Ljudi u svetu masovno daju otkaze
Svetske ekonomije su u velikim problemima zbog toga što su radnici počeli masovno da daju otkaze na trenutnim poslovima, uglavnom u prodavnicama i uslužnom sektoru.
Foto: Pixabay
Činjenica da su radnici počeli da otkazuju ugovore o radu u potrazi za boljim zaposlenjem, zakomplikovala je ionako napetu situaciju u svetskoj trgovačkoj mreži, pa menadžeri i poslodavci moraju da upravljaju s dve krize. S jedne strane, sve im je teže i skuplje da nabave sredstva za poslovanje, a, s druge strane, radnici im odlaze na druga radna mesta.
Svetski fenomen
Fenomen je najrašireniji u SAD-u, ali se proširio i po ostatku sveta, iako ne svuda na isti način. Broj radnika koji su dali otkaz popeo se sa 3,3 miliona mesečno u aprilu 2021. na 4,3 miliona mesečno u septembru ove godine, što je istorijski nivo.
Prema anketi na uzorku od 6.000 radnika u Ujedinjenom Kraljevstvu, čak 69 odsto radnika planira da potraži novi posao u sledećih nekoliko meseci, a 24 odsto u sledećih tri do šest meseci. Agencija za zapošljavanje koja je sprovela anketu procenjuje da su prethodnih godina mogli da očekuju da će 11 odsto radnika promeniti posao.
Od 7.500 ispitanih preduzetnika u Nemačkoj, njih 66 odsto navelo je da ne mogu da pronađu dovoljno stručnih radnika. Istraživanje Microsofta 2020, na uzorku od 30.000 radnika, pokazalo je da 41 odsto anketiranih planira da da otkaz.
Situacija u Evropi je znatno manje dramatična od one u SAD-u zbog toga što su standardno manje oscilacije u zaposlenosti/nezaposlenosti pa su radnici manje mobilni. U aprilu 2020, usled pandemije i zaključavanja, stopa nezaposlenosti u SAD-u naglo je skočila sa 4 odsto na 14 odsto, ali se brzo vratila na 5 odsto. S druge strane, u EU nije bilo naglog skoka nezaposlenosti, ali je ona još uvek iznad 7 odsto, viša nego u SAD-u.
Međutim, to je istorijska konstanta i očekivana s obzirom na razlike u socijalnim i radnim pravima između EU i SAD-a.
Daju otkaz jer mogu da ga priušte
Analitičari tržišta rada glavni razlog vide u pandemiji i politikama vezanima za nju. Zaključavanja su prisilila ljude da uspore tempo i razmisle o svojim karijerama i životima.
Velik rast zapošljavanja nakon otvaranja dao im je mogućnost da ideje o promeni karijere sprovedu u delo. S više od 10 miliona otvorenih radnih mesta - ta promena je relativno laka. Uz to, 2020. je bila godina velike štednje. Kako je velik deo godine dosta toga bilo zatvoreno, ljudi su manje trošili, odnosno menjali su svoje potrošačke navike.
Rekordni nivoi štednje omogućili su im da akumuliraju dovoljno novca da prebrode neko vreme do pronalaska novog posla i da uopšte sebi mogu priuštiti upuštanje u potragu.
Poboljšanje radnih uslova
Zavod za statistiku rada u SAD-u u oktobru je objavio podatke prema kojima raste zapošljavanje u svim sektorima, osim u javnom. Prosečna plata po satu rasla je 4,9 odsto u poslednjih godinu dana (na 30,96 dolara), a broj radnih sati u nedelji pada s 34,8 na 34,7 sati.
Poslodavci paničare oko novonastale situacije i boljim uslovima nastoje da zadrže radnike i privuku nove.
Radnici iskorišćavaju novonastalu situaciju ne samo da bi poboljšali svoje radne uslove nego pokušavaju da naprave bolji balans između privatnog i radnog života. To je posebno osnažilo žene, koje, prema dosadašnjim istraživanjima, stavljaju veću važnost na ravnotežu između privatnog i poslovnog života od muškaraca i više vrednuju slobodno vreme, brigu za porodicu i decu, hobije i rekreaciju.
Podaci za SAD pokazuju da su žene ostvarile brži rast plata od muškaraca, 4,9 odsto u odnosu na 3,4 odsto. Profitirali su i oni koji su promenili posao jer su im plate rasle za 5,4 odsto u odnosu na 2020, dok su onima koji nisu menjali posao rasle 3,9 odsto. Više su rasle plate srednje i niže kvalifikovanima nego visokoobrazovanima, a mlađi radnici imali su veći rast plata od starijih.
Društvene promene
Jedan aspekt "masovne ostavke" je i promena poslovne kulture po pitanju lokacije rada, tj. sve više kompanija dopušta zaposlenima da budu dislocirani iz kancelarije i rade od kuće. Takav razvoj situacije pogoduje ne samo radnicima nego i malim gradovima, koji se ne nalaze uz velika poslovna i industrijska središta.
Ljudi se sve više vraćaju da žive u malim mestima, podstaknuti mogućnošću rada na daljinu, ali i nižim troškovima života. Ako se ne mora, bolje je ne živeti u skupim gradskim središtima, a trenutna situacija omogućuje sve većem broju ljudi da bira i izabere rad od kuće u udaljenom malom gradu s niskim troškovima.
"Masovna ostavka" izmešala se sa već započetim promenama na tržištu rada, kao što su digitalizacija i omogućavanje rada na daljinu, čuvanje podataka u "cloudovima" umesto u fizičkom obliku i rast cena nekretnina u urbanim središtima, te tako ljudima ponudila alternativu, pritom pomažući malim gradovima da obnove život u sebi, ali i gradsku kasu.
Velike promene zahvataju i porodični život. Sve više članova porodice radi od kuće, kuva, brine se za decu u kući (umesto da ih odvode u vrtiće i škole), zabavljaju se u kući, pa čak i samostalno obrazuju decu. Udeo Amerikanaca koji žele da rade duže od 62. godine pao je na 50,1 odsto, na najniži nivo od 2014.
Preniske plate
Makroekonomisti smatraju da se primarno radi o problemu preniskih plata, tj. niskokvalifikovani radnici shvatili su da njihov rad vredi više nego što za njega dobijaju, a situacija s kovidom19 dala im je priliku ne samo da razmisle o tome šta žele nego su i, usled velikih direktnih i indirektnih državnih transfera stanovnicima, dobili dodatan kapital da mogu neko vreme da budu bez posla u potrazi za pozicijama s boljim uslovima.
Zbog toga se ni u SAD-u ni u EU nezaposlenost nije vratila na pretpandemijski nivo, iako je rekordno mnogo otvorenih radnih mesta.
Poslodavci će jednostavno morati povećavaju plate najslabije plaćenim radnicima, posebno u ugostiteljstvu i trgovini. To će se dogoditi, pa se nakon "masovne ostavke" može očekivati fenomen "masovnog zapošljavanja", u zavisnosti od toga da li će se ekonomija dovoljno brzo oporaviti.
Generalno takvim razvojem situacije mogu biti zadovoljni svi, osim, eventualno, menadžera i direktora, koji moraju da balansiraju s dve krize. S krizom "masovne ostavke" i krizom nabavnih lanaca.
Veće plate radnicima znače bolji životni standard, kompanijama veću prodaju i prihode, državi veće prihode od poreza. Taj rast plata će biti neodrživ na duge staze bez rasta produktivnosti, a to znači da će se morati ubrzati trendovi poput digitalizacije, robotizacije i automatizacije.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Radnici u Srbiji: Garantovani umor, briga i najduže radno vreme u Evropi
23.01.2022.•
13
Najnoviji podaci Evrostata pokazuju da radnici u Srbiji rade najviše u Evropi, s obzirom na to da provedu na poslu u proseku 43,5 sati nedeljno, objavila je politička platforma Solidarnost.
Stiže novi porez za paušalce
22.01.2022.•
15
Svi preduzetnici paušalci do 25. januara dobiće rešenje o utvrđenim obavezama za 2022. godinu u svoje poresko sanduče, najavila je Poreska uprava.
Nemačka nema dovoljno radnika: Planiraju "uvoz" 400.000 radnika godišnje
21.01.2022.•
12
Nova nemačka koaliciona Vlada želi svake godine iz inostranstva da privuče 400.000 kvalifikovanih radnika.
_960x630.jpg "Svi žele keš kredit: Banke spustile kamate, jasna potreba građana za više novca")
Svi žele keš kredit: Banke spustile kamate, jasna potreba građana za više novca
20.01.2022.•
10
Od ukupnog broja svih kredita, čak 61 odsto su keš krediti u bankama.
Građani sve više zaduženi, ukupan dug prema bankama 1,3 milijardi dinara
20.01.2022.•
1
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji na kraju decembra iznosili su oko 3.148 milijardi dinara, što je za 9,7 odsto više nego na kraju 2020, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Šta nas čeka u radnjama: Pakovanja proizvoda sve manja, ali skuplja
20.01.2022.•
22
Prethodnih godina kupci su primetili da su čokolade "smršale", jer su sa standardnih 100 grama spale na 90 i 85 grama, dok su pakovanje i cena ostali isti.
Bitkoin ide na Ko$ovo ravno
19.01.2022.•
29
Mada je od pre petnaestak dana na Kosovu zabranjeno rudarenje kriptovaluta, ovaj biznis je na severu regije mnogo rašireniji nego što bi se moglo zaključiti na osnovu više od 460 zaplenjenih uređaja.
Cena nafte najviša u poslednjih sedam godina - šta očekuje srpske vozače?
19.01.2022.•
25
Cena sirove nafte tipa "brent" prvi put od oktobra 2014. godine premašila je 87 dolara po barelu, a to poskupljenje, kako stvari stoje, još uvek se neće odraziti na srpske pumpe.
Više od 100 svetskih milionera moli vlade: Oporezujte nas
19.01.2022.•
1
Više od 100 milionera sveta, okupljenih u grupamaa "Milioneri patriote", "Milioneri humanisti" i "Oporezuj me sada", uputilo je otvoreno pismo sa apelom vladama da ih oporezuju.
Microsoft kupuje Blizzard za skoro 70 milijardi dolara
19.01.2022.•
0
Kompanija Microsoft je saopštila da će kupiti giganta u industriji video igara, firmu Activision Blizzard, za 68,7 milijardi dolara i to u gotovini.
Stanić: Dobro organizovan sindikat noćna mora poslodavca, šta god da izborimo - on plaća
18.01.2022.•
4
Novi predsednik sindikata metalaca "Nezavisnost" Zoran Stanić izjavio je da je dobro organizovan sindikat noćna mora za poslodavca.
Evro sutra 117,58 dinara
18.01.2022.•
0
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,5821 dinar za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Svaki novi talas epidemije sprečava oporavak tržišta rada, bez posla 207 miliona ljudi
18.01.2022.•
0
Globalnom tržištu rada biće potrebno više vremena da se oporavi od uticaja korona krize, nego što se ranije mislilo.
Najviša cena nafte "brent" od 2014. godine
18.01.2022.•
0
Cena sirove nafte "brent" dostigla je danas najviši nivo u više od sedam godina.
Deset najbogatijih na svetu duplirali bogatstvo tokom pandemije
17.01.2022.•
4
Deset najbogatijih ljudi na svetu udvostručilo je svoje bogatstvo tokom dve godine pandemije korona virusa, dok su siromaštvo i nejednakost porasli, navodi se u izveštaju Oksfama.
Srbija emitovala obveznice za obeštećenje u procesu restitucije
17.01.2022.•
2
Država Srbija je prvi put emitovala obveznice kojima će se građanima namirivati dug po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu, objavilo je Ministarstvo finansija.
Plenković poziva građane da zbog prelaska na evro polože kune u banke
17.01.2022.•
5
Premijer Hrvatske Andrej Plenković pozvao je danas građane da zbog očekivanog prelaska na evro od početka 2023. polože keš na svoje račune u bankama.
Sto najvećih dužnika u blokadi za 705 miliona evra, pojedini već deset godina ne izmiruju obaveze
17.01.2022.•
6
Narodna banka Srbije objavila je spisak 100 preduzeća sa najvećim blokadama računa na kraju 2021. godine, čija je ukupno zaduženje iznosilo 83 milijarde dinara (oko 705 miliona evra).
Rok za prijavu za subvencije za eFiskalizaciju ističe 31. januara
16.01.2022.•
0
Rok do koga poreski obveznici mogu da se prijave za subvencije za prelazak na novu fiskalizaciju ističe 31. januara.
Koga najviše pogađa inflacija: Na udaru ponovo siromašni, povišice će retko ko osetiti
15.01.2022.•
13
Inflacija koja se zahuktava poslednjih meseci najteže će pogoditi siromašnije i slojeve sa prosečnim primanjima.
Dolar u padu četvrti dan zaredom
14.01.2022.•
2
Američki dolar je u padu četvrti dan zaredom i trguje se po najnižem kursu u poslednjih više od dva i po meseca.
Komentari 7
Pan5er
Miša
Milan
Svest, solidarnost, dostojanstvo - da li ikome u Srbiji ove reči nešto znače?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar