Kako su naprednjaci prosečnu godinu proglasili uspešnom
Predsednik Vučić se u učestalim javnim nastupima često hvali postignutim privrednim rezultatima.
Foto: 021.rs
Vladavinu naprednjaka je odavno proglasio najuspešnijom u istoriji Srbije i Jugoslavije, a početkom godine je najavio i da će "tekuća, ali i godine do EXPO 27 biti sve plodonosnije".
Dakle, kako bismo znali šta da očekujemo naredne i potonjih sezona, dobro je da vidimo kako smo okončali prošlogodišnju i vidimo gde nam je start.
Ispod očekivanja
Lane je rast BDP-a bio tek 2,45 odsto, znatno niži od predsednikove polazne ambicije da dostigne najmanje pet odsto. Istina, kako je godina odmicala Vučiću je postajalo jasno da je bio previše optimističan, pa je postupno smanjivao priželjkivani rast BDP. Ipak, 2,5 odsto je niže i od poslednjeg očekivanja, tri odsto.
Ono što dodatno ruži sliku srpske ekonomije je činjenca da je u pitanju druga uzastopna sezona sa, za nerazvijenu državu, uočljivo sporim rastom. Još je nepovoljnije što se i ovaj minimalan rast zasniva na vremenu povoljnijem za poljoprivredu i još neke delatnosti, a ne na tehnološkom razvoju ili povećanoj dostupnosti kapitala.
Tako je agrarna sezona uvećana za 9,1 odsto najviše zahvaljujući znatno uvećanoj količini padavina. Ali, poljoprivreda je, nakon prethodne loše sezone, ovim uvećanjem tek dostigla donji nivo prosečne godine, a rentabilnost ovdašnjih paora je i dalje daleko ispod poslovnosti evropskih.
Kišo tiho padaj
Kiša ne pomaže samo poljoprivrednicima. Lane su joj se najviše radovali uposleni u elektroprivredi. Rad svih hidroelaktrana je beležio rekordne rezultate. Ovi generatori struje godišnje u Srbiji isporuče otprilike 28-29 odsto ukupno proizvedene električne energije. Lane je njihov udeo skočio na čak 43 odsto, a neobično povoljni hidrološki uslovi su trajali celu kalendarsku godinu.
Ovako dobra hidrologija je omogućila da, uprkos nevoljama sa otkopavanjem uglja u Kolubarskom basenu, struju ne da nismo morali da uvozimo, već smo i izvozili. Godišnji profit EPS-a je premašio 850 miliona evra. Ipak, stalno treba imati na umu da je ovaj rezultat urušene energetike Srbije posledica isključivo nezapamćeno povoljnih vremenskih prilika, pre svega nezabeleženog dotoka voda.
Treći nosilac rasta srpske ekonomije je u građevinarstvu čiji je rast lane iznosio 11,2 odsto. Osnovni podstrekač ulaganja u građevinske objekte je država Srbija koja je u te namene izdvojila čak 13,5 odsto više nego 2022. Ova delatnost je osnov naprednjačkog shvatanja ekonomije, međutim nema analiza isplativosti niti jednog novoizgrađenog većeg objekta.
Pad maloprodaje
Kada se sve zbroji ispada da su poljoprivreda, prozvodnja struje i građevinarstvo doneli 1,4 odsto rasta BDP, na sve ostale privredne grane otpada 1,1 odsto. Zapravo, samo su još dve grane doprinele rastu, prevoz putnika i ugostiteljstvo. Više je nego zabrinjavajuće da prerađivačka industrija već godinama ne beleži rast.
Vlast, ponajviše guvernerka Jorgovanka Tabaković, pred kraj godine je najviše isticala pad inflacije. Zaista, poslednjeg meseca prohujale godine inflacija je iznosila 7,7 odsto, naspram 15,1 odsto decembra 2022. Međutim, i pored pada inflacije nastavljen je pad prometa u maloprodaji. Protekle godine je za 2,5 odsto bio manji nego prethodne i to je pouzdan pokazatelj da standard stanovništva pada.
Razlog je što je u Srbiji bio jako izražen rast cena osnovnih prehrambenih uslova, energije, gasa, higijenskih potrepština u čijoj proizvodnji se troši mnogo energije... To su osnovne ljudske potrepštine na koje siromašniji i prosečni odvajaju znatno veći procenat ukupnih primanja.
Ovakva struktura ukazuje na nerentabilnost pojedinih proizvodnji u nas, recimo prehrambene, ali i na činjenicu da je dobar deo inflacije generisan na domaćem terenu i ne potiče iz uvoza, odnosno nije posledica monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) ili situacije oko Ukrajine i uvoza pojedinih fosilnih energenata. Drugim rečima naša ekonomija, usled nedovoljne efikasnosti, sadrži inflacioni crv.
Fiskalna politika nasuprot monetarne
Problem je što su polazni, ujedno i najjači, uzroci rasta cena i dalje prisutni u srpskoj ekonomiji. Narodna banka Srbije je sa primetnim zakašnjenjem sledila ECB u snižavanju kamatnih stopa, dok je, posebno pred izbore, država nastavljala sa neselektivnim dodeljivanjem novca pojedinim grupama stanovništva.
Time je fiskalna politika radila nasuprot inače okasneloj monetarnoj politici. Veliko je pitanje hoće li se monetarna i fiskalna politika narednih godina uskladiti, a morale bi ako je cilj smirivanje rasta cena i svođenje inflacije na manje od dva odsto.
Pročitaj još
Zaboravljeni domaći preduzetnici
Retko čime se Vučić toliko hvali kao visinom stranih investicija u Srbiji. Lane su distigle bezmalo pet milijardi, otprilike trostruko nego što su iznosile pre deceniju. To je impresivan podatak, ali uz prateći minus da investicioni ambijent po domaće preduzetnike nije bio ni približno povoljan kao za strane. Jedva da su uložili devet milijardi evra, mada bi morale da budu otprilike tri i po puta više od inolaganja.
Iako Srbija godinama ignoriše subvencionsanje domaćih fabrikanata i proizvođača, ipak to nije glavni uzrok izbegavanja domaći kapitalista da ulažu u Srbiju. Sve izraženija korupcija i sve vidljivije odsustvo pravne sigurnosti su mnogo jači razlozi nespremnosti domaćih privatnika da investiraju u sopstvenoj zemlji.
Drugim rečima, teško da se razvojna i socijalno odgovorna ekonomska politika može voditi u sistemu gde je mnogo berićetnije biti sitan lokalni pion vladajuće stranke, nego uspešan stručnjak politički opoziciono naklonjen.
Kada se sve sabere, protekla godina je bila sasvim osrednja. Ostaje nejasno zašto je čelni ljudi Srbije doživljavaju kao uspešnu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mali i Sijarto o ekonomskoj saradnji i energentima: Izgradnja naftovoda Novi Sad-Alđ kreće krajem godine
30.09.2025.•
1
Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali razgovarao je danas u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova Mađarske Peterom Sijartom o saradnji na zajedničkim projektima.
Cene zlata na novom rekordnom nivou
30.09.2025.•
0
Cene zlata su danas porasle na novi rekord i premašile 3.850 dolara po unci pošto investitori strahuju od moguće blokade rada savezne vlade u SAD i traže sigurna utočišta za svoj kapital.
Od sutra skuplja struja: Cene više za 6,6 odsto
30.09.2025.•
7
U Srbiji će od sutra poskupeti prosečna cena električne energije za domaćinstva i male kupce za 6,6 odsto.
Francuski medij: U Stelantisovu fabriku u Kragujevcu stiže 200 radnika iz Maroka
30.09.2025.•
14
Fabrika Stelantis u Kragujevcu primiće početkom oktobra dodatnih 200 marokanskih radnika, koji će se pridružiti stotini koji su već pristigli prethodnih dana, prenosi francuski medij Fdesuš.
Džared Kušner i drugi investitori kupuju gejming kompaniju EA za 55 milijardi dolara
30.09.2025.•
1
Grupa investitora, među kojima je i američki preduzetnik Džared Kušner, najavila je preuzimanje američkog proizvođača video-igara Electronic arts (EA) za 55 milijardi dolara.
Poreska uprava objavila kalendar poreskih obaveza firmi za oktobar
29.09.2025.•
0
Poreska uprava objavila je kalendar poreskih obaveza firmi za oktobar, prema kojem prvi rok za izmirenje ističe 6. oktobra.
Vlasnici benzinskih pumpi: Pojačavamo nabavku goriva od uvoznika, ali na duži rok biće napeto
29.09.2025.•
12
Vlasnici benzinskih stanica u Srbiji rekli su da će u slučaju da američko Ministarstvo finansija počne primenu sankcija prema NIS-u pojačati nabavku goriva od uvoznih naftnih kompanija i preko uobičajne mere.
NIS podneo zahtev Ministarstvu finansija SAD da ponovo odloži sankcije
29.09.2025.•
6
Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je 28. septembra Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija.
Popović: Ako nam SAD uvede sankcije, kreće inflacija, a onda i štampanje novca za ćacije
29.09.2025.•
49
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gubi podršku SAD, a sankcije te države prema NIS, koje su odložene do 8. oktobra, neće kratko trajati, ocenila je profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji Danica Popović.
Lufthanza ukida 4.000 radnih mesta
29.09.2025.•
2
Vodeća evropska avio-kompanija Lufthanza saopštila je danas da će ukinuti 4.000 radnih mesta do 2030. godine, uglavnom u Nemačkoj.
Šoškić, Nikezić i Radonjić: Srbija morala ranije da razmišlja o sankcijama NIS-u
29.09.2025.•
32
Srbija je morala ranije da razmišlja šta će uraditi u slučaju da NIS bude izložena sankcijama, morala je da bude konstruktivnija u pregovorima i sa Rusijom i sa SAD.
U Nemačkoj otkriveno jedno od najvećih nalazišta litijuma na svetu
29.09.2025.•
37
Energetska kompanija "Neptune Energy" saopštila je da je u regiji Altmark u nemačkoj saveznoj pokrajini Saksonija-Anhalt potvrđeno postojanje čak 43 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata (LCE).
Programeri i dalje među najplaćenijim delatnostima: Prosečna plata premašila 300.000 dinara
29.09.2025.•
6
Prosečna julska neto plata u Srbiji je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosila 109.071 dinar.
Sankcije NIS-u pomerene sa 1. oktobra za još osam dana: Šta u tom roku može da se promeni?
28.09.2025.•
14
Neće 1. oktobar biti Dan D za sankcije NIS-u, kako je to pre nekoliko dana najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nego će, kažu njegovom zaslugom, taj rok biti pomeren na 8. ili 9. oktobar.
Koji proizvođač je ove godine povukao najviše vozila?
28.09.2025.•
0
Ford je objavio povlačenje više od 115.000 vozila upravljačkim stubom volana koji se može odvojiti.
Bivši ministar i doktor ekonomskih nauka: Struja u Srbiji skuplja nego u 13 zemalja Evrope
28.09.2025.•
11
Građani Srbije plaćaju električnu energiju skuplje nego stanovnici 13 zemalja Evrope.
Da li se "motači kablova" sele iz Srbije: "Sada je aktuelna severna Afrika"
27.09.2025.•
5
Kriza u evropskoj automobilskoj industriji koja traje već nekoliko godina počela je da se preliva i na našu industriju.
Stelantis u Kragujevcu: Za italijanske radnike 70 evra dnevno, za srpske 600 evra mesečno
27.09.2025.•
40
Zaposleni u kragujevačkom Fijatu, prema pisanju medija, rade za platu od oko 600 evra. Međutim, Stelantis nudi radnicima iz Italije da dođu da rade u Srbiju po daleko boljim uslovima.
Marković: Ako sankcije NIS-u potraju može doći do nestašice goriva
27.09.2025.•
19
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da, ako stupe na snagu američke sankcije NIS-u, vidljivih posledica i nestašice goriva neće biti u prvom periodu.
Sankcije NIS-u odložene za još osam dana
27.09.2025.•
25
Početak primene sankcija NIS-u odložen je za još osam dana.
Direktor NIS-a: Spremne alternative za plaćanje na benzinskim pumpama
26.09.2025.•
56
Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Tjurdenjev uputio je pismo zaposlenima povodom uvođenja američkih sankcija toj kompaniji koje će, po svemu sudeći, uslediti 1. oktobra.
Komentari 15
Sale
Dejan
Куп је битан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar