Hoće li Srbija sačuvati proizvodnju mleka?

Prvo pandemijski pad potražnje, potom nagli rast cene stočne hrane za 40 odsto doveli su proizvođače sirovog mleka u takozvane "makaze", između preskupih troškova proizvodnje i sve slabije prodaje.
Hoće li Srbija sačuvati proizvodnju mleka?
Foto: Pixabay
Jedva da u Evropi ima desetak država sa stalnim suficitom u proizvodnji mleka i mlečnih prerađevina; Srbija je među njima i ovaj segment poljoprivrede i prehrambene industrije je izvor egzistencije za oko 150.000 ovdašnjih porodica. 
 
Podsetimo se da je mleko najsloženiji proizvod poljoprivrede, a uspeh u proizvodnji prenosi se i na ceo lanac paora posrednih učesnika. Stoga je za agrarnu državu poput Srbije nemerljivo značajno da očuva delatnost bez koje bi se ovdašnja poljoprivreda svela na uzgoj šest, sedam osnovnih ratarskih useva i po nekoliko vrsta voća i povrća.
 
Nekada je Srbija viškove mleka, mlečnih napitaka, namaza, kremova i sira plasirala u druge republike bivše Jugoslavije. Od osamostaljivanja, viškove, oko 43 odsto ukupne proizvodnje, izvozimo, najviše u Rusiju i Makedoniju. 
 
Tako smo i prošle, pandemijske godine izvezli 84,5 hiljada tona mleka i napitaka u vrednosti 99 miliona evra, te još 15,8 hiljada tona sireva za 47,8 miliona. Uvezli smo 84,1 hiljadu tona mlečnih napitaka i 7,8 hiljada tona sira, na šta smo utrošili 95,2 i 29,8 miliona evra. 
 
Mada inostrani trgovački lanci u Srbiji na policama dominantno drže uvozne mlečne proizvode, nisu uspeli da naruše pozitivan saldo srpskog mlekarstva. Ipak, jasno je da pristrasnom trgovačkom politikom dosta ometaju.
 
U javnosti se često ukazuje da je broj mlekulja u stalnom padu, od 2010. godine sa 472 spao je na 410 hiljada. Izostaje podatak da je primetno podignuta mlečnost, pa se od jedne mlekulje godišnje dobije 4.500 litara, naspram 1.850 koliko je bilo u završnoj deceniji nekadašnje države. Sve skupa, mlekarstvo u Srbiji je bilo na relativno stabilnoj osnovi čak i prošle pandemijske godine.
 
Nevolja za nevoljom
 
Naravno da je nagli zastoj života i pad potrošnje pogodio i srpsko mlekarstvo. Još snažniji udar je došao tokom poslednjih 12 meseci. Cene stočne hrane i paorskih useva koje služe spravljanju, ostvarile su do sada nezabeležen rast, cirka 45 odsto. 
 
Mlekari su se našli u svojevrsnim "makazama", između sve skupljih troškova proizvodnje i slabe prodaje. Neugodnu situaciju dodatno su otežali vodeći svetski proizvođači; u želji da nadomeste opadajući profit sa najvažnijih tržišta znatnijim snižavanjem cena napali su i manje važna, među njima i srpsko. 
 
Naravno, da ovdašnji uzgojitelji mlekulja i proizvođači mleka žestoko ispaštaju. Na osnovu zaliha iz prethodnih petnaestak godina još uvek opstaju iščekujući da se globalna situacija što pre vrati u normalu.
 
Međutim, sve suviše dugo traje i niko ne može da kaže kada će se i kako završiti nedaća sa korona zarazom. Rezerve uzgajivača su na izmaku i ukoliko ne stigne pomoć kraj može biti blizu. 
 
Na nedavnom protestu u Novom Sadu, proizvođači su zatražili od države da pritisne prerađivače da plaćaju veću otkupnu cenu od sadašnjih 35 dinara za litar sirovog mleka ekstra klase. Država dopunjuje sa sedam dinara subvencije. Ova cena opstaje unazad osam godina i seljaci smatraju da je, i da nije bilo epidemije, došlo vreme da se koriguje, u skladu sa opštim rastom cena tokom ovog perioda.
 
Kako pomoći
 
Pitanje je koliko država ima uticaja na prerađivače, posebno koliko će se država upuštati u eventualno pritiskanje mlekara. Razlog je strah da bi sličnu intervenciju mogli zatražiti i drugi proizvođači iz prerađivačke industrije. 
 
Nasuprot tome, nevolja države Srbije je što je u pregovorima sa Evropskom unijom 2007. godine uspela da postigne prilično skromnu visinu subvecionisanja u proizvodnji mleka. Holandija, Danska, Austrija, Nemačka, Francuska su po ovom pitanju višestruko izdašnije. Ne samo što su premije izdašnije, već mogu da se daju i za znatno veći broj namena.
 
Stoga je na aktuelnoj vladi da iznađe mogućnosti ozbiljnije podrške mlekarstvu, novcem ali i na druge načine. Sa druge strane, logično i sa poslovnim vidokrugom na duži rok, mlekare bi, kada vide državnu nameru da ojačaju sektor mlekarstva, dodatno podržale dobavljače. Bila bi to podrška svojoj sirovinskoj bazi na duži rok.
 
Ključ je u prodaji sira
 
Za razvoj ovdašnjeg mlekarstva naročito je važno da se uveća kupovina najprofitnijih prerađevina, sira, u čijoj proizvodnji se utroši izmeđi sedam i dvanaest litara mleka za kilogram prerađevine. Za početak bi to mogli biti topljeni i polutrajni, kasnije i trajni, najprofitniji.
 
Slaba kupovna moć građana Srbije je uticala da se u nas samo 25 odsto primljenog sirovog mleka usmerava u preradu sira. Kod vodećih evropskih država u mlekarstvu na ovu, najprofitniju proizvodnju usmerava se 43 odsto sirovog mleka. Time evropski proizvođači postaju mnogo profitniji i nametanjem oštrih pravila igre, učestalim snižavanjem cena recimo, pokušavaju da slome lokalne prerađivače širom Starog kontinenta.
 
Jasno je da je za opstanak proizvodnje mleka naročito značajno što više uvećati prodaju sira. Potrebno je i stalno uvećavati domaću potrošnju. Stoga bi možda i dalekosežnije većeg efekta bila osmišljena kampanja uvećanja konzuma, slično akciji kada kroz školsku užinu đaci svaki dan jedu sir druge vrste. Bila bi to izvanredna podrška i mlekarima i seljacima.
 
Zajednička zadruga seljaka i mlekara
 
Tokom tranzicije potrošnja je u nas sa 260 spala na 190 litara mleka po stanovniku za godinu dana. Istovremeno, Italijani konzumiraju 320 litara, Nemci i Francuzi po 470, da se ne govori o Dancima i njihovih 580 litara po svakom od 5,5 miliona žiltelja zemlje na Baltičkom i Severnom moru. 
 
Naravno da je najveća razlika u konzumu najkvalitetnijih sireva i maslaca. Koliko je tranzicija uticala na pad potrošnje govori podatak da prosečan Srbin godišnje jedva potroši 180 grama maslaca, naspram 2,3 kilograma prosečnog stanovnika Apenina.
 
Svakako da bi seljaci i mlekari sami morali mnogo toga da učine u prevladavanju krize koja će, sasvim izvesno, potrajati. Možda je upravo sada pravo vreme da se paori uključe u suvlasništvo nad mlekarama, kakva je česta praksa u Danskoj i Holandiji, te da seljak ne prodaje mleko prerađivaču, već na tržište izlaze zajedno a profit dele prema unapred utvrđenoj srazmeri.
 
Egzistencija 150.000 porodica
 
Takođe, svi u mlekarskom lancu bi morali više računa povesti o tržištu Hrvatske na koje se tokom perioda zajedničke države plasiralo i dve trećine viškova iz Srbije. I sada Hrvatska svoje tržište snabdeva tek sa 30 odsto iz domaće proizvodnje. Ostalo uvozi, ali je naše prisustvo veoma skromno. 
 
Zbunjuje da poslednjih godina kada je reč o mlečnim proizvodima iz Hvatske imamo za četiri, pet miliona veći uvoz od izvoza. Čini se da aktuelna krizje vreme da se više osvrnemo i na tržište našeg suseda.
 
U svakom slučaju, mlekarstvo u Srbiji se, sticajem okolnosti, našlo u teškoj situaciji. Ima toga što bi radi prevazilaženja situacije morali da zajednički urade mlekari i seljaci. Ipak, teško da bi to bilo dovoljno za izlazak iz ove, u osnovi pandemijom uslovljene, krize. 
 
Država bi morala da pruži snažnu podršku kako bi očuvala decenijama uzoran segment srpske ekonomije od koga direktno zavisi egzistencija najmanje 150.000 porodica.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • @Orwell Vegan

    22.07.2021 08:46
    Ne znam zašto si dobio toliko minusa, naveo si samo činjenične podatke. ako volite meso i mleko, volite ga, ali to ne poništava ove činjenice i ne zaslužuje minus sa istiniti komentar. Ja meso ne jedem decenijama, a sira i jogurta se nisam još odrekla, ne znam kad ću i imam griži savesti, ali činjenice su takve kakve su.
  • Pera

    21.07.2021 22:31
    Sns bil klinton
    Sve se radi da se seljak unisti i prirodna domaca hrana.paradajz se baca a bratija uvozi zatrovan iz albanije.isto tako razmute i gmo prasak i prave nam mleko i truju nam decu.dok domace prodaju...musliju sve radi po nalogu klintonovih
  • Samo gradjanin

    21.07.2021 19:34
    Sto bi?
    Što bi kada dozvoljava uvoz vode -mleka iz okolnih "zemalja"...mi smo neverovatan narod!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Raste dug za kredite

Na kraju septembra ukupan dug po bankarskim kreditima u Srbiji bio je 3.050 milijardi dinara.

Politika kreirala aktuelnu svetsku energetsku krizu

Dramatične nestašice i uzleti cena fosilnih goriva i struje na više mesta širom sveta, gde se već nedeljama ispoljava energetska kriza, ponajviše su ukazali na preteran uticaj politike na energetiku.

Evro sutra 117,56 dinara

Dinar će sutra neznatno promeniti vrednost prema evru i zvanični srednji kurs biće 117,5603 dinara, objavila je Narodna banka Srbije.