Domaćih digitalnih radnika sve manje, kao "krivac" se smatra i veštačka inteligencija
Ukupan broj digitalnih radnika u Srbiji, odnosno onih koji rade putem digitalnih platformi, u poslednjih šest meseci pao je za 17,8 odsto.
Foto: Pixabay
Najveću otpornost (odnosno najmanji pad) zabeležen je u profesijama sa najboljim zaradama, ukazuje istraživanje "Gigmetar" koje je objavio Centar za istraživanje javnih politika, prenosi Nova ekonomija.
Tako je najmanji procenat odustajanja od ovog načina privređivanja primećen u oblasti razvoja softvera (2,4 odsto), dok je najveći pad zabeležen u oblasti pisanja i prevođenja (čak 28,7 odsto).
Kada je u pitanju pad broja radnika u ovim oblastima, kao razlog za to profesor na ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Zoran Kalinić naveo je popularnost i sve veće korišćenje veštačke inteligencije.
Još jedan važan faktor za smanjenja broja "gig" radnika u Srbiji je i promena poreskog sistema, ali i "hlađenja IT tržišta".
"U mnogim kompanijama koje posluju u Srbiji nije prisutan pritisak zapošljavanja novih radnika", rekao je Kalinić.
On je dodao da očekuje i da će sledeće merenje pokazati blagi pad broja radnika jer je nagli rast radnika bio za vreme koronavirusa.
"Eventualni prostor za rast broja gig radnika u Srbiji je eventualna pojava nekog domaćeg tržišta. Kompanije u Srbiji ne objavljuju dovoljan broj poslova na ovakvim platformama. Jedan od prostora za razvoj gig populacije može da bude eventualna pojava ovih poslova na domaćem ili regionalnom trzistu. Međutim, nema razloga da dođe do značajnog zamrenja ovog tržišta", kazao je on.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Vladan Ivanović kao razlog za pad broja gig radnika u Srbiji naveo je i nestabilnost posla.
"U nestabilnim vremenima ljudi odlučuju za stabilnije poslove", istakao je on.
Dodao je i da postoji konstantan pritisak globalne ekonomije jer postoje i druge privrede "čiji radnici mogu da rade i za manje para".
"Interno tržište rada je postalo možda otvorenije i inkluzivnije i postoji neki širi izbor poslova pred radnicima i jedan broj se odlučio za to", kazao je on.
Upwork kao dominantna platforma za radnike u Srbiji
Prilikom istraživanja korišćeni su podaci profila samo sa platforme Upwork, a kao razlog za to predstavnici Centra za istraživanje javnih politka koji su ga kreirali, naveli su da negde oko polovine gig radnika u Srbiji radi putem ove platforme.
Najveći procenat njih se nalazi u Beogradu (41,2 odsto), zatim Novom Sadu (13,1 odsto), Nišu (8,3), Kragujevcu (2,9), Subotici (1,86), Pančevu (1,7), Zrenjaninu (1,2), Kraljevu (1,57), Čačku (1,16) i Kruševcu (1,1).
Analizirano po regionima, u Beogradu je zabeleženo najveće smanjenje radnika u oblasti profesionalnih usluga.
Ova oblast se karakteriše kao visoko plaćena, ali broj gig radnika koji rade u njoj nije preterano visok, pa tako napuštanje radnika u ovoj oblasti ostavlja velike posledice.
U Vojvodini realtivni udeo gig randika je smanjen u čak četiri profesije: unos podataka i administrativni poslovi, prodaja i marketing, razvoj softvera i pisanje i prevođenje.
Kada je u pitanju region Južne i Istočne Srbije struktura digitalnog tržišta rada pomerila se u korist manje plaćenih profesija, dok se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije porastao udeo gig radnika u bolje plaćenim oblastima profesionalnih usluga, kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera, dok je najizraženiji pad bio u oblasti prodaje i marketinga.
Koji je procenat žena u gig radu?
Uzimajući pol kao kriterijum merenja količine gig radnika u Srbiji može se uočiti rast učešća žena u gig radu, i one sada čine oko 33,7 odsto gig populacije.
To je, prema rečima istraživača Centra za istraživanje javnih politika bolje u odnosu na prosek u drugim zemljama (Azija 25 odsto, Aftika 24 odsto) ali i zaostajanje u odnosu na prosek Jugoistočne Evrope (43 odsto gig radnica od ukupnog broja gig radnika) a naročito Severne Amerike (50 odsto).
U oblasti razvoja softvera udeo muškaraca je ostao dominantan. Podaci pokazuju da na svakih 100 gig radnica postoji oko 650 gig radnika.
Po prvi put u istoriji gig rada u globalu je cena radnog sata u dolarima prešla cenu globalnog proseka (20 dolara). Tako da ona iznosi 21,8 dolara po satu.
Međutim, kada se pogleda struktura unutar srpskog tržišta rada, i dalje određeni procenat radnika radi za iznos koji je niži od 21 dolara po satu.
Kakvo je stanje u regionu?
Istraživanje koje je Centar za istraživanje javnih politika sproveo, pokazuje i da se broj gig radnika smanjio za 23 odsto u celom regionu. Zemlja u kojoj je došlo do najveće kontrakcije u ponudi gig rada je Srbija (21,6 odsto), mada su u Bugarskoj (19,2 odsto) i Bosni i Hercegovini (18,1 odsto) zabeleženi slični trendovi.
Pročitaj još
Međutim, uprkos smanjenju broja radnika, na platformi Upwork je i dalje najviše registrovano radnika (57,8 odsto) u celom regionu.
Najmanja kontrakcija je bila izražena u oblasti razvoja softvera i profesionalnih usluga u svim zemljama.
Gig radnice su bile manje sklone napuštanju digitalnog tržišta nego muškarci, pa je iz tog razloga udeo gig radnica povećan za 37,4 odsto u regionu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Međugodišnja inflacija u junu 2,7 odsto
13.07.2026.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine iznosila je 2,7 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Rojters: Evropi preti nestašica goriva zbog sukoba SAD i Irana
13.07.2026.•
2
Evropa je najizloženiji region posledicama rata između SAD i Irana kada je reč o snabdevanju energentima, navodi Rojters u analizi.
Koliko će Srbija ove godine platiti novčanih kazni i penala po tužbama?
13.07.2026.•
6
Srbija je prošle godine po osnovu novčanih kazni, penala po rešenju sudova i naknadne štete iz budžeta platila 24,2 milijarde dinara.
Evropa u prvoj polovini godine uvezla ruski LNG iz Jamala vredan šest milijardi evra
13.07.2026.•
1
Evropa je u prvoj polovini ove godine uvezla količine tečnog prirodnog gasa (LNG) iz ruskog postrojenja Jamal u vrednosti od šest milijardi evra.
Cene nafte skočile nakon novih američkih napada na Iran
13.07.2026.•
1
Cene nafte naglo su porasle, dok su azijske berze uglavnom zabeležile pad nakon novih američkih vazdušnih udara na Iran, javio je danas Asošijeted pres (AP).
Predstavnici Viz Era predali 21.000 zahteva građana da bi ostali u Srbiji
13.07.2026.•
1
Predstavnici kompanije VIz Er danas su predali više od 21.000 potpisa građana Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, kako bi očuvali poslovanje u Beogradu.
Od "Osmeha Vojvodine" do javnog duga: Koliko košta razvoj izgradnjom puteva?
13.07.2026.•
25
Nema šta, Aleksandar Vučić ne prestaje graditi moderne puteve. Nedavno je najavio nove, preciznije prve ozbiljnije drumske investicije u Vojvodini.
Drugi put u manje od mesec dana: Košarkaškom savezu Srbije ponovo milioni iz budžetske rezerve
13.07.2026.•
1
Vlada Srbije izdvojila je 317,25 miliona dinara (oko 2,7 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Košarkaškog saveza Srbije (KSS), objavljeno je u Službenom glasniku.
Ekonomisti strahuju od rasta cena hrane zbog super-El Ninja
13.07.2026.•
2
Ekonomski eksperti su upozorili da bi ovogodišnji super-El Ninjo globalni atmosfersko-okeanski fenomen mogao da izazove ozbiljan šok za globalne cene hrane koji bi mogao da potraje do 2028. godine.
Akcize na gorivo od danas 10 odsto niže
13.07.2026.•
11
Akciza na gorivo od danas, 13. jula biće niža za 10 odsto, a ova promena važiće do 19. jula.
Fitch opet zadržao Srbiju stepenicu ispod investicionog rejtinga
12.07.2026.•
2
Agencija Fitch Ratings potvrdila je Srbiji kreditni rejting BB+ sa pozitivnim izgledima, ponovo je ostavljajući na jedan stepenik ispod investicionog rejtinga.
Ministarstvo donelo pravilnik o ugovorima između poljoprivrednika i otkupljivača
12.07.2026.•
4
Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača poljoprivrednih proizvoda.
Vlasnici pumpi: Nemamo mogućnost da prodajemo dizel poljoprivrednicima po 184 dinara
12.07.2026.•
6
Vlasnici privatnih benzinskih pumpi izjavili su da ne mogu da prodaju dizel gorivo poljoprivrednicima po povlašćenoj ceni od 184 dinara po litru, kako je promenom propisa predvidela Vlada Srbije.
Devizne rezerve smanjene na 29,6 milijardi evra
12.07.2026.•
0
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju juna iznosile 29,6 milijardi evra i u odnosu na kraj maja smanjene su za 273,2 miliona evra, saopštila je NBS.
MMF kaže da će privredni godišnji rast Srbije biti 3,5 odsto: Ekonomista ukazuje na probleme te procene
12.07.2026.•
7
Projekcija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o privrednom rastu Srbije u narednih pet godina od 3,5 odsto godišnje u odnosu na prosečni rast u evrozoni od 1,2 odsto, suviše je optimistična i nepouzdana.
Kina umesto EU kao glavni spoljnotrgovinski i investicioni partner Srbije: Koliko je to ostvarivo?
12.07.2026.•
19
Ekonomske aktivnosti u Srbiji funkcionišu slično kao i spoljna politika zemlje - sa svima smo dobri, dok se ne zahteva poštovanje prava ili igranje po pravilima.
Evropa korak bliže digitalnom evru: Ovo su neki od detalja
12.07.2026.•
4
Evropski parlament usvojio je pregovarački stav čime je odobren početak pregovora sa Savetom Evropske unije o predlogu za uvođenje digitalnog evra.
Cene kafe i kakaa naglo skočile
11.07.2026.•
1
Cene kafe i kakaa na berzama su naglo skočile jer su se investitori zabrinuli da bi klimatski poremećaji izazvani El Ninjom mogli da ugroze prinose ove dve globalno tražene biljke širom Brazila i Zapadne Afrike.
Milijarde za Ekspo: Ko je dobio najveće javne nabavke u Srbiji?
11.07.2026.•
7
Za međunarodnu izložbu Ekspo 2027 u Srbiji do sada je kroz javne nabavke opredeljeno više od 450 miliona evra.
Poslodavcima kazne do dva miliona dinara za nepotpunu primenu zakona o bezbednosti na radu
11.07.2026.•
15
Odlaganje pune primene novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu do početka 2027. godine, poslodavcima je dalo dodatno vreme za usklađivanje, ali i strože kontrole,
U junu najveći rast potrošačkih kredita
10.07.2026.•
7
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju juna ove godine bili su 4.626 milijardi dinara, što je rast od 1,7 odsto u odnosu na maj.
Komentari 13
Hajdi
maja
Ja
Porezi su neprogresivni i nerealni.
Pitajte seljaka da li bi od svake svinje kada se oprasi pola prasica dao drzavi za porez (i vise od pola).
Ubise ovi neuki kradikali it industriju. Ovo sto je ostalo je samo slucajno ostalo.
Narod kao da to podrzava zbog zavisti (dobra zarada ?). Ne kapiraju da drzava od tih para finansira i socijalu i penzije. Ode sve u 3 lepe ako se ne dozovemo pameti, jedinu granu koja i u krizi 'raste' koliko toliko su uspeli da udave.
Ne mozemo svi u nemacku, mora neko da ostane da bude patriJota.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar