Troše li ovako i svoje pare: Vlada Srbije izbegava konkurenciju, pa sve plaća skuplje

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

25.12.2023.

15:43 > 15:35

Nema šta, Fiskalni savet se poslednjih meseci baš ozbiljno pozabavio budžetom za narednu godinu.

Nakon što je obelodanjen krajnje komotan pristup srpske vlade kada je reč o korišćenju para iz stavke obavezna rezerva, pred ovim savetodavnim telom našlo se pitanje javnih projekata.

Dva sporna objekta

Neposredan povod je glasna kritika javnosti dva projekta koje Vlada Srbije promoviše bezmalo kao infrastrukturnu osnovu za budući razvoj Srbije. Reč je o nacionalnom stadionu i izgradnji novog sajamskog kompleksa.

Oba su locirana u Surčinu, jedan do drugog, a rok izgradnje je, praktično, dve-tri godine s obzirom na plan da se organizuje izložba EXPO 27, odnosno nameravane kandidature za domaćinstvo, zajedno sa još nekoliko prestonica obližnjih država, evropskog fudbalskog šampionata u različitim uzrastima.

Kada je pre nekoliko godina lansirana ideja o nacionalnom stadionu, prva procena izgradnje je iznosila 70 miliona evra. U međuvremenu je predsednik Vučić, najistaknutiji promoter projekta, više puta popularisao ideju, uvek povećavajući predviđene troškove, pa se stiglo do sume od otprilike 300 miliona evra.

U budžetu za 2024. godinu za ovu namenu je predviđeno 30 milijardi dinara, ali bez troškova izgradnje pruge od Zemuna do budućeg zdanja, koja bi ujedno i glavnu srpsku železničku magistralu povezivala sa aerodrumom "Nikola Tesla" i budućim sajamskim kompleksom.

Naravno i pruga košta, prema prvim procenama najmanje 28 milijardi. Za novi izložbeni kompleks ove, ali i dve naredne godine biće iz budžeta izdvajano po 23 milijradi dinara. Procenjeni zbirni troškovi dva sporna projekta i prateće pruge su 130 milijardi dinara, odnosno 1,1 miilijarda evra.

Kriterijum za izbor izvođača radova

Istina, predsednik Vučić je u nekoliko navrata najavio ulaganja od čak 12 milijardi evra samo u sajamski kompleks, ali je verovatno imao u vidu i buduća ulaganja privatnih investitora u pojedine segmente unutar kompleksa. Teško je zamisliti da bi i neka višestruko bogatija država, kamoli Srbija, bila spremna da uloži toliki novac poreskih obveznika u samo jedan objekat.

Kako skoro deceniju unazad država Srbija dosta ulaže, pre svega u izgradnju puteva, ali i u druge javne projekte, Fiskalni savet je u određenoj meri analizirao i izgradnju Moravskog koridora, autoputa kroz Frušku Goru, saobraćajnice prema Crnoj Gori, državne puteve Ruma-Šabac-Loznica, Valjevo-Iverak i Niš- Merdare, pruge Beograd-Novi Sad-Subotica, čija je zbirna vrednost oko 8,4 milijarde evra, koliko će biti uloženo iz državne kase u desetak sezona.

Čemu je služio Linijski zakon

Zajedno za sve ove objekte, kao i za nameravani kompleks u Surčinu, jeste da se izvođač određuje mimo postojećeg Zakona o javnim nabavkama, na osnovu posebne regulative. Do pre osam meseci to je bio takozvani Linijski zakon, a osnovna razlika između dve regulative je u proceduri izbora izvođača. Zakon o javnim nabavkama predviđa izbor na osnovu konkursa i veoma je strog po ovom pitanju.

Sa druge strane, po Linijskom zakonu srpska vlada određuje kriterijume za izbor izvođača radova i to ne mora biti konkurs. Svi pobrojani dosadašnji javni projekti su vođeni po Linijskom zakonu i ni u jednom slučaju nije bilo konkursa.

Fiskalni savet ističe da je u ovakvim prilikama veoma teško znati da li je odabran optimalan izvođač. Posebno je teško utvrditi da li je dogovorena cena realna ili se konkursom, na osnovu ponude više učesnika, mogla postići niža. Novom procedurom je izbegnuto upravo ono na čemu Zakon o javnim nabavkama striktno insistira - konkurencija pri izboru izvođača radova.

Koliko se moglo uštedeti

Evropska unija je imala oštre prigovore na ovakvo ponašane srpske vlade. U čak tri poslednja godišnja izveštaja iz Brisela u Beograd su upućivanje kritike upravo na proceduru izbora izvođača radova. Osnovna primedba je da je ovakvim ponašanjem srpska vlada praktično eliminisala Zakon o javnim nabavkama koji se u poslovnom svetu doživljava kao pouzdani i jedini zaštitnik fer konkurencije.

Napokon je država u maju mesecu ukinula takozvani Linijski zakon, ali svi projekti koji su započeti da se grade po njegovim odredbama biće nastavljeni po istoj regulativi.

U tvrdnjama pojedinih građevinaca koji su, suprotno očekivanjama, izostali u izvedbi javnih projekata, ističu da se principom konkurencije u velikom broj slučajeva mogla postići i do 35 odsto niža cena, a da se na svakom javnom projektu iz ove grupe moglo uštedeti između 20 i 30 odsto prihvaćene cene.

Drugim rečima, samo pri ovim ulaganjima od 8,4 milijarde evra moglo se ušparati između 2,1 i 3,2 miljarde. Za siromašnu Srbiju više nego velika svota iz koje se moglo izgraditi na desetine bolnica, škola, zabavišta, bitno poboljšati prenosna strujna i internet mreža Srbije...

Brat blizanac

Ono što je naročito zabrinulo Fiskalni savet jeste novi zakon koji je u Skupštini usvojen uporedo sa usvajanjem budžeta za narednu sezonu. Reč je o takozvanom bratu blizancu tek ukinutog Linijskog zakona, zapravo možda i o još komotnijoj regulativi.

Po novom zakonu, kriterijum izbora izvođača radova više ne određuje srpska vlada, već sama firma koje se osniva za realizaciju svakog pojedinačnog projekta svojim internim aktom određuje tako važnu stvar kao što je izbor izvođača.

Cilj je, očito, da se izbegne primena Zakona o javnim nabavkama, a sve pred novi investicioni ciklus u kome nacionalni stadion i novi sajamski kompleks nisu mala stavka.

Teme

Fiskalni Savet nacionalni stadion

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Пеле

27.12.2023 • 08:37

Да ови оду, а да се прошли не врате!

1 0 +1
Zemlja čudesa

26.12.2023 • 04:26

Retoričko pitanje

"Troše li ovako i svoje pare:..."
Naravno da ne, na svojim parama nema masne provizije.

14 16 -2
V

25.12.2023 • 22:21

Nemojte biti naivni, javne nabavke su mehanizam idealan za kradju! Preko javnih nabavki se sve plaća mnogo skuplje, a razlika nestaje negde u etru.
Problem sa javnim nabavkama je što prateći te procedure do 2027. ne bi stigli da izgrade ni šupu, a kamoli objekte i infrastrukturu za expo.

19 23 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.