Kako su naprednjaci sebi skrojili izborni budžet

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

06.11.2023.

07:40 > 13:30

Nedavno su poslanici Skupštine Srbije usvojili budžet za narednu godinu. Rasprave nije bilo, od 185 prisutnih "predstavnika građana" 141 je glasalo za, 31 protiv, 13 nije učestvovalo u izjašnjavanju.

Kako su naprednjaci sebi skrojili izborni budžet

Foto: 021.rs

Naprednjačka većina u najvišoj državnoj instituciji je toliko ubedljiva da se nedeljama unapred znalo da ozbiljnije rasprave neće ni biti.

Ono što je vlada Ane Brnabić predložila usvojeno je uz simboličke promene. Po tekstu i sadržaju Zakona nije teško prepoznati odlučujući doprinos ministra za finansije Siniše Malog u osmišljavanju državne ekonomske politike iduće godine.

Uloga rebalansa

Dakle, predviđa se da tokom 2024. godine država Srbija prihoduje 2.040,9 milijardi dinara, 7,2 odsto više nego što je visina aktuelnog budžeta rebalansiranog mesec dana pre skupštinskog glasanja. Planirani rashod države je 2.238,1 milijarda dinara, jasno je da se predviđa 199 milijardi budžetskog deficita.

Kako se ukupan nacionalni BDP naredne sezone procenjuje na 74 do 75 milijardi evra, deficit će iznositi 2,23 odsto BDP. Mali se u medijima hvalisao da je niži od ovogodišnjeg, rebalansom uvećanog na 2,8 odsto.

Uloga poslednjeg rebalansa je bitna i za državnu kasu narednih dvanaest meseci. Ne samo da je povećanjem deficita omogućeno da minus u državnoj kasi sledeće sezone bude procentualno manji nego što je ovogodišnji, već je i obezbedio nove prihode povećanjem svih akciza za osam odsto.

Kako je nov iznos akciza, čiji udeo u formiranju budžeta u nas prelazi 20 odsto, zadržan, država je povećala i budući budžet, a da nije uvodila nove namete. Tako se gradi privid da je formiranje državne kase za narednu sezonu rađeno "konzervativno". Zapravo, rebalans je zaobilazno odigrao ulogu popunjivača budžeta i za predstojeću sezonu.

Visina javnog duga

Mali u javnim nastupima najčešće ističe da zaduživanje države neće biti uvećano, iznosiće 51,7 odsto budućeg BDP. Ako, pak, zaduženje nije preveliko, onda zaključuje da ni 2,2 odsto deficita nije mnogo. Međutim, kalkulacija se zasniva na ustaljenom iskrivljenom računu pri prikazivanju ekonomskih podataka u evropskoj valuti.

U osnovi, naprednjaci su smislili da kvalitativne pokazatelje iskazane u dinarima po oficijelnom kursu srpske valute pretvaraju u evre. "Zaboravljaju" da umanje za onoliko koliko je inflacija u dinarskoj zoni veća nego na Starom kontinentu.

Tako se stiglo i do 74 do 75 milijardi evra BDP naredne godine koje Vučić, Mali, Brnabić i ekipa često porede sa 33,7 milijardi BDP 2012. Ali, ako znamo da je prosečni rast BDP u jedanaest naprednjačkih godina jedva dostigao 2,3 odsto po sezoni, visina BDP ove godine će biti tek 52,7 milijardi evra, na šta valja dodati planirani rast tri odsto, pa bi BDP naredne godine iznosio tek 54,5 milijardi BDP, dvadeset manje od procene kojom se hvale aktuelna vlast.

A u toj situaciji ni 38 milijardi evra javnog duga Srbije neće biti 51,7, već 73 odsto nacionalnog BDP. Previše i za države bogatije od Srbije.

Otplata kamata

Sledeće i narednih godina Srbija će mnogo više nego do sada izdvajati za otplatu kamata. Kako dugove dospele na naplatu refinansiramo uzimanjem novih kredita, visina kamate zavisi od tržišnih prilika. U poslednje dve godine snažno rastu što nam uvećava troškove. Tako ćemo 2024. za otplatu izdvojiti 1,57 milijardi evra, 345 miliona više nego ove sezone. Narednih godina je moguć i brži rast obaveza po ovom osnovu, procene govore da ćemo 2026. za kamate izdvajati čak 2,75 milijardi evra.

Tu su i garantovani krediti javnih preduzeća. Izdvojićemo 185 milijardi dinara, 410 manje nego ove godine. Razlog je, kako se predviđa, manji i jeftiniji uvoz struje i uglja, a povoljnija cena gasa.

Vidi se da država ima dosta uvećanih obaveza. Nekome se moralo i smanjiti davanje. Tako će se na subvencije usmeriti oko pet milijardi evra, čak 23 odsto manje nego tekuće godine. Umanjiće se i javne investicije, umesto ovogodišnjih 6,8 naredne godine će se u ovu namenu uložiti 5,1 odsto BDP.

Obaveze "prema spolja"

Ipak, ova umanjivanja su nedovoljna, moralo se zakačiti neki od najvećih korisnika državnog budžeta kako bi novca bilo dovoljno za obaveze "prema spolja". Nije bilo kud nego malo skresati primanja zaposlenih u javnom sektoru. Njima će plate biti uvećane za 10 odsto, kako je inflacija 13,5 odsto, jasno je da će im zarada imati manju kupovnu moć nego današnja.

Izuzetak su zaposleni u prosveti i srednji kadar u zdravstvu kojima je nedavno plata vanredno uvećana za 5,5 odsto. Razlog je jasan, predstojeći izbori i vlast pokušava da kupi pojedine društvene kategorije. Na dobitku će biti radnici sa minimalnom zaradom čiji će rast od 1. januara iznositi 18,4 odsto, odnosno sa 40.000 rastu na 47.400 dinara.

Inflacioni budžet

Ipak, niko ovoj vlasti nije bliži od penzionera. Njima je nedavno takođe vanredno povećano primanje za 5,5 odsto, a od 1. januara sledi redovnih 14,8 odsto. Zbirno to je rast od 21,6 odsto. Vlast ni tu nije stala; dodatno, i to baš 1. decembra samo petnaestak dana pred izbore, svim umirovljenicima biće uručena jednokratna pomoć od po 20.000 dinara.

Ozbiljna primedba na budžet je da snažno podstiče potrošnju, gotovo da bi se mogao nazvati podstičućim za inflaciju. A rast cena uporno preti da snažno ugrozi postojeći standard. Čak je i aktuelna vlast, umnogome oslonjena na inflaciono punjenje budžeta, priznala da je naplata PDV za 10 odsto manja nego lane, a razlog je pad potrošnje usled pada standarda. I u takvim okolnostima sačinjen je budžet koji ne samo da ignoriše inflaciju, već dodatno podstiče rast cena.

Bez prioriteta

Možda i krupnija zamerka je da budžet nema jasne prioritete. Mada se čelna državna ekipa hvali ovom činjenicom, izostanak glavnih ciljeva omogućava da se novac potroši na beznačajno i nepotrebno.

Rasipanje para omogućava i izuzetno visoka obavezna rezerva od četiri odsto nacionalnog BDP. Decenijama je iznosila jedan odsto da bi je naprednjaci 2017. godine učetvorostručili. Kako je ovaj vid vladine potrošnje pod mnogo manjom kontrolom javnosti, moguće su neracionalnosti i mahinacije. No, i u budžetu za 2024. ostaje isti nivo obavezne rezerve.

Na prvi pogled može da raduje da je budžet u Srbiji usvojen dva i po meseca pre nove godine. Za Srbiju prava retkost. Ali, kada se "iščita" plan kako da se naredne godine troši iz državne kase, vidi se da je budžet poprimio i predizbornu ulogu. Vladajući naprednjaci su odlučili da im plan državne kase za narednu godinu bude izborni adut.

Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.

Teme

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

Fuj49

07.11.2023 • 07:26

Malo kradu, malo otimaju

Nazadnjaci su dokazali da su sposobni samo za krađe i muljanje. Njima dovoljno.

7 11 -4
Niko i Ništa

06.11.2023 • 18:54

Kada je počelo

naduvavanje BDPa da bi se omogućilo zaduživanje pod izgovorom da je odnos još uvek relativno nizak. Da i pitanje je zašto to opozicija nikada nije pitala, možda planiraju da nastave tim putem.

7 11 -4
Gledam...

06.11.2023 • 16:26

...ove tuzne kese, gde bas meni da se dese...

7 13 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.