Ko u EU najviše uštedi: Nemci najviše ostave sa strane, Poljaci i Grci jedva pokriju mesec
Evropska domaćinstva su tokom 2022. godine uštedela jednu osminu svog godišnjeg prihoda, pokazuju najnoviji podaci.
Foto: Pixabay
Međutim, dok su određene zemlje značajno iznad proseka, postoje i one koje više potroše nego što zarade, piše Euronews Srbija.
Prošle godine, Evropljani su odlučili da uštede osminu svog prihoda, kažu najnoviji podaci Eurostata. To znači da su domaćinstva u EU tokom 2022. godine uštedela u proseku 12,7 odsto svog raspoloživog dohotka.
"Ako npr. domaćinstvo zarađuje 100 evra, ono u proseku potroši 87,30 evra i ostaje im 12,70 evra. To je normalna cifra. Većina zemalja u EU ima stopu štednje domaćinstava između 10 i 15 odsto", objašnjava glavni ekonomista kompanije "Asteres" Silvejn Bersinger.
Za razliku od Evrope, stanovnici SAD mesečno uštede svega 3,4 odsto svog prihoda, pokazuje istraživanje.
Nemci najviše uštede u Evropi
U Evropskoj uniji Nemačka se našla na prvom mestu sa najvećom bruto stopom štednje sa 19,91 odsto, dok je Holandija na drugom mestu sa 19,44, a Luksemburg na trećem sa 18,14 odsto prihoda.
Međutim, iako se u Evropi prosečno uštedi 12,7 odsto prihoda, postoje dve zemlje na starom kontinentu koje imaju negativnu stopu štednje, odnosno troše više nego što zarađuju.
Radi se o Poljskoj i Grčkoj čijim stanovnicima ono što zarade nije dovoljno za finansiranje njihove potrošnje pa se dodatno zadužuju ili koriste ušteđevinu koju su akumulirali u prošlosti.
Međutim, evropska domaćinstva ne možemo posmatrati jednostrano, jer postoje velike razlike u ponašanju različitih zemalja u Evropi, "koliko i među porodicama", objasnio je Luiđi Giso, istraživač u Centru za ekonomska i politička istraživanja.
"Ima onih koji sve troše i onih koji štede veliki deo svog prihoda, ali teško je razumeti zašto", objašnjava on.
Viši prihodi - viša štednja
Bogatstvo je svakako jedan od faktora koji objašnjava sistematske disparitete u stopama štednje domaćinstava.
"Vidimo da se zemlje sa nižim nivoom prihoda bore da zadovolje svoje potrebe i stoga mogu da uštede veoma malo", primetio je Bersinger.
To je takođe slučaj u Grčkoj koja je doživela velike ekonomske poteškoće i uvela niz mera štednje, smanjujući raspoloživi prihod domaćinstava.
"Negativna stopa štednje pokazuje da Grci još nisu izašli iz krize. S druge strane, zemlje koje najviše štede imaju tendenciju da budu bogatije", navodi Bersinger.
Pročitaj još
Neki stručnjaci ističu kulturološke razlike u navikama štednje. Nemci su dosledno štedeli više od osam odsto svog raspoloživog dohotka u poslednje dve decenije, prema podacima OECD-a.
"Razlike između Nemačke i Grčke postoje jer Grci vole da potroše sve, dok to nije slučaj kod Nemaca. Nemačke stope štednje su bile niske pre 20 godina", kaže Bersinger.
Na stopu štednje nekih zemalja utiču mnoge ekonomske varijable, kao što je demografska struktura zemlje.
"Mladi ljudi imaju tendenciju da štede više od penzionera koji imaju niže prihode", objašnjava Giso.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Studenti pozvali na građansku neposlušnost: Stručnjaci o tome koliko to može naneti štete ekonomiji
02.07.2025.•
0
Građanska neposlušnost, na koju su studenti pozvali, otvorila je i pitanje ekonomskog uticaja ovakvog vida otpora.
Poskupele republičke administrativne takse
02.07.2025.•
6
Od 1. jula promenjena je visina republičke administrativne takse propisane Zakonom o republičkim adminstrativnim taksama za određene tarifne brojeve.
Imovina najbogatijih dovoljna da se 22 puta iskoreni globalno siromaštvo
02.07.2025.•
3
Novi izveštaj britanske organizacije Oksfam otkriva dramatičan porast bogatstva najbogatijih jedan odsto stanovništva tokom poslednjih deset godina.
Ove godine biće više pšenice, manje malina i višanja
01.07.2025.•
4
Republički zavod za statistiku objavio je da se ove godine u Srbiji očekuje veći prinos pšenice u odnosu na prošlu godinu, a manji rod malina i višanja.
Proizvođači planiraju da prospu tri tone mleka: Protest zbog otkupne cene
01.07.2025.•
6
Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević izjavio je da će proizvođači mleka tog dela Srbije 4. jula u Gruži prosuti tri tone mleka.
Poreska politika u Srbiji obeshrabruje domaća ulaganja, reforma nije na vidiku
30.06.2025.•
2
Prilika za ozbiljniju poresku reformu u Srbiji koja bi podstakla domaća privatna ulaganja propuštena je prethodnih godina.
Koje voće je najskuplje na pijacama u Srbiji (više nije trešnja)?
30.06.2025.•
3
Posle trešanja koje su u maju sa cenom od 1.000 do 1.500 dinara ponele titulu najskupljeg voća, u junu je to neslavno mesto zauzela kupina.
Tramp: Postoji kupac za TikTok - grupa veoma bogatih ljudi
29.06.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da postoji kupac za društvenu mrežu TikTok nakon što je polovinom juna još jednom pomerio rok za prodaju te aplikacije na 17. septembar.
Uvode se nova pravila za praćenje porekla drveta: Uz otpremnicu i dokaz o zakonitoj proizvodnji
29.06.2025.•
11
Nacrt zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda, ispisuje nova pravila koja se tiču porekla i zakonitosti drveta koje se stavlja na tržište Republike Srbije.
Bugarska dobila zeleno svetlo od čelnika Evropske unije za uvođenje evra
27.06.2025.•
2
Bugarska je dobila zeleno svetlo od čelnika Evropske unije za uvođenje evra od 1. januara 2026. godine.
Tramp objavio da su SAD potpisale sporazum o trgovini sa Kinom ne navodeći detalje
27.06.2025.•
1
SAD i Kina su potpisale sporazum o trgovini, izjavio je predsednik Donald Tramp, dodajući da očekuje uskoro postizanje dogovora i sa Indijom.
Objavljene nove cene goriva
27.06.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od 15 sati.
Sankcije NIS-u ponovo odložene
27.06.2025.•
3
Sankcije Naftnoj industriji Srbije ponovo su odložene.
U Srbiji više od 215.000 ljudi radi duže od osam sati dnevno
27.06.2025.•
8
U Srbiji je skoro tri miliona ljudi, starijih od 15 godina, bilo zaposleno tokom prošle godine, a većina njih radila je uobičajeno radno vreme od 36 do 48 sati nedeljno.
Posle odbrane, trgovina: Koliko daleko će EU ići da bi umirila Trampa?
26.06.2025.•
2
Pod pritiskom da obezbede trgovinski sporazum sa SAD, Evropljani traže formulu za umirivanje američkog predsednika, nakon što su se složili sa istorijskim povećanjem vojne potrošnje sa NATO-om.
Građanima stižu dupli računi za struju: Nadležni kažu da treba platiti razliku
26.06.2025.•
95
Pojedini građani su od Elektroprivrede Srbije dobili po nekoliko računa za struju na kućnu adresu.
Bajatović: Srbija neće ostati bez gasa, novi ugovor sa Rusijom do 20. septembra
26.06.2025.•
4
Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović rekao je da bi novi, dugoročni gasni ugovor sa Rusijom, trebalo da bude potpisan do 20. septembra.
Arsić: Opadaju investicije, državna potrošnja stagnira, privatna sporo raste
25.06.2025.•
5
U Srbiji su se početkom 2025. godine pogoršali rezultati privrede, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.
Počela isplata subvencija pčelarima
25.06.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da su počela uručenja rešenja, kao i isplate subvencija pčelarima po košnici za ovu godinu.
Arbitraža: Gasprom mora da isplati 1,37 milijardi dolara ukrajinskom Naftogasu
25.06.2025.•
3
Naftogas grupa dobiće 1,37 milijardi dolara nakon arbitražnog postupka protiv ruskog Gasproma, objavio je direktor državne ukrajinske kompanije za gas Sergij Koretski.
Bečki institut: Opada obim stranih investicija u istočnu i jugoistočnu Evropu
25.06.2025.•
0
Obim direktnih stranih investicija bio je prošle godine u zemljama istočne i jugoistočne Evrope manji nego proteklih nekoliko godina iako je bilo izuzetaka među koje spadaju i zemlje Zapadnog Balkana.
Komentari 1
Професор
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar