Novi izazovi za tržiste rada: Koji poslovi će biti najtraženiji u 2024, a koji najplaćeniji?
Novi uslovi i izazovi na tržištu rada doveli su do toga da su neka zanimanja postala traženija, ali i plaćenija.
Foto: Pixabay
Oni koji ne treba da brinu da će naći posao, ali i dobro zaraditi su svakako zanatlije i vozači. Na listi poslova koji će i u 2024. biti najtraženiji su i oni iz IT sektora. Odmah uz IT stručnjake su i mašinski i elektroinženjeri, ali i prodavci, piše Euronews Srbija.
Ekonomisti kažu da su definitivno u ovom trenutku svi zanati izuzetno traženi, kao i haj-tek zanimanja koja odgovaraju novom razvoju na tržištu.
"Čekaju nas potpuno drugačiji izazovi u odnosu na one koje smo imali pre 10 godina na tržištu rada. Moć se u velikoj meri poremila ka zaposlenima", rekao je za Euronews Srbija ekonomista Aleksandar Stevanović.
On kaže da će još neko vreme sve što ima veze sa informacionim tehnologijama biti traženo, ali da će ono najprostije programiranje možda uskoro početi da odumire jer će ga zameniti veštačka inteligencija.
"I u 2024. kao i u narednim godinama tražiće se visoko kvalifikovani ljudi koji znaju da odgovore na izazove kako kompanija, tako i javnog sektora takođe", rekao je Stevanović.
Miloš Turinski iz Infostuda kaže za Euronews Srbija da je u Srbiji ogroman deficit zanatlija svih profila, počev od od oblasti građevinarstva do ugostiteljstva.
"Od tesara, automehaničara, kuvara i konobara, pa čak i frizera, to su sve pozicije koje nam nedostaju u jako velikoj meri. Sigurno je da će potražnja za takvim poslovima biti još izraženija i u 2024. godine, čak i u narednim godinama", rekao je on.
Deficit radne snage je problem već nekoliko godina, a Turinski kaže da uz to zanatsko polje, ono gde će sigurno biti posla i bez obzira na krizu koja je zadesila to tražište, jesu poslovi u IT sektoru.
On kaže da će ti kadrovi biti izuzetno traženi i u 2024, s obzirom na to da je IT i prethodnih godina bilo deficitarno polje i da su nedostajali programeri, kao i da će to pogotovo biti vidljivo sa razvojem veštačke inteligencije.
"Biće potrebni i novi programeri u smislu nekog ko će se baviti upravo razvojem veštačke inteligencije koja je uzela maha u poslednjih godinu, godinu i po dana", rekao je Turinski.
Ko će još lako naći posao?
Kao i u zapadnoj Evropi, i u Srbiji su traženi mašinski i elektroinženjeri.
"Ono što će nam nedostajati, a to je ono što nedostaje na svim pozicijama u zapadnoj Evropi, pa tako se to odražava i kod nas, jesu mašinski i elektroinženjeri, koji sigurno po završetku svog školovanja mogu i te kako lako da nađu posao", rekao je Turinski.
Što se tiče svih ostalih pozicija, Turinski navodi da je činjenica da uvek nedostaju prodavci, pa će i oni biti među najtraženijim radnicima.
On kaže da su prodavci, odnosno trgovci na tražištu rada najtraženiji u smislu i ponude od strane poslodavaca, a sa druge strane potraženje od strane kandidata.
"Međutim, u ovom polju je jako velika i izražena fluktuacija. Dakle, radnici su ovde i te kako skloni promeni posla, traže boljeg poslodavca u smislu i na prvom mestu svakako visine zarade, a sa druge strane i ostalih radnih uslova“, kaže Turinski.
Koliko će porasti zarade?
Zbog deficita radne snage, postavlja se pitanje i da li će plate u 2024. godini biti veće.
Turinski kaže da su baš zbog velikog deficita radne snage, poslodavci primorani da se bore za sav preostali kadar na tržištu Srbije upravo time što se znatno podižu zarade, navodeći da je pomak u tom smislu učinjen kod zanatlija.
On, međutim, navodi da nisu svi poslodavci u mogućnosti da finanijski isprate te trendove.
"Tako imate pojedinačno jake, finansijski stabilne poslodavce koji mogu da ponude zaista visoke zarade i čak imamo situaciju da se, na primer, za električare nudi početna zarada od 150.000 dinara. Za vodoinstalatere smo imali sada platu od 2.000 evra i mogućnost stanovanja ukoliko nisu iz Beograda. Kad pričamo o celom tom zanatskom segmentu, zarade su iznad 1.000 ili 1.500 evra", rekao je Turinski.
On dodaje da poslodavci za vozače C i D kategorije nude platu od 180.000 dinara.
"Imali smo primer da jedan poslodavac nudi zaradu od 350.000 dinara za vozače. To je ta borba na tržištu rada jer na neki način moraju da privuki kandidate, odnosno ljude koji su i dalje na tržištu rada, da ih malo stimulišu da promene postojeći posao u potrazi za nekim novim", navodi Turinski.
Sa druge strane, kako kaže Turinski, u trgovini i prodaji najmanja su povećanja zarada i zato je velika fluktuacija radnika jer oni menjaju posao za 5.000 ili 10.000 dinara veću zaradu.
"Borba" za kadrovima je i u IT svetu, s tim što su radni uslovi tu malo drugačiji.
"Kad pričamo o IT sektoru, prosek je negde oko 1.700 evra, ali baš zato što ih ima malo, plate znaju da idu drastično iznad toga", navodi Turinski.
Da će plate defnitivno rasti zbog problema sa radnom snagom smatra Stevanović.
"Mi smo ušli u tu fazu kada plate u Srbiji rastu mnogo brže od rasta produktivnost i to će verovatno potrajati još neko vreme. Kao što mi nismo bili toliko neproduktivna zemlja kada smo imali male plate, tako nam ni sada nije toliko porasla produktivnost", rekao je on.
Pročitaj još
Stevanović navodi da se može reći da je trenutno odnos plate i prosečne produktivnosti u Srbiji na približno istom nivou kao kod zemalja koje su na sličnom nivou razvoja.
"Još neko neko vreme će nam plate u Srbiji prosečno rasti ubrzano, ali u nekom momentu će jednostavno zahtevi biznisa biti takvi da će plate usporiti i da će se možda i neka trenutno preplaćena zanimanja rešavati uvozom radne snage. Hrvatska to sada upravo rešava masovnim uvozom, ne mogu drugačije", kaže Stevanović.
Da privreda trpi zbog nedostatka kadrova smatra počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
On kaže da je nema dovoljno zanatlija i da zato plate rastu.
Kad nema dovoljno kadrova, navodi Atanacković, onda su plate "iznad neke logike".
"Ispada da se sada više isplati da budeš vodoinstalater nego inženjer. Apsurdno je da, recimo, hirurg koji radi negde u zdravstvenoj ustanovi ima manju zaradu od vodoinstalatera ili keramičara. Znači, njih nema dovoljno i onda su u situaciji da traže koliko god mogu da realizuju", rekao je Atanacković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
0
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
8
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
7
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
2
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
1
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Komentari 6
Rajko
Gde mi zivimo,gde zive ljudi iz naseg javnog zivota,ne razumem da nigde nema nijedan realan i istinit komentar o bilo kakavim drustvenim desavanjima,sta je ovo,los film,iluzija,ludilo?
PS.Da bih poslao komentar,moram kliknuti i polje "nisam robot",to je ljudima normalno ?????
@ Realista
V5
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar