Strane kompanije i otpuštanja radnika: "Naša strategija privrednog razvoja praktično ne postoji"
Gotovo da od početka oktobra nije prošla nedelja bez vesti da je neka fabrika u Srbiji zatvorena, a pojedine kompanije su navele da su razlozi visoki troškovi povećanja minimalca.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Od januara minimalna zarada biće veća za još 10,1 odsto, odnosno porašće sa 500 na oko 550 evra, te ekonomisti upozoravaju na još veći talas zatvaranja fabrika i otpuštanja, piše "Danas".
Minimalna zarada u Srbiji najviše je porasla u poslednjih pet godina, odnosno može se zaključiti da je najviše, najbrže, pa čak i vandredno rasla u vreme najvećeg nezadovoljstva i protesta građana, ali i inflacije.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović objašnjava za Danas da je cilj nedavnog skupa tog sindikata ispred Vlade Srbije bio da ukažu na potrebu da se sve zarade u Srbiji povećavaju, ali na proporcionalan način, kako bi se izbegla pojava tzv. "kompresije plata".
"Poslednjih godina minimalna zarada je rasla znatno brže od ostalih plata, što dovodi do zbijanja plata. Po zakonu o radu, minimalna zarada se isplaćuje u firmama koje imaju poslovne poteškoće, tako da to nije primarni problem, ali je problem što se sve veći broj zaposlenih nalazi na minimalcu."
Navodi da u javnoj upravi sada 32 odsto zaposlenih prima minimalac, a da će taj procenat od naredne godine porasti na 45 odsto.
"To znači da će skoro polovina ljudi u državnim organima raditi za minimalnu zaradu, tako da ćemo svake godine imati sve veću armiju ljudi koji primaju minimalnu zaradu."
Sindikat podržava povećanje minimalne zarade za 20 odsto, ali istovremeno smatra da i ostale plate treba da rastu u istom procentu kako bi se obezbedila pravedna raspodela.
Pročitaj još
Mihajlović takođe ističe druge izazove sa kojima se suočavaju firme u Srbiji.
"Zabrana izvoza municije i naoružanja u druge zemlje ozbiljno ugrožava namensku industriju, koja je uglavnom orijentisana na izvoz. To dovodi do nakupljanja zaliha i mogućih zastoja u proizvodnji, što ugrožava opstanak tih firmi, tako da smo i sa te strane zabrinuti."
Dodatni problem predstavlja, ističe on, odlazak stranih kompanija u oblasti automobilske industrije, kako zbog povećanja minimalca, tako i zbog recesije u toj industriji u Evropi.
"Strani investitori koji isplaćuju minimalnu zaradu uvećanu za 20 odsto sada ne mogu da izdrže dodatno opterećenje. Uz to, gube poslove u Evropi zbog recesije u autoindustriji. Zbog toga sada se mogu odlučiti ili da smanje broj radnika ili da se presele u zemlje sa jeftinijom radnom snagom."
Sarita Bradaš, psihološkinja i istraživačica u Centru za dostojanstven rad, ističe za Danas da naglo povećanje minimalne zarade samo po sebi nije uzrok kompresije plata. Ona objašnjava da problem nastaje kada se ostale zarade ne povećavaju proporcionalno, pa razlika između jednostavnih i složenijih poslova ostaje mala.
Bradaš odbacuje strahove da će povećanje minimalne zarade izazvati masovna otpuštanja.
"Kada je Nemačka 2015. uvodila obaveznu minimalnu zaradu, koja je mnogo veća nego kod nas, tada je i tamo postojala priča da će doći do otpuštanja radnika. Međutim, istraživanja pokazuju da se ništa od toga nije desilo. Kada pogledate koliki su profiti u firmama, vidi se da postoji mogućnost za povećanje zarada."
Postavlja se pitanje, dodaje, da li se može reći da neka kompanija uspešno posluje ako ne može da ostvari prihod i isplati radnicima dostojanstvene zarade.
Bradaš podseća da minimalna zarada u Srbiji trenutno nije dovoljna da pokrije osnovne potrebe tročlane porodice, dodajući da za to nije dovoljna ni medijalna zarada.
"Suština je u tome da idemo u pravcu toga da se poveća životni standard radnika i radnica. Odgovoran poslodavac će na ovaj način razmišljati: 'Ja hoću zadovoljnu radnicu i radnika, oni će mi biti motivisani, oni će biti produktivni', a osnova toga jeste da oni mogu da podmire svoje egzistencijalne potrebe."
Prema njenim rečima, minimalna zarada u Srbiji više olakšava poslodavcima nego radnicima, jer se, po zakonu, isplaćuje kada firme naiđu na poslovne teškoće, a to se, dodaje, potpuno zaboravlja u ovoj priči.
"Ako oko 100.000 ljudi prima minimalac, to je manje od pet odsto zaposlenih. Hoće li to sada srušiti privredu? I u ukupnim zaradama njihov udeo je mali. Ne znam da li su te firme koje sada odlaze iz Srbije dobile subvencije za zapošljavanje, ali meni se čini da oni odlaze, jer im više nije dobro kao što je bilo, jer ih je država subvencionisala, dala zemljište, infrastrukturu…"
Ona takođe kritikuje dosadašnju strategiju privlačenja stranih investitora, dodajući da umesto da privlačimo kompanije koje doprinose razvoju tehnologija, istraživanja i inovacija, dolazili su investitori koji rade jednostavne poslove, poput montaže kablova ili šivenja.
"Naša strategija privrednog razvoja praktično ne postoji", ističe Bradaš.
S druge strane, ukazuje ona, ako ove kompanije tako lako otpuštaju radnike, zašto onda Srbija uvozi strane radnike.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
I dalje ništa od Vučićevog obećanja o smanjenju akciza na gorivo za 60 odsto: Ovo su mogući razlozi
20.04.2026.•
9
Da li je ikada postojala namera da se akcize na naftne derivate smanje za 60 odsto kako je to predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedvosmisleno ustvrdio 20. marta? Navodeći, pritom, da će se to desiti koliko odmah.
Države se plaše da oporezuju ultrabogataše - zašto?
20.04.2026.•
6
Rastuća nejednakost u prihodima i javno demonstriranje moći milijardera podstiču zahteve za uvođenje novih poreza za najbogatije pojedince na svetu. Može li se bogatstvo ikada pravedno oporezovati?
Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
19.04.2026.•
8
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Miodrag Zec: Kinezima su strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali motanje kablova
19.04.2026.•
26
Ključni ekonomski problem je što kao država nismo znali šta hoćemo, pa su se umesto ulaganja u poslove koji donose tehnički progres privlačile strane investicije koje su razvijale takozvane doradne ili periferne poslove.
Isporuke iPhone-a u Kinu skočile za čak 20 odsto od početka godine
19.04.2026.•
1
Isporuke iPhone-a u Kinu, najveće svetsko tržište pametnih telefona, skočile su za čak 20 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2026, pokazuju podaci istraživačke agencije "Counterpoint Research".
MMF za Srbiju predvideo inflaciju od sedam odsto u decembru: "Imaćemo eroziju kupovne moći"
19.04.2026.•
22
Talas inflacije iz 2022. i 2023. godine nije čestito ni prošao, a već nam se, po svoj prilici, "smeši" sledeći.
Đedović Handanović: Pregovori sa MOL-om o NIS-u nisu laki, postoje crvene linije preko kojih ne idemo
19.04.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je posle sastanka u Beogradu sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da pregovori o prodaji NIS-a nisu laki.
Šta sledi za NIS: Licenca produžena, bliži se rok za konačan dogovor
18.04.2026.•
2
Produžetak operativne licence američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Naftnoj industriji Srbije za 60 dana, do 16. juna, dolazi u jeku pregovora o mogućoj promeni vlasništva.
OFAC produžio licencu Janafu za transport nafte NIS-u
18.04.2026.•
3
Kancelarija američke vlade za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je licencu Jadranskom naftovodu (Janaf) za nastavak transporta nafte Naftnoj industriji Srbije do 16. juna, sapšteno je iz sedišta hrvatske kompanije.
Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
18.04.2026.•
2
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
Porasla cena zlata nakon vesti o otvaranju Ormuskog moreuza
18.04.2026.•
0
Cena zlata porasla je za nešto manje od dva odsto, na više od 4.850 dolara po unci, nakon objava o smirivanju situacije oko sukoba na Bliskom istoku.
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
24
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
NIS-u produžena licenca za rad do 16. juna
17.04.2026.•
5
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Cene nafte pale više od 13 odsto na vest da je Ormuski moreuz otvoren
17.04.2026.•
5
Cene nafte pale su više od 13 odsto danas, a akcije na američkim berzama su porasle posle objave Irana da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za prolaz tankera koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva.
Ovako marketing stručnjaci koriste AI za uspešnije kampanje
17.04.2026.•
0
Veštačka inteligencija, tj. AI omogućava skoro svakoj struci efektivniji rad.
Cene goriva nepromenjene - litar dizela 217 dinara
17.04.2026.•
3
Cene goriva u narednih nedelju dana ostaće nepromenjene.
Ministar Mali najavio dolazak delegacije mađarskog MOL-a u naredna dva dana
16.04.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima rezervi dizela za 92 dana, a benzina za 85 dana, ali se nada da će danas biti odobren produžetak operativne licence za nastavak rada Naftne industrije Srbije.
Kineski Ziđin želi da osigura učešće u projektu Rogozna
16.04.2026.•
9
Kineski rudarski gigant Ziđin Majning postao je drugi najveći akcionar australijske kompanije Strickland Metals na projektu Rogozna kod Novog Pazara, piše portal Ekapija.
Propisi o trgovini pred poslanicima
16.04.2026.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je danas u Skupštini Srbije da će predloženi zakoni u oblasti trgovine obezbediti bolju zaštitu potrošača i sprečiti nepoštene trgovačke prakse.
Minus u budžetu duplo veći nego u vreme korone: Šta je tome doprinelo
16.04.2026.•
30
Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra.
Evropska komisija istražuje Ferero zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije
15.04.2026.•
0
Italijanski gigant čokolada i konditorskih proizvoda Ferero potvrdio je danas da je pod istragom Evropske komisije zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije.
Komentari 16
/
kako to sa 300e prosecna plata odjednom skace na 1.000e u subvencisanoj firmi.
otud bum itijevaca i silnih managerhrregruter parazita iz privatnih poslovnih skola u njima. do tada su i oni preko interneta vijali tezge za 300$
svaka strana firma je registrovana u srbiji. imate vi slucaj da je strani ilbes /kada se vec prvobitno ime i..volino cenzurise zbog umesanosti uglednih aktera/ ugasen uz veliku italijansku aferu ali ilbes srbija jos uvek nije zatvoren.
spi.kali su srbi 20g na urodjenu kleptomaniju a sada im je jao-mjao.
smesi im se paralija ponovo. za bolje nisu
@1069
1069
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar