"Malo verovatne procene Vlade Srbije o snažnom oporavku, vodi se politika koja podstiče rast cena"
Malo je verovatno da će u 2024. doći do snažnog oporavka privrednog rasta kakav predviđa Vlada Srbije, niti do snažnog usporavanja inflacije, procenio je Fiskalni savet.
"Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvoj polovini 2023. iznosio je svega 1,3 odsto, a i to je dobrim delom bilo posledica jednokratnih činilaca poput oporavka poljoprivrede od suše (rast poljoprivrede od oko 10 odsto) i rasta proizvodnje električne energije od oko 15 odsto (usled poređenja s niskom bazom iz 2022. i povoljne hidrološke situacije zbog koje je proizvodnja iz hidroelektrana ostvarila rast od 40 odsto)", naveo je Fiskalni savet u mišljenju na revidiranu fiskalnu strategiju za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu.
Usled toga, ali i činjenice da će 2024. verovatno biti još jedna godina usporenog globalnog privrednog rasta, Fiskalni savet smatra da je bilo realističnije da se prognozira nešto niži privredni rast u 2024. od 2,5 do tri odsto.
Povodom procene Vlade Srbije da će inflacija iduće godine pasti na 4,9 odsto, Fiskalni savet je naveo da je, uzimajući u obzir da će do kraja 2023. doći do povećanja akciza od osam odsto, do povećanja cena električne energije i gasa (osam i 10 odsto), ali i to da će se voditi ekspanzivna fiskalna politika koja podstiče rast cena (neselektivna isplata sredstava za decu i penzionere i druge isplate), bilo realističnije planirati prosečnu inflaciju na oko šest odsto.
"Revidirana fiskalna strategija predviđa dalje postepeno uravnotežavanje budžeta, ali bez većih (i potrebnih) reformi javnih finansija", ukazao je Fiskalni savet.
Procenjeno je da su fiskalni deficit i javni dug definisani u dobrom smeru jer je predviđeno postepeno smanjivanje deficita s planiranih 2,8 odsto BDP-a u 2023. na 2,2 odsto u 2024, pa na 1,5 odsto u 2025. i u 2026. godini, a učešće javnog duga u BDP-u trebalo bi takođe blago da se smanjuje – sa 53,3 odsto (kraj 2023. godine) na 50 odsto (kraj 2026. godine).
Međutim, kako je ocenio Fiskalni savet, osim nesporne i Strategijom prepoznate potrebe za daljom fiskalnom stabilizacijom, Srbija ima i brojne druge aspekte javnih politika koji nisu dovoljno dobro uređeni, kao što su zaposlenost i zarade u javnom sektoru, socijalna politika, javna i državna preduzeća, odabir i upravljanje javnim investicijama, prekomerno zagađenje životne sredine, prosveta, zdravstvo.
"U poslednjih nekoliko godina veliki deo fiskalne politike u Srbiji ne vodi se na predvidiv i strateški promišljen način. Umesto toga, mnoge važne mere sprovode se bez potrebnih analiza, javne rasprave, pa čak i mimo standardnih budžetskih procedura, a za njihovo finansiranje obično se koristi tekuća budžetska rezerva", naveo je Fiskalni savet.
To se, kako je ukazano, dobro vidi kad se revidirana strategija koja je napravljena u septembru uporedi s njenim nacrtom iz maja 2023. godine.
"Prilično velike razlike u pojedinim segmentuima su uglavnom posledica toga što je Vlada u kratkom periodu između dve Strategije usvojila čitav niz važnih mera koje nisu bile predviđene ni Zakonom o budžetu ni tek usvojenim nacrtom strategije, kao što je vanredno povećanje penzija i poljoprivrednih subvencija, pa onda povećanje akciza kako bi se deo novih rashoda kompenzovao", istakao je Fiskalni savet.
Narasli socijalni problemi, kako je predložio Savet, trebalo bi da se rešavaju na sistematski, trajan i fiskalno odgovoran način što Strategija ne prepoznaje.
"Visoka inflacija koja je najviše izražena u rastu cena hrane i energije snažno pogađa socijalno najugroženije stanovnike Srbije koji za ove proizvode odvajaju najveći deo svojih primanja. Vlada, međutim, na ovaj gorući problem nije u prethodnim godinama reagovala na odgovarajući način", upozorio je Fiskalni savet.
Podseća se da je Fiskalni savet više puta isticao da isplata novčane pomoći građanima koja ne uzima u obzir nivo njihove socijalne ugroženosti nije opravdana mera socijalne politike i da bi s ovom praksom trebalo prestati.
"Ne samo zato što sredstva dobijaju i oni kojima ovakva pomoć nije potrebna, već i zato što se jednokratnim merama ne može trajno poboljšati životni standard socijalno ugroženih građana, što bi trebalo da je osnovni cilj dobre socijalne politike. Nažalost, ni nova Strategija ne donosi sistemska rešenja za aktuelne probleme u sferi socijalne zaštite, što ocenjujemo kao jedan od njenih najvećih propusta", naveo je Fiskalni savet.
Pročitaj još
Strategijom se, kako je ukazano, ne planira ni sistemsko reformisanje oporezivanja prihoda od rada koje bi, između ostalog, išlo u smeru povećanja progresivnosti i poreskih oslobađanja za izdržavane članove domaćinstva, a što bi, da je u programu Vlade, dalo važan doprinos smanjenju nejednakosti u Srbiji.
Takođe, Strategija fiskalne politike se ne bavi problemom manjka stručnih kadrova u državnom sektoru koji preti da umanji kvalitet javnih usluga, pre svega usled loše uređenog sistema zarada i zaposlenosti.
Fiskalni savet ima zamerke i na to što je u Strategiji dat samo ukupan iznos planiranih javnih investicija u narednim godinama, a nema podataka o tome kojis u najveći investicioni projekti države koji će se sprovoditi, po kom kriterijumu su odabrani i koliko se sredstava za svaki od njih planira.
Nije objašnjeno ni zašto se javne investicije smanjuju u periodu 2024-2026. na 6,7 odsto BDP-a, a u trogodišnjem periodu pre toga iznosile su u proseku 7,4 odsto BDP-a.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
2
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
3
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
7
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
8
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
18
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
5
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
35
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Vrednost kompanije Nvidija pala za 250 milijardi dolara zbog afere direktora sa kineskom špijunkom
10.11.2026.•
2
Vrednost kompanije Nvidija gotovo preko noći je umanjena za više stotina milijardi dolara.
Američke berze u porastu, cena nafte pala
09.11.2026.•
1
Američko tržište akcija danas beleži rast, nadoknađujući deo značajnih gubitaka iz prošle nedelje, dok cena nafte pada.
Šoškić: Kurs dinara ostaje fiksan, šire se neistine kako će dinar da izgubi vrednost
09.11.2026.•
18
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić je danas kazao da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa dinara.
Studenti: Nova vlada će po formiranju hitno predstaviti mere za stabilizaciju kompanije Idea
09.11.2026.•
15
Studenti su povodom situacije s komapanijom Idea Marketi Beograd objavili da je najvažnije sprečiti prekid njenog poslovanja i posledice koje bi pogodile radnike, domaće proizvođače, dobavljače i građane.
Šta nova vlast dobija u nasleđe: Privredni rast na veresiju
09.11.2026.•
7
Srbiji se u 2026. godini prognozira rast BDP-a od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), odmah iza Poljske.
NBS: Dinar je stabilan
09.11.2026.•
3
Kurs dinara je stabilan, a Narodna banka Srbije tu stabilnost, kao i do sada, čuva svim instrumentima kojima raspolaže, saopštila je centralna banka.
Pokrenuta istraga o 1,2 miliona Fordovih vozila zbog vazdušnih jastuka
09.11.2026.•
0
Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima pokrenula je preliminarnu istragu o više od 1,2 miliona vozila Forda zbog slučajeva nenamernog aktiviranja bočnih vazdušnih jastuka.
Komentari 3
Žarko
Plaćač poreza
Map
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar