Tek što je poljoprivrednike obradovao rast cena njihovih proizvoda, došlo je do zabrane izvoza

Odluka Vlade Srbije o zabrani izvoza osnovnih poljoprivrednih proizvoda zaustavila je trgovinu na Produktnoj berzi u Novom Sadu.
Tek što je poljoprivrednike obradovao rast cena njihovih proizvoda, došlo je do zabrane izvoza
Foto: 021.rs
Od uvođenja zabrane bilo je dana bez ijednog zaključenog ugovora za pšenicu i kukuruz, a zabeležen je i pad cene. Ocena poljoprivrednika je da će zaustavljena trgovina, rat u Ukrajini i veliki porast cena energenata i mineralnog đubriva, ostaviti posledice na prolećnu setvu koja počinje u Srbiji, piše Euronews Srbija.
 
Pripreme za prolećnu setvu uveliko su počele, a Milan Tišma iz Zmajeva ima parcelu od 45 hektara, gde će, kako je još prošle godine isplanirao, uskoro da poseje kukuruz. 
 
"Imali smo u toku zime dileme da li da tu celu površinu zameni soja, ali ipak ostali smo pri poštovanju plodoreda i ulazimo u najskuplju setvu ikada", kaže Tišma.
Najskuplja ikada, jer su se pojedini troškovi učetvorostručili. Ni činjenica da su subvencije po hektaru udvostručene, odnosno da poljoprivrednici sada, umesto 4.000, dobijaju 8.000 dinara do 20 hektara površine, kaže, ne donosi veliko olakšanje.
 
"Nekada smo imali 14.000 dinara po hektaru, ako se dobro sećam, do 100 hektara. Tako da to je milion i 400 i sada 160.000 je velika razlika. Ne možemo da kupimo hiljadu litara nafte. Za to nam treba 179.000 dinara. Negde oko 250 smo plaćali proteklih godina tonu uree, sada je to i do hiljadu evra", računa Tišma.
 
Poljoprivrednicima ne ide na ruku ni sušno proleće, a kada ih je konačno obradovao rast cena njihovih proizvoda, nastupila je zabrana izvoza. Sve je to, uticalo na Tišminog kolegu da promeni prvobitne planove. On će, umesto kukuruza, posejati većinom soju i suncokret. Očekuje da će, zbog poskupljenja energenata, ovogodišnja setva imati drugačiju strukturu i da će biti realizovana sa minimalnom tehnologijom. A kao direktna posledica rata u Ukrajini, biće više površina pod suncokretom.
"Ukrajina je najveći proizvođač suncokreta. Oni seju suncokret na četiri miliona hektara. To je kao ukupna površina Srbije. Definitivno, teško je u poljoprivredi predvideti za pola godine šta će se desiti, ali definitivno da tamo neće biti posejane površine koje su bile ranijih godina i tako da se očekuje na jesen dobra cena suncokreta i samim tim visoka cena ulja", smatra Žarko Kobilarov iz Kluba 100P plus.
 
Na prolećnu setvu posledice će, kaže, ostaviti i zabrana izvoza. Tržište je zamrlo, a to će, dodaje, umanjiti ulaganja.
 
"Dve stvari će se desiti po meni. Prvo, da se mi nećemo osloboditi viškova. Ako ostane zabrana, čim dođe žetva, a to će biti za neka tri, četiri meseca, čim ima viškova to automatski obara cenu. I druga stvar, čim uđete sa manjom tehnologijom, vi ćete ostvariti manji prinos na jesen i ukupno će država imati manje količine robe", smatra Kobilarov.
 
Predstoji nam najskuplja setva
 
Dok se jesenas pričalo o rekordnim površinama zajesanim pšenicom u Srbiji, geopolitika menja sliku prolećne setve. 
 
"Godinama imamo ustaljenu setvenu strukturu, gde nam kukuruz zauzima negde oko milion hektara, soja i suncokret su oko 240.000 hektara. Poljoprivredni proizvođači obično osluškuju dešavanja na tržištu i tako i reaguju. U ovom trenutku mi imamo apsolutni cenovni rekord na tržištu kukuruza. Očekuje se da će cena suncokreta u kontekstu rusko-ukrajinske krize biti hit i najveća cena, s obzirom da je Ukrajina najveći svetski proizvođač suncokreta, a da Rusija i Ukrajina proizvode oko 80 odsto suncokretovog ulja", kaže agrarni analitičar Žarko Galetin.
 
Navodi da su naši poljoprivrednici raspoloženi za kukuruz, iako zahteva sve veće ulaganje, ali će biti i onih koji će se opredeliti da na većim površinama poseju suncokret i soju.
 
"Što se tiče cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, Srbija će se uskladiti sa cenama na svetskom tržištu. U slučaju ograničene i redukovane agrotehnike, može se desiti da ćemo imati manje prinose jesenjih kultura - kukuruza, soje i suncokreta, ali ne zaboravimo da smo prošle godine imali veliku štetu zbog suše i značajne podbačaje kod ove tri kulture. Tako da, ako imamo normalne agrometeorološke uslove, i uz tu redukovanu agrotehniku možda se ostvarimo scenario da imamo prinose kao i prošle godine i da ne uđemo u taj problem manjih prinosa", smatra Galetin. 
 
Sagovornik Euronews Srbija napominje da sumnja da će mera zabrane izvoza potrajati do žetve pšenice, ali da bi se, ukoliko mera zabrane potraje moglo desiti da uđemo sa ogromnom zalihama pšenice u novu sezonu, što bi opet moglo da napravi problem, jer bi joj to smanjilo cenu.
 
"U periodu kada su našim poljoprivrednicima najpotrebnije pare i kada bi pšenicu mogli za 35 ili 36  dinara da je prodaju za najveću istorijsku cenu, zabranjen je izvoz. Učesnici na tržištu koji održavaju likvidnost su izvoznici, a oni su sada pasivizirali svoje trgovanje i desio se nonsens da nedelju dana nemamo trgovanje. Produktna berza je, međutim, samo mali tržišni uzorak, a mnogo toga više se realizuje na slobodnom tržištu, ali je vrlo indikativan za to šta se dešava na celokupnom tržištu pšenice", kaže Galetin.
 
On napominje da je u svakom slučaju odsečen jedan značajan tržišni ventil, donošenjem uredbe o zabrani izvoza koja za cilj u krajnjoj liniji ima zaštitu domaćih bilansnih resursa hrane, ali bi, na duži rok mogla da nanese štetu poljoprivredi.
 
"Najveći gubitnici će biti krajnji potrošači, jer će cene hrane poskupiti. To je globalna pojava, ali naši potrošači moraju biti spremni da će se suočiti sa relativno visokim cenama hrane", ukazuje Galetin. 

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Gagi

    26.03.2022 08:23
    Pšenica seljačka je odavno prodata, tajkuni drže zalihe pa podseća novinare da kukaju. Seljak posle žetve sve uglavnom proda, šta suncokret i soju drži na tavanu, niko nije lud
  • Pljacka seljaka

    24.03.2022 20:44
    Svi na izbore
    Vucic sa ovim zakon pljacka seljake, i sledi prinudni otkup psenice kao 1946 god. Ja sam iz Curuga i stranka koja ponudi ukidanje zabrane izvoza psenice glasacu za tu stranku. Svi poljoprivrednici misle sto i ja i cekamo stranke da izadju sa obecanjem ukidanja izvoza psenice, svi cemo glasati za tu stranku
  • tarabic

    24.03.2022 14:46
    nekima treba puno da shvate
    @,,Vučić će prodati seljakove žitarice kome on bude hteo i nece dozvoliti da bude drugacije.,, Vec je razgovarao sa albanskim premijerom, i obecao da ce dati psenicu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Bajden planira sankcije za rusko zlato

Američki predsednik Džo Bajden i najviši zvaničnici zemalja članica G7 trebalo bi da se usaglase oko zabrane uvoza novih količina zlata iz Rusije u okviru jačanja sankcija zbog napada na Ukrajinu.