Stručnjaci o ceni struje: Poskupljenja je već bilo, ali ne i investicija, novac išao ko zna gde
Neophodno je da dođe do poskupljenja struje, nedavno je izjavila ministarka energetike Dubravka Đedović. Stručnjaci napominju da je i ranije bilo povećanja cene, ali da nije bilo velikih investicija.
Foto: Pixabay
Prema rečima ministarke Đedović, zbog aranžmana sa MMF-om cene struje i gasa moraju da se stabilizuju i da se sprovedu preko potrebne investicije u energetskom sektoru koje se procenjuju na 15 milijardi evra u narednih 10 do 12 godina. Ipak, pitanje koje u prvom redu interesuje građane jeste koliko će struja da poskupi, ali tačan procenat još nije poznat.
Svoju procenu je dao Mihailo Gajić iz Libeka, koji je za Euronews Srbija naveo da bi poskupljenje moglo da iznosi oko 10 odsto ili nešto ispod toga. Ističe da bi to uticalo na povećanje inflacije u poslednjem kvartalu ove godine za oko 0,4 procentna poena.
"Ovo malo povećanje inflacije koje očekujemo zbog rasta cene energenata neće imati neke velike uticaje na nivo inflacije u Srbiji", smatra Gajić.
I on napominje da je u aranžmanu Srbije sa MMF-om svakako jedan od uslova bio povećanje cene struje, kao i da je jasno navedeno da je jedan od glavnih i možda jedini cilj tog aranžmana da se velika javna preduzeća, naročito u domenu energetike, spreče da postanu "fiskalne bombe", odnosno da njihovo loše poslovanje ugrozi budžet u Srbiji zarad visokih subvencija da bi se održavalo njihovo neefikasno poslovanje.
"Imali smo slučaj da je to bilo zato što je EPS loše radio, pa smo imali one havarije u termoelektranama. Posledica toga je bila velika potrošnja gasa da bi proizvodili u gasnim elektranama struju koja nam je nedostajala i ogroman interventni uvoz struje baš u trenutku kada je ona bila jako skupa na evropskom tržištu. Imajući u vidu da su ti problemi uglavnom, kako vidimo iz izveštaja EPS, sređeni, ne očekujem da će to doneti neke velike probleme tokom ove grejne sezone", rekao je Gajić.
Ministarka Dubravka Đedović je rekla da su "cene struje i gasa decenijama bile na niskom nivou i da je to neodrživo u toliko dugom roku".
"Naš zadatak je da povećamo investiciona ulaganja, a za to je potrebno da kompanije bolje posluju da mogu da finasiraju investicione projekte", rekla je ministarka.
Nikola Rajaković iz Saveza energetičara Srbije smatra da bi najavljeno poskupljenje struje do kraja godine i drugo s proleća iduće godine ozbiljno pomoglo EPS-u u smislu razvojnog potencijala.
"EPS je u ovom trenutku sa ovom cenom kao glavni snabdevač električne energije u Srbiji svakako na nivou da ne posluje negativno, ali on mora imati u sebi razvojnu komponentu, to je veoma značajno", dodaje Rajaković za Euronews Srbija.
Međutim, Mihailo Gajić napominje da postoji niz problema oko EPS-a koji nisu do kraja rešeni da bi moglo da se priča o tome da li će posle najavljenog poskupljenja, cena struje biti adekvatna ili ne.
"EPS je već nekoliko godina ranije povećavao cene struje, a da nije dolazilo do velikog investicnog ciklusa u nova postrojenja za proizvodnju električne energije. Taj novac je odlazio ko zna kako, na razna prikačena preduzeća koja bez EPS ne mogu da opstanu na tržištu, pa zapravo ona žive na račun rada ostatka tog sistema. Dakle, ona su povezana pravno, ali delatnost tih preduzeća nema puno veze sa samom delatnošću proizvodnje električne energije", rekao je Gajić.
Napominje i da postoji veliki problem zarada zbog prevelikog broja zaposlenih u EPS-u.
"Imamo niske plate elektroinženjara, imamo relativno visoke plate ljudi koji rade u administraciji, tako da je zapravo veliki deo tog novca odlazio upravo na to, umesto da se prošire i izgrade novi kapaciteti, a bitno je da do toga dođe. U tom slučaju je povećanje cene struje opravdano, ali plašim se da će se to završiti kao i do sada, zapravo imaćemo više cene struje a da nećemo imati dobar EPS", kaže Gajić.
I Rajaković napominje da je potrebno da se omogući da kompanija funkcioniše na ekonomskim osnovama i ističe da je to moguće samo ako su cene električne energije na ekonomskom nivou.
"Sigurno da ovo poskupljenje može ozbiljno da pomogne da EPS postane investiciono sposobniji, tome se nadamo. Bilo bi važno da taj dodatni novac koji sakupi EPS bude namenski usmeren na izgradnju novih proizvodnih kapaciteta i to obnovljivih izvora energije", smatra Rajaković i poručuje da je funkcionisanje bez izgraddnje novih proizvodnih kapaciteta i bez novih elektrana dugoročno neodrživo.
Takođe, Rajaković ističe da jeftina električna energija ima negativne posledice od kojih je prva da niko nema motiva da jača energtesku efikasnost koja je, dodaje, u Srbiji i dalje na vrlo niskom novu.
"Mi zaostajemo ozbiljno za prosekom EU u tom kontekstu. Nama za 1.000 evra bruto društvenog proizvoda treba oko dvostruko više energije nego što to treba u evropskim zemljama. To nije dobro, mi to moramo popravljati, to se popravlja tako što se ima ekonomska motivacija za energetsku efikasnost, a to opet ide kroz cenu električne energije", rekao je Rajaković.
Pročitaj još
Napominje da jeftina električna energija, pod uslovom da su zaštićeni siromašni slojevi društva, najviše odgovara bogatima koji najviše troše.
"Prema tome, ne treba mi da stimulišemo potrošnju električne energije tako da je održavamo jeftinom kako smo činili, naučili smo valjda tu lekciju, to radimo 40 godina", naveo je Rajaković.
Inače, ministarka je rekla da je za socijalno ugrožene građane obezbeđeno tri i po puta više sredstava u budžetu da bi, kako kaže, mogli da ostvare popust kada dođe do povećanja cena struje i gasa. Rajaković smatra da su postojeće olakšice sasvim zadovoljavajuće.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
10
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
4
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Komentari 13
@bora
svašta!
U normalnim zemljama lopovlukom i uništavanjem tuđe imovine se bavi policija. sudstvo i zatvori. Jedino ovde lopovi i uništitelji idu u ambasadore.
Tako
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar