Čak i strani investitori poručuju da je Srbiji potrebno više domaćih ulaganja
Savet stranih investitora preporučuje Srbiji da joj je, pored privlačenja stranih investicija, potreban što veći broj domaćih investitora, posebno kroz uključivanje malih i srednjih preduzeća u globalne lance vrednosti.
Foto: Pixabay (ilustracija)
"Samo simbioza stranih, državnih i lokalnih investicija može obezbediti dugoročni rast i stabilnost", ukazuju strani investitori u novom izdanju "Bele knjige" za 2025. godinu, prenosi "Danas".
Ovogodišnja "Bela knjiga" beleži 461 preporuku, a investitori navode da je Srbija najveći napredak ostvarila u oblastima digitalizacije (naročito kada je reč o onlajn trgovini), zatim telekomunikacija i energetike.
Međutim, ističu da u čak 74 odsto oblasti nije zabeležen napredak, što jasno govori, kako kažu, da je vreme za ubrzanje reformi.
Njihova poruka je da Srbija nema loše zakone, ali da je potrebna njihova efikasnija primena, kao i smanjenje parafiskalnih nameta, jačanje pravne sigurnosti i borba protiv sive ekonomije.
Strani investitori osvrnuli su se na usporeni privredni rast Srbije, ocenivši da je on posledica spoljnih i unutrašnjih izazova.
"Privredna aktivnost u Srbiji u 2025. godini je usporena zbog spoljnih i domaćih izazova. Ekonomija je pod pritiskom globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija naftnoj kompaniji NIS", ukazuju strani investitori.
Pročitaj još
Podsećaju i da je Međunarodni monetarni fond (MMF) spustio prognozu privrednog rasta Srbije za 2025. godinu na 2,4 odsto, zbog nižih stranih direktnih investicija, slabijih javnih investicija i potrošnje.
Objašnjavaju da je do pada u broju stranih direktnih investicija došlo zbog oštrijih finansijskih uslova, tehnoloških promena, geopolitičkih tenzija i brzorastućih regulatornih zahteva.
Strani investitori jesu ocenili da je u oblasti energetike, pored digitalizacije i telekomunikacije, napravljen najveći pomak, ali ipak im je 70 odsto proizvodnje struje iz uglja i dalje "trn u oku".
Insistiraju da se ubrza proces zelene tranzicije prelaskom na obnovljive izvore energije (OIE), ali i da Srbija nauči da štedi energiju kroz sprovođenje mera energetske efikasnosti.
Ističu i da nedostaju javne politike u oblasti razvoja projekata u vezi sa korišćenjem vodonika i nuklearne energije za proizvodnju električne energije, kako bi se, u skladu sa usvojenim strategijama, otvorio put zameni uglja čistim izvorima energije.
Savet stranih investitora primećuje napredak u izgradnji autoputeva i pruga širom Srbije, ali ukazuje na kašnjenje nekoliko ključnih projekata, među kojima su izgradnja autoputa Niš–Merdare–Priština, rekonstrukcija pruge Beograd–Bar i izgradnja autoputa Beograd–Sarajevo.
Ukazuju da, pored izgradnje novih puteva, postoji i velika potreba za rehabilitacijom starijih. Navode da je od 5.000 kilometara puteva u Srbiji, čak 1.100 označeno kao visoko prioritetno za obnovu.
Takođe, FIC ukazuje na nedostatak adekvatne infrastrukture za upotrebu električnih vozila, posebno punjača, što može postati ozbiljna prepreka za sprovođenje zelene agende i ugroziti strateški značaj Koridora 10 i 11.
Zbog toga preporučuju Vladi Srbije da uvede dodatne podsticaje za izgradnju infrastrukture za električna vozila. Između ostalog, preporučuju i da se privremeno smanji carina na električna vozila na nulu, nezavisno od porekla, kako bi se podstakla njihova kupovina u Srbiji.
Najmanji napredak ostvaren je u vodnom saobraćaju, gde ukazuju da projekat izgradnje nove luke u Beogradu, čiji završetak je bio planiran za decembar 2023. godine i koji je uvršten u Single Project Pipeline kao projekat od strateškog značaja, još uvek nije završen, niti postoje informacije o tome kada će biti.
Kada je reč o vazdušnom saobraćaju, investitori primećuju napredak na Aerodromu "Nikola Tesla" dolaskom francuske kompanije Vansi, ali preporučuju izgradnju železničke linije između aerodroma i centra Beograda radi bolje povezanosti.
Investitori se žale na ograničen pristup tenderima
Izvođači radova iz zemalja EU suočavaju se sa značajnim preprekama prilikom učešća na tenderima vezanim za projekte finansirane od strane međunarodnih finansijskih institucija u Srbiji, ukazuje FIC.
"Da bi učestvovali u projektovanju ili izvođenju složenih infrastrukturnih radova u Srbiji, izvođači iz EU moraju da dobiju posebnu licencu (tzv. Veliku licencu). Ovaj postupak je veoma vremenski i administrativno zahtevan i praktično neizvodiv za izvođače iz EU, zbog čega oni ne mogu direktno učestvovati u ovim projektima", ukazuju investitori.
Umesto toga, izvođači iz EU pribegavaju partnerstvima sa domaćim izvođačima i podizvođačima. Kao rezultat toga, angažuju se domaće kompanije koje ispunjavaju formalne uslove, ali često nemaju potrebno znanje, što uzrokuje kašnjenja u realizaciji radova.
"Ova kašnjenja dovode do značajnog povećanja troškova i dužih rokova, negativno utičući na uspešnost i efikasnost finansiranih projekata", navode investitori. Smatraju da je potrebno formirati registar licenciranih izvođača.
Međunarodni sporazumi krše princip jednakog tretmana ponuđača
Strani investitori primećuju da je tokom prethodne godine ostvaren ograničen napredak u borbi protiv korupcije i zaštiti integriteta u postupcima javnih nabavki.
Takođe ukazuju da međunarodni sporazumi sa trećim zemljama i dalje krše principe jednakog tretmana ponuđača, zabrane diskriminacije, transparentnosti i zaštite konkurencije.
"Primena ovih sporazuma često nije u skladu sa usvojenim rešenjima, ni u domaćem zakonodavstvu, ni u zakonodavstvu EU. Kapaciteti Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Uprave za javne nabavke i dalje su ograničeni", smatraju investitori.
Podsećamo, Srbija najviše takvih sporazuma ima sa Kinom.
Komisija za zaštitu konkurencije mora biti transparentnija
Tokom 2024. godine, Komisija je značajno smanjila praksu objavljivanja odluka u postupcima ispitivanja koncentracija, ukazuju strani investitori.
Dodaju da je na svojoj internet stranici objavila svega pet rešenja donetih u skraćenim postupcima, kao i jedno rešenje kojim je uslovno odobrena koncentracija u postupku nastavljenom po službenoj dužnosti, a koje se odnosilo na spajanje dva najveća proizvođača kafe u Srbiji.
"Izostanak objavljivanja odluka Komisije doveo je do nedostatka transparentnosti, te posledično do urušavanja pravne predvidivosti i sigurnosti", smatraju investitori.
Prema njihovom mišljenju, neobjavljivanje odluka stvara neizvesnost u pogledu primene pravila o zaštiti konkurencije, što dovodi do povećanih troškova usklađivanja poslovanja i viših pravnih rizika.
Ukinuti uredbu o ograničenju cena goriva
"Ograničenje cena naftnih derivata u Srbiji, koje je na snazi već više od tri godine, ima značajan negativan uticaj na poslovanje kompanija i narušava tržište", smatraju investitori. Zbog toga preporučuju Vladi Srbije da ukine uredbu o ograničenju cena goriva.
Povezan i veoma značajan problem je netržišna cena evrodizela za registrovana poljoprivredna gazdinstva, određena kao obavezujuća za jednog dobavljača, što je dovelo do preraspodele tržišnih udela u segmentu snabdevanja poljoprivrede, ukazuju u "Beloj knjizi".
Strani investitori ističu i da je TNG u Srbiji opterećen visokom akcizom, jednom od najviših u regionu, čime se destimuliše korišćenje ovog ekološkog energenta.
Ukazuju i da su akcize na gorivo veoma visoke, zbog čega strani vozači izbegavaju da toče na srpskim pumpama, dok domaći vozači kupuju gorivo u regionu.
Povećati obim istraživanja litijuma
Geološka istraživanja u Srbiji često su usporena ili zaustavljena zbog spoljašnjih okolnosti koje investitori ne mogu da predvide ni spreče — od prirodnih nepogoda do protesta i blokada. Zbog toga istraživači neretko ne uspevaju da izvedu planirani obim radova, pa samim tim ni da ispune uslove za produženje istražnog roka.
Investitori predlažu da se u Zakon uvede posebna odredba o "višoj sili", kako u delu koji se bavi geološkim istraživanjima, tako i u propisima o eksploataciji mineralnih sirovina i izvođenju rudarskih radova.
Drugi problem odnosi se na količinu mineralne sirovine dozvoljene za tehnološka ispitivanja. Za pojedine rude, poput litijuma i bora, zakon predviđa istu količinu uzorka kao i za polimetalične rude — 2.000 tona.
Međutim, litijum i bor se u rudama javljaju u znatno manjim koncentracijama, pa su za kvalitetno ispitivanje potrebne veće količine. Investitori zato preporučuju da se propisi prilagode stvarnim tehnološkim potrebama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Posle rasta cene gasa i nafte očekuje se i poskupljenje struje
26.03.2026.•
0
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja.
Izvršni direktor Šela upozorio: Evropi prete nestašice goriva već u aprilu
26.03.2026.•
0
Evropa bi mogla da se suoči sa ozbiljnim nestašicama energenata i goriva već u aprilu ukoliko se ne otvori Ormuski moreuz za transport nafte i gasa.
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Još jedna IT firma zatvara kancelariju u Srbiji
25.03.2026.•
11
Američka softverska kompanija Zendesk zatvoriće kancelarije u Srbiji sa više od 60 zaposlenih.
Vučić: Uradićemo sve da cene goriva ostanu iste
25.03.2026.•
12
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će država uraditi sve da cene goriva na pumpama u Srbiji u petak budu na istom nivou na kojem su bile prethodne nedelje.
Gujaničić: Srbiji najmanje odgovara prolongiranje pregovora Gaspromnjefta i MOL-a
25.03.2026.•
4
Produženjem roka za zaključenje ugovora o prodaji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u nastavlja se neizvesnost, koja najmanje odgovara Srbiji, rekao je glavni broker Momentuma, Nenad Gujaničić.
MAPA: Kolike su cene goriva u regionu - razlika u odnosu na Srbiju
25.03.2026.•
7
Cene goriva u Srbiji su tema već duži vremenski period.
Za građane i privredu Srbije od maja lakše plaćanje u evrima
25.03.2026.•
8
Od 5. maja građani i privreda Srbije moći će da obavljaju plaćanja u evrima pod povoljnim i standardizovanim uslovima, kao korisnici država EU, saopštila je Delegacija EU u Srbiji.
"Jagma je svuda, bukvalno se kupuje gde god se može": Odakle NIS trenutno nabavlja naftu
25.03.2026.•
6
Ovakva jagma za sirovom naftom na svetskom tržištu ne pamti se odavno.
Epic games otpušta više od 1.000 ljudi zbog slabijih rezultata video-igre Fortnite
25.03.2026.•
2
Američka kompanija Epic games saopštila je da će otpustiti više od 1.000 zaposlenih pošto beleži pad angažovanja korisnika u svojoj najpoznatijoj video-igri Fortnite.
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
5
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
6
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
1
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
16
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Komentari 4
Lažljivi prevaranti
Joca
Nevena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar