Inflacija "jede" plate, a vlada odbija da pregovara o minimalcu
Prošlog novembra zaposleni u Evropskoj centralnoj banci poslali su predsednici Kristin Lagard zahtev da im se povećaju plate u skladu sa inflacijom kako ne bi izgubile realnu kupovnu moć.
Foto: 021.rs
Kako piše Danas, ovih dana Lagard im odgovara da može da ponudi 1,3 odsto čime oni nisu zadovoljni budući da je inflacija u evrozoni u aprilu 7,5 odsto. Sa ovim se suočavaju skoro sve zemlje. Prošle godine u SAD je zabeležen najveći godišnji rast plata još od 1983. i Regana, ali je bio manji od rasta cena.
U Srbiji imamo podatke za aprilsku inflaciju koja je dostigla 9,6 odsto, ali što se tiče plata poslednji podatak je iz februara. Februarske plate su na godišnjem nivou povećane 13,4 odsto, a realno, kada se isključi inflacija, 4,2 odsto. Od tada je inflacija povećana za 0,8 procentnih poena.
Od prošlog avgusta kada je pregovarana minimalna cena rada za ovu godinu minimalna potrošačka korpa poskupela je za 3.500 dinara. Minimalac je u septembru povećan za 10 odsto na 35.000 dinara i počeo je da se isplaćuje od januara, a već tada je to povećanje pojela inflacija.
Sindikati su još letos tražili veće povećanje minimalne zarade, a nedavno su poslali zahtev Socioekonomskom savetu u kom osim njih sede predstavnici poslodavaca i Vlade Srbije, da se vanredno počnu pregovori o novom povećanju minimalne zarade.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, ističe da zakon omogućava vanredno pregovaranje o minimalnoj zaradi zato što su narušeni pariteti plata i cena.
"Ali kada Vladi ne odgovara onda je tehnička, a kada joj nešto odgovara onda može da odlučuje. Mi mislimo da može da pregovara, jer je ipak veliki sloj ljudi ugrožen. Inflacija ugrožava sve slojeve stanovništva, a povećanje minimalca obično bude okidač i za povećanje drugih plata", objašnjava Mihajlović za Danas.
On je rekao da je granski sindikat putara već tražio povećanje plata za 15 odsto, a očekuje se i od drugih granskih sindikata da zatraže povišice od poslodavaca.
"Teška situacija nas tek očekuje na jesen, nakon svega što se događalo do sada. Očekuje nas poskupljenje struje i drugih energenata. Moramo da reagujemo ako hoćemo da izbegnemo socijalne nemire i odlazak ljudi u inostranstvo", poručuje Mihajlović.
I Ranka Savić, predsednica Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, kaže da se materijalna situacija radnika pogoršava iz dana u dan.
"Imamo sada trend sve više najava katastrofe na jesen i uvukao se strah i opreznost među poslodavce. U takvom okruženju teško je očekivati da će poslodavci povećavati plate. Među njima je sada stav 'bolje da preživimo ovo nego da ostanemo i bez ovoga što sada imamo'. Tu sindikati moraju da pritisnu i državu i poslodavce, jer ako se mogu pare bacati iz helikoptera, možemo da tražimo i da se plate i minimalac prilagode ovoj situaciji", smatra ona.
Pročitaj još
Poslodavci nemaju ništa protiv pregovora o vanrednom usklađivanju minimalca, jer inflacija zaista jeste obezvereila poslednje povećanje, ali uz jasan uslov. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, člana Socioekonomskog saveta poručuje da jedino mesto gde se država može mešati u to kolike će biti plate u privatnom sektoru jeste minimalna zarada po satu.
"Naš stav je da se minimalac može usklađivati i pre septembra, ali samo za realni rast BDP-a uvećan za inflaciju. Sa svim preko toga se ne slažemo. Kretanje plata zavisiće od tržišta rada i gde mogu plate će se povećavati. Inflacija deluje nepovoljno i na preduzeća. Inputi za privredu rastu, gorivo, energija i šta da radi preduzeće koje je i pre toga bilo u teškoćama? Odakle da poveća plate? Imali smo iskustva sa inflacijom i znamo kako je to pogubna stvar", poručuje Atanacković za Danas.
Kada su prošli put pregovarali o minimalcu poslodavci su bili spremni da prihvate 6,5 odsto, ali je država insistirala na 10 odsto. Za razliku su morali da kompenzuju, odnosno da povećaju neoporezivi deo zarade.
Ekonomisti se plaše da ukoliko bi plate počele da jure cene može doći do negativne spirale koja vodi u hiperinflaciju, što smo već videli pre tridesetak godina. Ipak, za to je potrebno i da država štampa para odakle bi se plate isplaćivale.
Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da naša Narodna banka sa držanjem fiksnog kursa ne štampa novac i da mi zapravo nemamo unutrašnji izvor inflacije.
"Narodna banka nije naštampala pare i podelila plate tako da nema izvora inflacije. Šta će biti zavisi od toga šta odluče FED i ECB, šta bude u Ukrajini i sa koronom u Kini. Država bi ipak mogla da pomogne zaposlenima i to tako što bi uvela neoporezovani topli obrok, regres i troškove za prevoz, odnosno fiksni iznos na platu. Ako je neoporezovan iznos to bi stimulisalo poslodavce da prebace deo fonda plata na takve isplate, a one će pomoći svima, a najviše onima sa najmanjom platom. Ti fiksni dodaci imali bi progresivni karakater", predlaže Arandarenko.
Više o ovoj temi čitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
2
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
22
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
27
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
28
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
25
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Koliko trošimo na hranu: Više nego Hrvati i Slovenci
06.02.2026.•
16
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade.
Komentari 10
E
zgađen
Sabahudin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar