Ljudi u svetu masovno daju otkaze
Svetske ekonomije su u velikim problemima zbog toga što su radnici počeli masovno da daju otkaze na trenutnim poslovima, uglavnom u prodavnicama i uslužnom sektoru.
Foto: Pixabay
Činjenica da su radnici počeli da otkazuju ugovore o radu u potrazi za boljim zaposlenjem, zakomplikovala je ionako napetu situaciju u svetskoj trgovačkoj mreži, pa menadžeri i poslodavci moraju da upravljaju s dve krize. S jedne strane, sve im je teže i skuplje da nabave sredstva za poslovanje, a, s druge strane, radnici im odlaze na druga radna mesta.
Svetski fenomen
Fenomen je najrašireniji u SAD-u, ali se proširio i po ostatku sveta, iako ne svuda na isti način. Broj radnika koji su dali otkaz popeo se sa 3,3 miliona mesečno u aprilu 2021. na 4,3 miliona mesečno u septembru ove godine, što je istorijski nivo.
Prema anketi na uzorku od 6.000 radnika u Ujedinjenom Kraljevstvu, čak 69 odsto radnika planira da potraži novi posao u sledećih nekoliko meseci, a 24 odsto u sledećih tri do šest meseci. Agencija za zapošljavanje koja je sprovela anketu procenjuje da su prethodnih godina mogli da očekuju da će 11 odsto radnika promeniti posao.
Od 7.500 ispitanih preduzetnika u Nemačkoj, njih 66 odsto navelo je da ne mogu da pronađu dovoljno stručnih radnika. Istraživanje Microsofta 2020, na uzorku od 30.000 radnika, pokazalo je da 41 odsto anketiranih planira da da otkaz.
Situacija u Evropi je znatno manje dramatična od one u SAD-u zbog toga što su standardno manje oscilacije u zaposlenosti/nezaposlenosti pa su radnici manje mobilni. U aprilu 2020, usled pandemije i zaključavanja, stopa nezaposlenosti u SAD-u naglo je skočila sa 4 odsto na 14 odsto, ali se brzo vratila na 5 odsto. S druge strane, u EU nije bilo naglog skoka nezaposlenosti, ali je ona još uvek iznad 7 odsto, viša nego u SAD-u.
Međutim, to je istorijska konstanta i očekivana s obzirom na razlike u socijalnim i radnim pravima između EU i SAD-a.
Daju otkaz jer mogu da ga priušte
Analitičari tržišta rada glavni razlog vide u pandemiji i politikama vezanima za nju. Zaključavanja su prisilila ljude da uspore tempo i razmisle o svojim karijerama i životima.
Velik rast zapošljavanja nakon otvaranja dao im je mogućnost da ideje o promeni karijere sprovedu u delo. S više od 10 miliona otvorenih radnih mesta - ta promena je relativno laka. Uz to, 2020. je bila godina velike štednje. Kako je velik deo godine dosta toga bilo zatvoreno, ljudi su manje trošili, odnosno menjali su svoje potrošačke navike.
Rekordni nivoi štednje omogućili su im da akumuliraju dovoljno novca da prebrode neko vreme do pronalaska novog posla i da uopšte sebi mogu priuštiti upuštanje u potragu.
Poboljšanje radnih uslova
Zavod za statistiku rada u SAD-u u oktobru je objavio podatke prema kojima raste zapošljavanje u svim sektorima, osim u javnom. Prosečna plata po satu rasla je 4,9 odsto u poslednjih godinu dana (na 30,96 dolara), a broj radnih sati u nedelji pada s 34,8 na 34,7 sati.
Poslodavci paničare oko novonastale situacije i boljim uslovima nastoje da zadrže radnike i privuku nove.
Radnici iskorišćavaju novonastalu situaciju ne samo da bi poboljšali svoje radne uslove nego pokušavaju da naprave bolji balans između privatnog i radnog života. To je posebno osnažilo žene, koje, prema dosadašnjim istraživanjima, stavljaju veću važnost na ravnotežu između privatnog i poslovnog života od muškaraca i više vrednuju slobodno vreme, brigu za porodicu i decu, hobije i rekreaciju.
Podaci za SAD pokazuju da su žene ostvarile brži rast plata od muškaraca, 4,9 odsto u odnosu na 3,4 odsto. Profitirali su i oni koji su promenili posao jer su im plate rasle za 5,4 odsto u odnosu na 2020, dok su onima koji nisu menjali posao rasle 3,9 odsto. Više su rasle plate srednje i niže kvalifikovanima nego visokoobrazovanima, a mlađi radnici imali su veći rast plata od starijih.
Društvene promene
Jedan aspekt "masovne ostavke" je i promena poslovne kulture po pitanju lokacije rada, tj. sve više kompanija dopušta zaposlenima da budu dislocirani iz kancelarije i rade od kuće. Takav razvoj situacije pogoduje ne samo radnicima nego i malim gradovima, koji se ne nalaze uz velika poslovna i industrijska središta.
Ljudi se sve više vraćaju da žive u malim mestima, podstaknuti mogućnošću rada na daljinu, ali i nižim troškovima života. Ako se ne mora, bolje je ne živeti u skupim gradskim središtima, a trenutna situacija omogućuje sve većem broju ljudi da bira i izabere rad od kuće u udaljenom malom gradu s niskim troškovima.
"Masovna ostavka" izmešala se sa već započetim promenama na tržištu rada, kao što su digitalizacija i omogućavanje rada na daljinu, čuvanje podataka u "cloudovima" umesto u fizičkom obliku i rast cena nekretnina u urbanim središtima, te tako ljudima ponudila alternativu, pritom pomažući malim gradovima da obnove život u sebi, ali i gradsku kasu.
Velike promene zahvataju i porodični život. Sve više članova porodice radi od kuće, kuva, brine se za decu u kući (umesto da ih odvode u vrtiće i škole), zabavljaju se u kući, pa čak i samostalno obrazuju decu. Udeo Amerikanaca koji žele da rade duže od 62. godine pao je na 50,1 odsto, na najniži nivo od 2014.
Preniske plate
Makroekonomisti smatraju da se primarno radi o problemu preniskih plata, tj. niskokvalifikovani radnici shvatili su da njihov rad vredi više nego što za njega dobijaju, a situacija s kovidom19 dala im je priliku ne samo da razmisle o tome šta žele nego su i, usled velikih direktnih i indirektnih državnih transfera stanovnicima, dobili dodatan kapital da mogu neko vreme da budu bez posla u potrazi za pozicijama s boljim uslovima.
Zbog toga se ni u SAD-u ni u EU nezaposlenost nije vratila na pretpandemijski nivo, iako je rekordno mnogo otvorenih radnih mesta.
Poslodavci će jednostavno morati povećavaju plate najslabije plaćenim radnicima, posebno u ugostiteljstvu i trgovini. To će se dogoditi, pa se nakon "masovne ostavke" može očekivati fenomen "masovnog zapošljavanja", u zavisnosti od toga da li će se ekonomija dovoljno brzo oporaviti.
Generalno takvim razvojem situacije mogu biti zadovoljni svi, osim, eventualno, menadžera i direktora, koji moraju da balansiraju s dve krize. S krizom "masovne ostavke" i krizom nabavnih lanaca.
Pročitaj još
Veće plate radnicima znače bolji životni standard, kompanijama veću prodaju i prihode, državi veće prihode od poreza. Taj rast plata će biti neodrživ na duge staze bez rasta produktivnosti, a to znači da će se morati ubrzati trendovi poput digitalizacije, robotizacije i automatizacije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Najbogatiji ljudi na svetu u 2025. uvećali imovinu za 2,2 biliona dolara: Evo ko su
31.12.2025.•
0
Najbogatiji ljudi sveta u 2025. godini uvećali su svoju imovinu za rekordnih 2,2 biliona dolara.
Bitkoin u poslednjem danu 2025. godine porastao za 1,13 odsto
31.12.2025.•
0
Vrednost bitkoina je 31. decembra u 15.15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens porasla za 1,13 odsto na 75.858,15 evra.
Vlada Srbije: Od 1. januara kvote za uvoz cementa i proizvoda od čelika
31.12.2025.•
0
Vlada Srbije donela je Uredbu o uvođenju privremene mere za obezbeđenje ekonomske stabilnosti industrija od strateške važnosti.
Đedović Handanović: SAD produžile licencu NIS-u, rafinerija u Pančevu može nastaviti sa radom
31.12.2025.•
12
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila je da su Sjedinjene Američke Države (SAD) produžile licencu za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS).
RTS: Vučić razgovarao sa američkom administracijom i Orbanom o NIS-u, najavio dobre vesti
31.12.2025.•
13
Predsednik Aleksandar Vučić obavio je važne razgovore oko Naftne industrije Srbije sa vašingtonskom administracijom, OFAK-om i Stejt departmentom, ali i sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, saznaje RTS.
EU od 1. januara počinje sa prekograničnim oporezivanjem ugljenika, Srbija sa naplatom nacionalnog poreza
31.12.2025.•
2
Kompanije koje uvoze na tržište Evropske unije biće u obavezi da od 1. januara plaćaju karbonsku taksu (CBAM), a Srbija istovremeno kreće sa naplatom nacionalnog poreza.
Počelo korišćenje sistema e-Otpremnica
31.12.2025.•
1
Ministarstvo finansija saopštilo je da je sistem e-Otpremnica počeo sa radom i najavilo da sutra, 1. januara počinje primena prve obaveze propisane Zakonom o elektronskim otpremnicama.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 9. januara
31.12.2025.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 9. januara.
Prosvetarima od 1. januara plate veće 5,1 odsto: Evo koliko je to tačno u dinarima
31.12.2025.•
11
Od 1. januara cena rada u obrazovanju biće povećana za 5,1 odsto i iznosiće 5.838,5 dinara.
Bocan-Harčenko: Nacionalizacija NIS-a bi bila suprotna sporazumu Srbije i Rusije
31.12.2025.•
64
Moguća nacionalizacija Naftne industrije Srbije pod sankcijama SAD bila bi suprotna međuvladinom sporazumu između Rusije i Srbije o energetskoj saradnji.
Izvoz ruskog gasa u Evropu drastično opao
30.12.2025.•
6
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda opao je ove godine za 44 odsto, na najniži nivo od sredine 1970-ih.
Proizvodnja dronova u Srbiji - kakve veze češki milijarder ima sa tim?
30.12.2025.•
6
Masovna proizvodnja municije za Ukrajinu, a uskoro i dronovi - pogoni u Srbiji igraju bitnu ulogu u imperiji mladog češkog fabrikanta oružja Mihala Strnada, piše Frankfurter algemajne cajtung.
Đedović Handanović: Nije istina da nas Rusija i Putin ponižavaju u vezi sa NIS-om
30.12.2025.•
51
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je kako su netačne tvrdnje da su ruski predsednik Vladimir Putin i Rusija ponižavali Srbiju u pregovorima u vezi sa NIS-om.
Srpska energetika u klinču između sankcija SAD i kalkulacija Rusije: Srbija u 2026. ulazi sa dva pitanja
30.12.2025.•
5
Uzdrman američkim sankcijama i ruskim kalkulisanjem - sektor energetike Srbije se sprema da uđe u 2026. bez odgovora na dva ključna pitanja - šta će biti sa NIS-om i hoće li Srbija moći da kupuje ruski gas.
SAD zbog trgovinskih tenzija sa Kinom oživljavaju rudnike grafita
29.12.2025.•
0
U SAD je većina rudnika grafita zatvorena još pre sedam decenija zbog jeftinog uvoza iz drugih zemalja, pretežno iz Kine.
Nemačkoj nedostaje najmanje 120.000 vozača kamiona
29.12.2025.•
3
Nemačkoj trenutno nedostaje najmanje 120.000 vozača kamiona, a mnoge transportne kompanije sve više otkazuju isporuke jer nemaju dovoljno vozača.
Kina u novembru izvezla skoro 200.000 električnih vozila
29.12.2025.•
0
Kineski izvoz električnih vozila (EV) širom sveta porastao je u novembru za 87 odsto međugodišnje na 199.836 vozila, pokazuju najnoviji podaci Generalne uprave carina Kine.
Bugarska od 1. januara prelazi na evro: Građani podeljenog stava da li je to dobro ili loše
29.12.2025.•
3
Bugarska će od 1. januara zvanično uvesti evro kao nacionalnu valutu.
Od dijaspore više novca nego od stranih investicija: Od rođaka i familije u Srbiju stiglo 4,34 milijarde evra
29.12.2025.•
27
Poslednjih godina priliv doznaka u Srbiju iznosio je oko pet milijardi evra godišnje.
Đogović: Rusija blefira sa kratkoročnim ugovorima o gasu, treba izaći iz ruskih manipulativnih šema
28.12.2025.•
15
Iako dugoročni sporazum još nije postignut, gas iz Rusije i dalje će pristizati u Srbiju zahvaljujući još jednom kratkoročnom dogovoru koji je Beograd postigao sa Moskvom.
Profesor Lukić: Uslov za prodaju NIS-a je i da nema strategije Trojanskog konja
28.12.2025.•
3
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će Srbija morati da reaguje ako se do 15. januara ne pronađe rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS).
Komentari 8
Mirko
Pan5er
Miša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar