Štancanje dolara uz američki izvoz inflacije
Kada se održavaju izbori za predsednika SAD ceo globus prati ovaj događaj. Reč je o najmoćnijoj sili na svetu i sve druge države vode računa koja politička opcija upravlja iz Bele kuće.
Foto: Pixabay
Slično je i sa dolarom, rezervnom svetskom valutom kojom se najviše plaća u međunarodnoj trgovini. Stoga je razumljivo da svi prate dešavanja u vezi sa američkom valutom, pokušavajući da anticipiraju buduća kretanja na finansijskim tržištima.
Stranačka prepucavanja
Upravo ovih dana zbivanja su dinamična, povremeno i dramatična. Još pre mesec i po dana američka ministarka za finansije Dženet Jelen je upoznala Kongres SAD sa potrebom da se do 1. juna poveća granica zaduživanja američke države sa sadašnjih 34.700 za dodatnih 729 milijardi. U suprotnom, Vlada SAD ne bi mogla da se zadužuje, pa bi mnoge obaveze ostale neisplaćene. Prvo bi izostale plate državnim službenicima i isplate vojnim stručnjacima. Možda bi najkrupnije posledice bile loš uticaj na poziciju dolara i na atraktivnost hartija od vrednosti na američkom tržištu.
Jelen je otvoreno ukazala da bi eventualna nemogućnost zaduživanja Vlade SAD gotovo momentalno podstakla visok rast kamata, oštru recesiju i snažan pad zaposlenosti. Ipak, republikanci u Kongresu uslovljavaju pristanak smanjenjem državnih subvencija "zelenoj industriji" i odustajanjem od plana da se (nekadašnji) studenti oslobode obaveze vraćanja studentskih kredita.
Problem je što su u pitanju davanja koja upravo grade imidž Demokratske stranke. Drugim rečima, traži se da rival odustane od onog po čemu je prepoznatljiv i na čemu zasniva stranački program. Ostaje još pola meseca da se vidi kraj igre - dotle ćemo pratiti prepucavanje demokrata i republikanaca.
Inflacija remeti planove
Nije teško primetiti da se ista priča ponavlja iz godinu u godinu, pa sve izgleda na reprizu. Ipak, dobro je znati da podizanje dopuštene granice zaduženja znači, kazano narodskim jezikom, štampanje dolara, valute koja je glavna u međunarodnim finansijama. Ova funkcija čini da monetarna politika dolara igra značajnu ulogu u ekonomiji svake države na svetu.
Sve države kupuju američku valutu i njome se koriste. Zato sve ono što se dešava sa "zelembaćem" se u određenoj meri reflektuje na ceo globus. U svakom trenutku je oko 70 odsto dolara u upotrebi izvan SAD. Tako će se za relativno kratko vreme i 70 odsto doštampanih dolara naći širom meridijana. Time je i inflacija izazvana prevelikim štampanjem novca u velikoj meri izvezena onima koji se koriste američkom valutom.
Nije mali broj građana koji će reći da se "isto dešava" od 1960. godine, kada su SAD prvi put posle Drugog svetskog rata zabeležile budžetski deficit, granica zaduženja se povećavala čak 78 puta. Prevedeno na srpski finansijski rečnik, reč je o povećanju budžetskog deficita u odnosu na planirani za 729 milijardi, što je skoro 11 odsto budžeta SAD procenjenog na otprilike 6.750 milijardi dolara.
Ono po čemu se ovogodišnje povećanje razlikuje od gotovo svih prethodnih je što se događa u vreme kada se SAD, uostalom kao i ceo svet, bori da suzbije inflaciju. Pre neki dan Ameri su radosno objavili da je aprilska inflacija 3,9 odsto, najniža u dve poslednje godine, a sad bi da doštampaju lovu i time dodatno povećaju količinu novca u opticaju.
Ubačeno 10 biliona dolara
Problem i jeste u prevelikoj količini novca. Već godinama zbir novca kod građana i depozita u finansijskim institucijama raste mnogo brže nego što je rast BDP-a i ovaj raskorak se naročito uvećao tokom dve godine korone. Količina dolara je uvećana za 10 biliona, odnosno 38 odsto.
Globalna inflacija posledica je upravo ovakve monetarne politike. Tek poslednjih meseci postignuti su izvesni uspesi, ali za Amerikance dok se ne spusti ispod dva odsto ne može se govoriti o suzbijenom problemu.
Ranijih godina Amerima su dve stvari pomagale u čestim i sve krupnijim budžetskim deficitima. Reč je o legendarnoj sigurnosti koju pružaju anglosakosonski pravni sistemi i decenijama neprekidno rastuća upotreba dolara izvan matične države. Ovoga puta stvari su bitno drugačije.
Plenidba ruskih deviznih rezervi podstakla je nepoverenje kod ostalih depozitara i narušila mit o anglosakosnikm pravnim sistemima. Primetna dedolarizacija je znatno ubrzana, beležići pravi galop u poslednjih godinu dana.
Juan nadmašio dolar
Tako je lane Kina čak 48 odsto inostranih obaveza platila juanom i prvi put nadmašila dolar čiji je udeo 47 odsto. Podsetimo, samo 12 sezona ranije, 2010. godine, Kinezi su dolarom platili čak 87 odsto svojih inoobaveza, dok se juanom nisu koriastili niti jedan jedini put!
Što je još gore po SAD, broj država koje u međusobnoj trgovini prelazi na upotrebu domicilnih valuta se uvećava iz dana u dan. Posebno je snažan udar odluka Saudijske Arabije da u trgovini naftom sa Kinom prima i juan. Tu, međutim, nije kraj. Na sopstvene valute prelaze i države poznate po prijateljstvu sa SAD.
Pročitaj još
Bela kuća je bila zatečena kada su pre mesec dana Južna Koreja i Indonezija u međusobnoj trgovini prešli na domaće valute. Dobro je primetiti da dedolarizacija ne znači uspostavu neke nove svetske rezervne valute, već fragmentaciju na veći broj postojećih valuta u međunarodnim plaćanjima.
Do promena je došlo i kod druge važne upotrebe dolara, za devizne rezerve drugih država. Godine 2001. udeo dolara u deviznim rezervama svih zemalja je iznosio 71 odsto, pre samo tri sezone sa 59 odsto još uvek se kotirao veoma solidno. Ali, pad na 52 odsto u poslednje dve sezone je izrazito ubrzanje. Što je još gore, cena zlata je istorijski rekordna, a to je ono što američkoj valuti ne odgovara s obzirom na to da se investitori masovno okreću plemenitim metalima i napuštaju američke hartije od vrednosti.
Izazov decenije
Narednih dana prisustvovaćemo uzbudljivim dešavanjima na svetskim finansijskim tržištima. Ako se pokaže da tri američke banke koje su ove godine bankrotirale nisu jedine loše procenile uticaj promene američke monetarne politike na ulaganja u dugoročne obveznice SAD, kriza dolara može da dostigne neslućene razmere. Upravo to brine Japance koji će od 19. do 21. maja ugostiti lidere grupe G7. Tom prilikom se očekuje da Amerikanci upoznaju najbliže političke prijatelje o načinu rešenja kriznog momenta.
Razlog za zabrinutost Tokija je u činjenici da je Japan sa dva biliona dolara uložen u američke državne obveznice najveći kreditor najmoćnije države. Kina, sledeća na listi kreditora, sa 700 milijardi poprilično zaostaje, a i poslednjih godina je gotovo prepolovila ovu vrstu investicija.
Međutim, ako i uspe da poveća granicu zaduženosti SAD, ministarku Jelen tek očekuje problem izazovniji od svih - kako da dugu i snažnu inflaciju suzbije uz, takoreći, iznuđeno štancovanje dolara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
0
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
0
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Objavljene nove cene goriva
12.09.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Kompanija DDOR svečano obeležila 80 godina postojanja
11.09.2025.•
0
DDOR osiguranje, jedna od vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji, s ponosom je obeležila 80 godina uspešnog poslovanja.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.09.2025.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto.
Sektor informisanja i telekomunikacija imao najveću prosečnu zaradu - 326.000 dinara
11.09.2025.•
4
Najveća prosečna zarada po delatnostima zabeležena je u junu u sektoru informisanja i telekomunikacija od 326.580 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Novo zaduživanje države - ovaj put za 410 miliona evra: Kod koga i šta je potencijalno sporno
11.09.2025.•
10
Vlada Srbije je prošle nedelje uputila Skupštini Srbije predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.
Proizvođač leka Ozempik ukida 9.000 radnih mesta
10.09.2025.•
0
Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk, matična kompanija leka Ozempik za dijabetičare, saopštila je da će ukinuti 9.000 radnih mesta širom sveta, što predstavlja više od 11 odsto njenog platnog spiska.
Nenadić: Nepal i Srbiju deli samo jedan poen po percepciji korupcije
10.09.2025.•
5
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da se Nepal i Srbija prema indeksu percepcije korupcije smatraju veoma korumpiranim zemljama.
Većina domaćinstava u Srbiji preživljava od plate do plate: Koliko vrede ekonomske mere?
10.09.2025.•
28
Dok Vlada uvodi ekonomske mere, propisane kako bi pomogle građanima sa nižim primanjima i pospešile kupovnu moć, nameće se pitanje koliko će one zaista postići željeni efekat.
Cene nafte porasle nakon napada Izraela na teritoriju Katara
09.09.2025.•
2
Cene nafte porasle su danas za oko jedan odsto i to Brenta na 67 dolara po barelu, a američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) na iznad 63 dolara po barelu.
Komentari 5
Paja
Anonimus
Bogdan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar