Novi izazovi za tržiste rada: Koji poslovi će biti najtraženiji u 2024, a koji najplaćeniji?
Novi uslovi i izazovi na tržištu rada doveli su do toga da su neka zanimanja postala traženija, ali i plaćenija.
Foto: Pixabay
Oni koji ne treba da brinu da će naći posao, ali i dobro zaraditi su svakako zanatlije i vozači. Na listi poslova koji će i u 2024. biti najtraženiji su i oni iz IT sektora. Odmah uz IT stručnjake su i mašinski i elektroinženjeri, ali i prodavci, piše Euronews Srbija.
Ekonomisti kažu da su definitivno u ovom trenutku svi zanati izuzetno traženi, kao i haj-tek zanimanja koja odgovaraju novom razvoju na tržištu.
"Čekaju nas potpuno drugačiji izazovi u odnosu na one koje smo imali pre 10 godina na tržištu rada. Moć se u velikoj meri poremila ka zaposlenima", rekao je za Euronews Srbija ekonomista Aleksandar Stevanović.
On kaže da će još neko vreme sve što ima veze sa informacionim tehnologijama biti traženo, ali da će ono najprostije programiranje možda uskoro početi da odumire jer će ga zameniti veštačka inteligencija.
"I u 2024. kao i u narednim godinama tražiće se visoko kvalifikovani ljudi koji znaju da odgovore na izazove kako kompanija, tako i javnog sektora takođe", rekao je Stevanović.
Miloš Turinski iz Infostuda kaže za Euronews Srbija da je u Srbiji ogroman deficit zanatlija svih profila, počev od od oblasti građevinarstva do ugostiteljstva.
"Od tesara, automehaničara, kuvara i konobara, pa čak i frizera, to su sve pozicije koje nam nedostaju u jako velikoj meri. Sigurno je da će potražnja za takvim poslovima biti još izraženija i u 2024. godine, čak i u narednim godinama", rekao je on.
Deficit radne snage je problem već nekoliko godina, a Turinski kaže da uz to zanatsko polje, ono gde će sigurno biti posla i bez obzira na krizu koja je zadesila to tražište, jesu poslovi u IT sektoru.
On kaže da će ti kadrovi biti izuzetno traženi i u 2024, s obzirom na to da je IT i prethodnih godina bilo deficitarno polje i da su nedostajali programeri, kao i da će to pogotovo biti vidljivo sa razvojem veštačke inteligencije.
"Biće potrebni i novi programeri u smislu nekog ko će se baviti upravo razvojem veštačke inteligencije koja je uzela maha u poslednjih godinu, godinu i po dana", rekao je Turinski.
Ko će još lako naći posao?
Kao i u zapadnoj Evropi, i u Srbiji su traženi mašinski i elektroinženjeri.
"Ono što će nam nedostajati, a to je ono što nedostaje na svim pozicijama u zapadnoj Evropi, pa tako se to odražava i kod nas, jesu mašinski i elektroinženjeri, koji sigurno po završetku svog školovanja mogu i te kako lako da nađu posao", rekao je Turinski.
Što se tiče svih ostalih pozicija, Turinski navodi da je činjenica da uvek nedostaju prodavci, pa će i oni biti među najtraženijim radnicima.
On kaže da su prodavci, odnosno trgovci na tražištu rada najtraženiji u smislu i ponude od strane poslodavaca, a sa druge strane potraženje od strane kandidata.
"Međutim, u ovom polju je jako velika i izražena fluktuacija. Dakle, radnici su ovde i te kako skloni promeni posla, traže boljeg poslodavca u smislu i na prvom mestu svakako visine zarade, a sa druge strane i ostalih radnih uslova“, kaže Turinski.
Koliko će porasti zarade?
Zbog deficita radne snage, postavlja se pitanje i da li će plate u 2024. godini biti veće.
Turinski kaže da su baš zbog velikog deficita radne snage, poslodavci primorani da se bore za sav preostali kadar na tržištu Srbije upravo time što se znatno podižu zarade, navodeći da je pomak u tom smislu učinjen kod zanatlija.
On, međutim, navodi da nisu svi poslodavci u mogućnosti da finanijski isprate te trendove.
"Tako imate pojedinačno jake, finansijski stabilne poslodavce koji mogu da ponude zaista visoke zarade i čak imamo situaciju da se, na primer, za električare nudi početna zarada od 150.000 dinara. Za vodoinstalatere smo imali sada platu od 2.000 evra i mogućnost stanovanja ukoliko nisu iz Beograda. Kad pričamo o celom tom zanatskom segmentu, zarade su iznad 1.000 ili 1.500 evra", rekao je Turinski.
On dodaje da poslodavci za vozače C i D kategorije nude platu od 180.000 dinara.
"Imali smo primer da jedan poslodavac nudi zaradu od 350.000 dinara za vozače. To je ta borba na tržištu rada jer na neki način moraju da privuki kandidate, odnosno ljude koji su i dalje na tržištu rada, da ih malo stimulišu da promene postojeći posao u potrazi za nekim novim", navodi Turinski.
Sa druge strane, kako kaže Turinski, u trgovini i prodaji najmanja su povećanja zarada i zato je velika fluktuacija radnika jer oni menjaju posao za 5.000 ili 10.000 dinara veću zaradu.
"Borba" za kadrovima je i u IT svetu, s tim što su radni uslovi tu malo drugačiji.
"Kad pričamo o IT sektoru, prosek je negde oko 1.700 evra, ali baš zato što ih ima malo, plate znaju da idu drastično iznad toga", navodi Turinski.
Da će plate defnitivno rasti zbog problema sa radnom snagom smatra Stevanović.
"Mi smo ušli u tu fazu kada plate u Srbiji rastu mnogo brže od rasta produktivnost i to će verovatno potrajati još neko vreme. Kao što mi nismo bili toliko neproduktivna zemlja kada smo imali male plate, tako nam ni sada nije toliko porasla produktivnost", rekao je on.
Pročitaj još
Stevanović navodi da se može reći da je trenutno odnos plate i prosečne produktivnosti u Srbiji na približno istom nivou kao kod zemalja koje su na sličnom nivou razvoja.
"Još neko neko vreme će nam plate u Srbiji prosečno rasti ubrzano, ali u nekom momentu će jednostavno zahtevi biznisa biti takvi da će plate usporiti i da će se možda i neka trenutno preplaćena zanimanja rešavati uvozom radne snage. Hrvatska to sada upravo rešava masovnim uvozom, ne mogu drugačije", kaže Stevanović.
Da privreda trpi zbog nedostatka kadrova smatra počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
On kaže da je nema dovoljno zanatlija i da zato plate rastu.
Kad nema dovoljno kadrova, navodi Atanacković, onda su plate "iznad neke logike".
"Ispada da se sada više isplati da budeš vodoinstalater nego inženjer. Apsurdno je da, recimo, hirurg koji radi negde u zdravstvenoj ustanovi ima manju zaradu od vodoinstalatera ili keramičara. Znači, njih nema dovoljno i onda su u situaciji da traže koliko god mogu da realizuju", rekao je Atanacković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
3
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
26
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
4
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Britansko-srpska privredna komora i EXPO 2027 potpisali memorandum o saradnji
31.01.2026.•
1
Britansko-srpska privredna komora i kompanija EXPO 2027 d.o.o. potpisale su danas Memorandum o saradnji kojim je predviđeno "jačanje ekonomskih, kulturnih i trgovinskih veza" između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.
Komentari 6
Rajko
Gde mi zivimo,gde zive ljudi iz naseg javnog zivota,ne razumem da nigde nema nijedan realan i istinit komentar o bilo kakavim drustvenim desavanjima,sta je ovo,los film,iluzija,ludilo?
PS.Da bih poslao komentar,moram kliknuti i polje "nisam robot",to je ljudima normalno ?????
@ Realista
V5
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar