Šta nova karbonska taksa EU znači za srpsku privredu?
Već od oktobra Evropska unija počeće da uvodi karbonsku taksu na robe prilikom čije proizvodnje se emituje velika količina ugljendioksida.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Reč je o svojevrsnom oporezivanju ekološki nedovoljno usavršene tehnologije, a ceo princip se uspostavlja u sklopu borbe za usporavanje klimatskih promena čiji je dominantni uzročnik, bar prema poslednjih decenija najpopularnijem objašnjenju, upravo vratolomno uvećanje ovog gasa u zemljinoj atmosferi.
U praksi to će značiti da će evropski uvoznici prilikom nabavke gvožđa, aluminijuma ili đubriva iz Srbije plaćati propisanu taksu. Naravno, trošak će prebaciti na srpskog izvoznika, pa će novi namet itekako opteretiti i srpskog proizvođača.
Postepeno uvećanje nameta
Bar u početku taksa će se nametati samo robama u čijoj proizvodnji se emituju enormne količine CO2, reč je o gvožđu, čeliku, aluminijumu, cementu, plastici, đubrivu, ali i struji i vodoniku. Srbija je popriličan proizvođač upravo ovih roba, pa metalna industrija čini 13, plastika 11, minerali i đubriva oko 6,5 odsto ukupnog srpskog izvoza, od čega najmanje trećina završava u EU.
Upravo taj segment će biti oporezovan, za početak sa 26 evra po toni emitovanog ugljendioksida. Namet će fazno rasti kako bi 2034. godine dostigao 80 evra, koliko već godinama plaćaju evropske fabrike.
Osim borbom za zdravu životnu sredinu, uvođenje takse se opravdava i sprečavanjem eventualnog izmeštanja proizvodnje iz Unije u zemlje koje nemaju slično opterećenje, pa su njihovi proizvođači u prednosti spram evropskih. Unija namerava da spreči ovu nelojalnu konkurenciju.
Istina u prve tri godine posebna komisija iz Brisela vodiće samo evidencije koliko svaki uvozni predmet "ima na duši" ugljendioksida. To je davanje prostora proizvođačima izvan Unije, a koji izvoze na Stari kontinent, da usavrše tehnologiju, smanje emisiju i tako izbegnu dodatno oporezivanje.
Struja najveći izazov
Procenjuje se da bi bilo opterećeno između šest i devet odsto ukupnog srpskog izvoza, dok bi izdatak na nov namet iznosio između 60 i 90 miliona evra godišnje. Međutim, to je početak, iznos bi se fazno uvećavao dok ne dostigne 80 evra po toni emitovanog ugljendioksida, ali bi se oporezivanje širilo i na robe u čijoj proizvodnji se emituje manja količina nepoželjnog gasa.
Kasnije bi se u obzir uzimala i takozvana indirektna emisija, odnosno količina CO2 iz predetapa u proizvodnji robe izvezene u Uniju. U prvom redu misli se na proizvodnju struje utrošene radi izrade u Uniju izvezenog predmeta.
Zapravo, lako se može desiti da upravo proizvodnja struje, kasnije i vodonika, bude ta na koju će se taksiranje najviše i primenjivati. Posebno kada je reč o Srbiji, gde se oko 70 odsto struje dobija iz lignita lošeg kvaliteta, pri čemu se emituju rekordne emisije ugljendioksida.
Ukoliko Srbija ne izmeni strukturu proizvodnje električne energije, a Evropa ostane dosledna u postepenom širenje karbonske takse, kalkulacija pokazuje da bi sprski proizvođač plaćao po 60 evra za svaki utrošeni megavat struje.
Međutim, ostavljena je mogućnost i da Evropska unija uopšte ne taksira srpski izvoz. Preduslov je da sama Srbija uvede slične namete spornim proizvođačima, a prihod bi išao u domaći budžet. Problem je što bi u tom slučaju bili pogođeni svi proizvođači, i oni koji ne izvoze u Uniju, ali njima iz prikupljenog novca država uvek može usmeriti neku vrstu subvencije.
Pročitaj još
Test za državno vođstvo
Jasno je da u suštini iz Brisela pritiskaju i sve zemlje izvoznice u Uniju da investiraju u "zelene tehnologije" i ekološki prihvatljive programe. Posebno kada je reč o električnoj energiji. Ali, reč je o velikim investicionim zahtevima koji mnogo koštaju i dugo traju. Dve i po godine, dok 1. januara 2026. ne počne naplaćivanje takse, kratak je period i čini se da je razgovor oko produžetaka rokova prva stvar koju srpsko državno rukovodstvo treba da preduzme.
Kako Srbija nema akumulaciju, dok su "zelene elektrane" skupe, jasno da bi država morala i da pozajmi veći deo investicionog kapitala. Na žalost, ušli smo u period izrazito visokih kamatnih stopa i čini se da bi cela rabota bila prihvatljiva pod uslovom da evropske investicione banke odobre povoljne namenske pozajmice.
Srbija oko dve trećina izvoza realizuje u Evropsku uniju i ni najmanje ne bi bilo lako, niti se može preko noći, naći novo tržište. Stoga mora da vodi račina o kriterijumima i pravilima koje uspostavlja Brisel. Sa druge strane, valja voditi računa i o sopstvenoj privredi, tehnološki još uvek primetno ispod evropskog nivoa. U tom smislu karbonska taksa biće krupan izazov za srpsku vladu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ističe rok za NIS: Dogovora o vlasništvu i dalje nema
16.05.2026.•
12
Ostalo je nedelju dana do isteka roka za promenu vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je nametnula američka administracija, odredivši 22. maj kao novi datum.
U Srbiji izdato 19,3 odsto više građevinskih dozvola nego prošlog marta
16.05.2026.•
2
U Srbiji su u martu ove godine izdate 2.634 građevinske dozvole, što je 19,3 odsto više nego u martu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Cene voća i povrća ponovo ljute građane: Trešnje i do 1.500 dinara
15.05.2026.•
27
Početak maja kupcima donosi negodovanje: trešnje su 1.500 dinara za kilogram, dok borovnice dostižu cenu od 2.200 dinara po kilogramu.
.jpg "Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana")
Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana
15.05.2026.•
4
U narednih sedam dana litar evrodizela će biti 223 dinara, dok će benzin koštati 191 dinar po litru.
BITmarkets lansira P2P platformu koja korisnicima omogućava direktno kripto trgovanje uz konkurentne troškove
15.05.2026.•
0
BITmarkets je objavio pokretanje svoje peer-to-peer (P2P) funkcije trgovanja, koja korisnicima omogućava da direktno međusobno kupuju i prodaju USDT, bez posredovanja tradicionalnih bankarskih institucija.
Đedović Handanović: Srbija će ponudu za NIS dati do kraja dana, očekujemo odgovor MOL-a u ponedeljak
15.05.2026.•
9
Srbija će svoju ponudu za NIS dati MOL-u do kraja dana, a mađarska kompanija treba da se izjasni do ponedeljka, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
I Karić zainteresovan za NIS: Pisao i Vučiću i Putinu, spreman da da ponudu "koja se ne odbija"
14.05.2026.•
40
Predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije Bogoljub Karić uputio je zvanične inicijative Naftnoj industriji Srbije - NIS, Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu, povodom razgovora o budućoj vlasničkoj struk
Zbog nestašice goriva i "smeća od benzina": Bolivija povećala uvoz električnih vozila
14.05.2026.•
3
Umoran od nestašice benzina i vrtoglavog rasta cena, Simon Uanka je stvar uzeo u svoje ruke.
Evrointegracije: Srbija ispunila samo tri koraka od dogovorenih 37 - koliko je para dobila
13.05.2026.•
9
Iz Plana rasta Evropske unije za Srbiju namenjeno je više od milijardu i po evra, a do sada je isporučeno manje od 170 miliona evra.
Đedović Handanović: Dobili smo revidiranu ponudu za NIS, nismo zadovoljni
13.05.2026.•
44
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je kasno sinoć stigao revidirani predlog mađarske kompanije MOL u vezi sa NIS, ali da srpska strana i dalje nije zadovoljna ponuđenim rešenjima
Guvernerka NBS o NIS: Ljubav za ljubav, ali sir za pare
13.05.2026.•
6
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je osnovno pitanje NIS-a pitanje vlasništva i dodala "ljubav za ljubav, ali sir za pare".
Tabaković: Inflacija u Srbiji ove godine oko 3,6 odsto
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi prema novoj projekciji inflacija u Srbiji trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto i da će u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto
Ćulibrk o ponudi Mimovića za NIS: Pitanja o poreklu kapitala, neko pokušava da proizvede "derivate 2.0"
13.05.2026.•
11
Ponuda Ranka Mimovića za kupovinu ruskog udela u NIS-u otvara ozbiljna pitanja o kredibilitetu i poreklu kapitala potencijalnog investitora, uključujući i tvrdnje da poseduje 15 tona zlata u banci u Švajcarskoj.
Inflacija u Srbiji: Poskupeli hrana, gorivo, odeća
12.05.2026.•
5
Potrošačke cene u aprilu ove godine u odnosu na april 2025. povećane su 3,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Ambasador: Italija drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji
12.05.2026.•
0
Italija je postala drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji sa prošlogodišnjim izvozom od 100,2 miliona evra, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
NBS prodala 1,2 milijarde evra radi stabilnosti dinara u prva četiri meseca
12.05.2026.•
8
U nastojanju da očuva relativnu stabilnost kursa domaće valute prema evru, Narodna banka Srbije (NBS) je samo u prva četiri meseca 2026. na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1,205 milijardi evra.
Ranko Mimović koji je navodno ponudio dve milijarde evra za NIS: "Jedno krajnje prijateljsko preuzimanje"
12.05.2026.•
15
Ranko Mimović, čija kompanija je navodno uputila ponudu od dve milijarde evra za preuzimanje ruskog udela u NIS-u, ponovo se oglasio.
Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
12.05.2026.•
21
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Svima samo ne Srbiji: Uprkos velikodušnoj ponudi, Rusi neće da nam prodaju NIS
12.05.2026.•
47
Još deset dana ostalo je za finalizaciju dogovora između Rusa i Mađara i prodaje NIS-a kompaniji MOL, kako bi bile ukinute američke sankcije srpskoj naftnoj kompaniji uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva.
RZS: U Srbiji u prvom kvartalu pad vrednosti građevinske delatnosti u stalnim cenama
11.05.2026.•
0
U Srbiji je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine veća za 1,7 odsto u tekućim cenama nego u isto vreme 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
NBS: Smanjene bruto devizne rezerve, nova kupovina zlata od Ziđina
11.05.2026.•
3
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su na kraju aprila ove godine bruto devizne rezerve iznosile 28,1 milijardu evra i bile su manje za 329,5 miliona evra nego na kraju marta.
Komentari 2
Realista
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar