Ljudi u svetu masovno daju otkaze

Svetske ekonomije su u velikim problemima zbog toga što su radnici počeli masovno da daju otkaze na trenutnim poslovima, uglavnom u prodavnicama i uslužnom sektoru.
Ljudi u svetu masovno daju otkaze
Foto: Pixabay
Činjenica da su radnici počeli da otkazuju ugovore o radu u potrazi za boljim zaposlenjem, zakomplikovala je ionako napetu situaciju u svetskoj trgovačkoj mreži, pa menadžeri i poslodavci moraju da upravljaju s dve krize. S jedne strane, sve im je teže i skuplje da nabave sredstva za poslovanje, a, s druge strane, radnici im odlaze na druga radna mesta.
Svetski fenomen
Fenomen je najrašireniji u SAD-u, ali se proširio i po ostatku sveta, iako ne svuda na isti način. Broj radnika koji su dali otkaz popeo se sa 3,3 miliona mesečno u aprilu 2021. na 4,3 miliona mesečno u septembru ove godine, što je istorijski nivo.
 
Prema anketi na uzorku od 6.000 radnika u Ujedinjenom Kraljevstvu, čak 69 odsto radnika planira da potraži novi posao u sledećih nekoliko meseci, a 24 odsto u sledećih tri do šest meseci. Agencija za zapošljavanje koja je sprovela anketu procenjuje da su prethodnih godina mogli da očekuju da će 11 odsto radnika promeniti posao.
 
Od 7.500 ispitanih preduzetnika u Nemačkoj, njih 66 odsto navelo je da ne mogu da pronađu dovoljno stručnih radnika. Istraživanje Microsofta 2020, na uzorku od 30.000 radnika, pokazalo je da 41 odsto anketiranih planira da da otkaz.
 
Situacija u Evropi je znatno manje dramatična od one u SAD-u zbog toga što su standardno manje oscilacije u zaposlenosti/nezaposlenosti pa su radnici manje mobilni. U aprilu 2020, usled pandemije i zaključavanja, stopa nezaposlenosti u SAD-u naglo je skočila sa 4 odsto na 14 odsto, ali se brzo vratila na 5 odsto. S druge strane, u EU nije bilo naglog skoka nezaposlenosti, ali je ona još uvek iznad 7 odsto, viša nego u SAD-u.
 
Međutim, to je istorijska konstanta i očekivana s obzirom na razlike u socijalnim i radnim pravima između EU i SAD-a.
 
Daju otkaz jer mogu da ga priušte
 
Analitičari tržišta rada glavni razlog vide u pandemiji i politikama vezanima za nju. Zaključavanja su prisilila ljude da uspore tempo i razmisle o svojim karijerama i životima.
 
Velik rast zapošljavanja nakon otvaranja dao im je mogućnost da ideje o promeni karijere sprovedu u delo. S više od 10 miliona otvorenih radnih mesta - ta promena je relativno laka. Uz to, 2020. je bila godina velike štednje. Kako je velik deo godine dosta toga bilo zatvoreno, ljudi su manje trošili, odnosno menjali su svoje potrošačke navike.
 
Rekordni nivoi štednje omogućili su im da akumuliraju dovoljno novca da prebrode neko vreme do pronalaska novog posla i da uopšte sebi mogu priuštiti upuštanje u potragu.
 
Poboljšanje radnih uslova
 
Zavod za statistiku rada u SAD-u u oktobru je objavio podatke prema kojima raste zapošljavanje u svim sektorima, osim u javnom. Prosečna plata po satu rasla je 4,9 odsto u poslednjih godinu dana (na 30,96 dolara), a broj radnih sati u nedelji pada s 34,8 na 34,7 sati.
 
Poslodavci paničare oko novonastale situacije i boljim uslovima nastoje da zadrže radnike i privuku nove.
 
Radnici iskorišćavaju novonastalu situaciju ne samo da bi poboljšali svoje radne uslove nego pokušavaju da naprave bolji balans između privatnog i radnog života. To je posebno osnažilo žene, koje, prema dosadašnjim istraživanjima, stavljaju veću važnost na ravnotežu između privatnog i poslovnog života od muškaraca i više vrednuju slobodno vreme, brigu za porodicu i decu, hobije i rekreaciju.
 
Podaci za SAD pokazuju da su žene ostvarile brži rast plata od muškaraca, 4,9 odsto u odnosu na 3,4 odsto. Profitirali su i oni koji su promenili posao jer su im plate rasle za 5,4 odsto u odnosu na 2020, dok su onima koji nisu menjali posao rasle 3,9 odsto. Više su rasle plate srednje i niže kvalifikovanima nego visokoobrazovanima, a mlađi radnici imali su veći rast plata od starijih.
 
Društvene promene
 
Jedan aspekt "masovne ostavke" je i promena poslovne kulture po pitanju lokacije rada, tj. sve više kompanija dopušta zaposlenima da budu dislocirani iz kancelarije i rade od kuće. Takav razvoj situacije pogoduje ne samo radnicima nego i malim gradovima, koji se ne nalaze uz velika poslovna i industrijska središta.
 
Ljudi se sve više vraćaju da žive u malim mestima, podstaknuti mogućnošću rada na daljinu, ali i nižim troškovima života. Ako se ne mora, bolje je ne živeti u skupim gradskim središtima, a trenutna situacija omogućuje sve većem broju ljudi da bira i izabere rad od kuće u udaljenom malom gradu s niskim troškovima.
 
"Masovna ostavka" izmešala se sa već započetim promenama na tržištu rada, kao što su digitalizacija i omogućavanje rada na daljinu, čuvanje podataka u "cloudovima" umesto u fizičkom obliku i rast cena nekretnina u urbanim središtima, te tako ljudima ponudila alternativu, pritom pomažući malim gradovima da obnove život u sebi, ali i gradsku kasu.
 
Velike promene zahvataju i porodični život. Sve više članova porodice radi od kuće, kuva, brine se za decu u kući (umesto da ih odvode u vrtiće i škole), zabavljaju se u kući, pa čak i samostalno obrazuju decu. Udeo Amerikanaca koji žele da rade duže od 62. godine pao je na 50,1 odsto, na najniži nivo od 2014.
 
Preniske plate
 
Makroekonomisti smatraju da se primarno radi o problemu preniskih plata, tj. niskokvalifikovani radnici shvatili su da njihov rad vredi više nego što za njega dobijaju, a situacija s kovidom19 dala im je priliku ne samo da razmisle o tome šta žele nego su i, usled velikih direktnih i indirektnih državnih transfera stanovnicima, dobili dodatan kapital da mogu neko vreme da budu bez posla u potrazi za pozicijama s boljim uslovima.
 
Zbog toga se ni u SAD-u ni u EU nezaposlenost nije vratila na pretpandemijski nivo, iako je rekordno mnogo otvorenih radnih mesta.
 
Poslodavci će jednostavno morati povećavaju plate najslabije plaćenim radnicima, posebno u ugostiteljstvu i trgovini. To će se dogoditi, pa se nakon "masovne ostavke" može očekivati fenomen "masovnog zapošljavanja", u zavisnosti od toga da li će se ekonomija dovoljno brzo oporaviti.
 
Generalno takvim razvojem situacije mogu biti zadovoljni svi, osim, eventualno, menadžera i direktora, koji moraju da balansiraju s dve krize. S krizom "masovne ostavke" i krizom nabavnih lanaca.
Veće plate radnicima znače bolji životni standard, kompanijama veću prodaju i prihode, državi veće prihode od poreza. Taj rast plata će biti neodrživ na duge staze bez rasta produktivnosti, a to znači da će se morati ubrzati trendovi poput digitalizacije, robotizacije i automatizacije.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Pan5er

    07.12.2021 09:55
    Ovo je primetno i kod nas. Radnici u prehrambenoj trgovini u velikom broju daju otkaz jer rade u skoro robovlasničkim uslovima: imaju 1 do 2 slobodna dana mesečno, sav minus plaćaju iz svog džepa bez obzira da li je roba ukradena ili joj je istekao rok trajanja, istovremeno rade za kasom i u magacinu, bakšiš su dužni dati gazdama, skaču iz druge u prvu smenu, iz jednog u drugi objekat, ne znaju šta su vikendi i praznici... U obližnjem Amanu je polovina radnika romske nacionalnosti, što naravno nije loše, ali je bilo maltene nezamislivo pre godinu dana kada in hiko nije želeo zaposliti. A i oni su tu samo zbog politike jednog novčanika u njihovom domu u kojem živi više generacija, pa pristaju da rade za mali novac. Ovako loša situacija je u velikim trgovinskim lancima, gde zaposleni bukvalno padaju s nogu, a što je dućan manji uslovi su još gori, plate manje, a obaveze veće. Sticajem okolnosti bio sam u prilici da vidim s čime i s kime se sve suočavaju ti radnici i malo je reći da sam bio zapanjen, ti ljudi ne rade za kapitaliste, oni su bukvalno u feudalizmu.
  • Miša

    06.12.2021 14:28
    Robijaši
    "Nije teška robija nego robijaši". Kada bi bili uljudniji jedni prema drugima bar malo lakše bi podnosili male plate i posao nam ne bi toliko teško padao. Ovako, radite za malo novca a još vas neko i omalovažava.
  • Milan

    06.12.2021 11:13
    A mi?
    Nezahvalno je deliti savete iz pozicije nekoga ko ima dugogodišnji posao i relativno pristojnu platu (samo pristojnu, ništa više od toga), ali trebalo bi i naši ljudi da se malo osveste i bore za svoja prava i svoje plate. Kada niko ne bi hteo da radi za 30.000, poslodavci bi morali da povećaju plate. Ovako, neko i da otkaz jer mu je mala plata, odmah uleti troje koji pristaju na tu platu.
    Svest, solidarnost, dostojanstvo - da li ikome u Srbiji ove reči nešto znače?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Stiže novi porez za paušalce

Svi preduzetnici paušalci do 25. januara dobiće rešenje o utvrđenim obavezama za 2022. godinu u svoje poresko sanduče, najavila je Poreska uprava.

Bitkoin ide na Ko$ovo ravno

Mada je od pre petnaestak dana na Kosovu zabranjeno rudarenje kriptovaluta, ovaj biznis je na severu regije mnogo rašireniji nego što bi se moglo zaključiti na osnovu više od 460 zaplenjenih uređaja.