Istraživanje: U kojim zemljama građani imaju najviše novca na raspolaganju, a u kojim najmanje?

Dve trećine najprosperitetnijih zemalja sveta nalaze se u Evropi, prema Legatum indeksu prosperiteta iz 2023.
Istraživanje: U kojim zemljama građani imaju najviše novca na raspolaganju, a u kojim najmanje?
Foto: 021.rs
Međutim, nejednakost prihoda je rasprostranjena širom starog kontinenta.
 
Prosečni prihod domaćinstva koji se izdvaja za potrošnju i štednju značajno varira, ne samo između zemalja članica EU, već i drugih evropskih zemalja.
 
Čini se da postoji jasna geografska podela: najviši nivoi srednjeg raspoloživog dohotka zabeleženi su u zapadnim i nordijskim zemljama, dok su nivoi niži u većini južnih i istočnih država.
Pristup robama i uslugama u zemlji u velikoj meri zavise od raspodele dohotka, koja uveliko varira, što uzrokuje nejednakosti.
 
Može biti teško precizno uporediti nivoe raspoloživog dohotka u zemljama zbog različitih poreskih režima i nivoa cena. Međutim, jedan od načina da se izmere i uporede razlike je gledanje srednjeg ekvivalentnog raspoloživog dohotka po stanovniku u standardu kupovne moći (PPS) u svakoj zemlji, što daje predstavu o životnom standardu.
 
Raspoloživi prihod domaćinstava je ono što domaćinstva imaju na raspolaganju za potrošnju i štednju nakon poreza i transfera, kako je definisao Evrostat, statistički zavod EU. Ovaj prihod je "ekvivalisan" - prilagođen veličini i sastavu domaćinstva - kako bi bio uporediv za sva domaćinstva.
PPS u međuvremenu pomaže da cene budu uporedive između zemalja. To je vrsta veštačke valute koja uklanja razlike u nivou cena, čineći da jedan PPS može kupiti istu robu ili uslugu u bilo kojoj zemlji.
 
Imajući to na umu, koje zemlje imaju najveći i najniži raspoloživi dohodak u Evropi? I koliko je rasprostranjena nejednakost prihoda?
 
U 2022. srednji raspoloživi prihod po stanovniku u EU kretao se od 9.671 PPS u Bugarskoj do 33.214 PPS u Luksemburgu. Prosek u EU bio je 18.706 PPS po stanovniku.
 
Kada se uključi Evropska zona slobodne trgovine (EFTA) i zemlje kandidati za članstvo u EU, Luksemburg je pratila Norveška (27.090 PPS) i Švajcarska (26.389 PPS). Ova brojka je takođe bila nešto iznad 25.000 PPS u Holandiji i Austriji.
 
Nordijske zemlje iznad proseka EU, ali ne uspevaju da zauzmu prvo mesto
 
Prosečni raspoloživi dohodak po stanovniku bio je iznad proseka EU u pet nordijskih zemalja. Dok je Norveška bila druga, niko od ostalih nije ušao u prvih pet.
 
Finska (20.941 PPS) je zauzela 10. mesto, a Švedska (20.573 PPS) je pozicionirana na 13. od 35 zemalja na listi.
 
Island i Danska zauzeli su 7. odnosno 8. mesto.
 
Velika četvorka
 
Gledajući četiri najnaseljenije zemlje EU, medijan raspoloživog dohotka bio je iznad proseka EU u Nemačkoj (23.197 PPS) i Francuskoj (20.575 PPS), dok je bio niži u Italiji (18.472 PPS) i Španiji (17.254 PPS).
 
Hrvatska, poslednja zemlja koja je pristupila EU, imala je viši medijan raspoloživog dohotka od šest zemalja EU, piše Investitor.
 
Zemlje zapadne i nordijske Evrope prijavile su najviše nivoe srednjeg raspoloživog dohotka, dok je većina južnih i istočnih država imala niže nivoe.
 
Zemlje kandidati imale najniže prihode
 
Zemlje kandidati za članstvo u EU imale su najniži medijan raspoloživih prihoda na listi.
 
Albanija (4.385 PPS) je na dnu, a slede Severna Makedonija (5.988 PPS) i Turska (6.210 PPS).
 
Nejednakost prihoda se produbljuje
 
Kada se uzme u obzir prihod u evrima za razliku od PPS-a, nivoi nejednakosti prihoda širom Evrope izgledaju posebno oštri.
 
Raspon srednjeg raspoloživog dohotka po stanovniku varirao je od 5.378 evra u Bugarskoj do 45.310 evra u Luksemburgu u EU 2022. Prosečni raspoloživi dohodak za EU u celini iznosio je 19.083 evra.
 
Cifra je bila veća od 35.000 evra u pet zemalja, i to u Švajcarskoj (44.753), Islandu (39.918), Norveškoj (39.206) i Velikoj Britaniji (37.934 evra). U Nemačkoj je iznosio 25.000 evra, a u Francuskoj 23.053.
 
Možda ne iznenađuje da je medijan raspoloživog dohotka u evrima bio znatno niži u zemljama kandidatima za EU: 3.000 evra u Albaniji, Turskoj i Severnoj Makedoniji.
 
Kako se promenio raspoloživi dohodak u proteklih pet godina?
 
Nekoliko zemalja je značajno povećalo svoj medijan raspoloživog dohotka po stanovniku u evrima u proteklih pet godina, kada se posmatra procentualno povećanje.
 
Porastao je za više od 40 odsto u devet država članica EU i dve zemlje kandidata između 2017. i 2022. godine, ili najnoviji dostupni podaci u poslednjih pet godina. Promena je iznosila 17 odsto za celu EU.
 
Najveći rast zabeležila je Rumunija sa 101 odsto, a slede Srbija (68 odsto) i Litvanija (66 odsto).
 
Procentualna promena u zemljama u kojima je srednji raspoloživi dohodak bio viši od proseka EU zabeležila je vrlo malo kretanja, kao što je jedan odsto u Švajcarskoj, dva odsto u Norveškoj i pet odsto u Francuskoj i Švedskoj.
Medijan raspoloživog dohotka pao samo u Turskoj
 
Turska je bila jedina zemlja u kojoj je srednji raspoloživi dohodak pao - konkretno za 27 odsto, ili 1.000 evra.
 
Kada se posmatraju promene u evrima, a ne u procentima, najveći rast je zabeležio Luksemburg (8.995 evra), a slede ga Irska (6.181) i Holandija (5.976).
 
Prosečno povećanje u EU iznosilo je 2.802 evra, dok je u Nemačkoj poraslo za 3.080, a u Francuskoj 1.093 evra.
  • Професор

    05.02.2024 23:08
    По овоме како пише и нисмо тако лоши. Сад ће драмосер да сеири.
  • Ш

    05.02.2024 09:51
    Ш
    У Србији! Сразмерно броју становника у Србији има више Милионера и Милијардера него било где у Европи! И то кеш...сада што 60%преживљава...нису се снашли!
  • Platon

    05.02.2024 09:43
    Država
    Naš ekonomski tigar je iznad svih. Zato se ne pominje da se sve ostale zemlje ne bi ponižavale, koliko su iza nas. Luksemburg bi doživeo veliku sramotu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Nikad viša cena zlata

Cena zlata danas, 17. jula je dostigla istorijski maksimum u azijskoj trgovini od 2.478 dolara za uncu.