Štancanje dolara uz američki izvoz inflacije
Kada se održavaju izbori za predsednika SAD ceo globus prati ovaj događaj. Reč je o najmoćnijoj sili na svetu i sve druge države vode računa koja politička opcija upravlja iz Bele kuće.
Foto: Pixabay
Slično je i sa dolarom, rezervnom svetskom valutom kojom se najviše plaća u međunarodnoj trgovini. Stoga je razumljivo da svi prate dešavanja u vezi sa američkom valutom, pokušavajući da anticipiraju buduća kretanja na finansijskim tržištima.
Stranačka prepucavanja
Upravo ovih dana zbivanja su dinamična, povremeno i dramatična. Još pre mesec i po dana američka ministarka za finansije Dženet Jelen je upoznala Kongres SAD sa potrebom da se do 1. juna poveća granica zaduživanja američke države sa sadašnjih 34.700 za dodatnih 729 milijardi. U suprotnom, Vlada SAD ne bi mogla da se zadužuje, pa bi mnoge obaveze ostale neisplaćene. Prvo bi izostale plate državnim službenicima i isplate vojnim stručnjacima. Možda bi najkrupnije posledice bile loš uticaj na poziciju dolara i na atraktivnost hartija od vrednosti na američkom tržištu.
Jelen je otvoreno ukazala da bi eventualna nemogućnost zaduživanja Vlade SAD gotovo momentalno podstakla visok rast kamata, oštru recesiju i snažan pad zaposlenosti. Ipak, republikanci u Kongresu uslovljavaju pristanak smanjenjem državnih subvencija "zelenoj industriji" i odustajanjem od plana da se (nekadašnji) studenti oslobode obaveze vraćanja studentskih kredita.
Problem je što su u pitanju davanja koja upravo grade imidž Demokratske stranke. Drugim rečima, traži se da rival odustane od onog po čemu je prepoznatljiv i na čemu zasniva stranački program. Ostaje još pola meseca da se vidi kraj igre - dotle ćemo pratiti prepucavanje demokrata i republikanaca.
Inflacija remeti planove
Nije teško primetiti da se ista priča ponavlja iz godinu u godinu, pa sve izgleda na reprizu. Ipak, dobro je znati da podizanje dopuštene granice zaduženja znači, kazano narodskim jezikom, štampanje dolara, valute koja je glavna u međunarodnim finansijama. Ova funkcija čini da monetarna politika dolara igra značajnu ulogu u ekonomiji svake države na svetu.
Sve države kupuju američku valutu i njome se koriste. Zato sve ono što se dešava sa "zelembaćem" se u određenoj meri reflektuje na ceo globus. U svakom trenutku je oko 70 odsto dolara u upotrebi izvan SAD. Tako će se za relativno kratko vreme i 70 odsto doštampanih dolara naći širom meridijana. Time je i inflacija izazvana prevelikim štampanjem novca u velikoj meri izvezena onima koji se koriste američkom valutom.
Nije mali broj građana koji će reći da se "isto dešava" od 1960. godine, kada su SAD prvi put posle Drugog svetskog rata zabeležile budžetski deficit, granica zaduženja se povećavala čak 78 puta. Prevedeno na srpski finansijski rečnik, reč je o povećanju budžetskog deficita u odnosu na planirani za 729 milijardi, što je skoro 11 odsto budžeta SAD procenjenog na otprilike 6.750 milijardi dolara.
Ono po čemu se ovogodišnje povećanje razlikuje od gotovo svih prethodnih je što se događa u vreme kada se SAD, uostalom kao i ceo svet, bori da suzbije inflaciju. Pre neki dan Ameri su radosno objavili da je aprilska inflacija 3,9 odsto, najniža u dve poslednje godine, a sad bi da doštampaju lovu i time dodatno povećaju količinu novca u opticaju.
Ubačeno 10 biliona dolara
Problem i jeste u prevelikoj količini novca. Već godinama zbir novca kod građana i depozita u finansijskim institucijama raste mnogo brže nego što je rast BDP-a i ovaj raskorak se naročito uvećao tokom dve godine korone. Količina dolara je uvećana za 10 biliona, odnosno 38 odsto.
Globalna inflacija posledica je upravo ovakve monetarne politike. Tek poslednjih meseci postignuti su izvesni uspesi, ali za Amerikance dok se ne spusti ispod dva odsto ne može se govoriti o suzbijenom problemu.
Ranijih godina Amerima su dve stvari pomagale u čestim i sve krupnijim budžetskim deficitima. Reč je o legendarnoj sigurnosti koju pružaju anglosakosonski pravni sistemi i decenijama neprekidno rastuća upotreba dolara izvan matične države. Ovoga puta stvari su bitno drugačije.
Plenidba ruskih deviznih rezervi podstakla je nepoverenje kod ostalih depozitara i narušila mit o anglosakosnikm pravnim sistemima. Primetna dedolarizacija je znatno ubrzana, beležići pravi galop u poslednjih godinu dana.
Juan nadmašio dolar
Tako je lane Kina čak 48 odsto inostranih obaveza platila juanom i prvi put nadmašila dolar čiji je udeo 47 odsto. Podsetimo, samo 12 sezona ranije, 2010. godine, Kinezi su dolarom platili čak 87 odsto svojih inoobaveza, dok se juanom nisu koriastili niti jedan jedini put!
Što je još gore po SAD, broj država koje u međusobnoj trgovini prelazi na upotrebu domicilnih valuta se uvećava iz dana u dan. Posebno je snažan udar odluka Saudijske Arabije da u trgovini naftom sa Kinom prima i juan. Tu, međutim, nije kraj. Na sopstvene valute prelaze i države poznate po prijateljstvu sa SAD.
Pročitaj još
Bela kuća je bila zatečena kada su pre mesec dana Južna Koreja i Indonezija u međusobnoj trgovini prešli na domaće valute. Dobro je primetiti da dedolarizacija ne znači uspostavu neke nove svetske rezervne valute, već fragmentaciju na veći broj postojećih valuta u međunarodnim plaćanjima.
Do promena je došlo i kod druge važne upotrebe dolara, za devizne rezerve drugih država. Godine 2001. udeo dolara u deviznim rezervama svih zemalja je iznosio 71 odsto, pre samo tri sezone sa 59 odsto još uvek se kotirao veoma solidno. Ali, pad na 52 odsto u poslednje dve sezone je izrazito ubrzanje. Što je još gore, cena zlata je istorijski rekordna, a to je ono što američkoj valuti ne odgovara s obzirom na to da se investitori masovno okreću plemenitim metalima i napuštaju američke hartije od vrednosti.
Izazov decenije
Narednih dana prisustvovaćemo uzbudljivim dešavanjima na svetskim finansijskim tržištima. Ako se pokaže da tri američke banke koje su ove godine bankrotirale nisu jedine loše procenile uticaj promene američke monetarne politike na ulaganja u dugoročne obveznice SAD, kriza dolara može da dostigne neslućene razmere. Upravo to brine Japance koji će od 19. do 21. maja ugostiti lidere grupe G7. Tom prilikom se očekuje da Amerikanci upoznaju najbliže političke prijatelje o načinu rešenja kriznog momenta.
Razlog za zabrinutost Tokija je u činjenici da je Japan sa dva biliona dolara uložen u američke državne obveznice najveći kreditor najmoćnije države. Kina, sledeća na listi kreditora, sa 700 milijardi poprilično zaostaje, a i poslednjih godina je gotovo prepolovila ovu vrstu investicija.
Međutim, ako i uspe da poveća granicu zaduženosti SAD, ministarku Jelen tek očekuje problem izazovniji od svih - kako da dugu i snažnu inflaciju suzbije uz, takoreći, iznuđeno štancovanje dolara.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
SAD i Kina produžile trgovinsko primirje
11.08.2025.•
0
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp produžio je danas trgovinsko primirje sa Kinom.
Smanjena vrednost građevinskih radova u Srbiji u drugom kvartalu
11.08.2025.•
0
U Srbiji je u drugom kvartalu ove godine vrednost izvedenih građevinskih radova opala u tekućim cenama za 12,7 odsto, u odnosu na isti period 2024. godine.
Carine SAD: Kako će uticati na Srbiju?
11.08.2025.•
5
Amerikanci su uveli žestoku zaštitu na robu uvezenu iz Srbije i tako, praktično, doveli u pitanje međusobno poslovanje.
Devizne rezerve NBS na kraju jula 28,3 milijarde evra
11.08.2025.•
2
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju jula ove godine iznosile 28,3 milijarde evra, i u odnosu na kraj juna povećane su za 931,1 milion evra, saopštila je NBS.
Finansijski konsultant: Platu od 60.000 dinara ne bi trebalo opteretiti sa više od 30 odsto
10.08.2025.•
8
Mere koje Narodna banka Srbije priprema za smanjenje marži banaka trebalo bi pre svega da pomognu slojevima stanovništva sa najnižim primanjima.
Za njih nema krize: Neto dobit banaka u Srbiji u prvih šest meseci ove godine 775 miliona evra
10.08.2025.•
5
Poslovne banke u Srbiji su u prvom polugođu 2025. godine ostvarile profit od 90,7 milijardi dinara, odnosno 775 miliona evra, preneo je Danas.
Više od dva miliona evra iz budžetske rezerve za organizaciju Evropskog prvenstva u vaterpolu
10.08.2025.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da prebaci više od dva miliona evra iz budžetske rezerve Ministarstvu sporta, za organizaciju Evropskog prvenstva u vaterpolu.
Kad će ne znamo: Već mesec dana se ne overavaju ugovori o prodaji nekretnina
09.08.2025.•
23
Već više od mesec dana građani ne mogu da overavaju svoje ugovore o kupoprodaji nekretnina kod javnih beležnika. Pored notara, i sudovi i izvršitelji i dalje svoje predmete ne mogu da prosleđuju u katastar.
Država gleda kako NIS polako propada: Ima li vlast uopšte plan B?
09.08.2025.•
19
Sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema Naftnoj industriji Srbije odložene su peti put krajem jula, pa je država dobila još mesec dana nesmetanog poslovanja jedne od najznačajnijih strateških kompanija u zemlji.
U Srbiji prošle godine izgrađeno nešto manje stanova nego 2023.
09.08.2025.•
1
U Srbiji je prošle godine izgrađeno 35.380 stanova, što je bilo neznatno manje nego 2023. godine, kada su bila sagrađena 35.652 stana, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Hrana u julu poskupela svuda u svetu za 7,6 odsto
08.08.2025.•
1
Indeks cena hrane FAO, koji predstavlja globalni reper za cene prehrambenih sirovina, u julu je povećan u odnosu na jun za 1,6 odsto, saopštila je Organizacija za poljoprivredu i hranu Ujedinjenih nacija.
Pregovori o minimalcu za 2026. godinu počinju 18. avgusta
08.08.2025.•
7
Početak pregovora o minimalnoj ceni rada za 2026. godinu zakazani su za 18. avgust, objavljeno je na sajtu Socijalno ekonomskog saveta.
Objavljene nove cene goriva
08.08.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od 15 sati.
Hoće li Srbija ostati bez kamiona u tranzitu: Označena kao rupa koju bi evropska privreda trebalo da zaobilazi
08.08.2025.•
51
Via Karpatija, ili kako je drugačije zovu "evropski put svile", jeste transportna ruta koju je inicirala takozvana Višegradska grupa.
NBS: Referentna kamatna stopa ostaje 5,75 odsto
07.08.2025.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Tramp najavljuje stoprocentne carine na čipove, moguće i nove carine Kini
07.08.2025.•
4
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da namerava da uvede 100 odsto carine na "čipove i poluprovodnike", ne precizirajući, za sada, datum stupanja na snagu ove nove carinske takse.
Trampove carine počele da važe za više od 70 zemalja
07.08.2025.•
3
Carine koje je uveo aktuelni predsednik SAD Donald Tramp stupile su danas na snagu zahvativši više od 70 zemalja.
Globalna prodaja čipova porasla za skoro 20 odsto u junu
07.08.2025.•
0
Globalna prodaja čipova porasla je u junu za 19,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine na ukupno 59,91 milijardu dolara, pokazuju novi podaci Asocijacije poluprovodničke industrije (SIA).
Tramp uveo dodatne carine za Indiju
06.08.2025.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je danas dekret kojim se uvode dodatne carinske mere od 25 odsto na indijske proizvode.
Tramp preti povećanjem carina Indiji u naredna 24 časa jer kupuje rusku naftu
05.08.2025.•
4
Američki predsednik Donald Tramp danas je zapretio da će već u narednih 24 časa povećati carine Indiji, kojoj zamera što kupuje rusku naftu.
Zlatno doba Srbije: Vlast kupuje velike količine zlata
05.08.2025.•
36
Tokom tmurnih devedesetih i Miloševićeve vladavine, građani Srbije su navikli da se u depoima Narodne banke nalazi malo deviza i još manje zlata, tek "za svaki slučaj".
Komentari 5
Paja
Anonimus
Bogdan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar