Svetski finansijski sistem na kolenima
Nakon početka sukoba u Ukrajini dodatno je izgubljeno poverenje u dolar, te se sve češće u međunarodnim plaćanjima u zlato traži oslonac, dok se zaobilazi američka valuta.
Foto: Pixabay
Tako se ovih dana i Aleksandar Vučić pohvalio da je u Srbiji pronađen nov majdan ovog metala. Sem naglašene teatralnosti u nastupu, ovoga puta, uprkos nastojanjima opozicije, teško da se predsedniku može nešto zameriti. Reč je o zaista lepoj vesti.
Značaj otkrića je tim veći što se poslednjih godina ubrzano obnavlja uloga zlata kao monetarnog sidrišta i naglo raste potraga za "žutim metalom".
Viđenje bankara
Prvi koji je javno obznanio da se svet kreće ka uspostavljanju nove monetrane politike nije niko drugi do Zoltan Požar, strateg švajcarske "Kredit Suisse" banke. Ne dvoumeći se ni časa, na samom početku sukoba u Ukrajini precizirao je da epilog rata neće biti samo vojna pobeda ili poraz, već i promena u funkcionisanju svetskog finansijskog sistema.
Najavio je kolosalne novine prvenstveno kroz promene načina trgovine na energetskom tržištu. I pre nego što je rusofobična zapadna javnost zatražila detaljnija pojašnjenja, u bankarskim krugovima izuzetno uvažavani monetarista je istakao da su promene tim izvesnije stoga što blizu dve trećine nafte na globalnom tržištu prodaju zemlje poput Irana, Venecuele ili Rusije, po političkim i ekonomskim stavovima mnogo bliže Kini nego Vašingtonu.
Da mnogi ne samo priželjkuju nego i iniciraju promene postalo je vidljivije nakon decembarske posete Sija Đinpinga Saudijskoj Arabiji, gde se sastao ne samo sa vladarima prve zemlje po prodaji nafte, već i sa čelnicima Arapskog saveta. Postignut dogovor gotovo da je nadmašio i optimističnija predviđanja. Kina, SA i ostali petroizvoznici sa Bliskog istoka su obostrano prihvatili da ubuduće naftu u stalno i ubrzano rastućem obimu prodaju za juane. Plan je da se za nekoliko godina trgovina realizuje preko Šangajske berze.
Duge pripreme
Takođe, aranžman uključuje i naftno-gasna istraživanja u Južnom kineskom moru, izgradnju rafinerija i postrojenja za izradu plastike i drugih hemikalija. Nije izostala saradnja ni u nizu na naftno-gasnu privredu naslanjajućih delatnosti.
Naravno da bi rezultati višednevnih susreta bili neuporedivo skromniji da prethodnih godina nisu pažljivo i detaljno pripremani. Tako je Kina decenijama razvijala Šangajsku berzu usmeravajući je i na trgovinu plemenitim metalima. Procenjuje se da je tokom poslednje dve decenije najmnogoljudnija zemlja uspela da preko Berze kupi preko 21.000 tonu zlata, što je uz oko 7.000 tona proizvedene iz domaćih nalazišta, sada neka vrsta zlatnog oslonca za juan, valutu u kojoj će se, bar takva su očekivanja, obavljati trgovina naftom.
Struktura rezervi
Sa druge strane, Saudijska Arabija se oslobođa višedecenijske potpune oslonjenosti na dolar i neprekidne kupovine američkih obveznica, što je decenijama bila glavna destinacija za takozvane petrodolare najprostranije zemlje na Bliskom istoku. Vezanost za američku valutu i američko tržište je bila tolika da u Rijadu i nisu imali centralnu banku, već administrativno investiciono odeljenja koje je usmeravalo ulaganja tamo gde je američki partner određivao.
Novi saudijski lider Mohamed bin Salman je učinio otklon od višedecenijskog (neravnopravnog) partnerstva sa SAD i zemlju poveo u drugom pravcu. Najbolje se vidi po udelu dolara u saudijskim deviznim rezervama - u poslednje dve sezone smanjen je za 39,2 odsto.
Promene su velikim delom izraz promenjenih interesa. Posle Drugog svetskog rata, kada je predsednik Frem Delano Ruzvelt sa saudijskim kraljem dogovorio da, zarad američke bezbednosne garancije, Rijad naftu prodaje isključivo za dolare, Ameri su bili vlasnici i nosioci najvažnijih i najmodernijih tehnologija, posebno u naftnoj privredi. Arabiji je od ključnog značaja bio razvoj upravo naftne privrede, a to tada bez Jenkija nije išlo. SAD su bile i daleko najveći kupac nafte na svetu, dakle prva mušterija Rijada.
Krađa deviza
U međuvremenu, stvari su se iz temelja promenile. Ameri sada izvoze naftu otprilike onoliko koliko je i kupuju, trend "zelene politike" sve više će ih udaljavati i od dizela i od benzina. Kina, već godinama najveći svetski uvoznik nafte, svakim danom je sve interesantniji partner Rijadu. Pri tome, najmnopgljudnija zemlja je izgradila i vodeću tehnološku silu i gradi najmodernija postrojenja, uključujući brze pruge i 5G mobilnu tehnologiju.
Do sada isključiva prodaja nafte, time i ostalih energenata, za dolare je bila glavni oslonac dolara za neprekidno šireću upotrebu američke valute u trgovini između trećih država. Time je dolar postao najtraženiji američki proizvod, a SAD su, valutnim monopolom u trgovini naftom, izgradile jedinstvenu poziciju - mogle su da gotovo neograničeno štampaju dolare bez inflatornih posledica po unutrašnje američko tržište.
Sada kada se druge valute, pre svih juan, uključuje u naftaške poslove, gubi se tačka oslonca dolara. Dodatno, poverenje u američku valutu je izgubljeno onog trenutka kada je zarobljeno 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi. Možda je to popularan potez u zapadnoj političkoj javnosti, ali svi ostali su rezonovali da ni njihove devizne rezerve iskazane kroz dolarske hartije od vrednosti nisu baš u pouzdanoj formi. Počeo je beg iz dolara, pre svega u zlato.
Četiri puta više
Tako su tokom trećeg kvartala 2022. godine centralne banke svih zemalja na globusu kupile oko 400 tona "žutog metala", četiri puta više nego godinu dana ranije. Šta više, potražnja je bila za 1.185 tona. Time je samo nastavljen trend od 2010. godine, kada su centralne banke postale neto prodavci najsjajnijeg metala, do tada su četiri decenije, od američkog napuštanja "zlatnog standarda" 1971, pretežno prodavale zlato.
U novim okolnostima i političkom ambijentu koji se gradi, traže se i novi, pouzdaniji i ravnopravniji, finansijski odnosi. Osim juana ima još valuta u kojima će se obavljati svetska trgovina. Ako ne baš po celom svetu, onda na nekom delu globusa. Svakoj valuti koja ima pretenzije za svetsku trgovinu potreban je oslonac, neka vrsta sidrišta. Boljeg od zlata teško da ima.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Od 18. maja prijave APR-u za osnivanje firme samo elektronski
28.03.2023.•
1
Ministarstvo privrede Srbije saopštilo je da će prijave za osnivanje privrednog društva od 18. maja ove godine APR-u moći da se predaju isključivo u elektronskom obliku.
Živinari tvrde: Jaja pred Uskrs neće biti 50 dinara komad
28.03.2023.•
3
Jaja za Uskrs ipak neće koštati 50 dinara, što bi bilo stopostotno poskupljenje u odnosu na trenutnu cenu.
Frilenseri imaju novi obrazac za podnošenje poreske prijave
28.03.2023.•
2
Poreska uprava saopštila je da će frilenseri porez na prihode koje budu ostvarili od 1. aprila do 30. juna prijavljivati na novom obrascu PP OPO-K.
Banka First Citizen otkupljuje propalu Banku Silicijumske doline
27.03.2023.•
0
Američka banka Frst Sitizen (First Citizen) otkupiće ukupne depozite i zajmove banke SVB (Banke Silicijumske doline) koja je bankrotirala početkom marta, objavila je američka bankarska uprava FDIC.
Procurio dokument Ilona Maska: Tviter sada vredi upola manje nego kada ga je on kupio
27.03.2023.•
3
Vrednost kompanije Tviter manja je od polovine iznosa koji Ilon Mask platio kada ju je 2022. godine kupio.
Auto-gas čistiji od ostalih goriva, ali mu država ne ograničava cenu: Akcize uvećane čak 169 odsto
27.03.2023.•
14
Na spisku cena derivata koje se svakih sedam dana menjaju, već godinu dana izostaje cena auto-gasa ili tečnog naftnog gasa - TNG.
Bankarski problemi guraju svet u novu inflaciju
27.03.2023.•
8
Kako bi sprečila dalji kolaps banaka, Federalne rezerve su pristale da preuzmu trošak isplate svih depozita, osiguranih i neosiguranih, za šta je potrebno oko 900 milijardi dolara.
Da li je crnogorski recept za obaranje inflacije dobar i da li bi mogao da se primeni u Srbiji?
26.03.2023.•
7
Cene ne divljaju samo u Srbiji, a crnogorska vlada rešila je da se uhvati ukoštac sa poskupljenjima tako što će da kreira "antiinflacionu korpu", odnosno da ograniči cene 25 proizvoda.
Plate u Srbiji i regionu: Ispred Makedonije i BiH, za Slovenijom zaostajemo 700 evra
26.03.2023.•
20
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna januarska plata u Srbiji ove godine bila je 82.769 dinara.
Luksemburžani najbogatiji građani EU, Bugari i Slovaci najsiromašniji
26.03.2023.•
3
Poslednji izveštaj Evrostata pokazuje da su Luksemburžani i dalje najbogatiji građani Evropske unije, sa kupovnom moći 2,5 puta većom od proseka od svih drugih zemalja članica Unije.
Četiri stvari koje treba da znate pre nego što podignete stambeni kredit
26.03.2023.•
0
Svaki kredit koji podižete kod banke treba da bude dobro "odmeren", tj. da dobro procenite da li će vam isti rešiti neki finansijski izazov ili će vam stvoriti dodatni problem.
Borba protiv sive ekonomije: Olakšice kada su u pitanju parafiskalni nameti
25.03.2023.•
3
Šef Jedinice za konkurentnost u NALED-u Marko Danon kaže da je obim sive ekonomije znatno umanjen u poslednjih pet godina.
Cena kukuruza u padu za 12,4, a pšenice za 6,6 odsto
25.03.2023.•
2
Ponderisana cena kukuruza ove nedelje bila je 22,75 dinara za kilogram bez PDV što je nedeljeni pad od 12,4 posto, a pšenice 24,5 dinara što je manje za 6,6 procenata u odnosu na nedelju dana pre.
Demostat: Srbija pregovara o gasu iz Azerbejdžana
25.03.2023.•
6
Srbija pregovara sa partnerima iz Azerbejdžana o količini i cenama gasa koji će dobijati preko gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, potvrdili su za Demostat u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Od kriptovaluta do pokvarenog interneta i pada poverenja – izdvajamo iz rasporeda Dana komunikacija
24.03.2023.•
0
Objavljen je raspored popularnog festivala kreativnosti i komunikacija, a teme o kojima će raspravljati stručnjaci su nikad aktuelnije.
.jpg "Dizel pojeftinio za dva dinara, benzin poskupeo isto toliko")
Dizel pojeftinio za dva dinara, benzin poskupeo isto toliko
24.03.2023.•
10
Objavljene su nove maloprodajne cene goriva u Srbiji, koje će važiti do 31. marta.
Tomašević: EPS na putu energetske tranzicije planira investicije od 8,5 milijardi evra
23.03.2023.•
4
Energetska tranzicija je neminovna i Elektroprivreda Srbije (EPS) na tom putu planira investicije od 8,5 milijardi evra do 2035. godine, rekao je vršilac dužnosti direktora EPS Miroslav Tomašević.
Ovo su zemlje u kojima su građani Srbije trošili najviše novca
23.03.2023.•
6
Srbija je prošle godine od turizma imala prihod od 2,48 milijarde evra, od čega je 2,1 milijarda tih prihoda došla iz Evrope, od čega iz zemalja EU 979 miliona evra.
Za penzionerske kartice se za nedelju dana prijavilo 370.000 penzionera
23.03.2023.•
11
Za prvih nedelju dana za penzionerske kartice se prijavilo 370.000 korisnika.
Mali sa predstavnicima MMF-a: Javne finansije stabilne, a javni dug pod kontrolom
23.03.2023.•
11
Srpske javne finansije su stabilne, prvi kvartal je završen sa pozitivnim indikatorima, a javni dug je u potpunosti pod kontrolom, izjavio je danas ministar finansija Srbije Siniša Mali.
Objavljen spisak 50 zanimanja i zarada u Nemačkoj
23.03.2023.•
4
Godinama unazad Nemačka važi za jednu od najjačih ekonomija. Zato i ne čudi što najveći broj građana iz balkanskog radnog basena odlazi upravo tamo da radi.
Komentari 14
nemanja
zztop
Профа
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar