Čak i strani investitori poručuju da je Srbiji potrebno više domaćih ulaganja
Savet stranih investitora preporučuje Srbiji da joj je, pored privlačenja stranih investicija, potreban što veći broj domaćih investitora, posebno kroz uključivanje malih i srednjih preduzeća u globalne lance vrednosti.
"Samo simbioza stranih, državnih i lokalnih investicija može obezbediti dugoročni rast i stabilnost", ukazuju strani investitori u novom izdanju "Bele knjige" za 2025. godinu, prenosi "Danas".
Ovogodišnja "Bela knjiga" beleži 461 preporuku, a investitori navode da je Srbija najveći napredak ostvarila u oblastima digitalizacije (naročito kada je reč o onlajn trgovini), zatim telekomunikacija i energetike.
Međutim, ističu da u čak 74 odsto oblasti nije zabeležen napredak, što jasno govori, kako kažu, da je vreme za ubrzanje reformi.
Njihova poruka je da Srbija nema loše zakone, ali da je potrebna njihova efikasnija primena, kao i smanjenje parafiskalnih nameta, jačanje pravne sigurnosti i borba protiv sive ekonomije.
Strani investitori osvrnuli su se na usporeni privredni rast Srbije, ocenivši da je on posledica spoljnih i unutrašnjih izazova.
"Privredna aktivnost u Srbiji u 2025. godini je usporena zbog spoljnih i domaćih izazova. Ekonomija je pod pritiskom globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija naftnoj kompaniji NIS", ukazuju strani investitori.
Pročitaj još
Podsećaju i da je Međunarodni monetarni fond (MMF) spustio prognozu privrednog rasta Srbije za 2025. godinu na 2,4 odsto, zbog nižih stranih direktnih investicija, slabijih javnih investicija i potrošnje.
Objašnjavaju da je do pada u broju stranih direktnih investicija došlo zbog oštrijih finansijskih uslova, tehnoloških promena, geopolitičkih tenzija i brzorastućih regulatornih zahteva.
Strani investitori jesu ocenili da je u oblasti energetike, pored digitalizacije i telekomunikacije, napravljen najveći pomak, ali ipak im je 70 odsto proizvodnje struje iz uglja i dalje "trn u oku".
Insistiraju da se ubrza proces zelene tranzicije prelaskom na obnovljive izvore energije (OIE), ali i da Srbija nauči da štedi energiju kroz sprovođenje mera energetske efikasnosti.
Ističu i da nedostaju javne politike u oblasti razvoja projekata u vezi sa korišćenjem vodonika i nuklearne energije za proizvodnju električne energije, kako bi se, u skladu sa usvojenim strategijama, otvorio put zameni uglja čistim izvorima energije.
Savet stranih investitora primećuje napredak u izgradnji autoputeva i pruga širom Srbije, ali ukazuje na kašnjenje nekoliko ključnih projekata, među kojima su izgradnja autoputa Niš–Merdare–Priština, rekonstrukcija pruge Beograd–Bar i izgradnja autoputa Beograd–Sarajevo.
Ukazuju da, pored izgradnje novih puteva, postoji i velika potreba za rehabilitacijom starijih. Navode da je od 5.000 kilometara puteva u Srbiji, čak 1.100 označeno kao visoko prioritetno za obnovu.
Takođe, FIC ukazuje na nedostatak adekvatne infrastrukture za upotrebu električnih vozila, posebno punjača, što može postati ozbiljna prepreka za sprovođenje zelene agende i ugroziti strateški značaj Koridora 10 i 11.
Zbog toga preporučuju Vladi Srbije da uvede dodatne podsticaje za izgradnju infrastrukture za električna vozila. Između ostalog, preporučuju i da se privremeno smanji carina na električna vozila na nulu, nezavisno od porekla, kako bi se podstakla njihova kupovina u Srbiji.
Najmanji napredak ostvaren je u vodnom saobraćaju, gde ukazuju da projekat izgradnje nove luke u Beogradu, čiji završetak je bio planiran za decembar 2023. godine i koji je uvršten u Single Project Pipeline kao projekat od strateškog značaja, još uvek nije završen, niti postoje informacije o tome kada će biti.
Kada je reč o vazdušnom saobraćaju, investitori primećuju napredak na Aerodromu "Nikola Tesla" dolaskom francuske kompanije Vansi, ali preporučuju izgradnju železničke linije između aerodroma i centra Beograda radi bolje povezanosti.
Investitori se žale na ograničen pristup tenderima
Izvođači radova iz zemalja EU suočavaju se sa značajnim preprekama prilikom učešća na tenderima vezanim za projekte finansirane od strane međunarodnih finansijskih institucija u Srbiji, ukazuje FIC.
"Da bi učestvovali u projektovanju ili izvođenju složenih infrastrukturnih radova u Srbiji, izvođači iz EU moraju da dobiju posebnu licencu (tzv. Veliku licencu). Ovaj postupak je veoma vremenski i administrativno zahtevan i praktično neizvodiv za izvođače iz EU, zbog čega oni ne mogu direktno učestvovati u ovim projektima", ukazuju investitori.
Umesto toga, izvođači iz EU pribegavaju partnerstvima sa domaćim izvođačima i podizvođačima. Kao rezultat toga, angažuju se domaće kompanije koje ispunjavaju formalne uslove, ali često nemaju potrebno znanje, što uzrokuje kašnjenja u realizaciji radova.
"Ova kašnjenja dovode do značajnog povećanja troškova i dužih rokova, negativno utičući na uspešnost i efikasnost finansiranih projekata", navode investitori. Smatraju da je potrebno formirati registar licenciranih izvođača.
Međunarodni sporazumi krše princip jednakog tretmana ponuđača
Strani investitori primećuju da je tokom prethodne godine ostvaren ograničen napredak u borbi protiv korupcije i zaštiti integriteta u postupcima javnih nabavki.
Takođe ukazuju da međunarodni sporazumi sa trećim zemljama i dalje krše principe jednakog tretmana ponuđača, zabrane diskriminacije, transparentnosti i zaštite konkurencije.
"Primena ovih sporazuma često nije u skladu sa usvojenim rešenjima, ni u domaćem zakonodavstvu, ni u zakonodavstvu EU. Kapaciteti Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Uprave za javne nabavke i dalje su ograničeni", smatraju investitori.
Podsećamo, Srbija najviše takvih sporazuma ima sa Kinom.
Komisija za zaštitu konkurencije mora biti transparentnija
Tokom 2024. godine, Komisija je značajno smanjila praksu objavljivanja odluka u postupcima ispitivanja koncentracija, ukazuju strani investitori.
Dodaju da je na svojoj internet stranici objavila svega pet rešenja donetih u skraćenim postupcima, kao i jedno rešenje kojim je uslovno odobrena koncentracija u postupku nastavljenom po službenoj dužnosti, a koje se odnosilo na spajanje dva najveća proizvođača kafe u Srbiji.
"Izostanak objavljivanja odluka Komisije doveo je do nedostatka transparentnosti, te posledično do urušavanja pravne predvidivosti i sigurnosti", smatraju investitori.
Prema njihovom mišljenju, neobjavljivanje odluka stvara neizvesnost u pogledu primene pravila o zaštiti konkurencije, što dovodi do povećanih troškova usklađivanja poslovanja i viših pravnih rizika.
Ukinuti uredbu o ograničenju cena goriva
"Ograničenje cena naftnih derivata u Srbiji, koje je na snazi već više od tri godine, ima značajan negativan uticaj na poslovanje kompanija i narušava tržište", smatraju investitori. Zbog toga preporučuju Vladi Srbije da ukine uredbu o ograničenju cena goriva.
Povezan i veoma značajan problem je netržišna cena evrodizela za registrovana poljoprivredna gazdinstva, određena kao obavezujuća za jednog dobavljača, što je dovelo do preraspodele tržišnih udela u segmentu snabdevanja poljoprivrede, ukazuju u "Beloj knjizi".
Strani investitori ističu i da je TNG u Srbiji opterećen visokom akcizom, jednom od najviših u regionu, čime se destimuliše korišćenje ovog ekološkog energenta.
Ukazuju i da su akcize na gorivo veoma visoke, zbog čega strani vozači izbegavaju da toče na srpskim pumpama, dok domaći vozači kupuju gorivo u regionu.
Povećati obim istraživanja litijuma
Geološka istraživanja u Srbiji često su usporena ili zaustavljena zbog spoljašnjih okolnosti koje investitori ne mogu da predvide ni spreče — od prirodnih nepogoda do protesta i blokada. Zbog toga istraživači neretko ne uspevaju da izvedu planirani obim radova, pa samim tim ni da ispune uslove za produženje istražnog roka.
Investitori predlažu da se u Zakon uvede posebna odredba o "višoj sili", kako u delu koji se bavi geološkim istraživanjima, tako i u propisima o eksploataciji mineralnih sirovina i izvođenju rudarskih radova.
Drugi problem odnosi se na količinu mineralne sirovine dozvoljene za tehnološka ispitivanja. Za pojedine rude, poput litijuma i bora, zakon predviđa istu količinu uzorka kao i za polimetalične rude — 2.000 tona.
Međutim, litijum i bor se u rudama javljaju u znatno manjim koncentracijama, pa su za kvalitetno ispitivanje potrebne veće količine. Investitori zato preporučuju da se propisi prilagode stvarnim tehnološkim potrebama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Čelnica MMF: Razvijene privrede najveći krivci za budžetske neravnoteže
18.10.2026.•
0
Zemlje sa nižim prihodima se suočavaju sa potezima bogatijih država, poput rastućih troškova otplate dugova, više inflacije i rizikom da se, usled buma AI, nađu u još većem ekonomskom nedostatku.
"Global Finance" nagradio Jorgovanku Tabaković jednom od najviših ocena za guvernere
17.10.2026.•
30
Svetski finansijski časopis "Global Finance" danas je u Bangkoku dodelio nagradu guvernerki Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanki Tabaković za ocenu A-, jednu od najviših ocena u okviru izveštaja Ocena rada guvernera.
Folksvagen povlači više hiljada električnih vozila zbog rizika od požara
16.10.2026.•
1
Nemački proizvođač automobila Folksvagen priprema opoziv nekoliko hiljada električnih vozila u Nemačkoj zbog neispravnih ćelija visokonaponskih baterija.
Objavljene nove cene goriva
16.10.2026.•
1
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Besparica u agraru donela nove finansijere - organizatore proizvodnje
16.10.2026.•
1
Broj poljoprivrednih apoteka se smanjuje u poslednjih nekoliko godina od kada su češće suše zbog klimatskih promena, a njihove poslove sve više preuzimaju "organizatori proizvodnje", piše časopis Biznis i finansije.
SAD produžile licencu Lukoilu za poslovanje u inostranstvu do aprila 2027.
15.10.2026.•
1
Američko Ministarstvo finansija produžilo je do 24. aprila 2027. godine licencu koja dozvoljava Lukoilu da obavlja određene transakcije koje uključuju njegovu stranu imovinu.
Iako je poslovanje uspešno: Netfliks otpušta 1.000 ljudi
15.10.2026.•
4
Američka kompanija Netfliks otpustiće oko 1.000 zaposlenih, što predstavlja približno šest odsto njene radne snage, uglavnom u sektorima razvoja proizvoda, tehnologije, ljudskih resursa i pravnih poslova.
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
11
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
1
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
11
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
5
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
7
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
11
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
7
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
57
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Komentari 4
Lažljivi prevaranti
Joca
Nevena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar