Troše li ovako i svoje pare: Vlada Srbije izbegava konkurenciju, pa sve plaća skuplje
Nema šta, Fiskalni savet se poslednjih meseci baš ozbiljno pozabavio budžetom za narednu godinu.
Nakon što je obelodanjen krajnje komotan pristup srpske vlade kada je reč o korišćenju para iz stavke obavezna rezerva, pred ovim savetodavnim telom našlo se pitanje javnih projekata.
Dva sporna objekta
Neposredan povod je glasna kritika javnosti dva projekta koje Vlada Srbije promoviše bezmalo kao infrastrukturnu osnovu za budući razvoj Srbije. Reč je o nacionalnom stadionu i izgradnji novog sajamskog kompleksa.
Oba su locirana u Surčinu, jedan do drugog, a rok izgradnje je, praktično, dve-tri godine s obzirom na plan da se organizuje izložba EXPO 27, odnosno nameravane kandidature za domaćinstvo, zajedno sa još nekoliko prestonica obližnjih država, evropskog fudbalskog šampionata u različitim uzrastima.
Kada je pre nekoliko godina lansirana ideja o nacionalnom stadionu, prva procena izgradnje je iznosila 70 miliona evra. U međuvremenu je predsednik Vučić, najistaknutiji promoter projekta, više puta popularisao ideju, uvek povećavajući predviđene troškove, pa se stiglo do sume od otprilike 300 miliona evra.
U budžetu za 2024. godinu za ovu namenu je predviđeno 30 milijardi dinara, ali bez troškova izgradnje pruge od Zemuna do budućeg zdanja, koja bi ujedno i glavnu srpsku železničku magistralu povezivala sa aerodrumom "Nikola Tesla" i budućim sajamskim kompleksom.
Naravno i pruga košta, prema prvim procenama najmanje 28 milijardi. Za novi izložbeni kompleks ove, ali i dve naredne godine biće iz budžeta izdvajano po 23 milijradi dinara. Procenjeni zbirni troškovi dva sporna projekta i prateće pruge su 130 milijardi dinara, odnosno 1,1 miilijarda evra.
Kriterijum za izbor izvođača radova
Istina, predsednik Vučić je u nekoliko navrata najavio ulaganja od čak 12 milijardi evra samo u sajamski kompleks, ali je verovatno imao u vidu i buduća ulaganja privatnih investitora u pojedine segmente unutar kompleksa. Teško je zamisliti da bi i neka višestruko bogatija država, kamoli Srbija, bila spremna da uloži toliki novac poreskih obveznika u samo jedan objekat.
Kako skoro deceniju unazad država Srbija dosta ulaže, pre svega u izgradnju puteva, ali i u druge javne projekte, Fiskalni savet je u određenoj meri analizirao i izgradnju Moravskog koridora, autoputa kroz Frušku Goru, saobraćajnice prema Crnoj Gori, državne puteve Ruma-Šabac-Loznica, Valjevo-Iverak i Niš- Merdare, pruge Beograd-Novi Sad-Subotica, čija je zbirna vrednost oko 8,4 milijarde evra, koliko će biti uloženo iz državne kase u desetak sezona.
Čemu je služio Linijski zakon
Zajedno za sve ove objekte, kao i za nameravani kompleks u Surčinu, jeste da se izvođač određuje mimo postojećeg Zakona o javnim nabavkama, na osnovu posebne regulative. Do pre osam meseci to je bio takozvani Linijski zakon, a osnovna razlika između dve regulative je u proceduri izbora izvođača. Zakon o javnim nabavkama predviđa izbor na osnovu konkursa i veoma je strog po ovom pitanju.
Sa druge strane, po Linijskom zakonu srpska vlada određuje kriterijume za izbor izvođača radova i to ne mora biti konkurs. Svi pobrojani dosadašnji javni projekti su vođeni po Linijskom zakonu i ni u jednom slučaju nije bilo konkursa.
Fiskalni savet ističe da je u ovakvim prilikama veoma teško znati da li je odabran optimalan izvođač. Posebno je teško utvrditi da li je dogovorena cena realna ili se konkursom, na osnovu ponude više učesnika, mogla postići niža. Novom procedurom je izbegnuto upravo ono na čemu Zakon o javnim nabavkama striktno insistira - konkurencija pri izboru izvođača radova.
Pročitaj još
Koliko se moglo uštedeti
Evropska unija je imala oštre prigovore na ovakvo ponašane srpske vlade. U čak tri poslednja godišnja izveštaja iz Brisela u Beograd su upućivanje kritike upravo na proceduru izbora izvođača radova. Osnovna primedba je da je ovakvim ponašanjem srpska vlada praktično eliminisala Zakon o javnim nabavkama koji se u poslovnom svetu doživljava kao pouzdani i jedini zaštitnik fer konkurencije.
Napokon je država u maju mesecu ukinula takozvani Linijski zakon, ali svi projekti koji su započeti da se grade po njegovim odredbama biće nastavljeni po istoj regulativi.
U tvrdnjama pojedinih građevinaca koji su, suprotno očekivanjama, izostali u izvedbi javnih projekata, ističu da se principom konkurencije u velikom broj slučajeva mogla postići i do 35 odsto niža cena, a da se na svakom javnom projektu iz ove grupe moglo uštedeti između 20 i 30 odsto prihvaćene cene.
Drugim rečima, samo pri ovim ulaganjima od 8,4 milijarde evra moglo se ušparati između 2,1 i 3,2 miljarde. Za siromašnu Srbiju više nego velika svota iz koje se moglo izgraditi na desetine bolnica, škola, zabavišta, bitno poboljšati prenosna strujna i internet mreža Srbije...
Brat blizanac
Ono što je naročito zabrinulo Fiskalni savet jeste novi zakon koji je u Skupštini usvojen uporedo sa usvajanjem budžeta za narednu sezonu. Reč je o takozvanom bratu blizancu tek ukinutog Linijskog zakona, zapravo možda i o još komotnijoj regulativi.
Po novom zakonu, kriterijum izbora izvođača radova više ne određuje srpska vlada, već sama firma koje se osniva za realizaciju svakog pojedinačnog projekta svojim internim aktom određuje tako važnu stvar kao što je izbor izvođača.
Cilj je, očito, da se izbegne primena Zakona o javnim nabavkama, a sve pred novi investicioni ciklus u kome nacionalni stadion i novi sajamski kompleks nisu mala stavka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
3
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
NIS-u produžena licenca za rad do 16. juna
17.04.2026.•
1
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Cene nafte pale više od 13 odsto na vest da je Ormuski moreuz otvoren
17.04.2026.•
2
Cene nafte pale su više od 13 odsto danas, a akcije na američkim berzama su porasle posle objave Irana da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za prolaz tankera koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva.
Ovako marketing stručnjaci koriste AI za uspešnije kampanje
17.04.2026.•
0
Veštačka inteligencija, tj. AI omogućava skoro svakoj struci efektivniji rad.
Cene goriva nepromenjene - litar dizela 217 dinara
17.04.2026.•
1
Cene goriva u narednih nedelju dana ostaće nepromenjene.
Ministar Mali najavio dolazak delegacije mađarskog MOL-a u naredna dva dana
16.04.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima rezervi dizela za 92 dana, a benzina za 85 dana, ali se nada da će danas biti odobren produžetak operativne licence za nastavak rada Naftne industrije Srbije.
Kineski Ziđin želi da osigura učešće u projektu Rogozna
16.04.2026.•
7
Kineski rudarski gigant Ziđin Majning postao je drugi najveći akcionar australijske kompanije Strickland Metals na projektu Rogozna kod Novog Pazara, piše portal Ekapija.
Propisi o trgovini pred poslanicima
16.04.2026.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je danas u Skupštini Srbije da će predloženi zakoni u oblasti trgovine obezbediti bolju zaštitu potrošača i sprečiti nepoštene trgovačke prakse.
Minus u budžetu duplo veći nego u vreme korone: Šta je tome doprinelo
16.04.2026.•
29
Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra.
Evropska komisija istražuje Ferero zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije
15.04.2026.•
0
Italijanski gigant čokolada i konditorskih proizvoda Ferero potvrdio je danas da je pod istragom Evropske komisije zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije.
MMF: Inflacija u Srbiji mogla bi biti niža od 5,2 odsto u 2026.
15.04.2026.•
3
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da bi inflacija u Srbiji mogla da bude niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026. godini, uprkos povećanoj neizvesnosti usled rata na Bliskom istoku.
Otvoren javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal
15.04.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal ove godine.
Udruženje banaka Srbije: U martu smanjena kreditna aktivnost privrede, rast potrošačkih kredita
14.04.2026.•
1
Krediti pravnih lica u Srbiji u martu ove godine iznosili su oko 2.332 milijarde dinara i za 0,7 odsto su manji nego prethodnog meseca, objavilo je Udruženje banaka.
IEA: Rusija povećala prihode od izvoza nafte u martu
14.04.2026.•
1
Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je danas da je Rusija udvostručila svoje prihode od izvoza nafte u martu, zahvaljujući sukobu na Bliskom istoku.
Nova pravila EU mogla bi da utiču na cene hrane i u Srbiji
14.04.2026.•
8
Stroži propisi Evropske unije o proizvodnji i označavanju hrane mogli bi da utiču i na cene u Srbiji.
Inflacija u Srbiji u martu 0,5 odsto, međugodišnje 2,8
14.04.2026.•
1
Mesečna inflacija u Srbiji u martu ove godine bila je 0,5 odsto a međugodišnja 2,8 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
"Ovo je ogroman novac": Za Expo već dato više od dve milijarde evra, ali tačno za šta - nepoznato
14.04.2026.•
45
"Ovo su ogromna ulaganja, ogroman novac."
Neizvesnost oko NIS-a: Da li će ga Rusi prodati nekome ko nije Orban i da li SAD veruju Mađaru
14.04.2026.•
13
Da li se nešto menja za NIS posle poraza Viktora Orbana? Hoće li nova mađarska vlast uopšte hteti da MOL kupi ruski deo u NIS-u? Hoće li Rusi pristati da ga daju nekome ko nije Orban? I da li SAD veruju Peteru Mađaru?
MAT: Ukoliko se nastavi energetska kriza, cene bi mogle prosečno da porastu do 20 odsto
13.04.2026.•
1
Globalne cene bi u prvoj polovini godine mogle u proseku da porastu za 15 do 20 odsto, ukoliko se nastavi energetska kriza izazvana sukobom na Bliskom istoku, objavljeno je u časopisu Makroekonomske analize i trendovi.
Talas inflacije zahvatio svet - da li je stigao u Srbiju
13.04.2026.•
22
Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Vrednost domaće konditorske industrije 220 miliona evra, izvozi se trećina
12.04.2026.•
1
Konditorska industrija u Srbiji godišnje proizvodi od 140.000 do 160.000 tona slatkiša, keksa i sličnih proizvoda, vrednosti oko 220 miliona evra.
Komentari 8
Пеле
Zemlja čudesa
Naravno da ne, na svojim parama nema masne provizije.
V
Problem sa javnim nabavkama je što prateći te procedure do 2027. ne bi stigli da izgrade ni šupu, a kamoli objekte i infrastrukturu za expo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar