Kako su naprednjaci sebi skrojili izborni budžet
Nedavno su poslanici Skupštine Srbije usvojili budžet za narednu godinu. Rasprave nije bilo, od 185 prisutnih "predstavnika građana" 141 je glasalo za, 31 protiv, 13 nije učestvovalo u izjašnjavanju.
Foto: 021.rs
Naprednjačka većina u najvišoj državnoj instituciji je toliko ubedljiva da se nedeljama unapred znalo da ozbiljnije rasprave neće ni biti.
Ono što je vlada Ane Brnabić predložila usvojeno je uz simboličke promene. Po tekstu i sadržaju Zakona nije teško prepoznati odlučujući doprinos ministra za finansije Siniše Malog u osmišljavanju državne ekonomske politike iduće godine.
Uloga rebalansa
Dakle, predviđa se da tokom 2024. godine država Srbija prihoduje 2.040,9 milijardi dinara, 7,2 odsto više nego što je visina aktuelnog budžeta rebalansiranog mesec dana pre skupštinskog glasanja. Planirani rashod države je 2.238,1 milijarda dinara, jasno je da se predviđa 199 milijardi budžetskog deficita.
Kako se ukupan nacionalni BDP naredne sezone procenjuje na 74 do 75 milijardi evra, deficit će iznositi 2,23 odsto BDP. Mali se u medijima hvalisao da je niži od ovogodišnjeg, rebalansom uvećanog na 2,8 odsto.
Uloga poslednjeg rebalansa je bitna i za državnu kasu narednih dvanaest meseci. Ne samo da je povećanjem deficita omogućeno da minus u državnoj kasi sledeće sezone bude procentualno manji nego što je ovogodišnji, već je i obezbedio nove prihode povećanjem svih akciza za osam odsto.
Kako je nov iznos akciza, čiji udeo u formiranju budžeta u nas prelazi 20 odsto, zadržan, država je povećala i budući budžet, a da nije uvodila nove namete. Tako se gradi privid da je formiranje državne kase za narednu sezonu rađeno "konzervativno". Zapravo, rebalans je zaobilazno odigrao ulogu popunjivača budžeta i za predstojeću sezonu.
Visina javnog duga
Mali u javnim nastupima najčešće ističe da zaduživanje države neće biti uvećano, iznosiće 51,7 odsto budućeg BDP. Ako, pak, zaduženje nije preveliko, onda zaključuje da ni 2,2 odsto deficita nije mnogo. Međutim, kalkulacija se zasniva na ustaljenom iskrivljenom računu pri prikazivanju ekonomskih podataka u evropskoj valuti.
U osnovi, naprednjaci su smislili da kvalitativne pokazatelje iskazane u dinarima po oficijelnom kursu srpske valute pretvaraju u evre. "Zaboravljaju" da umanje za onoliko koliko je inflacija u dinarskoj zoni veća nego na Starom kontinentu.
Tako se stiglo i do 74 do 75 milijardi evra BDP naredne godine koje Vučić, Mali, Brnabić i ekipa često porede sa 33,7 milijardi BDP 2012. Ali, ako znamo da je prosečni rast BDP u jedanaest naprednjačkih godina jedva dostigao 2,3 odsto po sezoni, visina BDP ove godine će biti tek 52,7 milijardi evra, na šta valja dodati planirani rast tri odsto, pa bi BDP naredne godine iznosio tek 54,5 milijardi BDP, dvadeset manje od procene kojom se hvale aktuelna vlast.
A u toj situaciji ni 38 milijardi evra javnog duga Srbije neće biti 51,7, već 73 odsto nacionalnog BDP. Previše i za države bogatije od Srbije.
Otplata kamata
Sledeće i narednih godina Srbija će mnogo više nego do sada izdvajati za otplatu kamata. Kako dugove dospele na naplatu refinansiramo uzimanjem novih kredita, visina kamate zavisi od tržišnih prilika. U poslednje dve godine snažno rastu što nam uvećava troškove. Tako ćemo 2024. za otplatu izdvojiti 1,57 milijardi evra, 345 miliona više nego ove sezone. Narednih godina je moguć i brži rast obaveza po ovom osnovu, procene govore da ćemo 2026. za kamate izdvajati čak 2,75 milijardi evra.
Tu su i garantovani krediti javnih preduzeća. Izdvojićemo 185 milijardi dinara, 410 manje nego ove godine. Razlog je, kako se predviđa, manji i jeftiniji uvoz struje i uglja, a povoljnija cena gasa.
Vidi se da država ima dosta uvećanih obaveza. Nekome se moralo i smanjiti davanje. Tako će se na subvencije usmeriti oko pet milijardi evra, čak 23 odsto manje nego tekuće godine. Umanjiće se i javne investicije, umesto ovogodišnjih 6,8 naredne godine će se u ovu namenu uložiti 5,1 odsto BDP.
Obaveze "prema spolja"
Ipak, ova umanjivanja su nedovoljna, moralo se zakačiti neki od najvećih korisnika državnog budžeta kako bi novca bilo dovoljno za obaveze "prema spolja". Nije bilo kud nego malo skresati primanja zaposlenih u javnom sektoru. Njima će plate biti uvećane za 10 odsto, kako je inflacija 13,5 odsto, jasno je da će im zarada imati manju kupovnu moć nego današnja.
Izuzetak su zaposleni u prosveti i srednji kadar u zdravstvu kojima je nedavno plata vanredno uvećana za 5,5 odsto. Razlog je jasan, predstojeći izbori i vlast pokušava da kupi pojedine društvene kategorije. Na dobitku će biti radnici sa minimalnom zaradom čiji će rast od 1. januara iznositi 18,4 odsto, odnosno sa 40.000 rastu na 47.400 dinara.
Inflacioni budžet
Ipak, niko ovoj vlasti nije bliži od penzionera. Njima je nedavno takođe vanredno povećano primanje za 5,5 odsto, a od 1. januara sledi redovnih 14,8 odsto. Zbirno to je rast od 21,6 odsto. Vlast ni tu nije stala; dodatno, i to baš 1. decembra samo petnaestak dana pred izbore, svim umirovljenicima biće uručena jednokratna pomoć od po 20.000 dinara.
Ozbiljna primedba na budžet je da snažno podstiče potrošnju, gotovo da bi se mogao nazvati podstičućim za inflaciju. A rast cena uporno preti da snažno ugrozi postojeći standard. Čak je i aktuelna vlast, umnogome oslonjena na inflaciono punjenje budžeta, priznala da je naplata PDV za 10 odsto manja nego lane, a razlog je pad potrošnje usled pada standarda. I u takvim okolnostima sačinjen je budžet koji ne samo da ignoriše inflaciju, već dodatno podstiče rast cena.
Pročitaj još
Bez prioriteta
Možda i krupnija zamerka je da budžet nema jasne prioritete. Mada se čelna državna ekipa hvali ovom činjenicom, izostanak glavnih ciljeva omogućava da se novac potroši na beznačajno i nepotrebno.
Rasipanje para omogućava i izuzetno visoka obavezna rezerva od četiri odsto nacionalnog BDP. Decenijama je iznosila jedan odsto da bi je naprednjaci 2017. godine učetvorostručili. Kako je ovaj vid vladine potrošnje pod mnogo manjom kontrolom javnosti, moguće su neracionalnosti i mahinacije. No, i u budžetu za 2024. ostaje isti nivo obavezne rezerve.
Na prvi pogled može da raduje da je budžet u Srbiji usvojen dva i po meseca pre nove godine. Za Srbiju prava retkost. Ali, kada se "iščita" plan kako da se naredne godine troši iz državne kase, vidi se da je budžet poprimio i predizbornu ulogu. Vladajući naprednjaci su odlučili da im plan državne kase za narednu godinu bude izborni adut.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Smanjenje akciza pravi rupu u budžetu od 40 miliona evra mesečno: Kako će država pokriti taj minus?
29.03.2026.•
12
Odluka Vlade Srbije da zbog rata u Iranu snizi akcizu za gorivo obradovala je vozače, ali je istovremeno izazvala i brigu u javnosti kako će se u budžetu "zakrpiti rupa" nastala zbog manjka planiranih sredstava.
APR: Rok za dostavljanje godišnjeg finansijskih izveštaja ističe 31. marta
28.03.2026.•
0
Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da zakonski rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za prošlu godinu ističe u utorak, 31. marta.
Zlato je izgubilo petinu vrednosti od januara - zašto?
28.03.2026.•
8
Cene zlata i srebra izgledaju kao finansijski rolerkoster već nekoliko meseci. Posle drastičnog rasta, koji je započeo još sredinom januara, događaju se i drastični padovi.
Kako se cena nafte prilagođava Donaldu Trampu?
28.03.2026.•
2
Kretanje cena nafte poslednjih nedelja sve više prati izjave američkog predsednika Donalda Trampa, dok investitori pokušavaju da procene dalji tok sukoba na Bliskom istoku.
Arsić: Poskupljenje nafte imaće višestruke posledice na privredu i prihode budžeta Srbije
27.03.2026.•
7
Rast cena energenata zbog rata na Bliskom istoku imaće višestruke negativne posledice na privredu Srbije, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.
Poskupeo dizel: Nove cene goriva
27.03.2026.•
24
U narednih nedelju dana dizel će na pumpama u Srbiji biti skuplji za dinar, dok cena benzina ostaje nepromenjena.
Štandard: Evropa nije mnogo zavisna od nafte i gasa iz Persijskog zaliva
26.03.2026.•
10
Evropa ne spada u regione koji veoma zavise od nafte i gasa iz Persijskog zaliva odakle su isporuke poremećene zbog rata SAD i Izraela s Iranom, piše danas austrijski list Štandard.
Talas otpuštanja u IT sektoru: Za samo nekoliko dana 500 ljudi ostalo bez posla
26.03.2026.•
38
U Srbiji je u proteklih desetak dana nekoliko firmi iz IT sektora ugasilo poslovanje, pa je bez posla ostalo oko 500 radnika, a postoji bojazan da taj broj poraste.
Stručnjaci znali da će "Moravski koridor" poskupeti: Plaćamo 2,5 milijardi evra zbog vlasti
26.03.2026.•
10
Da će naprednjačka vlast za Moravski koridor platiti mnogo više od 745 miliona evra dalo se naslutiti još pre pet godina.
Posle rasta cene gasa i nafte očekuje se i poskupljenje struje
26.03.2026.•
9
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja.
Izvršni direktor Šela upozorio: Evropi prete nestašice goriva već u aprilu
26.03.2026.•
5
Evropa bi mogla da se suoči sa ozbiljnim nestašicama energenata i goriva već u aprilu ukoliko se ne otvori Ormuski moreuz za transport nafte i gasa.
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Još jedna IT firma zatvara kancelariju u Srbiji
25.03.2026.•
59
Američka softverska kompanija Zendesk zatvoriće kancelarije u Srbiji sa više od 60 zaposlenih.
Vučić: Uradićemo sve da cene goriva ostanu iste
25.03.2026.•
16
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će država uraditi sve da cene goriva na pumpama u Srbiji u petak budu na istom nivou na kojem su bile prethodne nedelje.
Gujaničić: Srbiji najmanje odgovara prolongiranje pregovora Gaspromnjefta i MOL-a
25.03.2026.•
5
Produženjem roka za zaključenje ugovora o prodaji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u nastavlja se neizvesnost, koja najmanje odgovara Srbiji, rekao je glavni broker Momentuma, Nenad Gujaničić.
MAPA: Kolike su cene goriva u regionu - razlika u odnosu na Srbiju
25.03.2026.•
9
Cene goriva u Srbiji su tema već duži vremenski period.
Za građane i privredu Srbije od maja lakše plaćanje u evrima
25.03.2026.•
8
Od 5. maja građani i privreda Srbije moći će da obavljaju plaćanja u evrima pod povoljnim i standardizovanim uslovima, kao korisnici država EU, saopštila je Delegacija EU u Srbiji.
"Jagma je svuda, bukvalno se kupuje gde god se može": Odakle NIS trenutno nabavlja naftu
25.03.2026.•
6
Ovakva jagma za sirovom naftom na svetskom tržištu ne pamti se odavno.
Epic games otpušta više od 1.000 ljudi zbog slabijih rezultata video-igre Fortnite
25.03.2026.•
2
Američka kompanija Epic games saopštila je da će otpustiti više od 1.000 zaposlenih pošto beleži pad angažovanja korisnika u svojoj najpoznatijoj video-igri Fortnite.
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
5
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
7
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
Komentari 9
Fuj49
Niko i Ništa
Gledam...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar