Kako su naprednjaci sebi skrojili izborni budžet
Nedavno su poslanici Skupštine Srbije usvojili budžet za narednu godinu. Rasprave nije bilo, od 185 prisutnih "predstavnika građana" 141 je glasalo za, 31 protiv, 13 nije učestvovalo u izjašnjavanju.
Foto: 021.rs
Naprednjačka većina u najvišoj državnoj instituciji je toliko ubedljiva da se nedeljama unapred znalo da ozbiljnije rasprave neće ni biti.
Ono što je vlada Ane Brnabić predložila usvojeno je uz simboličke promene. Po tekstu i sadržaju Zakona nije teško prepoznati odlučujući doprinos ministra za finansije Siniše Malog u osmišljavanju državne ekonomske politike iduće godine.
Uloga rebalansa
Dakle, predviđa se da tokom 2024. godine država Srbija prihoduje 2.040,9 milijardi dinara, 7,2 odsto više nego što je visina aktuelnog budžeta rebalansiranog mesec dana pre skupštinskog glasanja. Planirani rashod države je 2.238,1 milijarda dinara, jasno je da se predviđa 199 milijardi budžetskog deficita.
Kako se ukupan nacionalni BDP naredne sezone procenjuje na 74 do 75 milijardi evra, deficit će iznositi 2,23 odsto BDP. Mali se u medijima hvalisao da je niži od ovogodišnjeg, rebalansom uvećanog na 2,8 odsto.
Uloga poslednjeg rebalansa je bitna i za državnu kasu narednih dvanaest meseci. Ne samo da je povećanjem deficita omogućeno da minus u državnoj kasi sledeće sezone bude procentualno manji nego što je ovogodišnji, već je i obezbedio nove prihode povećanjem svih akciza za osam odsto.
Kako je nov iznos akciza, čiji udeo u formiranju budžeta u nas prelazi 20 odsto, zadržan, država je povećala i budući budžet, a da nije uvodila nove namete. Tako se gradi privid da je formiranje državne kase za narednu sezonu rađeno "konzervativno". Zapravo, rebalans je zaobilazno odigrao ulogu popunjivača budžeta i za predstojeću sezonu.
Visina javnog duga
Mali u javnim nastupima najčešće ističe da zaduživanje države neće biti uvećano, iznosiće 51,7 odsto budućeg BDP. Ako, pak, zaduženje nije preveliko, onda zaključuje da ni 2,2 odsto deficita nije mnogo. Međutim, kalkulacija se zasniva na ustaljenom iskrivljenom računu pri prikazivanju ekonomskih podataka u evropskoj valuti.
U osnovi, naprednjaci su smislili da kvalitativne pokazatelje iskazane u dinarima po oficijelnom kursu srpske valute pretvaraju u evre. "Zaboravljaju" da umanje za onoliko koliko je inflacija u dinarskoj zoni veća nego na Starom kontinentu.
Tako se stiglo i do 74 do 75 milijardi evra BDP naredne godine koje Vučić, Mali, Brnabić i ekipa često porede sa 33,7 milijardi BDP 2012. Ali, ako znamo da je prosečni rast BDP u jedanaest naprednjačkih godina jedva dostigao 2,3 odsto po sezoni, visina BDP ove godine će biti tek 52,7 milijardi evra, na šta valja dodati planirani rast tri odsto, pa bi BDP naredne godine iznosio tek 54,5 milijardi BDP, dvadeset manje od procene kojom se hvale aktuelna vlast.
A u toj situaciji ni 38 milijardi evra javnog duga Srbije neće biti 51,7, već 73 odsto nacionalnog BDP. Previše i za države bogatije od Srbije.
Otplata kamata
Sledeće i narednih godina Srbija će mnogo više nego do sada izdvajati za otplatu kamata. Kako dugove dospele na naplatu refinansiramo uzimanjem novih kredita, visina kamate zavisi od tržišnih prilika. U poslednje dve godine snažno rastu što nam uvećava troškove. Tako ćemo 2024. za otplatu izdvojiti 1,57 milijardi evra, 345 miliona više nego ove sezone. Narednih godina je moguć i brži rast obaveza po ovom osnovu, procene govore da ćemo 2026. za kamate izdvajati čak 2,75 milijardi evra.
Tu su i garantovani krediti javnih preduzeća. Izdvojićemo 185 milijardi dinara, 410 manje nego ove godine. Razlog je, kako se predviđa, manji i jeftiniji uvoz struje i uglja, a povoljnija cena gasa.
Vidi se da država ima dosta uvećanih obaveza. Nekome se moralo i smanjiti davanje. Tako će se na subvencije usmeriti oko pet milijardi evra, čak 23 odsto manje nego tekuće godine. Umanjiće se i javne investicije, umesto ovogodišnjih 6,8 naredne godine će se u ovu namenu uložiti 5,1 odsto BDP.
Obaveze "prema spolja"
Ipak, ova umanjivanja su nedovoljna, moralo se zakačiti neki od najvećih korisnika državnog budžeta kako bi novca bilo dovoljno za obaveze "prema spolja". Nije bilo kud nego malo skresati primanja zaposlenih u javnom sektoru. Njima će plate biti uvećane za 10 odsto, kako je inflacija 13,5 odsto, jasno je da će im zarada imati manju kupovnu moć nego današnja.
Izuzetak su zaposleni u prosveti i srednji kadar u zdravstvu kojima je nedavno plata vanredno uvećana za 5,5 odsto. Razlog je jasan, predstojeći izbori i vlast pokušava da kupi pojedine društvene kategorije. Na dobitku će biti radnici sa minimalnom zaradom čiji će rast od 1. januara iznositi 18,4 odsto, odnosno sa 40.000 rastu na 47.400 dinara.
Inflacioni budžet
Ipak, niko ovoj vlasti nije bliži od penzionera. Njima je nedavno takođe vanredno povećano primanje za 5,5 odsto, a od 1. januara sledi redovnih 14,8 odsto. Zbirno to je rast od 21,6 odsto. Vlast ni tu nije stala; dodatno, i to baš 1. decembra samo petnaestak dana pred izbore, svim umirovljenicima biće uručena jednokratna pomoć od po 20.000 dinara.
Ozbiljna primedba na budžet je da snažno podstiče potrošnju, gotovo da bi se mogao nazvati podstičućim za inflaciju. A rast cena uporno preti da snažno ugrozi postojeći standard. Čak je i aktuelna vlast, umnogome oslonjena na inflaciono punjenje budžeta, priznala da je naplata PDV za 10 odsto manja nego lane, a razlog je pad potrošnje usled pada standarda. I u takvim okolnostima sačinjen je budžet koji ne samo da ignoriše inflaciju, već dodatno podstiče rast cena.
Pročitaj još
Bez prioriteta
Možda i krupnija zamerka je da budžet nema jasne prioritete. Mada se čelna državna ekipa hvali ovom činjenicom, izostanak glavnih ciljeva omogućava da se novac potroši na beznačajno i nepotrebno.
Rasipanje para omogućava i izuzetno visoka obavezna rezerva od četiri odsto nacionalnog BDP. Decenijama je iznosila jedan odsto da bi je naprednjaci 2017. godine učetvorostručili. Kako je ovaj vid vladine potrošnje pod mnogo manjom kontrolom javnosti, moguće su neracionalnosti i mahinacije. No, i u budžetu za 2024. ostaje isti nivo obavezne rezerve.
Na prvi pogled može da raduje da je budžet u Srbiji usvojen dva i po meseca pre nove godine. Za Srbiju prava retkost. Ali, kada se "iščita" plan kako da se naredne godine troši iz državne kase, vidi se da je budžet poprimio i predizbornu ulogu. Vladajući naprednjaci su odlučili da im plan državne kase za narednu godinu bude izborni adut.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Koliko i kome duguje Srbija: Izveštaj Vlade u Skupštini, Novi Sad i Vojvodina na drugom i trećem mestu
30.06.2026.•
2
Javni dug Srbije na kraju prošle godine iznosio je 39,3 milijarde evra, ili 44,4 odsto BDP-a.
Arsić: Nove ekonomske mere su politički ciljane, povećaće deficit države i javni dug
30.06.2026.•
1
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je da će novi paket ekonomskih mera, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uticati na budžetsku poziciju države.
Frilenserima stižu poreska rešenja za 2021. godinu
30.06.2026.•
2
Poreska uprava Srbije utvrdila je rešenje za oporezivanje frilensera u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine.
Jorgić: Ukoliko se ne produži licenca za NIS, sankcije su moguće već 2. jula
30.06.2026.•
4
Produženje licence Naftnoj industriji Srbije je i dalje neizvesno, a ukoliko do njega ne dođe, već od 2. jula bi NIS mogao biti pod sankcijama.
Stanje srpskog izvoza: Ništa bez komšija
30.06.2026.•
5
Oktobra prošle godine uvoz Srbije je u odnosu na isti mesec prethodne godine uvećan za 2,8 odsto, izvoz za 4,85.
AI sistemi izneverili: Ford ponovo angažovao stotine iskusnih inženjera
30.06.2026.•
1
Američki proizvođač automobila Ford saopštio je da je ponovo angažovao više od 300 iskusnih inženjera i kontrolora kvaliteta nakon što AI sistemi nisu ispunili očekivanja u procesu kontrole proizvodnje, piše BBC.
Stelantis obustavio proizvodnju fijata 500 u Torinu zbog nestašice delova
30.06.2026.•
1
Automobilska kompanija Stelantis saopštila je da produžava letnju obustavu proizvodnje u fabrici Mirafiori u Torinu, u kojoj se pravi model fijat 500, za dodatnu sedmicu zbog problema u snabdevanju delovima.
Folksvagen planira da ukine do 100.000 radnih mesta i zatvori fabrike
28.06.2026.•
9
Nemački proizvođač automobila Folksvagen razmatra novi veliki talas restrukturiranja u okviru kojeg bi u narednim godinama moglo da bude ukinuto do 100.000 radnih mesta širom sveta.
Reno namerava da ukine 800 radnih mesta u Francuskoj
28.06.2026.•
3
Francuski proizvođač automobila Reno saopštio je kako do kraja 2027. godine planira da ukine 800 radnih mesta u sektoru inženjeringa u Francuskoj.
Rastu temperature u Evropi, a u Aziji zarada proizvođača klima uređaja
27.06.2026.•
1
Dok Evropa prolazi kroz rekordno visoke temperature, azijski proizvođači klima-uređaja, poput južnokorejskog Samsunga i LG-a, kineske midee ili japanskog Micubišija, beleže nagli rast prodaje.
Rast cena građevinskog materijala: Ko će platiti više, investitori ili kupci stanova?
27.06.2026.•
6
Iako informacije o novom talasu poskupljenja u građevinskom sektoru nadležne institucije teško i nerado daju, tokom ove godine zabeležen je rast cena građevinskog materijala od 5% do čak 30%.
Od ponedeljka veće akcize na gorivo: Povećanje od oko 5,5 odsto
27.06.2026.•
14
Vlada Srbije je, na sednici u četvrtak 25. juna, donela odluku o novom povećanju akciza na gorivo - za oko 5,5 odsto u odnosu na ovonedeljne iznose. Primena počinje u ponedeljak i ograničena je na nedelju dana.
Stanovi na dan i nova pravila: Vlasnicima stižu poreska rešenja, kraj sive zone u najavi
26.06.2026.•
29
Poreska uprava Srbije donela je rešenja kojima se za 2026. godinu utvrđuje obaveza plaćanja poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga.
NIS od SAD traži novu licencu za operativno poslovanje, ističe 1. jula
26.06.2026.•
7
Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava OFAC Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kako bi se kompaniji omogućilo nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti.
Poskupeo benzin: Objavljene nove cene goriva
26.06.2026.•
21
Benzin u Srbiji je poskupeo, dok cena dizela ostaje ista.
Šta nam donose data centri?
26.06.2026.•
18
Živimo u vremenu visokih tehnologija, kada se svakojaki podaci besomučno arhiviraju i obrađuju, a na osnovu beskrajno mnogo ovakvih obrada mašina donosi odluku.
Stambeni krediti: Strateški vodič do sopstvenog doma
26.06.2026.•
0
Kupovina nekretnine je jedna od najvećih finansijskih odluka u životu pojedinca, često kruna dugogodišnjeg truda i štednje.
Naled: Sistem ePlati će od sledeće godine sam popunjavati sve podatke, institucije da ubrzaju evidenciju
25.06.2026.•
4
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da joj je cilj da od 2027. godine proces elekronskog plaćanja taksi putem sistema ePlati bude potpuno automatizovan.
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
7
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
10
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
6
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Komentari 9
Fuj49
Niko i Ništa
Gledam...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar