Srbiji nedostaju niskokvalifikovani i visokokvalifikovani radnici
Privreda u Srbiji se bori sa nedostatkom niskokvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika za obavljanje mnogih poslova.
Foto: 021.rs (Ilustracija)
U problemu su gotovo sve industrijske grane - građevinska, metalska, tekstilna, ugostiteljstvo, hemijska, objavio je danas Forbs Srbija.
Nedavno je Republički seizmološki zavod Srbije ostao bez jedinog diplomiranog geofizičara, manjka visokoobrazovnih kadrova poput građevinskih inženjera, nije lako naći ni elektroinženjere, mašinske inženjere, diplomirane tehnologe, komercijaliste, a nedostaju i magacioneri, konobari, kuvari, mesari, higijeničari, građevinski radnici, vozači, zanatlije.
Analize Privredne komore Srbije pokazuju da se dve trećine potreba privrede za kadrovima odnosi na one sa završenom srednjom školom.
Rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike i direktor Poslovne akademije PKS Mirjana Kovačević rekla je da je više razloga koji su doprineli manjku kvalitetne radne snage.
"Pre svega, osnovni razlog su demografska kretanja, odlazak naših građana u inostranstvo, ali i nezainteresovanost stanovništva za obavljanje određenih poslova", rekla je Kovačević za Forbs Srbija.
Ona je istakla da su visokokvalifikovani kadrovi od većeg značaja za napredovanje, ne samo kompanija individualno, već privrede u celini, u odnosu na niskokvalifikovane radne snage.
"Deficit kadrova je zajednički problem velikog broja zemalja, a rešenje za obavljanje određenih poslova će se sigurno tražiti u sve većoj primeni digitalizacije i veštačke inteligencije, a kvalifikovaniji kadrovi će se bolje i brže prilagoditi ovim naprednim tehnološkim rešenjima", rekla je Kovačević.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković rekla je da bi ključna reforma, koju bi vlada trebalo da preduzme, morala da bude usmerena upravo na oblast obrazovanja.
Podsetila je da su 2018. godine imali iznenadni pad upisa studenata na fakultetima koji edukuju obrazovni kadar, i dodala je da je taj pad sada veći.
"Nemamo predavače matematike, fizike, hemije, biologije, a to je na srednji i duži rok izuzetno važno za ekonomiju zemlje. Ko će sutra da nam školuje decu, ko će raditi u srednjoj i osnovnoj školi? To podrazumeva jednu fokusiranu reformu upravo tih nastavničkih smerova na fakultetima", istakla je Žarković.
Dodala je da je problem sa nedostatkom visokoobrazovnog kadra nastao i zbog neravnomerne regionalne raspoređenosti.
Kao primer, navela je da su predstavnici vlade ukazali na prvobitnu ideju, da kompanija Kontinental (Continental Automotive Serbia) pogon otvori u Nišu, ali da tamo nije bilo dovoljno stručnog kadra, pa su se odlučili za Novi Sad.
"To je upravo posledica naših internih migracija, jer onda u najsiromašnijim delovima Srbije, na jugu i istoku, uglavnom nalazite kadrove sa nižim kvalifikacijama, jer visokoobrazovani hrle u veće gradove i ti se regioni prazne", kazala je Živković i dodala da rešenje vidi u dugoročnoj strategiji i planiranju, ali i saradnji univerzitetskih centara i privrede.
Takođe, ukazala je i na problem prekvalifikovanosti, jer se dešava da se za neke poslove radi kadar koji ima veće kvalifikacije i onda bude prinuđen da radi za manje novca posao koji i nije njegova struka.
Bivša predsednica Unije prosvetnih radnika Jasna Janković ocenila je da manjka kadrova dovela višedecenijska nebriga o obrazovanju i kadrovima, ne samo kada je reč o visini plata već i uslovima rada.
Janković je podsetila da je ove godine samo jedan kandidat aplicirao za nastavnički smer fizike, a da već godinama nema dovoljno ni nastavnika hemije, matematike.
"Tako se sada dešava da matematiku u 40 odsto slučajeva predaje neko ko je završio fakultet na kome je kao predmet imao matematiku, a ne neko sa završenim Prirodno - matematičkim fakultetom", kazala je ona.
U Beogradu se, dodala je, taj problem ne oseća toliko koliko po unutrašnosti Srbije upravo i zbog toga što sve više mladih odlazi u veće gradove.
Pročitaj još
uvedeno kao predmet od petog razreda, a da se nije imalo u vidu da nema dovoljno IT stručnjaka koji bi predavali nastavu.
"Zašto bi neko ko završi taj fakultet radio u školi za 70.000 ili 80.000 dinara kad može da radi kao programer za 250.000 dinara?", istakla je Janković i dodala da je jasno da se ovakav kompleksan problem ne može rešiti preko noći, već da je potreban dugoročniji plan.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ukazao je da je potrebna celokupna promena sistema obrazovanja i da se svi oni koji žele da obavljaju niže kvalifikovane poslove što ranije upute na praksu – već na kraju osnovne ili početkom srednje škole.
Rajić je dodao da i model ekonomskog razvoja Srbije treba da se ispita i da nije stvoren ambijent za razvoj malih i srednjih preduzeća koja bi trebalo upravo da zadrže naše ljude kako ne bi napuštali zemlju.
"Moramo da imamo stabilna mala i srednja preduzeća koja će im omogućiti stimulativne uslove, a ne da nade polažemo u prvog stranog investitora", kazao je Rajić za Forbs.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
6
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Komentari 8
Svi
dz0
Djoka
Srbiji fale sve-kvalifikovani radnici.
Jer je Srbija sve stručne radnike - oterala!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar