Globalne posledice ruske invazije na Ukrajinu, havarija elektroenergetskog sistema i suša doveli su je u situaciju da struju traži i od bivše republike Sovjetskog Saveza sa obale Kaspijskog mora. Na molbu šefa države Aleksandra Vučića ovog leta, na 25. godišnjicu uspostavljanja azerbejdžansko-srpskih diplomatskih odnosa, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev u avgustu je odobrio isporuku.
"Politika je bila presudna da od Bakua dobijemo jeftiniju struju. Suština ovakvih bilateralnih ugovora je da imate povoljniju cenu nego što je na berzi", kaže za Radio slobodna Evropa (RSE) profesor Branko Kovačević.
Od 2014. do 2021. Kovačević je bio na funkciji predsednika Nadzornog odbora (NO) Elektroprivrede Srbije (EPS). Nadzorni odbor je telo koje utvrđuje i realizuje poslovnu strategiju, vrši unutrašnji nadzor i donosi planove rada i razvoja javnog preduzeća.
Cena nepoznata
Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) saopštilo je za RSE da cena azerbejdžanske električne energije za Srbiju nije do kraja određena.
"Radi se na dogovoru o ceni prenosa te struje kroz granične interkonektore između Turske i Bugarske, kao i između Bugarske i Srbije. Dogovaramo cenu zakupa kapaciteta, od čega će zavisiti i krajnja cena", navela je ministarka energetike Zorana Mihajlović.
Ona je 1. juna u Bakuu sa azerbejdžanskim kolegom Parvizom Šahbazovom potpisala sporazum o saradnji dve države u oblasti energetike.
"Očekujemo da se iz Azerbejdžana može nabaviti između 1.200 i 2.400 megavatsati dnevno, po cenama koje će biti značajno niže od tržišnih. To će omogućiti veću sigurnost u snabdevanju ove zime", dodala je Mihajlović.
Iz MRE nije odgovoreno na pitanje da li se sa još nekim državama trenutno pregovara o uvozu električne energije.
Stručnjaci koje je RSE kontaktirao smatraju da je rano govoriti o eventualnim efektima srpsko-azerbejdžanske saradnje po pitanju uvoza struje. Prvenstveno zbog toga što još nisu poznati detalji, pa ni cena. Jedna od važnih činjenica je i da Azerbejdžan nije deo evropske interkonekcije, mreže preko koje se prenosi električna energija.
Miloš Mladenović, direktor Srpske berze električne energije SEEPEX, rekao je za RSE da, između ostalog, za sada nema informacija kako će dogovor biti operacionalizovan.
"Imajući u vidu da je električna energija specifičan vid robe koja podleže fizičkim i tržišnim zakonitostima, neophodno je, pored komercijalnih, sagledati i ostale aspekte tog aranžmana da bi se o njemu dala relevantna ocena", naveo je Mladenović.
SEEPEX je licencirani operator za tržište električne energije koji, na osnovu ponuda za kupovinu ili prodaju, formira veleprodajnu cenu na tržištu struje.
Prema podacima te berze, krajem avgusta cena megavatsata električne energije (MWh) na srpskom "spot" tržištu prvi put je dostigla 600 evra, kao i na ostalim evropskim tržištima na koijima se trguje strujom po principu "danas za sutra". Iz SEEPEX-a podsećaju da je prosečna cena na tržištima u regionu prošle godine bila oko 114 evra.
Nedostaje energija iz Ukrajine
Biznismen Zoran Drakulić, vlasnik kompanije za trgovinu električnom energijom, ima rezervu prema tehničkoj mogućnosti da struja iz Azerbejdžana stigne preko Turske i Bugarske. On za RSE ipak navodi da je potreban svaki mogući izvor.
"Trka pred zimu je svuda. Prevashodno zbog situacije u Ukrajini, koja je bila veliki izvoznik struje, pa su mnoge zemlje sada u problemu sa nabavkom", dodao je Drakulić.
Prema njegovim rečima, Elektroprivreda Srbije prethodnih godina proizvodila je dovoljno za domaće potrebe i izvozila, ali je do hitnosti uvoza u velikoj meri došlo zbog posledica havarije elektroenergetskog sistema koja se dogodila krajem prošle godine.
"Korišćen je loš ugalj, što je dovelo do pada sistema. Sada nam treba više od godinu dana da pripremimo dovoljne količine za potrebnu proizvodnju struje", dodao je Drakulić.
Cene rastu
Podatak SEEPEX-a je da je prosečna cena električne energije na srpskom "spot" tržištu ovog leta oko 260 evra po megavatsatu.
Eksperti navode da je poskupljenje eskaliralo sa dešavanjima u Ukrajini ali podsećaju da je sve počelo polovinom prošle godine oporavkom azijske privrede nakon korona krize, što je uzrokovalo i porast cene prirodnog gasa na evropskom tržištu. Dodaju da cena struje uveliko zavisi od cene gasa i da je dodatni problem trenutno vrlo loša hidrološka situacija u Evropi.
"Uz sadašnji trend, procene na fjučers su tržištima da će cena električne energije do kraja godine, kao i u prvom kvartalu naredne, biti znatno viša", kaže Miloš Mladenović, prvi čovek Srpske berze električne energije.
Kupovina na takozvanim fjučers (futures) tržištima, na kojima se trguje i električnom energijom, podrazumeva ugovore do šest godina unapred po određenim uslovima i ceni.
Tokom tri godine pre početka svetske krize uzrokovane korona virusom prosečna cena megavatsata električne energije bila je 50 evra.
Ceo tekst Radija slobodna Evropa čitajte na
OVOM LINKU.
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 4
usput
Aleksandar
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar