Ko vas "jede": Inflacija, NBS, EPS, a standard sigurno neće biti bolji

Živan Lazić

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com
Info
26.10.2022.
17:37 > 15:16
Uporni rast inflacije podriva ekonomiju države.
Ko vas "jede": Inflacija, NBS, EPS, a standard sigurno neće biti bolji
Foto: 021.rs

Uz to, energetska kriza, katastrofalna politika u Elektroprivredi Srbije i precenjena domaća valuta doveli su do negativnog bilansa u spoljnotrgovinskoj razmeni od čak 7,3 milijardi evra tokom osam meseci, za 73 odsto veći nego lane u istom periodu.

Nema boljeg načina uveriti se u sve veću inflaciju nego porediti cene uobičajenog dnevnog pazara sa istom takvom kupovinom pre godinu dana. Zvanično, septembarska inflacija je dostigla 14 odsto i za dva procentna poena je iznad avgustovske, ali poređenje dnevnih kupovina pokazalo bi znatno veće razlike.

Kolika je inflacija za siromašnog
 
Posebno su narasle cene osnovnih potrepština, bez kojih se ne može i čija je upotreba gotovo svakodnevna. Tako je mleko sa 89 dostiglo 140 dinara, dok za kilo svinjskog buta treba izdvojiti 720 umesto prošlogodišnjih 430 dinara. Na pijaci kilogram krompira je 90 naspram lanjskih 45 dinara, banane su od 120 narasle na čak 220 dinara za kilogram.
 
Još je veća razlika kod pojedinih artikala kojima se redovno koristimo, ali je njihov rok trajanja nešto duži pa ne moramo svakodnevno da ih kupujemo. Uobičajene sapune plaćano 85 do 100, lane tek 50-60 dinara, zubne paste 190 umesto 130 dinara. Možda džep najviše pogađa skok cene praška za veš, sa 440 na 830. Ali, ni tu nije kraj, sijalice, koje naravno moramo zameniti čim pregore, sada plaćamo dvostruko skuplje, 90 do 110 dinara. Država je građanima pokušala da zamaže oči, te je ograničila cene hleba tipa "Sava" i ulja, dok će realnu cenu struje ili gasa, takođe limitirane, građani platiti time što će država pokriti gubitke EPS-a i Srbijagasa. 
 
NBS se pravi slepa
 
Naravno da na osnovu "pijačnog cegera" kupac stiče utisak da je inflacija i dvostruko veća nego što zvanična statistika registruje. Razlog razilaženja je taj što inflacija mnogo više pogađa stanovnika prosečne kupovne moći od onog bogatijeg, pogotovo teško prolaze siromašni. Zapravo, stradaju sve kategorije stanovništva u čijoj strukturi potrošnje udeo hrane, higijenskih potrepština i troškova stanovanja čini pretežni deo. Profit kod luksuznijih artikala je višestruko veći i prodavac ima prostora da cenu, uprkos inflaciji, duže drži na istom nivou kako bi prodao robu. Istina, zaradiće nešto manje, ali i to je sasvim solidna dobit.
 
Nevolja je što Narodna banka Srbije, čija je, po zakonu, osnovna uloga upravo briga o zadržavanju nivoa cena, reaguje krajnje sporo. Tako je referentna kamatna stopa tek pre mesec dana podignuta na četiri odsto što je za čak deset procentnih poena ispod nivoa inflacije. Time se podržavaju dužnici u odnosu na redovne platiše, a još gore je što se stumuliše uvoz, a destimučliše izvoz. 
 
U NBS se prave slepi i neprekidno iznose procene "kako će inflacija pasti na dopuštenih tri odsto do kraja godine". Ajde što je ovakve procene guvernerka Jorgovanka Tabaković iznosila u februaru ili maju mesecu, rat u Ukrajini se nadovezao na energetsku krizu i malo ko je očekivao toliku militarizaciju na istoku Evrope. Ali, isto reče a ostade živa i krajem avgusta, a cene divljaju.
 
Jaka valuta u slaboj ekonomiji
 
Na osnovu procene toka inflacije vodi se monetarna politika, pa postaje izvesno da se u nas vodi na pogrešnoj osnovi. Izlgeda da stabilne cene nisu cilj NBS, već stabilan kurs dinara u odnosu na evro. Štaviše, naša valuta je poslednjih meseci i blago ojačala, ali, naravno, gubi kupovnu moć.
 
Upali smo u zamku jake valute u slaboj ekonomiji. Precenjenost dinara ne samo što smanjuje izvoz, već i znatno pospešuje uvoz i strane robe čini kurentnim u odnosu na domaće. Tako je izvoz iz Srbije tokom prvih osam meseci, uprkos neverovatnom deviznom prilivu od 2,1 milijardu evra od IT usluga, za čak 7,35 milijardi manji od uvoza. Ako se nastavi dosadašnjim tempom, do kraja godine spoljnotgovinski minus će narasti na 11,2 milijardi, bezmalo dvostrko više nego što je iznosio prošle sezone.
Zaduživanje u vreme skupog novca
 
Istina, nisu inflacija, čiji veći deo čini uvezeni rast cena energenata i energije, i precenjeni kurs dinara jedini uzročnici ogromnog spoljnotrgovinskog debalansa. Očajno vođenje EPS-a poslednjih godina nas je od skromnog izvoznika dovelo do ne malog uvoznika struje, poslednjih meseci basnoslovno skupe. Procene su da će država godišnje na uvozu struje utrošiti najmanje 1,5, a moguće i dve milijarde evra.
 
Do sada se negativna inorazmena pokrivala deviznim doznakama i prihodima od investicija. Međutim, ova dva devizna priliva godišnje iznose najviše 7,5 milijardi evra, pa je izvesno da će država Srbija morati ili da krnji devizne rezerve ili da se zadužuje. 
 
Preti nam 3,7 milijardi evra novog duga, a biće potrebno pokriti i budžetski deficit krajnje komotno planiran na pet odsto BDP. Silno ćemo se zadužiti upravo u vreme kada je cena novca na finansijskom tržištu vidljivo uvećana, a trend rasta ne samo da će potrajati, već će se i ubrzavati. Prethodnih godina državnim obveznicama smo pozajmljivali uz kamatu manju i od dva odsto, nedavna prodaja trogodišnjih obveznica uspela je uz kamatu od 3,9 odsto plus euribor, trenutno na 1,5 odsto. Kako se očekuje da ovaj parametar do kraja decembra naraste i do četiri odsto, tako i kamate rastu na sedam odsto, potom i više.
 
Test ekonomske politike iz proteklih godina
 
Nailazeću krizu Srbija ne bi mogla da izbegne ni da je vodila idealnu ekonomsku i savršenu monetarnu politiku. Međutim kod nas će biti onoliko grublja, posebno po siromašniji sloj stanovništva, koliko je naša država pozajmljivala previše, ulagala u nepotrebne ili neisplative projekte. 
 
Za stanovništvo je slaba vajda što će kriza u nastupanju najbolje oceniti ekonomsku politiku proteklih godina. Trpeće posledice upravo onoliko koliko je bilo promašaja, neracionalnosti i nerealnih ambicija. Oni siromašniji biće snažno pogođeni i ne bi bilo preveliko iznenađenje da njihov standard na proleće ili koji mesec kasnije bude i upola niži od današnjeg.

Teme

EKONOMSKA KRIZA inflacija

Komentari 15

Hronološki Najpopularniji

  • Mare

    27.10.2022 • 10:14
    A ovi sto lupaju minuse su smesni.Zao mi je sto ne mogu da stavim racun pa da vide cene u Svedskoj...A dvoje kad rade imaju prosecno oko 5000e.platu..pa vi lupajte minuse i dalje sram vas bilo botovi jedni..

  • pod

    27.10.2022 • 06:57
    hitno
    vratiti opoziciju na vlast , kada su mogli 450000 ljudi otpustiti ladno , ladno bi i ovu krizu rešili !

  • 313

    27.10.2022 • 06:46
    A vođa je ponosan
    Lažna vrednost dinara, napredni stručnjaci, krađe na sve strane, razaranje privrede i ambicije narcisoidnog vođe nas vode u propast sve brže i brže.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 15 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

VIDEO Verbalni sukob Vučića i predsedavajuće u Savetu bezbednosti: Frejzer lupila šakom o sto
VIDEO Verbalni sukob Vučića i predsedavajuće u Savetu bezbednosti: Frejzer lupila šakom o sto
Geodetski zavod: Radnik katastra u Novom Sadu bio zaposlen i na crno u geodetskoj organizaciji
Geodetski zavod: Radnik katastra u Novom Sadu bio zaposlen i na crno u geodetskoj organizaciji
U Novi Sad sa Rusima i Ukrajincima stižu i njihovi proizvodi - otvara se supermarket
U Novi Sad sa Rusima i Ukrajincima stižu i njihovi proizvodi - otvara se supermarket

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija