evru, a gubitak od 1,3 milijarde zabeležioje i "Risrč kapital". Ipak, moćni "Siti kapital" je pozajmicom ukupne vrednosti 3,7 milijardi oba fonda spasao kraha. Pad cena je drastično umanjio gubitke manje izloženih fondova.

Ipak, akcija malih ulagača je pokazala da su dobro nanjušili ishodište neprekidnog bogaćenja najmoćnijih i za napad su odabrali pravu metu. Samo na prvi pogled izgleda da su meta bili hedž fondovi.

Zapravo, gađala se Berza Vol Strita, mesto gde poslednjih decenija bogati strelovito i neprekidno uvećavaju blago. Reč je o neverovatnom rastu cena akcija, što je i najkrupnije ishodište bogaćenja.

Bajden podržavao Regana

Sve je počelo pre četiri decenije kada na čelo SAD dolazi republikanac Ronald Regan. Menja pravilo uvedeno nakon Svetske krize iz 1929. godine da se zabranjuje kupovina sopstvenih akcija.

Regan takav stav proglašava protivnim tržišnim slobodama i berzansko poslovanje menja za 180 stepeni. Najverniji pristalica novina bio je senator, inače član Demokratske stranke, Džon Bajden.

Do tada su se akcije firmi kupovale uz očekivanja da će biti uložena u razvoj i inovacije. Očekivalo se da kompanija uveća poslovanje i profit, a posledično rasle bi i cene akcija.

No, Reganove promene su se pokazale kao krucujalne u samom shvatanju berze. Za poslednjih dvadeset godina samo dva odsto novca uloženog u akcije je otišlo na istraživanja i ravoj.

Sav ostali novac je otišao dirketno na rast cena akcija, a zaposleni su počeli da deo zarade i bonuse isplaćuju u akcijama sopstvene firme. Time se neprekidno i beskrajno naduvavaju cene deonica, odnosno imovima najbogatijih koji i najviše, posredno preko fondova, ulažu na berzu, sada sasvim drugačije uloge od one od pre pola veka.

Dovoljna opomena

Primera radi, godine 2018. velika farmaceutska kompanija, poznata po stalnim jadikovkama o skupim istraživanjima novih lekova, je u razvoj uložila deset, a za kupovinu sostvenih akcija četrnaest milijardi dolara.

Zapravo, unazad dvadeset godina je preko inicijalnih javnih ponuda prkupljeno oko 8,4 biliona dolara, a samo 657 milijardi, odnosno 7,7 odsto, uloženo je u razvoj kompanija. Sve ostalo iskazalo se kroz rast akcija. Nije sporno, izmenila se uloga berza, odavno nije pouzdani pokazatelj alokacije kapitala.

Nova uloga berze odgovara samo najbogatijima, prvenstveno ekstremno lovarnima. Sitni ulagači su dobro procenili gde je ishodište nevolja i za početak nanišanili su metu.

Za dve nedelje videćemo hoće li napad na sprečavanje još većeg mrcvarenja Gejmspota biti američkim vlastima dovoljna opomena da važeću finansijsku regulativu promene na konto danas gotovo obespravljene ogromne većine. Ili će, možda, za promene biti potrebno više i jačih akcija.