Čak i strani investitori poručuju da je Srbiji potrebno više domaćih ulaganja
Savet stranih investitora preporučuje Srbiji da joj je, pored privlačenja stranih investicija, potreban što veći broj domaćih investitora, posebno kroz uključivanje malih i srednjih preduzeća u globalne lance vrednosti.
Foto: Pixabay (ilustracija)
"Samo simbioza stranih, državnih i lokalnih investicija može obezbediti dugoročni rast i stabilnost", ukazuju strani investitori u novom izdanju "Bele knjige" za 2025. godinu, prenosi "Danas".
Ovogodišnja "Bela knjiga" beleži 461 preporuku, a investitori navode da je Srbija najveći napredak ostvarila u oblastima digitalizacije (naročito kada je reč o onlajn trgovini), zatim telekomunikacija i energetike.
Međutim, ističu da u čak 74 odsto oblasti nije zabeležen napredak, što jasno govori, kako kažu, da je vreme za ubrzanje reformi.
Njihova poruka je da Srbija nema loše zakone, ali da je potrebna njihova efikasnija primena, kao i smanjenje parafiskalnih nameta, jačanje pravne sigurnosti i borba protiv sive ekonomije.
Strani investitori osvrnuli su se na usporeni privredni rast Srbije, ocenivši da je on posledica spoljnih i unutrašnjih izazova.
"Privredna aktivnost u Srbiji u 2025. godini je usporena zbog spoljnih i domaćih izazova. Ekonomija je pod pritiskom globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija naftnoj kompaniji NIS", ukazuju strani investitori.
Pročitaj još
Podsećaju i da je Međunarodni monetarni fond (MMF) spustio prognozu privrednog rasta Srbije za 2025. godinu na 2,4 odsto, zbog nižih stranih direktnih investicija, slabijih javnih investicija i potrošnje.
Objašnjavaju da je do pada u broju stranih direktnih investicija došlo zbog oštrijih finansijskih uslova, tehnoloških promena, geopolitičkih tenzija i brzorastućih regulatornih zahteva.
Strani investitori jesu ocenili da je u oblasti energetike, pored digitalizacije i telekomunikacije, napravljen najveći pomak, ali ipak im je 70 odsto proizvodnje struje iz uglja i dalje "trn u oku".
Insistiraju da se ubrza proces zelene tranzicije prelaskom na obnovljive izvore energije (OIE), ali i da Srbija nauči da štedi energiju kroz sprovođenje mera energetske efikasnosti.
Ističu i da nedostaju javne politike u oblasti razvoja projekata u vezi sa korišćenjem vodonika i nuklearne energije za proizvodnju električne energije, kako bi se, u skladu sa usvojenim strategijama, otvorio put zameni uglja čistim izvorima energije.
Savet stranih investitora primećuje napredak u izgradnji autoputeva i pruga širom Srbije, ali ukazuje na kašnjenje nekoliko ključnih projekata, među kojima su izgradnja autoputa Niš–Merdare–Priština, rekonstrukcija pruge Beograd–Bar i izgradnja autoputa Beograd–Sarajevo.
Ukazuju da, pored izgradnje novih puteva, postoji i velika potreba za rehabilitacijom starijih. Navode da je od 5.000 kilometara puteva u Srbiji, čak 1.100 označeno kao visoko prioritetno za obnovu.
Takođe, FIC ukazuje na nedostatak adekvatne infrastrukture za upotrebu električnih vozila, posebno punjača, što može postati ozbiljna prepreka za sprovođenje zelene agende i ugroziti strateški značaj Koridora 10 i 11.
Zbog toga preporučuju Vladi Srbije da uvede dodatne podsticaje za izgradnju infrastrukture za električna vozila. Između ostalog, preporučuju i da se privremeno smanji carina na električna vozila na nulu, nezavisno od porekla, kako bi se podstakla njihova kupovina u Srbiji.
Najmanji napredak ostvaren je u vodnom saobraćaju, gde ukazuju da projekat izgradnje nove luke u Beogradu, čiji završetak je bio planiran za decembar 2023. godine i koji je uvršten u Single Project Pipeline kao projekat od strateškog značaja, još uvek nije završen, niti postoje informacije o tome kada će biti.
Kada je reč o vazdušnom saobraćaju, investitori primećuju napredak na Aerodromu "Nikola Tesla" dolaskom francuske kompanije Vansi, ali preporučuju izgradnju železničke linije između aerodroma i centra Beograda radi bolje povezanosti.
Investitori se žale na ograničen pristup tenderima
Izvođači radova iz zemalja EU suočavaju se sa značajnim preprekama prilikom učešća na tenderima vezanim za projekte finansirane od strane međunarodnih finansijskih institucija u Srbiji, ukazuje FIC.
"Da bi učestvovali u projektovanju ili izvođenju složenih infrastrukturnih radova u Srbiji, izvođači iz EU moraju da dobiju posebnu licencu (tzv. Veliku licencu). Ovaj postupak je veoma vremenski i administrativno zahtevan i praktično neizvodiv za izvođače iz EU, zbog čega oni ne mogu direktno učestvovati u ovim projektima", ukazuju investitori.
Umesto toga, izvođači iz EU pribegavaju partnerstvima sa domaćim izvođačima i podizvođačima. Kao rezultat toga, angažuju se domaće kompanije koje ispunjavaju formalne uslove, ali često nemaju potrebno znanje, što uzrokuje kašnjenja u realizaciji radova.
"Ova kašnjenja dovode do značajnog povećanja troškova i dužih rokova, negativno utičući na uspešnost i efikasnost finansiranih projekata", navode investitori. Smatraju da je potrebno formirati registar licenciranih izvođača.
Međunarodni sporazumi krše princip jednakog tretmana ponuđača
Strani investitori primećuju da je tokom prethodne godine ostvaren ograničen napredak u borbi protiv korupcije i zaštiti integriteta u postupcima javnih nabavki.
Takođe ukazuju da međunarodni sporazumi sa trećim zemljama i dalje krše principe jednakog tretmana ponuđača, zabrane diskriminacije, transparentnosti i zaštite konkurencije.
"Primena ovih sporazuma često nije u skladu sa usvojenim rešenjima, ni u domaćem zakonodavstvu, ni u zakonodavstvu EU. Kapaciteti Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Uprave za javne nabavke i dalje su ograničeni", smatraju investitori.
Podsećamo, Srbija najviše takvih sporazuma ima sa Kinom.
Komisija za zaštitu konkurencije mora biti transparentnija
Tokom 2024. godine, Komisija je značajno smanjila praksu objavljivanja odluka u postupcima ispitivanja koncentracija, ukazuju strani investitori.
Dodaju da je na svojoj internet stranici objavila svega pet rešenja donetih u skraćenim postupcima, kao i jedno rešenje kojim je uslovno odobrena koncentracija u postupku nastavljenom po službenoj dužnosti, a koje se odnosilo na spajanje dva najveća proizvođača kafe u Srbiji.
"Izostanak objavljivanja odluka Komisije doveo je do nedostatka transparentnosti, te posledično do urušavanja pravne predvidivosti i sigurnosti", smatraju investitori.
Prema njihovom mišljenju, neobjavljivanje odluka stvara neizvesnost u pogledu primene pravila o zaštiti konkurencije, što dovodi do povećanih troškova usklađivanja poslovanja i viših pravnih rizika.
Ukinuti uredbu o ograničenju cena goriva
"Ograničenje cena naftnih derivata u Srbiji, koje je na snazi već više od tri godine, ima značajan negativan uticaj na poslovanje kompanija i narušava tržište", smatraju investitori. Zbog toga preporučuju Vladi Srbije da ukine uredbu o ograničenju cena goriva.
Povezan i veoma značajan problem je netržišna cena evrodizela za registrovana poljoprivredna gazdinstva, određena kao obavezujuća za jednog dobavljača, što je dovelo do preraspodele tržišnih udela u segmentu snabdevanja poljoprivrede, ukazuju u "Beloj knjizi".
Strani investitori ističu i da je TNG u Srbiji opterećen visokom akcizom, jednom od najviših u regionu, čime se destimuliše korišćenje ovog ekološkog energenta.
Ukazuju i da su akcize na gorivo veoma visoke, zbog čega strani vozači izbegavaju da toče na srpskim pumpama, dok domaći vozači kupuju gorivo u regionu.
Povećati obim istraživanja litijuma
Geološka istraživanja u Srbiji često su usporena ili zaustavljena zbog spoljašnjih okolnosti koje investitori ne mogu da predvide ni spreče — od prirodnih nepogoda do protesta i blokada. Zbog toga istraživači neretko ne uspevaju da izvedu planirani obim radova, pa samim tim ni da ispune uslove za produženje istražnog roka.
Investitori predlažu da se u Zakon uvede posebna odredba o "višoj sili", kako u delu koji se bavi geološkim istraživanjima, tako i u propisima o eksploataciji mineralnih sirovina i izvođenju rudarskih radova.
Drugi problem odnosi se na količinu mineralne sirovine dozvoljene za tehnološka ispitivanja. Za pojedine rude, poput litijuma i bora, zakon predviđa istu količinu uzorka kao i za polimetalične rude — 2.000 tona.
Međutim, litijum i bor se u rudama javljaju u znatno manjim koncentracijama, pa su za kvalitetno ispitivanje potrebne veće količine. Investitori zato preporučuju da se propisi prilagode stvarnim tehnološkim potrebama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta su sekundarne sankcije koje je Tabaković "shvatila veoma ozbiljno": Na koga bi uticale
23.11.2025.•
6
Prvo priznanje da američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) ozbiljno preti uvođenjem sekundarnih sankcija stiglo je iz Narodne banke Srbije.
NBS radila analizu: Šta bi se dogodilo ako ne bi bilo brzog i lakog rešenja za NIS?
23.11.2025.•
8
Od toga da li će i koliko brzo biti pronađeno rešenje za pitanje ruskog vlasništva u NIS-u i sankcija SAD prema toj kompaniji zavise i kretanje inflacije i privredni rast Srbije u sledećoj godini.
Povlačenje NIS-a sa listinga Beogradske berze "izazvalo bi krah akcionarstva"
23.11.2025.•
5
Povlačenje Naftne industrije Srbije sa listinga Beogradske berze najverovatnije bi pokrenulo potpuni krah akcionarstva u Srbiji, ocenio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Dragan Stojković.
Oksfam: Uvećano bogatstvo milijardera iz zemalja G20, dostiglo 15,6 biliona dolara
22.11.2025.•
1
Bogatstvo milijardera iz zemalja G20 u proteklih godinu dana uvećano je za 16,5 odsto i dostiglo je 15,6 biliona dolara, podaci su međunarodne dobrotvorne i humanitarne organizacije Oksfam.
Bivši premijer Bugarske: Rešenje za NIS je kristalno jasno; Vučić: Ja ne želim neprijateljsko preuzimanje
22.11.2025.•
62
Bivši premijer Bugarske Kiril Petkov ocenio je da je rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) "kristalno jasno".
Fiskalni savet: Izvršna vlast ima prevelika ovlašćenja da tokom godine menja fiskalnu politiku
22.11.2025.•
1
Predloženi budžet Srbije za 2026. godinu je fiskalno održiv i načelno kredibilan, ali ima i neke ozbiljne hronične mane, između ostalog, nedovoljnu transparentnost, ocenio je Fiskalni savet.
Glamočić: Suština sajma "Vinska vizija Otvorenog Balkana" u regionalnoj saradnji
22.11.2025.•
2
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da će sajam "Vinska vizija Otvorenog Balkana" ove godine okupiti više od 600 izlagača i da je njegova suština u regionalnoj saradnji.
Lagard: Članice evrozone da bolje kombinuju smanjenje duga sa investicijama
22.11.2025.•
0
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard pozvala je zemlje članice evrozone da bolje kombinuju smanjenje duga sa produktivnim investicijama.
Vučić: Bez licence rafinerija staje, pregovori sa SAD o NIS-u u toku
22.11.2025.•
9
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je u petak razgovarao sa Amerikancima o Naftnoj industriji Srbije i da će danas ponovo razgovarati.
Ruska nafta zaglavljena na moru
21.11.2025.•
4
Približno 48 miliona barela ruske nafte ostalo je zaglavljeno na moru zbog početka primene američkih sankcija protiv Rosnjefta i Lukoila.
EU odobrila prodaju "Iveka" indijskom "Tata motorsu"
21.11.2025.•
0
Evropska komisija je objavila da je odobrila prodaju italijanskog proizvođača kamiona i autobusa "Iveko" iz Torina "Tata motorsu", najvećem poizvođaču komercijalnih vozila u Indiji s najvećim tržišnim udelom u Aziji.
Cena litre dizela porasla za 12 dinara za samo mesec dana
21.11.2025.•
31
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
Stručnjak: ADNOC bi bio dobar partner za NIS
21.11.2025.•
6
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da su najbolji partneri za Naftnu industriju Srbijeone naftne kompanije koje imaju najveći promet i koje mogu najbolje da rade sa NIS, kao što je ADNOC iz Abu Dabija.
Šta bi prodaja ruskog dela NIS-a Emiratima značila za Srbiju: "Situacija kao skrojena za njih"
20.11.2025.•
21
Mediji kao potencijalnog kupca ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) spominju kompaniju ADNOC iz Emirata.
Dolazak kineskog proizvođača automobila u Srbiju: Šansa koja bi morala da se iskoristi
20.11.2025.•
26
Kinezi nevolje često doživljavaju kao priliku za dodatni iskorak i baš u susretu sa problemima iznalaze inovativna rešenja za duži rok.
Rusi jesu voljni da prodaju svoj deo NIS-a, ali će teško do novca zbog sankcija: Imaju više opcija
20.11.2025.•
17
Ruski vlasnici su pristali da prodaju svoj deo vlasništva u NIS-U, ali se nameće novo pitanje da li će Rusi moći da zaokruže transakciju zbog aktuelnih američkih i evropskih finansijskih sankcija.
Stižu rešenja za porez na oružje - i to izmenjen
20.11.2025.•
10
Poreska uprava saopštila je da je odredila nove iznose poreza na oružje za 2025. godinu, a nakon obrade podataka iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Dvojica srpskih preduzetnika preuzimaju Imlek
20.11.2025.•
16
Kompanija "Imlek" saopštila je da su investicioni holding preduzetnika Andreja Jovanovića, "AJFH", i aktuelni generalni direktor "Imleka" Bojan Radun potpisali sporazum o zajedničkoj kupovini "Imleka".
Ekonomista Drašković: Najava Rusa da prodaju svoj deo u NIS-u ne znači da je kriza prošla
20.11.2025.•
9
Ekonomista Božo Drašković ocenio je da prodaja većinskog dela Naftne industrije Srbije (NIS) trećoj strani ne znači da je energetska kriza rešena.
Brkić: Kupac ruskog udela u NIS-u najverovatnije šeik Muhamed bin Zajed i naftna kompanija Abu Dabija
19.11.2025.•
73
Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija - ADNOC najverovatniji je kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar