Privreda Srbije: Prevlast kineskih kompanija, najveću dobit ostvario Ziđin majning
Kineske kompanije su prošle godine obeležile poslovanje srpske privrede, pre svega zahvaljujući izvozu metala, a najveću dobit u 2021. zabeležila je kompanija Srbija Ziđin majning iz Bora.
Foto: Pixabay
To je objavljeno u ediciji "Biznis top" u izdanju mesečnika Biznis i finansije.
Navedeno je da je prethodne godine samo 29 preduzeća izvezlo robu u vrednosti većoj od 100 miliona evra, dok su preko dve trećine izvoza činile robe i usluge u vrednosti do 100.000 evra.
Ove godine je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, a znatno slabiji rezultati poljoprivrede i građevinarstva će najviše uticati na usporavanje privrednog rasta u 2022. godini, predviđa se u ediciji.
Pročitaj još
Kineske kompanije, koje preovlađuju među najprofitabilnijim preduzećima, značajno su zastupljene i među najuspešnijim kompanijama prema ostvarenim prihodima, naročito u grupi preduzeća koja su zabeležila najveće uvećanje prihoda za godinu dana, najviše zahvaljujući izvozu.
Najveću dobit u 2021. zabeležila je kompanija Srbija Ziđin majning iz Bora, koja je uvećala zaradu za čak 13 puta, na 34,4 milijarde dinara. Dobit je ostvarena pre svega zbog velikog rasta poslovnih prihoda od prodaje koncentrata bakra, većinom kroz izvoz.
Druga je MK grupa sa neto dobitkom od 26,2 milijarde dinara, uvećanim skoro deset puta u odnosu na godinu ranije, ali je dobit nastala mahom iz finansijskih transakcija sa povezanim licima i prodajom udela u matičnim i zavisnim pravnim licima.
Treće po ostvarenom dobitku od 23,8 milijardi dinara je preduzeće Ziđin kuper Srbija, koje je uvećalo dobit 2,8 puta, najviše zahvaljujući rastu poslovnih prihoda od izvoza.
Zbog rasta tražnje za čelikom i skoka njegovih cena, HBIS Grupa Srbija je od petog po veličini gubitaša u 2020. godini, lane postala četvrta najprofitabilnija kompanija sa dobiti od 23,7 milijardi dinara.
Na petoj poziciji je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je dobitak u visini od 23,1 milijarde dinara pretežno obezbedila iz povećanih aktivnosti u preradi i prometu nafte.
Od sto najuspešnijih kompanija prošle godine je više od dve trećine uvećalo zaradu iz osnovne delatnosti. Najveći rast dobiti zabeležila su preduzeća HIP Petrohemija, valjaonica aluminijuma Impol Seval i proizvođač mineralnih đubriva Elixir Zorka, mahom zbog povećanja vrednosti izvoza.
Profitabilnost je smanjilo 15 kompanija, a najveći pad su imale korporacije Invej, Tetra Pak, RŽD internešenel, Deleze Srbija i Grundfos Srbija.
Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), prošle godine je uspelo da zadrži prvu poziciju prema ostvarenim prihodima, koji su uvećani za 12,6 odsto, na 319,7 milijardi dinara. Istovremeno, najveći srpski proizvođač struje je imao gubitke iz poslovanja, finansiranja i ostalih aktivnosti, pa je za razliku od 2020. kada je bio najprofitabilnija kompanija u Srbiji, u 2021. iskazao najveći neto gubitak u visini od 14,9 milijardi dinara.
EPS je zabeležio i najveći ukupni gubitak od 225,7 milijardi dinara, koji je prošle godine uvećan za 17,1 odsto i činio je 6,1 odsto kumuliranog gubitka privrede.
Druga prema visini prihoda je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je uvećala poslovne prihode za 67 odsto, na 281 milijardu dinara.
Prihode je uvećalo 95 kompanija, a po višestrukom rastu poslovnih prihoda izdvaja se kompanija Srbija Ziđin majning.
Značajan rast prihoda zabeležila je američka korporacija Behtel Enka, dok su ostala preduzeća sa najvećim rastom prihoda kineske kompanije: Jinšan konstrakšn, Čajna komunikejšn konstrakšn i Čajna rejlvej internešenel.
Najveće smanjenje poslovnih prihoda, iskazale su korporacije IDC Beograd, Victoria logistic, Fijat Srbija, Štrabag i RŽD internešenel.
Podaci za ovu godinu pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, ali se vrednost izvoza povećava zbog rasta cena na svetskom tržištu. To je naročito slučaj u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, no za razliku od ovih sektora gde se i dalje beleži suficit, zabrinjava rastući deficit i nekim drugim ključnim industrijama, ističe se u ediciji Biznis top.
Deficit se sve više uvećava u metalskoj i elektro industriji, izuzev u proizvodnji osnovnih metala, a ubrzano raste i u sektoru energetike. Ove godine, uvoz energenata čini više od petine ukupnog uvoza, dok se istovremeno beleži odliv investicija.
Sve negativniji spoljnotrgovinski saldo je karakterističan i za farmaceutski sektor, gde uvoz lekova znatno premašuje izvoz, uz zanemarljiv udeo stranih ulaganja u ukupnom prilivu stranih direktnih investicija.
Proizvodnja motornih vozila se izdvaja po suprotnim trendovima, budući da je ove godine izvoz gotovih vozila pao za trećinu, dok je izvoz delova za automobile porastao 77 odsto.
Među delatnostima koje imaju najveći godišnji pad je građevinarstvo, pre svega zbog smanjenja privatnih ulaganja, pa će znatno slabiji rezultati poljoprivrede i građevinarstva najviše uticati na usporavanje privrednog rasta u ovoj godini, prognozira se u ediciji.
Tekuća kretanja upućuju da će IT sektor premašiti vrednost prošlogodišnjeg izvoza. Nasuprot tome, domaće IT tržište raste tri puta sporije, a ova industrija beleži daleko slabije rezultate kada se meri njen doprinos digitalizaciji i povećanju konkurentnosti celokupne domaće privrede.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dodeljen tender za uvođenje veštačke inteligencije u PIO Fond: O čemu je reč?
25.10.2025.•
2
Fond PIO dodelio je ugovor na tenderu vezanom za primenu veštačke inteligencije preduzeću MDS Informatički inženjering iz Beograda.
Kina i SAD počeli nove trgovinske pregovore
25.10.2025.•
0
Kina i SAD su danas u Kuala Lumpuru započele nove trgovinske pregovore u cilju pronalaženja rešenja za carinski rat između dve najveće svetske ekonomije.
Predsednik Fiskalnog saveta: Srbija će 2026. imati daleko sporiji rast, EPS će gubiti prihode
25.10.2025.•
9
Srbija može očekivati daleko sporiji privredni rast u 2026, a EPS će zbog prekogranične ugljenične takse EU gubiti tržište i prihode, rekao je predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović za Forbs Srbija.
Stručnjaci: Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti
25.10.2025.•
4
Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti jer na tržištu nema dovoljno gasa, trpi evropska industrija, a autori te odluke verovatno neće biti na istim pozicijama, kažu stručnjaci.
Raspisan javni poziv za podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju
25.10.2025.•
1
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju za 2025. godinu.
Turkmenistan ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali nema gasovod
25.10.2025.•
4
Turkmenistan, jedan od vodećih svetskih proizvođača gasa, ponovio je da ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali da nema gasovod potreban da se poveže centralna Azija sa Evropom preko Kaspijskog mora.
Vlada Srbije usvojila uredbu o podršci skladištarima malina
24.10.2025.•
5
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške firmama i preduzetnicima koji skladište malinu ovogodišnjeg roda radi pravovremenog otklanjanja tržišnih poremećaja.
Indijska kompanija koja najviše kupuje rusku naftu poštovaće sankcije protiv Moskve
24.10.2025.•
2
Najveci indijski kupac ruske nafte, kompanija Reliance Industries, poštovace sankcije zapadnih država protiv Moskve, uz održavanje odnosa s trenutnim dobavljačima nafte, saopštila je danas ta kompanija.
Vlada menja Uredbu o maržama zbog pritiska trgovinskih lanaca na dobavljače
24.10.2025.•
7
Vlada Srbije izmeniće Uredbu o ograničavanju trgovačkih marži zbog pritiska trgovinskih lanaca na dobavljače.
Objavljene nove cene goriva
24.10.2025.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Američke sankcije i za ruski Lukoil: Kako će se to odraziti na Srbiju?
24.10.2025.•
16
Nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije i vema najvećim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu i Lukoilu, nametnulo se i pitanje kako će se to odraziti i na Srbiju.
Kineske državne kompanije obustavile kupovinu ruske nafte zbog američkih sankcija
23.10.2025.•
6
Kineske državne naftne kompanije obustavile su kupovinu ruske nafte koja se prevozi morskim putem pošto su SAD uvele sankcije Rosnjeftu i Lukoilu, najvećim ruskim naftnim kompanijama, reklo je više izvora.
Sistemski slom
23.10.2025.•
14
Tog prvog novembra prošle godine nije pala samo nadstrešnica nego i ideja da institucije, zakoni i struka još uvek imaju težinu veću od konferencije za štampu i partijske parole.
Alternative za ruski gas: Bugarska zatvara jedan, a proširuje drugi gasovod, Rumunija kao mogući spas
23.10.2025.•
15
Evropska unija je donela odluku o postepenom ukidanju uvoza ruskog prirodnog gasa, sa konačnim rokom postavljenim za 1. januar 2028. godine.
Procena Bečkog instituta: Srbija će imati privredni rast od dva odsto, najniži na Zapadnom Balkanu
23.10.2025.•
12
Srbija će u 2025. godini imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) dva odsto, što je najniža stopa rasta među balkanskim državama za ovu godinu.
Ove godine znatno manje stranih direktnih investicija u Srbiji
23.10.2025.•
5
Neto strane direktne investicije (SDI) u Srbiji tokom osam meseci ove godine iznosile su 1,49 milijardi evra i manje su za čak 54 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
SAD uvele sankcije Rosnjeftu i Lukoilu
23.10.2025.•
7
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu i Lukoilu, optužujući Moskvu za nedostatak posvećenosti okončanju rata u Ukrajini.
Meta ukida oko 600 radnih mesta u jedinici veštačke inteligencije
23.10.2025.•
2
Kompanija Meta ukida približno 600 radnih mesta u svojoj jedinici za veštačku inteligenciju, "Meta Superintelligence Labs", kako bi se brže kretala u konkurentnoj trci veštačke inteligencije.
EU uvodi novi paket sankcija Rusiji: Evo šta on podrazumeva
23.10.2025.•
0
Zemlje EU odobrile su 19. paket sankcija Rusiji zbog rata protiv Ukrajine, a nove mere uključuju zabranu uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa, saopštilo je dansko predsedavanje EU.
Upozorenje SAD zbog Dina kartica na NIS-ovim pumpama: Može li i NBS da dobije sankcije?
23.10.2025.•
18
Sankcije koje su SAD uvele Naftnoj industriji Srbije (NIS) otvorile su novo pitanje - da li upotreba domaćih Dina kartica na NIS-ovim pumpama može dovesti i Narodnu banku Srbije (NBS) pod udar američkih mera.
Turska gradi fabriku municije na Kosovu
22.10.2025.•
15
Turska će izgraditi prvu fabriku municije na Kosovu, piše portal EU alajv (EUalive).
Komentari 9
Aleksandar
A u 2022. Vam vlast omogući da odmah danas dobijete dve litre mleka, samo što ćete te dve litre da otplaćujete ceo život.
I Vi i Vaša deca posle Vas.
Jel Vam onda danas bolje zato što imate duplo više mleka?
Pićuka
“Ostvareni realni rast plata u periodu 2012-2021. se može oceniti kao solidan rezultat, ali nikako kao najbolji u istoriji. Realne zarade u Srbiji su od 2000. do 2012. godine povećane za čak 184, 6%, što znači da su rasle prosečno 9,1% godišnje. Čak i ako se pretpostavi da je stvarni rast, zbog promena metodologije, suzbijanja sive ekonomije i dr. bio manji za 25% , dobija se da je prosečan godišnji realni rast i zarada izmedju 2000. i 2012. godini iznosio 7%, što je višestruko brži rast nego od 2012. do 2021. godine.”
“ Prosečna plata u 2008. godini bila je 400,5 evra, a prosečna potrošačka korpa 537,2 evra. Devet godina kasnije, u prvih deset meseci 2017. prosečna plata je 388,7 evra, a prosečna korpa (podaci samo do septembra) 569,3 evra.”
“Prosečna junska mesečna neto zarada 2007. godine, prema podacima Ministarstva trgovine koje je obradio Republički zavod za statistiku, u celosti je pokrila minimalnu potrošačku korpu i prvi put u ovoj godini prosečnu potrošačku korpu. Minimalna potrošačka korpa za jun je iznosila 17.361 dinar, a prosečna potrošačka korpa 27.617,5 dinara. Za pokriće minimalne korpe bilo je potrebno izdvojiti 0,62, a za pokriće prosečne korpe 0,99 prosečne mesečne zarade u Srbiji.”
“Za prosečnu potrošačku korpu u Srbiji, u prvom kvartalu 2022. bilo potrebno 1,13 prosečnih zarada, koja je iznosila 72.067 dinar
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar