Privreda Srbije: Prevlast kineskih kompanija, najveću dobit ostvario Ziđin majning
Kineske kompanije su prošle godine obeležile poslovanje srpske privrede, pre svega zahvaljujući izvozu metala, a najveću dobit u 2021. zabeležila je kompanija Srbija Ziđin majning iz Bora.
Foto: Pixabay
To je objavljeno u ediciji "Biznis top" u izdanju mesečnika Biznis i finansije.
Navedeno je da je prethodne godine samo 29 preduzeća izvezlo robu u vrednosti većoj od 100 miliona evra, dok su preko dve trećine izvoza činile robe i usluge u vrednosti do 100.000 evra.
Ove godine je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, a znatno slabiji rezultati poljoprivrede i građevinarstva će najviše uticati na usporavanje privrednog rasta u 2022. godini, predviđa se u ediciji.
Kineske kompanije, koje preovlađuju među najprofitabilnijim preduzećima, značajno su zastupljene i među najuspešnijim kompanijama prema ostvarenim prihodima, naročito u grupi preduzeća koja su zabeležila najveće uvećanje prihoda za godinu dana, najviše zahvaljujući izvozu.
Najveću dobit u 2021. zabeležila je kompanija Srbija Ziđin majning iz Bora, koja je uvećala zaradu za čak 13 puta, na 34,4 milijarde dinara. Dobit je ostvarena pre svega zbog velikog rasta poslovnih prihoda od prodaje koncentrata bakra, većinom kroz izvoz.
Druga je MK grupa sa neto dobitkom od 26,2 milijarde dinara, uvećanim skoro deset puta u odnosu na godinu ranije, ali je dobit nastala mahom iz finansijskih transakcija sa povezanim licima i prodajom udela u matičnim i zavisnim pravnim licima.
Treće po ostvarenom dobitku od 23,8 milijardi dinara je preduzeće Ziđin kuper Srbija, koje je uvećalo dobit 2,8 puta, najviše zahvaljujući rastu poslovnih prihoda od izvoza.
Zbog rasta tražnje za čelikom i skoka njegovih cena, HBIS Grupa Srbija je od petog po veličini gubitaša u 2020. godini, lane postala četvrta najprofitabilnija kompanija sa dobiti od 23,7 milijardi dinara.
Na petoj poziciji je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je dobitak u visini od 23,1 milijarde dinara pretežno obezbedila iz povećanih aktivnosti u preradi i prometu nafte.
Od sto najuspešnijih kompanija prošle godine je više od dve trećine uvećalo zaradu iz osnovne delatnosti. Najveći rast dobiti zabeležila su preduzeća HIP Petrohemija, valjaonica aluminijuma Impol Seval i proizvođač mineralnih đubriva Elixir Zorka, mahom zbog povećanja vrednosti izvoza.
Profitabilnost je smanjilo 15 kompanija, a najveći pad su imale korporacije Invej, Tetra Pak, RŽD internešenel, Deleze Srbija i Grundfos Srbija.
Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), prošle godine je uspelo da zadrži prvu poziciju prema ostvarenim prihodima, koji su uvećani za 12,6 odsto, na 319,7 milijardi dinara. Istovremeno, najveći srpski proizvođač struje je imao gubitke iz poslovanja, finansiranja i ostalih aktivnosti, pa je za razliku od 2020. kada je bio najprofitabilnija kompanija u Srbiji, u 2021. iskazao najveći neto gubitak u visini od 14,9 milijardi dinara.
EPS je zabeležio i najveći ukupni gubitak od 225,7 milijardi dinara, koji je prošle godine uvećan za 17,1 odsto i činio je 6,1 odsto kumuliranog gubitka privrede.
Druga prema visini prihoda je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je uvećala poslovne prihode za 67 odsto, na 281 milijardu dinara.
Prihode je uvećalo 95 kompanija, a po višestrukom rastu poslovnih prihoda izdvaja se kompanija Srbija Ziđin majning.
Značajan rast prihoda zabeležila je američka korporacija Behtel Enka, dok su ostala preduzeća sa najvećim rastom prihoda kineske kompanije: Jinšan konstrakšn, Čajna komunikejšn konstrakšn i Čajna rejlvej internešenel.
Najveće smanjenje poslovnih prihoda, iskazale su korporacije IDC Beograd, Victoria logistic, Fijat Srbija, Štrabag i RŽD internešenel.
Podaci za ovu godinu pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, ali se vrednost izvoza povećava zbog rasta cena na svetskom tržištu. To je naročito slučaj u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, no za razliku od ovih sektora gde se i dalje beleži suficit, zabrinjava rastući deficit i nekim drugim ključnim industrijama, ističe se u ediciji Biznis top.
Deficit se sve više uvećava u metalskoj i elektro industriji, izuzev u proizvodnji osnovnih metala, a ubrzano raste i u sektoru energetike. Ove godine, uvoz energenata čini više od petine ukupnog uvoza, dok se istovremeno beleži odliv investicija.
Sve negativniji spoljnotrgovinski saldo je karakterističan i za farmaceutski sektor, gde uvoz lekova znatno premašuje izvoz, uz zanemarljiv udeo stranih ulaganja u ukupnom prilivu stranih direktnih investicija.
Proizvodnja motornih vozila se izdvaja po suprotnim trendovima, budući da je ove godine izvoz gotovih vozila pao za trećinu, dok je izvoz delova za automobile porastao 77 odsto.
Među delatnostima koje imaju najveći godišnji pad je građevinarstvo, pre svega zbog smanjenja privatnih ulaganja, pa će znatno slabiji rezultati poljoprivrede i građevinarstva najviše uticati na usporavanje privrednog rasta u ovoj godini, prognozira se u ediciji.
Tekuća kretanja upućuju da će IT sektor premašiti vrednost prošlogodišnjeg izvoza. Nasuprot tome, domaće IT tržište raste tri puta sporije, a ova industrija beleži daleko slabije rezultate kada se meri njen doprinos digitalizaciji i povećanju konkurentnosti celokupne domaće privrede.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Počele da važe nove cene: Poskupele karte za voz")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija će ruske kredite moći da otplaćuje u rubljama?
02.02.2023.•
0
Vlada Rusije dala je danas odobrenje da Srbija otplaćuje ruske kredite u rubljama.
Evropska centralna banka ponovo podigla referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto
02.02.2023.•
0
Evropska centralna banka (ECB) je danas ponovo podigla referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto sa ciljem suzbijanja visoke inflacije, iako evropska ekonomija usporava.
Australija uklanja lik kraljice Elizabete sa novčanice
02.02.2023.•
0
Australija će zameniti portret kraljice Elizabete II sa svoje novčanice od pet australijskih dolara novim dizajnom koji će odražavati i poštovati istoriju australijske autohtone kulture.
.jpg "Kompanija Tesla izgubila 140 miliona dolara investicija u bitkoinima")
Kompanija Tesla izgubila 140 miliona dolara investicija u bitkoinima
01.02.2023.•
0
Kompanija Tesla izgubila je 140 miliona dolara investicija u bitkoinima 2022. godine, prenosi BBC.
Prodaja polovnih automobila iz uvoza opala za 15 odsto
31.01.2023.•
8
Prodaja polovnih automobila iz uvoza tokom 2022. godine manja je za 15 odsto u odnosu na prodaju ostvarenu tokom 2021. godine, pokazala je analiza sajta Polovni automobili.
APR: Puštena u rad aplikacija za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja
31.01.2023.•
1
Agencija za privredne registre (APR) je od danas omogućila obveznicima rad u aplikaciji za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja za 2022. godinu.
Privrednici traže izmenu zakona: Da se domaće firme ne zatvaraju zbog četiri dinara
31.01.2023.•
7
Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije predaće sutra Ministarstvu privrede inicijativu da izmenu zakona i pravilnika o inspekcijskom nadzoru.
Boing 747 polako ide u penziju
31.01.2023.•
0
Boing se sprema da se zvanično oprosti od originalnog džambo džeta, Boinga 747, dok je u toku poslednja komercijalna isporuka aviona koji je omogućio letenje običnom čoveku.
Poskupelo gorivo u Crnoj Gori, Sloveniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji
31.01.2023.•
9
Gorivo je od danas, 31. januara skuplje u Sloveniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.
Poljoprivrednik: Na uvoznom mleku neko skida dobar kajmak, da hoću ljubimca držao bih psa a ne krave
30.01.2023.•
37
Obaranje otkupne cene mleka za 20 dinara u jednom danu je čista sahrana poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača, smatra poljoprivrednik Aleksandar Milojević iz sela Popovići kod Kraljeva.
Uplate iz dijaspore 2021. činile 7,2 odsto BDP-a Srbije
30.01.2023.•
9
Privatne doznake i uplate iz inostranstva na ime kompenzacije zaposlenih činile su u 2021. godini 7,2 odsto Bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, objavila je evropska statistička služba Eurostat.
DDOR na Zlatiboru predstavlja inovacije osiguranja u poljoprivredi: Digitalizacija za održivi razvoj
30.01.2023.•
0
DDOR osiguranje predstaviće svoju ponudu osiguranja na tradicionalnom 57. Savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije na Zlatiboru u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
Hrvatska planira uvođenje bakšiša u sistem fiskalizacije
30.01.2023.•
4
Privredna komora Hrvatske (HGK) priprema nacrt zakona po kome bi napojnice ušle u sistem fiskalizacije ugostitelja i razgovara se o datumu njegovog stupanja na snagu.
Srbija zvanično utvrdila šta su startapovi, a ko "poslovni anđeli"
29.01.2023.•
0
Ko uloži najmanje 5.000 evra u jedan ili više startapova stiče pravo da i zvanično ponese naziv "poslovnog anđela".
Tržište telefona beleži pad - najveći u poslednjih 10 godina
29.01.2023.•
3
IDC Smartphone Tracker istraživanje beleži neslavan rekord kada je u pitanju isporuka telefona.
Zlatna groznica: Zlato po celoj Srbiji
29.01.2023.•
27
Veća nalazišta otkrivena su jedino u istočnoj Srbiji i zahvaljujući njima Borski rudarsko-metalurški kombinat je među najvećim evropskim proizvođačima "žutog metala".
Stižu nove kovanice od jedan, dva i pet dinara - njihov manjak napravio problem građanima
29.01.2023.•
23
Narodna banka Srbije (NBS) pustiće u utorak, 31. januara u opticaj kovani novac u apoenima od jedan, dva i pet dinara sa oznakom godine kovanja 2023. godine.
Filips otpušta najmanje 1.000 ljudi
29.01.2023.•
0
Kompanija Filips zbog najnovije organizacije posla, planira nova otpuštanja, a samo u Holandiji planira da smanji broj radnih mesta za više od 1.000.
Vlasnici benzinskih pumpi počeli da ih zatvaraju zbog ograničene marže
28.01.2023.•
19
Prodavci goriva u Srbiji počeli su da zatvaraju benzinske pumpe zbog ograničene trgovačke marže od devet dinara po litru i pada prometa.
Plate u javnom sektoru: Najveće u javnim preduzećima, najmanje u lokalnoj samoupravi
28.01.2023.•
26
Plate u javnom sektoru u Srbiji su prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku neznatno veće od plata van javnog sektora.
Danas izvlačenje dobitnika dva stana u nagradnoj igri "Uzmi račun i pobedi"
28.01.2023.•
10
Prvo izvlačenje u novom ciklusu nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" biće održano danas u 18 časova, u direktnom prenosu na prvom programu Radio televizije Srbije.
Komentari 9
Aleksandar
A u 2022. Vam vlast omogući da odmah danas dobijete dve litre mleka, samo što ćete te dve litre da otplaćujete ceo život.
I Vi i Vaša deca posle Vas.
Jel Vam onda danas bolje zato što imate duplo više mleka?
Pićuka
“Ostvareni realni rast plata u periodu 2012-2021. se može oceniti kao solidan rezultat, ali nikako kao najbolji u istoriji. Realne zarade u Srbiji su od 2000. do 2012. godine povećane za čak 184, 6%, što znači da su rasle prosečno 9,1% godišnje. Čak i ako se pretpostavi da je stvarni rast, zbog promena metodologije, suzbijanja sive ekonomije i dr. bio manji za 25% , dobija se da je prosečan godišnji realni rast i zarada izmedju 2000. i 2012. godini iznosio 7%, što je višestruko brži rast nego od 2012. do 2021. godine.”
“ Prosečna plata u 2008. godini bila je 400,5 evra, a prosečna potrošačka korpa 537,2 evra. Devet godina kasnije, u prvih deset meseci 2017. prosečna plata je 388,7 evra, a prosečna korpa (podaci samo do septembra) 569,3 evra.”
“Prosečna junska mesečna neto zarada 2007. godine, prema podacima Ministarstva trgovine koje je obradio Republički zavod za statistiku, u celosti je pokrila minimalnu potrošačku korpu i prvi put u ovoj godini prosečnu potrošačku korpu. Minimalna potrošačka korpa za jun je iznosila 17.361 dinar, a prosečna potrošačka korpa 27.617,5 dinara. Za pokriće minimalne korpe bilo je potrebno izdvojiti 0,62, a za pokriće prosečne korpe 0,99 prosečne mesečne zarade u Srbiji.”
“Za prosečnu potrošačku korpu u Srbiji, u prvom kvartalu 2022. bilo potrebno 1,13 prosečnih zarada, koja je iznosila 72.067 dinar
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar