Srbiji nedostaju niskokvalifikovani i visokokvalifikovani radnici
Privreda u Srbiji se bori sa nedostatkom niskokvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika za obavljanje mnogih poslova.
Foto: 021.rs (Ilustracija)
U problemu su gotovo sve industrijske grane - građevinska, metalska, tekstilna, ugostiteljstvo, hemijska, objavio je danas Forbs Srbija.
Nedavno je Republički seizmološki zavod Srbije ostao bez jedinog diplomiranog geofizičara, manjka visokoobrazovnih kadrova poput građevinskih inženjera, nije lako naći ni elektroinženjere, mašinske inženjere, diplomirane tehnologe, komercijaliste, a nedostaju i magacioneri, konobari, kuvari, mesari, higijeničari, građevinski radnici, vozači, zanatlije.
Analize Privredne komore Srbije pokazuju da se dve trećine potreba privrede za kadrovima odnosi na one sa završenom srednjom školom.
Rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike i direktor Poslovne akademije PKS Mirjana Kovačević rekla je da je više razloga koji su doprineli manjku kvalitetne radne snage.
"Pre svega, osnovni razlog su demografska kretanja, odlazak naših građana u inostranstvo, ali i nezainteresovanost stanovništva za obavljanje određenih poslova", rekla je Kovačević za Forbs Srbija.
Ona je istakla da su visokokvalifikovani kadrovi od većeg značaja za napredovanje, ne samo kompanija individualno, već privrede u celini, u odnosu na niskokvalifikovane radne snage.
"Deficit kadrova je zajednički problem velikog broja zemalja, a rešenje za obavljanje određenih poslova će se sigurno tražiti u sve većoj primeni digitalizacije i veštačke inteligencije, a kvalifikovaniji kadrovi će se bolje i brže prilagoditi ovim naprednim tehnološkim rešenjima", rekla je Kovačević.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković rekla je da bi ključna reforma, koju bi vlada trebalo da preduzme, morala da bude usmerena upravo na oblast obrazovanja.
Podsetila je da su 2018. godine imali iznenadni pad upisa studenata na fakultetima koji edukuju obrazovni kadar, i dodala je da je taj pad sada veći.
"Nemamo predavače matematike, fizike, hemije, biologije, a to je na srednji i duži rok izuzetno važno za ekonomiju zemlje. Ko će sutra da nam školuje decu, ko će raditi u srednjoj i osnovnoj školi? To podrazumeva jednu fokusiranu reformu upravo tih nastavničkih smerova na fakultetima", istakla je Žarković.
Dodala je da je problem sa nedostatkom visokoobrazovnog kadra nastao i zbog neravnomerne regionalne raspoređenosti.
Kao primer, navela je da su predstavnici vlade ukazali na prvobitnu ideju, da kompanija Kontinental (Continental Automotive Serbia) pogon otvori u Nišu, ali da tamo nije bilo dovoljno stručnog kadra, pa su se odlučili za Novi Sad.
"To je upravo posledica naših internih migracija, jer onda u najsiromašnijim delovima Srbije, na jugu i istoku, uglavnom nalazite kadrove sa nižim kvalifikacijama, jer visokoobrazovani hrle u veće gradove i ti se regioni prazne", kazala je Živković i dodala da rešenje vidi u dugoročnoj strategiji i planiranju, ali i saradnji univerzitetskih centara i privrede.
Takođe, ukazala je i na problem prekvalifikovanosti, jer se dešava da se za neke poslove radi kadar koji ima veće kvalifikacije i onda bude prinuđen da radi za manje novca posao koji i nije njegova struka.
Bivša predsednica Unije prosvetnih radnika Jasna Janković ocenila je da manjka kadrova dovela višedecenijska nebriga o obrazovanju i kadrovima, ne samo kada je reč o visini plata već i uslovima rada.
Janković je podsetila da je ove godine samo jedan kandidat aplicirao za nastavnički smer fizike, a da već godinama nema dovoljno ni nastavnika hemije, matematike.
"Tako se sada dešava da matematiku u 40 odsto slučajeva predaje neko ko je završio fakultet na kome je kao predmet imao matematiku, a ne neko sa završenim Prirodno - matematičkim fakultetom", kazala je ona.
U Beogradu se, dodala je, taj problem ne oseća toliko koliko po unutrašnosti Srbije upravo i zbog toga što sve više mladih odlazi u veće gradove.
Pročitaj još
uvedeno kao predmet od petog razreda, a da se nije imalo u vidu da nema dovoljno IT stručnjaka koji bi predavali nastavu.
"Zašto bi neko ko završi taj fakultet radio u školi za 70.000 ili 80.000 dinara kad može da radi kao programer za 250.000 dinara?", istakla je Janković i dodala da je jasno da se ovakav kompleksan problem ne može rešiti preko noći, već da je potreban dugoročniji plan.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ukazao je da je potrebna celokupna promena sistema obrazovanja i da se svi oni koji žele da obavljaju niže kvalifikovane poslove što ranije upute na praksu – već na kraju osnovne ili početkom srednje škole.
Rajić je dodao da i model ekonomskog razvoja Srbije treba da se ispita i da nije stvoren ambijent za razvoj malih i srednjih preduzeća koja bi trebalo upravo da zadrže naše ljude kako ne bi napuštali zemlju.
"Moramo da imamo stabilna mala i srednja preduzeća koja će im omogućiti stimulativne uslove, a ne da nade polažemo u prvog stranog investitora", kazao je Rajić za Forbs.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
13
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
49
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Glamočić: Više od 10 milijardi dinara isplaćeno poljoprivrednicima
13.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je da je do sada država isplatila više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima po odnovu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, od ukupno planiranih 36 milijardi.
Nove cene goriva: Dizel pet dinara skuplji
13.03.2026.•
20
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti narednih nedelju dana.
Znatno smanjene akcize na gorivo, evo kolike su sada
13.03.2026.•
16
Vlada Srbije smanjila je akcize na naftne derivate za 20 odsto.
Epska frka: Ide li gas?
13.03.2026.•
4
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
Komentari 8
Svi
dz0
Djoka
Srbiji fale sve-kvalifikovani radnici.
Jer je Srbija sve stručne radnike - oterala!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar