U bolju budućnost: Srbija će sledeće godine morati da se zaduži za tri do četiri milijarde evra
Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović izjavio je da će Srbija naredne godine morati da se zaduži tri do četiri milijarde evra, jer oko četiri milijarde evra duga dolazi na naplatu.
Foto: 021.rs
"Tri do četiri milijarde evra država će morati da se zaduži, a kamatne stope su sada najmanje sedam do osam odsto. To je apsolutno neproduktivno trošenje sredstava i to je dodatani razlog i zašto dug dugotrajno treba držati pod kontrolom", kazao je on u Skupštini Srbije na predstavljanju Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu pred Odborom za finansije.
Prema njegovim rečima, cena zaduživanja Srbije je velika, čak i u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, jer je kamatna stopa oko 50 odsto veća za Srbiju nego za te države.
"To se odnosi i na stari dug, ali i na ove kamatne stope", rekao je predsednik Fiskalnog saveta.
Kako je naveo, prema analizi Fiskalnog saveta, Srbiju bi trebalo da teži javnom dugu u iznosu od 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), podsetivši da je javni dug 2021. bio 57 odsto BDP-a, te da će po prvim procenama Fiskalnog saveta javni dug u 2022. ponovo iznositi oko 57 odsto.
"To je važno, jer je nakon fiskalne konsolidacije od 2014. do 2017. godine i nekoliko godina nakon toga, dug oboren na 52 odsto dohotka zemlje, što je bilo dobro", rekao je Petrović.
Ukazao je da je to onda omogućilo Srbiji da, kada je nastupila pandemija, ima fiskalni prostor za rešavanje tekuće ekonomske i zdravstvene krize, a da se ne brine o stanju duga i deficita.
"Kao rezultat tih mera, dug je dignut na 57 odsto BDP-a što je bilo opravdano u krizi, ali nailazi sledeća kriza i zato je neophodno taj dug vraćati na 50 odsto. Dug u iznosu od 60 odsto BDP-a, po Mastrihtu, nije relevantan za Srbiju, a jedan od glavnih razloga je cena zaduživanja Srbije u odnosu na zemlje za koje važi Mastriht", rekao je Petrović.
Velika davanje tokom korona krize
Podsetio je da su velika davanja bila tokom kovid krize 2020. i 2021. godine, kada se država zadužila šest milijardi evra, pa otuda porast duga.
"Veći deo toga je bio opravdan kao pomoć stanovništvu i privredi, ali deo toga nije bio ciljan i naša procena je da je potrošeno oko dve milijarde više nego što treba, koje bi sada dobro došle sada kada bi trebalo da se zadužujemo po visokim kamatama", rekao je Petrović.
Pročitaj još
On se nada i da se davanja iz budžeta kao pomoć pojedinim kategorijama stanovništva, koja su bila i ove godine, bez ekonomskog i socijalnog opravdanja neće produžiti i u 2023. godini. Prema njegovim rečima, Fiskalni savet smatra i da su javne investicije jedini način na koji Vlada Srbije može da podstakne privredni rast i zbog toga je preporučio, da u kriznim godinama, kakva će biti i sledeća, te investicije ne budu oblast u kojoj će da se štedi.
Netransparentnost
Kao probleme sa kojima se do sada susretao Fiskalni savet u analizi budžeta Srbije i završnog računa budžeta, on je naveo nedovoljnu transparentnost.
Kako je objasnio, "postoje neke pozicije koje su velike, a ne vide se šta jer iza njih", a kao primer naveo je neto budžetske pozajmice koje su u 2021. godini iznosile 430 miliona evra i za koje se u budžetu ne vidi šta predstavljaju.
"Potreban je istraživački rad da bi se otkrilo da je od tih 430 miliona evra, 300 miliona bilo za finansiranje uvoza gasa. Ako je to opravdano, ne vidim razlog zašto se to jasno ne napiše u toj stavci i u bužetu i u završnom računu", kazao je Petrović.
Dodao je da je netransparentna i stavka koja se odnosi na Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, jer ne postoji lista projekata na koje je utrošeno 200 miliona evra.
"Indirektno može da se utvrdi da je većina tih projekata opravdana, pa šta je onda razlog da javnost nema uvid u to", zapitao je predsednik Fiskalnog saveta.
Ukazao je i na odeljak koji se odnosi na izdatke za kazne i penale, za šta se već nekoliko godina iz budžeta daje oko 200 miliona evra godišnje.
To je po njemu "krajnje neproduktivno" i prvi korak bi u budućnosti trebalo da se napravi je da se javno predoči na šta je novac za te namene konkretno dat, kako bi Skupština Srbije mogla da reaguja da se taj iznos smanji.
Petrović je najavio ubrzo i izjašnjavanje Fiskalnog saveta o rebalansu budžeta Srbije, koji se uskoro očekuje, kao i o predlogu budžeta za narednu godinu, ali i ocenu Fiskalne stretegije, koja je srednjoročni plan Vlade Srbije na tri godine.
Odbor za finasije Skupštine Srbije jednoglasno je usvojio Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Košta: EU radi na zajedničkom odgovoru na Trampovu najavu dodatnih carina
17.01.2026.•
0
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da koordinira zajednički odgovor EU na najavu predsednika SAD Donalda Trampa da će uvesti carine od 10 odsto na robu iz osam evropskih zemalja, piše britanski Gardijan.
Potpisan sporazum između EU i latinoameričkog bloka Merkosur, posle 25 godina pregovora
17.01.2026.•
1
Sporazum između Evropske unije i latinoameričkog bloka Merkosur potpisan je danas u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, posle 25 godina pregovora, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Tramp uvodi carine za osam evropskih zemalja zbog Grenlanda
17.01.2026.•
6
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp izjavio je danas da će od februara uvesti taksu od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja, jer se protive postupanju Vašingtona prema Grenlandu.
Čadež: Potrebno uključivanje u jedinstveno evropsko tržište i pre članstva u EU
17.01.2026.•
3
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je važno što hitnije uključivanje Srbije i regiona u jedinstveno evropsko tržište i pre punopravnog članstva u EU.
"Kao da će sutra smak sveta": Država u decembru trošila 4,6 miliona evra na sat
17.01.2026.•
8
Vlada Srbije je u decembru prošle godine napravila minus u državnoj kasi od 1,6 milijardi evra, odnosno trošila je skoro 4,6 miliona evra na sat.
Mali: Američka kompanija "Sisko" postaće strateški partner "Ekspa"
17.01.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali kaže da će američka kompanija za digitalnu tehnologiju komunikacija "Sisko" postati strateški partner kompanije "Ekspo 2027", osnovane povodom održavanja te međunarodne izložbe u Beogradu.
Premijer Kanade: Kina postala predvidljiviji partner od SAD, dogovoreno smanjenje carina
17.01.2026.•
1
Kanada se saglasila da smanji 100 odsto carine na kineske električne automobile u zamenu za niže carine na kanadske poljoprivredne proizvode, izjavio je premijer Mark Karni.
Vlada Srbije usvojila uredbu koja omogućava isplatu zaostalih premija za mleko
17.01.2026.•
0
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu.
Pregovori oko NIS-a: Kako Srbija može iskoristiti pravo preče kupovine?
17.01.2026.•
7
Ako Rusi i Mađari ne uspeju da se dogovore, vlast bi morala da ima spremna alternativna rešenja, a jedno od njih je raskid ugovora o prodaji NIS-a iz 2008. i usvajanje leks specijalisa.
Dva potencijalna kupca NIS-a: "Mol bi mogao da kupi maloprodajnu mrežu, a ADNOC rafineriju"
16.01.2026.•
8
Pregovori o kupovini ruskog udela u NIS-u ulaze u završnicu. U kontekstu pregovora između mađarskog MOL-a i NIS-a pominje se i arapska naftna kompanija ADNOC kao potencijalni kupac, ali i - fond iz Emirata.
Srbija uvela kvote na uvoz gvožđa i čelika iz BiH
16.01.2026.•
0
Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (STK BiH) je tražila hitan odgovor vlasti BIH povodom informacije da je Vlada Srbije od 1. januara do 30. juna ograničila uvoz pojedinih proizvoda od gvožđa i čelika.
Vučić o NIS-u: Nisu laki pregovori sa MOL-om
16.01.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nisu laki razgovori ni sa mađarskim MOL-om o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Srbiji još 56,5 miliona evra iz EU Plana rasta za Zapadni Balkan
16.01.2026.•
1
Srbiji je odobrena isplata 56,5 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske unije, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Poskupelo gorivo u Srbiji
16.01.2026.•
9
Gorivo u Srbiji poskupelo je za jedan dinar u odnosu na cenu u prethodnih nedelju dana.
U novembru izdato oko tri odsto građevinskih dozvola manje nego godinu dana ranije
15.01.2026.•
1
U Srbiji su u novembru 2025. godine izdate 2.724 građevinske dozvole, što je 3,1 odsto manje u odnosu na novembar 2024. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
EU smanjila plaćanja za ruski gas na najniži nivo u poslednjih pet godina
15.01.2026.•
3
Evropska unija (EU) je u novembru platila najmanji iznos u poslednjih pet godina za ruski gas koji se isporučuje gasovodima i za tečni prirodni gas (LNG).
Sijarto: Bez Mađarske nema energetske bezbednosti u Srbiji - i obrnuto
15.01.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da je cilj da se razgovori između ruske strane i MOL-a završe do kraja nedelje, i da se potpiše obavezujući sporazum.
Petrović: Motor privrednog rasta Srbije bili motači kablova i jeftina radna snaga, a toga više nema
15.01.2026.•
16
Prvi strukturni problem privrede Srbije je usporavanje stranih direktnih investicija, koje su jedan od osnovnih motora privrednog rasta do sada, rekao je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Pavle Petrović.
SAD produžile ovlašćenje za transakcije sa Lukoilom
15.01.2026.•
2
Američko ministarstvo finansija produžilo je dozvolu za transakcije sa Lukoilom do 28. februara, navodi se u dokumentu Ministarstva finansija SAD.
MMF traži kontrolu trošenja para iz budžeta Beograda: Skoro nema novca za investicije
14.01.2026.•
10
Vlada Srbije je na zahtev MMF-a prihvatila da se finansijsko poslovanje grada Beograda i njegovih preduzeća "stavi pod nadzor" i da se uradi eksterna revizija.
Nakon sedam meseci: Evropska komisija uplaćuje Srbiji prvih 57 miliona evra iz Plana rasta
14.01.2026.•
18
Evropska komisija je posle sedmomesečnog odlaganja odlučila da Srbiji uplati prvu tranšu sredstava iz Plana rasta u iznosu od 57 miliona evra.
Komentari 30
realnost
Ekonomija
@ klasika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar