Privreda Srbije: Prevlast kineskih kompanija, najveću dobit ostvario Ziđin majning

Kineske kompanije su prošle godine obeležile poslovanje srpske privrede, pre svega zahvaljujući izvozu metala, a najveću dobit u 2021. zabeležila je kompanija Srbija Ziđin majning iz Bora.
Privreda Srbije: Prevlast kineskih kompanija, najveću dobit ostvario Ziđin majning
Foto: Pixabay

To je objavljeno u ediciji "Biznis top" u izdanju mesečnika Biznis i finansije.

Navedeno je da je prethodne godine samo 29 preduzeća izvezlo robu u vrednosti većoj od 100 miliona evra, dok su preko dve trećine izvoza činile robe i usluge u vrednosti do 100.000 evra.

Ove godine je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, a znatno slabiji rezultati poljoprivrede i građevinarstva će najviše uticati na usporavanje privrednog rasta u 2022. godini, predviđa se u ediciji.

Kineske kompanije, koje preovlađuju među najprofitabilnijim preduzećima, značajno su zastupljene i među najuspešnijim kompanijama prema ostvarenim prihodima, naročito u grupi preduzeća koja su zabeležila najveće uvećanje prihoda za godinu dana, najviše zahvaljujući izvozu.
 
Najveću dobit u 2021. zabeležila je kompanija Srbija Ziđin majning iz Bora, koja je uvećala zaradu za čak 13 puta, na 34,4 milijarde dinara. Dobit je ostvarena pre svega zbog velikog rasta poslovnih prihoda od prodaje koncentrata bakra, većinom kroz izvoz.
 
Druga je MK grupa sa neto dobitkom od 26,2 milijarde dinara, uvećanim skoro deset puta u odnosu na godinu ranije, ali je dobit nastala mahom iz finansijskih transakcija sa povezanim licima i prodajom udela u matičnim i zavisnim pravnim licima.
 
Treće po ostvarenom dobitku od 23,8 milijardi dinara je preduzeće Ziđin kuper Srbija, koje je uvećalo dobit 2,8 puta, najviše zahvaljujući rastu poslovnih prihoda od izvoza.
 
Zbog rasta tražnje za čelikom i skoka njegovih cena, HBIS Grupa Srbija je od petog po veličini gubitaša u 2020. godini, lane postala četvrta najprofitabilnija kompanija sa dobiti od 23,7 milijardi dinara.
 
Na petoj poziciji je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je dobitak u visini od 23,1 milijarde dinara pretežno obezbedila iz povećanih aktivnosti u preradi i prometu nafte.
 
Od sto najuspešnijih kompanija prošle godine je više od dve trećine uvećalo zaradu iz osnovne delatnosti. Najveći rast dobiti zabeležila su preduzeća HIP Petrohemija, valjaonica aluminijuma Impol Seval i proizvođač mineralnih đubriva Elixir Zorka, mahom zbog povećanja vrednosti izvoza.
 
Profitabilnost je smanjilo 15 kompanija, a najveći pad su imale korporacije Invej, Tetra Pak, RŽD internešenel, Deleze Srbija i Grundfos Srbija.
 
Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), prošle godine je uspelo da zadrži prvu poziciju prema ostvarenim prihodima, koji su uvećani za 12,6 odsto, na 319,7 milijardi dinara. Istovremeno, najveći srpski proizvođač struje je imao gubitke iz poslovanja, finansiranja i ostalih aktivnosti, pa je za razliku od 2020. kada je bio najprofitabilnija kompanija u Srbiji, u 2021. iskazao najveći neto gubitak u visini od 14,9 milijardi dinara.
 
EPS je zabeležio i najveći ukupni gubitak od 225,7 milijardi dinara, koji je prošle godine uvećan za 17,1 odsto i činio je 6,1 odsto kumuliranog gubitka privrede.
 
Druga prema visini prihoda je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je uvećala poslovne prihode za 67 odsto, na 281 milijardu dinara.
 
Prihode je uvećalo 95 kompanija, a po višestrukom rastu poslovnih prihoda izdvaja se kompanija Srbija Ziđin majning.
 
Značajan rast prihoda zabeležila je američka korporacija Behtel Enka, dok su ostala preduzeća sa najvećim rastom prihoda kineske kompanije: Jinšan konstrakšn, Čajna komunikejšn konstrakšn i Čajna rejlvej internešenel.
 
Najveće smanjenje poslovnih prihoda, iskazale su korporacije IDC Beograd, Victoria logistic, Fijat Srbija, Štrabag i RŽD internešenel.
 
Podaci za ovu godinu pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, ali se vrednost izvoza povećava zbog rasta cena na svetskom tržištu. To je naročito slučaj u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, no za razliku od ovih sektora gde se i dalje beleži suficit, zabrinjava rastući deficit i nekim drugim ključnim industrijama, ističe se u ediciji Biznis top.
 
Deficit se sve više uvećava u metalskoj i elektro industriji, izuzev u proizvodnji osnovnih metala, a ubrzano raste i u sektoru energetike. Ove godine, uvoz energenata čini više od petine ukupnog uvoza, dok se istovremeno beleži odliv investicija.
 
Sve negativniji spoljnotrgovinski saldo je karakterističan i za farmaceutski sektor, gde uvoz lekova znatno premašuje izvoz, uz zanemarljiv udeo stranih ulaganja u ukupnom prilivu stranih direktnih investicija.
 
Proizvodnja motornih vozila se izdvaja po suprotnim trendovima, budući da je ove godine izvoz gotovih vozila pao za trećinu, dok je izvoz delova za automobile porastao 77 odsto.
 
Među delatnostima koje imaju najveći godišnji pad je građevinarstvo, pre svega zbog smanjenja privatnih ulaganja, pa će znatno slabiji rezultati poljoprivrede i građevinarstva najviše uticati na usporavanje privrednog rasta u ovoj godini, prognozira se u ediciji.
 
Tekuća kretanja upućuju da će IT sektor premašiti vrednost prošlogodišnjeg izvoza. Nasuprot tome, domaće IT tržište raste tri puta sporije, a ova industrija beleži daleko slabije rezultate kada se meri njen doprinos digitalizaciji i povećanju konkurentnosti celokupne domaće privrede.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Aleksandar

    27.11.2022 21:49
    @Grof Sekereshi
    Ako vi u 2012. možete za vaš novac da kupite recimo, litar mleka.
    A u 2022. Vam vlast omogući da odmah danas dobijete dve litre mleka, samo što ćete te dve litre da otplaćujete ceo život.
    I Vi i Vaša deca posle Vas.

    Jel Vam onda danas bolje zato što imate duplo više mleka?
  • Pićuka

    27.11.2022 10:36
    @Grof Sekereshi
    „Na kraju 2010. godine BDP po stanovniku u odnosu na 2000. je povećan za 6,27 puta, da bi u narednih 11 godina BDP per kapita porastao za 61 odsto.”
    “Ostvareni realni rast plata u periodu 2012-2021. se može oceniti kao solidan rezultat, ali nikako kao najbolji u istoriji. Realne zarade u Srbiji su od 2000. do 2012. godine povećane za čak 184, 6%, što znači da su rasle prosečno 9,1% godišnje. Čak i ako se pretpostavi da je stvarni rast, zbog promena metodologije, suzbijanja sive ekonomije i dr. bio manji za 25% , dobija se da je prosečan godišnji realni rast i zarada izmedju 2000. i 2012. godini iznosio 7%, što je višestruko brži rast nego od 2012. do 2021. godine.”
    “ Prosečna plata u 2008. godini bila je 400,5 evra, a prosečna potrošačka korpa 537,2 evra. Devet godina kasnije, u prvih deset meseci 2017. prosečna plata je 388,7 evra, a prosečna korpa (podaci samo do septembra) 569,3 evra.”
    “Prosečna junska mesečna neto zarada 2007. godine, prema podacima Ministarstva trgovine koje je obradio Republički zavod za statistiku, u celosti je pokrila minimalnu potrošačku korpu i prvi put u ovoj godini prosečnu potrošačku korpu. Minimalna potrošačka korpa za jun je iznosila 17.361 dinar, a prosečna potrošačka korpa 27.617,5 dinara. Za pokriće minimalne korpe bilo je potrebno izdvojiti 0,62, a za pokriće prosečne korpe 0,99 prosečne mesečne zarade u Srbiji.”
    “Za prosečnu potrošačku korpu u Srbiji, u prvom kvartalu 2022. bilo potrebno 1,13 prosečnih zarada, koja je iznosila 72.067 dinar
  • Dragan

    27.11.2022 09:46
    Frt
    Gledam u SAD otvoreni kop rudnika bakra.Kopali 30g i odjednom ceo kop propao .Izbila je zagađena voda sa zelenom dkramom.Nema mogućnosti uklanjanja i čišćenja jednostavno ograđeno i to stoji.Rudnik se premestio na drugu lokaciju.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Boing 747 polako ide u penziju

Boing se sprema da se zvanično oprosti od originalnog džambo džeta, Boinga 747, dok je u toku poslednja komercijalna isporuka aviona koji je omogućio letenje običnom čoveku.

Zlatna groznica: Zlato po celoj Srbiji

Veća nalazišta otkrivena su jedino u istočnoj Srbiji i zahvaljujući njima Borski rudarsko-metalurški kombinat je među najvećim evropskim proizvođačima "žutog metala".

Filips otpušta najmanje 1.000 ljudi

Kompanija Filips zbog najnovije organizacije posla, planira nova otpuštanja, a samo u Holandiji planira da smanji broj radnih mesta za više od 1.000.