U bolju budućnost: Srbija će sledeće godine morati da se zaduži za tri do četiri milijarde evra
Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović izjavio je da će Srbija naredne godine morati da se zaduži tri do četiri milijarde evra, jer oko četiri milijarde evra duga dolazi na naplatu.
Foto: 021.rs
"Tri do četiri milijarde evra država će morati da se zaduži, a kamatne stope su sada najmanje sedam do osam odsto. To je apsolutno neproduktivno trošenje sredstava i to je dodatani razlog i zašto dug dugotrajno treba držati pod kontrolom", kazao je on u Skupštini Srbije na predstavljanju Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu pred Odborom za finansije.
Prema njegovim rečima, cena zaduživanja Srbije je velika, čak i u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, jer je kamatna stopa oko 50 odsto veća za Srbiju nego za te države.
"To se odnosi i na stari dug, ali i na ove kamatne stope", rekao je predsednik Fiskalnog saveta.
Kako je naveo, prema analizi Fiskalnog saveta, Srbiju bi trebalo da teži javnom dugu u iznosu od 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), podsetivši da je javni dug 2021. bio 57 odsto BDP-a, te da će po prvim procenama Fiskalnog saveta javni dug u 2022. ponovo iznositi oko 57 odsto.
"To je važno, jer je nakon fiskalne konsolidacije od 2014. do 2017. godine i nekoliko godina nakon toga, dug oboren na 52 odsto dohotka zemlje, što je bilo dobro", rekao je Petrović.
Ukazao je da je to onda omogućilo Srbiji da, kada je nastupila pandemija, ima fiskalni prostor za rešavanje tekuće ekonomske i zdravstvene krize, a da se ne brine o stanju duga i deficita.
"Kao rezultat tih mera, dug je dignut na 57 odsto BDP-a što je bilo opravdano u krizi, ali nailazi sledeća kriza i zato je neophodno taj dug vraćati na 50 odsto. Dug u iznosu od 60 odsto BDP-a, po Mastrihtu, nije relevantan za Srbiju, a jedan od glavnih razloga je cena zaduživanja Srbije u odnosu na zemlje za koje važi Mastriht", rekao je Petrović.
Velika davanje tokom korona krize
Podsetio je da su velika davanja bila tokom kovid krize 2020. i 2021. godine, kada se država zadužila šest milijardi evra, pa otuda porast duga.
"Veći deo toga je bio opravdan kao pomoć stanovništvu i privredi, ali deo toga nije bio ciljan i naša procena je da je potrošeno oko dve milijarde više nego što treba, koje bi sada dobro došle sada kada bi trebalo da se zadužujemo po visokim kamatama", rekao je Petrović.
Pročitaj još
On se nada i da se davanja iz budžeta kao pomoć pojedinim kategorijama stanovništva, koja su bila i ove godine, bez ekonomskog i socijalnog opravdanja neće produžiti i u 2023. godini. Prema njegovim rečima, Fiskalni savet smatra i da su javne investicije jedini način na koji Vlada Srbije može da podstakne privredni rast i zbog toga je preporučio, da u kriznim godinama, kakva će biti i sledeća, te investicije ne budu oblast u kojoj će da se štedi.
Netransparentnost
Kao probleme sa kojima se do sada susretao Fiskalni savet u analizi budžeta Srbije i završnog računa budžeta, on je naveo nedovoljnu transparentnost.
Kako je objasnio, "postoje neke pozicije koje su velike, a ne vide se šta jer iza njih", a kao primer naveo je neto budžetske pozajmice koje su u 2021. godini iznosile 430 miliona evra i za koje se u budžetu ne vidi šta predstavljaju.
"Potreban je istraživački rad da bi se otkrilo da je od tih 430 miliona evra, 300 miliona bilo za finansiranje uvoza gasa. Ako je to opravdano, ne vidim razlog zašto se to jasno ne napiše u toj stavci i u bužetu i u završnom računu", kazao je Petrović.
Dodao je da je netransparentna i stavka koja se odnosi na Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, jer ne postoji lista projekata na koje je utrošeno 200 miliona evra.
"Indirektno može da se utvrdi da je većina tih projekata opravdana, pa šta je onda razlog da javnost nema uvid u to", zapitao je predsednik Fiskalnog saveta.
Ukazao je i na odeljak koji se odnosi na izdatke za kazne i penale, za šta se već nekoliko godina iz budžeta daje oko 200 miliona evra godišnje.
To je po njemu "krajnje neproduktivno" i prvi korak bi u budućnosti trebalo da se napravi je da se javno predoči na šta je novac za te namene konkretno dat, kako bi Skupština Srbije mogla da reaguja da se taj iznos smanji.
Petrović je najavio ubrzo i izjašnjavanje Fiskalnog saveta o rebalansu budžeta Srbije, koji se uskoro očekuje, kao i o predlogu budžeta za narednu godinu, ali i ocenu Fiskalne stretegije, koja je srednjoročni plan Vlade Srbije na tri godine.
Odbor za finasije Skupštine Srbije jednoglasno je usvojio Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ilija Ivetić pred Schneider Electric PowerIT konferenciju: Važno je da prihvatimo promene
25.09.2025.•
0
"Veštačka inteligencija (AI) neće zameniti čoveka, ali ljudi koji koriste AI će zameniti one koji je ne koriste", kaže VP za globalne operacije i inovacije Schneider Electric-a Ilija Ivetić povodom PowerIT konferencije.
Kina može da proizvede više automobila nego što tržištu treba - i to je problem
25.09.2025.•
0
Kineska automobilska industrija, jedna od najvećih i najdinamičnijih u svetu, trenutno se suočava sa ozbiljnim strukturnim problemom - viškom proizvodnih kapaciteta.
Primena Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika od 1. oktobra
24.09.2025.•
3
Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika počinje da se primenjuje 1. oktobra.
Ministarstvo poljoprivrede: Srbija spremna na saradnju sa zemljama regiona u suzbijanju svinjske kuge
24.09.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da Srbija odgovorno sprovodi mere protiv afričke svinjske kuge i da je spremna na saradnju sa zemljama regiona u suzbijanju te zarazne bolesti.
Prve kazne države zbog nepoštovanja marži, Delezeu kazna od 24,5 miliona
24.09.2025.•
32
Dosadašnja kontrola tržišne inspekcije trgovinskih lanaca pokazala je da se vladina uredba o ograničavanju marži nije poštovala u 76 objekta, od kojih su čak 73 Delezeova.
I Velja Ilić je najavljivao legalizaciju za 100 evra: "Danas svi grade i još problematičnije je gde sve grade"
23.09.2025.•
8
Od 1997. do danas menjali su se ministri i zakoni, a broj nelegalnih objekata samo je rastao – sa nekoliko stotina hiljada na skoro pet miliona.
Evropska automobilska industrija u krizi, to će uticati i na Srbiju
23.09.2025.•
15
Evropska automobilska industrija je u recesiji, jer je Evropa, umesto da se bavila sobom i svojim razvojem, štitila svoje tržište od Kine, a to će imati posledice i na Srbiju.
Tabaković: Građani uredno vraćaju kredite, nećemo olakšati kupovinu stanova za izdavanje
23.09.2025.•
9
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da se Srbija nalazi na istorijskom minimumu kada je reč o učešću problematičnih, odnosno nenaplativih kredita.
Frilenseri u oktobru treba da podnesu poresku prijavu
23.09.2025.•
1
Frilenseri će od 1. do 30. oktobra moći da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Bajatović: Novi gasni aranžman sa Rusima u oktobru
23.09.2025.•
0
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da će ove sedmice biti završeni pregovori o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i da će novi ugovor biti potpisan u oktobru.
Evropske zemlje ograničavaju programe "zlatnih viza" za strane investitore: Ovo su razlozi
23.09.2025.•
0
Evropske zemlje sve više ograničavaju programe "zlatnih viza" za strane investitore, što je u kontrastu sa politikom SAD koje uvode nove opcije za bogate kako bi ih privukle da se presele u zemlju.
Cena zlata na rekordnom nivou
23.09.2025.•
0
Cene zlata su skočile na rekordnih 3.728 dolara po unci, pre svega zbog mogućeg daljeg smanjenja kamatnih stopa u SAD i stalnom potražnjom za sigurnim utočištima od političke neizvesnosti.
Bocan-Harčenko: Gasprom se ne povlači iz NIS-a
22.09.2025.•
12
Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da promena vlasničke strukture u Naftnoj industriji Srbije ne znači da se Gasprom povlači.
Više leti nego zimi: Kakva nas potrošnja struje očekuje?
22.09.2025.•
2
Leto je stiglo do svog kalendarskog kraja, ali je i dalje veoma toplo, i maksimalne dnevne temperature dostižu, pa i premašuju 30 °C.
Promena vlasničke strukture u NIS-u prava ili podvala: "Sad čekamo da li će Amerikanci to progutati"
22.09.2025.•
8
Ruska kompanija "Gasprom" izašla je iz vlasništva u Naftnoj industriji Srbije - svoj udeo od 11,3 odsto prenela je na kompaniju "Intelligence" iz Sankt Peterburga, nedelju dana uoči isteka roka za uvođenje sankcija NIS.
Demanti kompanije Elrad Srbija
22.09.2025.•
0
Povodom netačnih i neproverenih informacija koje su se pojavile u pojedinim medijima tokom prethodne nedelje, kompanija Elrad Serbia d.o.o. Vlasotince izdaje sledeće saopštenje:
Dijaspora ove godine slala manje novca u Srbiju
22.09.2025.•
10
Priliv doznaka u Srbiju je u periodu januar-jun 2025, prema podacima Narodne banke Srbije, iznosio 2,3429 milijardi evra i bio je nešto niži u odnosu na isti period prošle godine kada je iznosio 2,541 milijardi.
Lidl pokreće međunarodnu kampanju "Lidl. Isplati se." - Obećanje potrošačima
22.09.2025.•
0
Lidl danas pokreće svoju prvu međunarodnu brend kampanju u 31 evropskoj zemlji pod sloganom "Lidl. Isplati se."
Tramp postigao sporazum sa Kinezima: Otkrio ko će upravljati američkim delom Tiktoka
22.09.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će medijski mogul Laklan Merdok i poslovni lideri Lari Elison i Majkl Del biti američki investitori u predloženom sporazumu o nastavku rada društvene mreže Tiktok u SAD.
Srbija prošle godine izvezla drvene mrtvačke sanduke u vrednosti od 3,2 miliona evra
21.09.2025.•
7
Domaća drvna industrija već petu godinu zaredom beleži manjak u spoljnotrgovinskoj razmeni, a jedan od retkih sektora u plusu je proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koje najviše izvozimo u Italiju i Holandiju.
Menja se vlasnička struktura: "Gasprom" ustupio svoje akcije u NIS-u, zadržao samo jednu
21.09.2025.•
20
Akcionarsko društvo "Intelidžens" iz Sankt Peterburga, koje je deo Gasprom grupe, postalo je vlasnik 11,304 odsto akcija Naftne industrije Srbije, navedeno je u dokumentu koji je objavila Beogradska berza.
Komentari 30
realnost
Ekonomija
@ klasika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar