Troše li ovako i svoje pare: Vlada Srbije izbegava konkurenciju, pa sve plaća skuplje
Nema šta, Fiskalni savet se poslednjih meseci baš ozbiljno pozabavio budžetom za narednu godinu.
Nakon što je obelodanjen krajnje komotan pristup srpske vlade kada je reč o korišćenju para iz stavke obavezna rezerva, pred ovim savetodavnim telom našlo se pitanje javnih projekata.
Dva sporna objekta
Neposredan povod je glasna kritika javnosti dva projekta koje Vlada Srbije promoviše bezmalo kao infrastrukturnu osnovu za budući razvoj Srbije. Reč je o nacionalnom stadionu i izgradnji novog sajamskog kompleksa.
Oba su locirana u Surčinu, jedan do drugog, a rok izgradnje je, praktično, dve-tri godine s obzirom na plan da se organizuje izložba EXPO 27, odnosno nameravane kandidature za domaćinstvo, zajedno sa još nekoliko prestonica obližnjih država, evropskog fudbalskog šampionata u različitim uzrastima.
Kada je pre nekoliko godina lansirana ideja o nacionalnom stadionu, prva procena izgradnje je iznosila 70 miliona evra. U međuvremenu je predsednik Vučić, najistaknutiji promoter projekta, više puta popularisao ideju, uvek povećavajući predviđene troškove, pa se stiglo do sume od otprilike 300 miliona evra.
U budžetu za 2024. godinu za ovu namenu je predviđeno 30 milijardi dinara, ali bez troškova izgradnje pruge od Zemuna do budućeg zdanja, koja bi ujedno i glavnu srpsku železničku magistralu povezivala sa aerodrumom "Nikola Tesla" i budućim sajamskim kompleksom.
Naravno i pruga košta, prema prvim procenama najmanje 28 milijardi. Za novi izložbeni kompleks ove, ali i dve naredne godine biće iz budžeta izdvajano po 23 milijradi dinara. Procenjeni zbirni troškovi dva sporna projekta i prateće pruge su 130 milijardi dinara, odnosno 1,1 miilijarda evra.
Kriterijum za izbor izvođača radova
Istina, predsednik Vučić je u nekoliko navrata najavio ulaganja od čak 12 milijardi evra samo u sajamski kompleks, ali je verovatno imao u vidu i buduća ulaganja privatnih investitora u pojedine segmente unutar kompleksa. Teško je zamisliti da bi i neka višestruko bogatija država, kamoli Srbija, bila spremna da uloži toliki novac poreskih obveznika u samo jedan objekat.
Kako skoro deceniju unazad država Srbija dosta ulaže, pre svega u izgradnju puteva, ali i u druge javne projekte, Fiskalni savet je u određenoj meri analizirao i izgradnju Moravskog koridora, autoputa kroz Frušku Goru, saobraćajnice prema Crnoj Gori, državne puteve Ruma-Šabac-Loznica, Valjevo-Iverak i Niš- Merdare, pruge Beograd-Novi Sad-Subotica, čija je zbirna vrednost oko 8,4 milijarde evra, koliko će biti uloženo iz državne kase u desetak sezona.
Čemu je služio Linijski zakon
Zajedno za sve ove objekte, kao i za nameravani kompleks u Surčinu, jeste da se izvođač određuje mimo postojećeg Zakona o javnim nabavkama, na osnovu posebne regulative. Do pre osam meseci to je bio takozvani Linijski zakon, a osnovna razlika između dve regulative je u proceduri izbora izvođača. Zakon o javnim nabavkama predviđa izbor na osnovu konkursa i veoma je strog po ovom pitanju.
Sa druge strane, po Linijskom zakonu srpska vlada određuje kriterijume za izbor izvođača radova i to ne mora biti konkurs. Svi pobrojani dosadašnji javni projekti su vođeni po Linijskom zakonu i ni u jednom slučaju nije bilo konkursa.
Fiskalni savet ističe da je u ovakvim prilikama veoma teško znati da li je odabran optimalan izvođač. Posebno je teško utvrditi da li je dogovorena cena realna ili se konkursom, na osnovu ponude više učesnika, mogla postići niža. Novom procedurom je izbegnuto upravo ono na čemu Zakon o javnim nabavkama striktno insistira - konkurencija pri izboru izvođača radova.
Pročitaj još
Koliko se moglo uštedeti
Evropska unija je imala oštre prigovore na ovakvo ponašane srpske vlade. U čak tri poslednja godišnja izveštaja iz Brisela u Beograd su upućivanje kritike upravo na proceduru izbora izvođača radova. Osnovna primedba je da je ovakvim ponašanjem srpska vlada praktično eliminisala Zakon o javnim nabavkama koji se u poslovnom svetu doživljava kao pouzdani i jedini zaštitnik fer konkurencije.
Napokon je država u maju mesecu ukinula takozvani Linijski zakon, ali svi projekti koji su započeti da se grade po njegovim odredbama biće nastavljeni po istoj regulativi.
U tvrdnjama pojedinih građevinaca koji su, suprotno očekivanjama, izostali u izvedbi javnih projekata, ističu da se principom konkurencije u velikom broj slučajeva mogla postići i do 35 odsto niža cena, a da se na svakom javnom projektu iz ove grupe moglo uštedeti između 20 i 30 odsto prihvaćene cene.
Drugim rečima, samo pri ovim ulaganjima od 8,4 milijarde evra moglo se ušparati između 2,1 i 3,2 miljarde. Za siromašnu Srbiju više nego velika svota iz koje se moglo izgraditi na desetine bolnica, škola, zabavišta, bitno poboljšati prenosna strujna i internet mreža Srbije...
Brat blizanac
Ono što je naročito zabrinulo Fiskalni savet jeste novi zakon koji je u Skupštini usvojen uporedo sa usvajanjem budžeta za narednu sezonu. Reč je o takozvanom bratu blizancu tek ukinutog Linijskog zakona, zapravo možda i o još komotnijoj regulativi.
Po novom zakonu, kriterijum izbora izvođača radova više ne određuje srpska vlada, već sama firma koje se osniva za realizaciju svakog pojedinačnog projekta svojim internim aktom određuje tako važnu stvar kao što je izbor izvođača.
Cilj je, očito, da se izbegne primena Zakona o javnim nabavkama, a sve pred novi investicioni ciklus u kome nacionalni stadion i novi sajamski kompleks nisu mala stavka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zbog rata sa Iranom: Cena nafte skočila najviše za četiri godine, a gas u Evropi 28 odsto skuplji
02.03.2026.•
3
Cene nafte su danas zabeležile najveći rast za poslednje četiri godine zbog sukoba na Bliskom istoku nakon što SAD i Izrael napale Iran tokom vikenda.
Kada Mađarska nema more (a ni Srbija)
02.03.2026.•
9
Nekada se znalo reći "kada Mađarska nema mora".
Posledica rata SAD, Izraela i Irana: Nafta bi mogla da poskupi na 100 dolara za barel
02.03.2026.•
3
Američko-izraelski napad na Iran, kao i odgovor Teherana, uznemirili su tržišta nafte. Mnogi predviđaju veliki skok cena.
Non stop štednja - prvi korak ka finansijskom miru
02.03.2026.•
0
Ako čekate kraj meseca da na štednju stavite novac koji vam je ostao na računu, velika je šansa da ta štednja neće brzo napredovati jer troškovi se nekako uvek prilagode iznosu koji tokom meseca imate na računu.
Osiguravajuće kuće otkazuju pokriće ratnog rizika za brodove zbog sukoba u Iranu
02.03.2026.•
3
Nekoliko agencija za osiguranje saopštilo je da otkazuje pokriće ratnog rizika za brodove, zbog sukoba u Iranu i Persijskom zalivu.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru manja devet odsto nego pre godinu dana
01.03.2026.•
3
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine manja je za 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek manja je za 14,4 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
OPEK+ povećava proizvodnju nafte zbog sukoba na Bliskom istoku
01.03.2026.•
2
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučile su danas da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte na 206.000 barela dnevno za april.
Finansijski forenzičar: Put novca od javnih nabavki u investicione fondove i nazad u budžet
01.03.2026.•
1
Investicioni fondovi su prilično nepoznat pojam u Srbiji, ali nažalost poslednjih godinu dana u žižu interesovanja dolaze iz pogrešnih razloga.
Gubitak "Puteva Srbije" u 2025. skoro 200 miliona evra
01.03.2026.•
22
"Putevi Srbije" su u poslednjem kvartalu 2025. godine ostvarili neto gubitak od 22 milijarde dinara (oko 194 miliona evra), što je dvostruko više nego u 2024. godini.
Google u Rusiji kažnjen sa 176 miliona evra
01.03.2026.•
1
Sud u Moskvi proglasio je kompaniju Google krivom za kršenje zakonodavstva Rusije i izrekao joj je novčanu kaznu od više od 176 miliona evra.
Počinje Kopaonik biznis forum
01.03.2026.•
0
Na Kopaoniku danas počinje 33. Kopaonik biznis forum sa centralnom temom "Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije".
Drašković: Prosečna plata od 1.000 evra je privid, reč je o manipulaciji vlasti
28.02.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je po prvi put istoriji Srbije ostvareno da prosečna zarada bude veća od 1.000 evra.
Oscilacije cena nafte očekuju se sledeće nedelje
28.02.2026.•
2
Očekuje se da će tržišta nafte u svetu, koja ne rade tokom vikenda, sledeće nedelje doživeti oscilacije cena, jer je nejasan uticaj američkih i izraelskih napada na Iran na snabdevanje naftom sa Bliskog istoka.
Ministarstvo poljoprivrede: Od ponedeljka počinje javni poziv za podsticaje poljoprivrednicima
28.02.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede obavestilo je danas poljoprivredne proizvođače da od ponedeljka počinje javni poziv za podsticaje po hektaru, kao i primena drugih aktuelnih mera podrške.
OFAC se umešao u slučaj Azotare: Data centar blokiran, dug Promista ostaje neizmiren
28.02.2026.•
8
Slučaj pančevačke Azotare po svemu sudeći prevazišao je pitanje namirenja duga između poverioca i dužnika. Spor dve strane došao je i do američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).
BMW povlači više od 360.000 vozila zbog opasnosti od požara
28.02.2026.•
1
Približno 337.000 vozila marke BMW širom sveta i 29.000 u Nemačkoj, pet različitih modela, potencijalno je pogođeno rizikom od požara povezanim sa ugradnjom kablova na instrument tabli.
EU će privremeno primenjivati sporazum sa Merkosurom bez odobrenja Parlamenta
27.02.2026.•
1
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je danas saopštila da će EU bez odobrenja Parlamenta privremeno primenjivati trgovinski sporazum sa južnoameričkim blokom Merkosur.
Sijarto: Rusi i MOL se usaglasili oko NIS-a
27.02.2026.•
22
Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto izjavio je danas da pregovori oko Naftne industrije Srbije idu dobro i da su se ruski vlasnik i MOL usaglasili.
EXPO 2027 kupuje 50 električnih autobusa, ostaće beogradskom GSP-u
27.02.2026.•
11
Kompanija "EXPO 2027" Beograd je saopštila da je raspisala tender za nabavku 50 električnih autobusa i punjača za potrebe prevoza putnika na lokaciji EXPO.
Država najveći kupac akcija Aerodroma Nikola Tesla
27.02.2026.•
0
Najveći kupac akcija iz nedavno emitovane nove emisije beogradskog Aerodroma "Nikola Tesla" bila je država Srbija koja je kupila skoro dve trećine deonica.
Komentari 8
Пеле
Zemlja čudesa
Naravno da ne, na svojim parama nema masne provizije.
V
Problem sa javnim nabavkama je što prateći te procedure do 2027. ne bi stigli da izgrade ni šupu, a kamoli objekte i infrastrukturu za expo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar