Savet za borbu protiv korupcije: Nagrade stečajnim upravnicima ogromne, a kontrola zanemarljiva

Autor: Beta

Info

16.09.2023.

10:48

Troškovi stečajnog postupka u Srbiji veći su od ostatka imovine koja pripada vlasnicima kapitala, nagrade stečajnim upravnicima su ogromne, a kontrola njihovog rada zanemarljiva.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Savet za borbu protiv korupcije: Nagrade stečajnim upravnicima ogromne, a kontrola zanemarljiva

Foto: Pixabay

To je ukazao Savet za borbu protiv korupcije.

Nikakvu kontrolu u radu, kako je navedeno u izveštaju Saveta o stečajnim postupcima, nemaju ni Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao ni Agencija za osiguranje depozita, što se posebno odražava na prodaju imovine dužnika finansijskih institucija u stečaju ili likvidaciji.

“Iako se prodaja potraživanja banaka u stečaju obavlja pod velom transparentnosti, ostaju brojne nepoznanice, kako je imovina velike vrednosti koju čine atraktivno građevinsko i poljoprivredno zemljište, prodavana kao teško naplativo potraživanje“, stoji u Izveštaju.

Savet je upitao i kako je moguće da kupac takvog potraživanja u samo jednoj godini prikaže neto dobit od preko 40 miliona evra, a da je prethodne godine imao gubitak u poslovanju i bio bez ikakve imovine.

Pitanje i ko takvom subjektu bez ikakvog boniteta odobrava milionske kredite, izražene u evrima.

Savet je naveo da je "nejasno i kako Agencija za osiguranje depozita proverava učesnike na tenderu za prodaju teško naplativih potraživanja od preko milijardu evra i da li je dovoljno osnovati firmu sa 1.000 dinara, iznajmiti kancelariju, konkurisati i pobediti na tenderu“.

"Ako se ima u vidu da najveći broj poverilaca finansijskih institucija u stečaju ili likvidaciji, sa ukupnim priznatim potraživanjima od 2,7 milijardi evra, treba da se namiri upravo iz prodaje imovine dužnika tih institucija, onda je jasno koliko su njihova potraživanja ugrožena“, naveo je Savet.

Dodaje se da, kada se potraživanja osam najvećih banaka od preko hiljadu njenih dužnika, u iznosu više od milijardu evra, prodaju za 46 miliona evra, jasno je da će za podelu poveriocima iz stečajne mase, nakon namirenja svih troškova ostati simbolična suma.

Koliko su poverioci banaka bili upoznati sa ovakvom prodajom imovine banaka i koliko je taj postupak za njih transparentan Savet, kako je navedeno, nema informaciju, ali sumnja da su bili informisani.

"Sumnja Saveta proističe iz činjenice da je Agencija za osiguranje depozita sugerisala da se u pregledima, koje mu je, na zahtev, dostavila nalaze podaci čija je tajnost zaštićena odredbama Zakona o bankama i Zakona o stečaju, kao i ugovorima sa dužnicima i prijemnicima potraživanja“, navelo je to nezavisno telo.

Ističe se da je Agencija za osiguranje depozita saopštila da su podaci osetljivi i da se "njima rukuje uz maksimalnu zaštitu njihovog integriteta i tajnosti".

"Ovakva sugestija Agencije za osiguranje depozita je neshvatljiva, s obzirom na to da tabelarni podaci, dostavljeni Savetu, ne samo da ne treba da budu tajni, već izuzetno transparentni, pa se postavlja pitanje kako je Agencija prodavala transparentno imovinu dužnika banaka ako su podaci o toj imovini tajni“, navedeno je u Izveštaju.

Izmene Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje nastale su, ocenio je Savet, iz potrebe da se dodatno poboljša pravni okvir za zaštitu prava poverilaca i obezbedi veća transparentnost podataka između poverilaca i Agencije za osiguranje depozita kao stečajnog ili likvidacionog upravnika.

Dodaje se da postupanje Agencije upućuje na zaključak da se zakoni i izmene zakona najčešće ne primenjuju u praksi i da je njihovim čestim izmenama u sudskim postupcima teško utvrditi po kom zakonu se određeni postupci vode.

Šta su sve otežavajuće okolnosti u sudskim postupcima, kojih je samo u stečaju finansijskih institucija bilo preko 9.000, Savet nema informaciju, kao ni o postupcima kojih je više od 8.000, a koji se vode pred privrednim sudovima.

"Ogroman broj sudskih postupaka, ogromni troškovi stečaja i potraživanja poverilaca, među kojima je država Srbija, sve manja vrednost stečajne mase, ukazuju da se za takvu situaciju ne nazire skoro rešenje, a u takvim okolnostima samo je dobro stečajnim upravnicima, jer se nagrade za njihov rad isplaćuju dok postoji stečajna masa“, ocenio je Savet.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

STEČAJ savet za borbu protiv korupcije

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

ЖТП бивши радник

16.09.2023 • 11:50

Каже пословица : Чист рачун дуга љубав,од 2000. у ЖТП Београд било преко 30.000 радника,одвајали секторе и приватизовали преко Агенције за приватизацију и свуда влада Србије власник удела преко 50% остало деоничари-акционари друштва који никад део добили нису ни позивани на скупштине акционара а ови само реструктурирају паре под стечајем у увек исто предузеће ,чланове управних одбора,дневнице,њихове плате и на крају оста око 3.000 радника у Железнице Србије а паре врте на 27.000 радника који су напустил а званично су на папиру акционари ничега

10 10 0
VB

16.09.2023 • 11:30

A tek stečajni postupci sa zadružnom imovinom gde na kraju umesto zadrugari da dobiju parče zemlje da obrađuju sve završi kod državnik miljenika ili samovolje onih koji odlučuju. To je najgore u i tu su milionske cifre..

8 2 +6
Orko

16.09.2023 • 11:11

Vidimo se u nekoj drugoj zemlji.

13 18 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.