Prevare sa kriptovalutama: Kako funkcionišu, ko su najčešće mete i kako se zaštititi?

Autor: Euronews Srbija

Info

07.08.2023.

08:52

Zbog prevara sa kriptovalutama početkom godine u dve povezane međunarodne akcije uhapšeno je 30 državljana Srbije.

Prevare sa kriptovalutama: Kako funkcionišu, ko su najčešće mete i kako se zaštititi?

Foto: Pixabay

Mediji su pisali o Beogradu kao srcu istrage o kripto prevari, a uz Srbiju istraga je sprovedena i u Bugarskoj, Nemačkoj, Estoniji i na Kipru. Među oštećenima u ovim prevarama uglavnom su bili strani državljani, a stručnjaci upozoravaju da lažni brokeri vrebaju na društvenim mrežama nudeći ogroman profit za vrlo kratko vreme.

Kako funkcionišu prevare?

Stručnjaci koji posluju na kripto tržištima kažu da iako se kriptovalute smatraju za jednu od najsigurnijih i najbezbednijih imovina na svetu, postoji ogroman broj prevara.

Igor Mirković iz kriptomenjačnice ECD za Euronews Srbija objašnjava da su se sve prevare koje postoje sada u oblasti kriptovaluta dešavale ranije na finansijskom tržištu.

"Ovo je nešto što je već viđeno, samo je sada u obliku kripta. Oni su iskoristili prednost kripta koji doskora nije bio regulisan, nije opšteprihvaćen, usko je povezan sa novcem i smatra se novcem, a iskoristili su ga da bi profitirali na manjku edukacije ljudi", objašnjava on.

Navodi da postoji više načina na koji lažni brokeri varaju ljudi, koje "pecaju" po društvenim mrežama.

"Česta je situacija da se prevaranti javljaju ljudima tražeći im novac za neke dobrotvorne svrhe, donacije, operacije u formi kripta. Obično su stranci ti koji su ugroženi. Česta je prevara i da se traži uplata neke kriptovalute kako bi se one rudarile u zamenu za određeni profit posle nekog vremena", kaže on.

Navodi i da su prevaranti u stanju da lažiraju dokaze.

"U stanju su da pokažu da su sredstva korisnika skočila, da sa uplaćenih npr. 1.000 evra sada imaju 10.000, a u momentu kada žele da povuku sredstva ti lažni brokeri nestaju ili traže još uplata kako bi izmirili neke fiktivne troškove povlačenja", objašnjava on.

Upravo to je bila i šema po kojoj su radili uhapšeni u dve odvojene akcije početkom godine.

Kako je za RSE pojasnio tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković, finansijska operacija počinjala je oglasom na društvenim mrežama koji treba da privuče žrtvu. Reklamirala se trgovina različitih finansijskih proizvoda, od kriptovaluta do akcija, a klikom na reklamu sa društvenih mreža dolazilo se do sajta na kome se simulira berzanska trgovina ili kupovina kriptovaluta.

Stamenković dodaje kako je ovaj sajt bio savršeno napravljen i izgledao kao sajt brokerske kuće koja se zaista bavi onlajn trgovinom finansijskim proizvodima.

"Ceo taj svet takozvane trgovine ne postoji. Platforma je na serveru ovih firmi i nije povezana ni na jedno pravo tržište novca, kriptovaluta ili bilo čega drugog", objašnjava tužilac Stamenković.

Prema njegovim rečima, za razliku od ranijih slučajeva kada je sav novac uziman na samom početku, ovde je jedan deo novca isplaćivan, da bi do zatvaranja računa dolazilo kada žrtva polako krene da gubi novac ili čak odlazi u minus.

Ko su glavne mete prevaranata?

U ovim slučajevima žrtve su bili stranci, najviše građani Nemačke. Prema rečima Mirkovića, glavna meta prevaranata su ljudi koji su novi u kriptoindustriji, koji su u nekoj fazi istraživanja i nesigurni da li da pokušaju ili ne.

"Oni imaju 1.001 pitanje i nedoumicu. Nije im povrh svega najjasnije kako cela kriptoindustrija funkcioniše, kako kupuju, kako prodaju, gde trguju i onda se tu javljaju kriptoprevaranti koji njima nude lažne savete i na kraju - tako ih prevare. To su, nažalost, manje tehnološki pismeni ljudi, koji su zainteresovani i vide neki potencijal u bitkoinu, kriptovalutama, ali mislim da su njihove oči uprte u profit i samim tim prevaranti imaju šlagvort da im obećaju neku zaradu, da im ponude asistenciju", kaže on.

Dodaje da prevaranti za mahinacije koriste kriptovalute baš zato što su dosta anonimne i nisu toliko lake za praćenje.

"Državni organi poput policije, tužilaštva i sudova nisu toliko ispraksirani na temu kriptoprevara i često ti procesi onda traju i traju i prevaranti vide kripto kao pogodno tlo za manipulaciju ljudima i prevare", objašnjava on.

Kako se zaštiti od kriptoprevara?

Prema rečima Mirkovića, kako bi se ljudi zaštitili od prevara neophodna je početna edukacija, a dve stvari su najbitnije. Jedna od njih je način na koji čuvate kripto valute, a savet je da samo vi imate pristup njima.

"Kriptovalute trebaju da budu u vašem novčaniku, bilo da je u pitanju kriptonovčanik na vašem telefonu, bilo da je neki hardverski novčanik. Bitno je da budu u vašim rukama i da nikome ne poverujete to. Retko ko ima dobre namere kada čuva nečije tuđe kriptovalute. Obično ljudi nude mogućnost čuvanja kasnije i menadžementa, a na kraju i prevare ljude. Kriptovalute u vašim rukama su jedino bezbedne", naglašava on.

Druga bitna stvar je način na koji se rukuje kriptovalutama i staloženost kada je u pitanju zarada. Alarm, kažu stručnjaci, treba da se upali kad vam neko ponudi nerealnu zaradu za vrlo kratko vreme.

"Jako česta prevara su lažni brokeri na društvenim mrežama. Nemoguće je ostvariti neki apsurdan profit preko noći, a oni upravo to nude. Nude da u roku od mesec dana na neki iznos mogu da dupliraju, upetostruče, čak i udesetostruče investiciju. To se ne dešava ni na jednom tržištu kapitala, pa ni ovde. Ljudi tu moraju da budu malo staloženi. To je jako teško, jer su prevaranti u stanju da lažiraju dokaze", kaže Mirković ističući da niko ne može da generiše tako silan profit za tako kratko vreme.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

kriptovalute

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Srđan

07.08.2023 • 09:48

U Srbiji najveća

Dobro je poznato da je u Srbiji najveća prevara sa kriptovalutama. Bilo na CNN-u. A i skrivaju onu Bugarku koja je učestvovala u prevari od milijardu dolara....

13 11 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.