Čak i strani investitori poručuju da je Srbiji potrebno više domaćih ulaganja
Savet stranih investitora preporučuje Srbiji da joj je, pored privlačenja stranih investicija, potreban što veći broj domaćih investitora, posebno kroz uključivanje malih i srednjih preduzeća u globalne lance vrednosti.
Foto: Pixabay (ilustracija)
"Samo simbioza stranih, državnih i lokalnih investicija može obezbediti dugoročni rast i stabilnost", ukazuju strani investitori u novom izdanju "Bele knjige" za 2025. godinu, prenosi "Danas".
Ovogodišnja "Bela knjiga" beleži 461 preporuku, a investitori navode da je Srbija najveći napredak ostvarila u oblastima digitalizacije (naročito kada je reč o onlajn trgovini), zatim telekomunikacija i energetike.
Međutim, ističu da u čak 74 odsto oblasti nije zabeležen napredak, što jasno govori, kako kažu, da je vreme za ubrzanje reformi.
Njihova poruka je da Srbija nema loše zakone, ali da je potrebna njihova efikasnija primena, kao i smanjenje parafiskalnih nameta, jačanje pravne sigurnosti i borba protiv sive ekonomije.
Strani investitori osvrnuli su se na usporeni privredni rast Srbije, ocenivši da je on posledica spoljnih i unutrašnjih izazova.
"Privredna aktivnost u Srbiji u 2025. godini je usporena zbog spoljnih i domaćih izazova. Ekonomija je pod pritiskom globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija naftnoj kompaniji NIS", ukazuju strani investitori.
Pročitaj još
Podsećaju i da je Međunarodni monetarni fond (MMF) spustio prognozu privrednog rasta Srbije za 2025. godinu na 2,4 odsto, zbog nižih stranih direktnih investicija, slabijih javnih investicija i potrošnje.
Objašnjavaju da je do pada u broju stranih direktnih investicija došlo zbog oštrijih finansijskih uslova, tehnoloških promena, geopolitičkih tenzija i brzorastućih regulatornih zahteva.
Strani investitori jesu ocenili da je u oblasti energetike, pored digitalizacije i telekomunikacije, napravljen najveći pomak, ali ipak im je 70 odsto proizvodnje struje iz uglja i dalje "trn u oku".
Insistiraju da se ubrza proces zelene tranzicije prelaskom na obnovljive izvore energije (OIE), ali i da Srbija nauči da štedi energiju kroz sprovođenje mera energetske efikasnosti.
Ističu i da nedostaju javne politike u oblasti razvoja projekata u vezi sa korišćenjem vodonika i nuklearne energije za proizvodnju električne energije, kako bi se, u skladu sa usvojenim strategijama, otvorio put zameni uglja čistim izvorima energije.
Savet stranih investitora primećuje napredak u izgradnji autoputeva i pruga širom Srbije, ali ukazuje na kašnjenje nekoliko ključnih projekata, među kojima su izgradnja autoputa Niš–Merdare–Priština, rekonstrukcija pruge Beograd–Bar i izgradnja autoputa Beograd–Sarajevo.
Ukazuju da, pored izgradnje novih puteva, postoji i velika potreba za rehabilitacijom starijih. Navode da je od 5.000 kilometara puteva u Srbiji, čak 1.100 označeno kao visoko prioritetno za obnovu.
Takođe, FIC ukazuje na nedostatak adekvatne infrastrukture za upotrebu električnih vozila, posebno punjača, što može postati ozbiljna prepreka za sprovođenje zelene agende i ugroziti strateški značaj Koridora 10 i 11.
Zbog toga preporučuju Vladi Srbije da uvede dodatne podsticaje za izgradnju infrastrukture za električna vozila. Između ostalog, preporučuju i da se privremeno smanji carina na električna vozila na nulu, nezavisno od porekla, kako bi se podstakla njihova kupovina u Srbiji.
Najmanji napredak ostvaren je u vodnom saobraćaju, gde ukazuju da projekat izgradnje nove luke u Beogradu, čiji završetak je bio planiran za decembar 2023. godine i koji je uvršten u Single Project Pipeline kao projekat od strateškog značaja, još uvek nije završen, niti postoje informacije o tome kada će biti.
Kada je reč o vazdušnom saobraćaju, investitori primećuju napredak na Aerodromu "Nikola Tesla" dolaskom francuske kompanije Vansi, ali preporučuju izgradnju železničke linije između aerodroma i centra Beograda radi bolje povezanosti.
Investitori se žale na ograničen pristup tenderima
Izvođači radova iz zemalja EU suočavaju se sa značajnim preprekama prilikom učešća na tenderima vezanim za projekte finansirane od strane međunarodnih finansijskih institucija u Srbiji, ukazuje FIC.
"Da bi učestvovali u projektovanju ili izvođenju složenih infrastrukturnih radova u Srbiji, izvođači iz EU moraju da dobiju posebnu licencu (tzv. Veliku licencu). Ovaj postupak je veoma vremenski i administrativno zahtevan i praktično neizvodiv za izvođače iz EU, zbog čega oni ne mogu direktno učestvovati u ovim projektima", ukazuju investitori.
Umesto toga, izvođači iz EU pribegavaju partnerstvima sa domaćim izvođačima i podizvođačima. Kao rezultat toga, angažuju se domaće kompanije koje ispunjavaju formalne uslove, ali često nemaju potrebno znanje, što uzrokuje kašnjenja u realizaciji radova.
"Ova kašnjenja dovode do značajnog povećanja troškova i dužih rokova, negativno utičući na uspešnost i efikasnost finansiranih projekata", navode investitori. Smatraju da je potrebno formirati registar licenciranih izvođača.
Međunarodni sporazumi krše princip jednakog tretmana ponuđača
Strani investitori primećuju da je tokom prethodne godine ostvaren ograničen napredak u borbi protiv korupcije i zaštiti integriteta u postupcima javnih nabavki.
Takođe ukazuju da međunarodni sporazumi sa trećim zemljama i dalje krše principe jednakog tretmana ponuđača, zabrane diskriminacije, transparentnosti i zaštite konkurencije.
"Primena ovih sporazuma često nije u skladu sa usvojenim rešenjima, ni u domaćem zakonodavstvu, ni u zakonodavstvu EU. Kapaciteti Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Uprave za javne nabavke i dalje su ograničeni", smatraju investitori.
Podsećamo, Srbija najviše takvih sporazuma ima sa Kinom.
Komisija za zaštitu konkurencije mora biti transparentnija
Tokom 2024. godine, Komisija je značajno smanjila praksu objavljivanja odluka u postupcima ispitivanja koncentracija, ukazuju strani investitori.
Dodaju da je na svojoj internet stranici objavila svega pet rešenja donetih u skraćenim postupcima, kao i jedno rešenje kojim je uslovno odobrena koncentracija u postupku nastavljenom po službenoj dužnosti, a koje se odnosilo na spajanje dva najveća proizvođača kafe u Srbiji.
"Izostanak objavljivanja odluka Komisije doveo je do nedostatka transparentnosti, te posledično do urušavanja pravne predvidivosti i sigurnosti", smatraju investitori.
Prema njihovom mišljenju, neobjavljivanje odluka stvara neizvesnost u pogledu primene pravila o zaštiti konkurencije, što dovodi do povećanih troškova usklađivanja poslovanja i viših pravnih rizika.
Ukinuti uredbu o ograničenju cena goriva
"Ograničenje cena naftnih derivata u Srbiji, koje je na snazi već više od tri godine, ima značajan negativan uticaj na poslovanje kompanija i narušava tržište", smatraju investitori. Zbog toga preporučuju Vladi Srbije da ukine uredbu o ograničenju cena goriva.
Povezan i veoma značajan problem je netržišna cena evrodizela za registrovana poljoprivredna gazdinstva, određena kao obavezujuća za jednog dobavljača, što je dovelo do preraspodele tržišnih udela u segmentu snabdevanja poljoprivrede, ukazuju u "Beloj knjizi".
Strani investitori ističu i da je TNG u Srbiji opterećen visokom akcizom, jednom od najviših u regionu, čime se destimuliše korišćenje ovog ekološkog energenta.
Ukazuju i da su akcize na gorivo veoma visoke, zbog čega strani vozači izbegavaju da toče na srpskim pumpama, dok domaći vozači kupuju gorivo u regionu.
Povećati obim istraživanja litijuma
Geološka istraživanja u Srbiji često su usporena ili zaustavljena zbog spoljašnjih okolnosti koje investitori ne mogu da predvide ni spreče — od prirodnih nepogoda do protesta i blokada. Zbog toga istraživači neretko ne uspevaju da izvedu planirani obim radova, pa samim tim ni da ispune uslove za produženje istražnog roka.
Investitori predlažu da se u Zakon uvede posebna odredba o "višoj sili", kako u delu koji se bavi geološkim istraživanjima, tako i u propisima o eksploataciji mineralnih sirovina i izvođenju rudarskih radova.
Drugi problem odnosi se na količinu mineralne sirovine dozvoljene za tehnološka ispitivanja. Za pojedine rude, poput litijuma i bora, zakon predviđa istu količinu uzorka kao i za polimetalične rude — 2.000 tona.
Međutim, litijum i bor se u rudama javljaju u znatno manjim koncentracijama, pa su za kvalitetno ispitivanje potrebne veće količine. Investitori zato preporučuju da se propisi prilagode stvarnim tehnološkim potrebama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
20
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
0
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
1
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
17
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
52
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Komentari 4
Lažljivi prevaranti
Joca
Nevena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar