Šta sa cenom struje i gasa?
Mada tokom prolazećeg zimskog perioda gotovo da nije bilo hladnijih dana, time ni velikog utroška struje, odnosno gasa, ovih dana mnogo se priča o ceni najvažnijih energenata.
Foto: 021.rs
Razlog je približavanje 1. maja kada će se defintivno obelodaniti nova cena električne energije i plina.
Zainteresovana javnost
Zainteresovani privrednici uporno i sve glasnije ističu da im visoka cena energenata itekako slabi konkurentsku poziciju na tržištu. Nisu, naravno, nemi ni čelnici udruženja potrošača, svesni da ako je ove nezapamćeno blage zime tročlana porodica mesečno trošila 400 kilovata struje i plaćala otprilike 3.500 dinara, već prvog standarno hladnog decembara trošiće 550 kilovata i plaćati 6.200 dinara.
Podsetimo se, do pre samo godinu dana, tih 550 kilovata je iznosilo 3.600 dinara. Uvećanje je posledica loše prakse vlasti Srbije da cenu struje predugo drži niskom i potom je za samo 12 meseci tri puta sukcesivno uvećava.
Štaviše, prema dogovoru sa MMF-om, 1. maja bi trebalo da usledi novi rast cene struje za osam odsto, ali je država, izgleda, sve bliža stavu da ovog puta, bar za neko i to ne kratko vreme, odustane od novog nameta na građane.
Skupa struja
Nevolje privrednika su i veće. Struju plaćaju 120 evra po megavatu, bezmalo dvostruko više nego građani, ali, takođe, i znatno iznad cene električne energije na evropskom tržištu poslednjih meseci. Time su, svakako, u lošijoj poziciji od rivala sa Starog kontinenta.
Istina, pre dva ili tri meseca Evropljani su plaćali struju obično od 15 do 25 odsto više nego što EPS ispostavlja srpskim preduzećima, međutim nezabeleženo blaga zima, tačnije druga zaredom, prepolovila je uobičajeno zimsku potrošnju gasa. Cena plina je drastično pala, time i cena struje s obzirom na veoma važnu ulogu gasnih elektrana u prozvodnji i stabilizovanju evropskog tržišta električne energije.
Poslovni svet i građani su uvereni da plaćaju skupu struju. Poređenje sa cenama u susedstvu ne daje im za pravo. Posmatrajući evropske zemlje, struja je osetno jeftinija samo u Ukrajini i Moldaviji, dok je cena u BiH, Bugarskoj, Crnoj Gori i Makedoniji približna našoj, ali, ipak, nešto viša. U Sloveniji je primetno iznad, baš kao i u Mađarskoj ili Slovačkoj. Da ne spominjemo Belgiju, Nemačku, Holandiju ili Dansku...
Kada je Dunav bogat vodom
Sa druge strane malo koja država ima tako povoljnu strukturu proizvodnje struje, preciznije visok udeo hidroelektrana iz čijih pogona izlazi struja daleko jeftinija nego iz plinskih, ugljenih, eolski, solarnih ili nulklearnih energana.
To je naročito do izražaja došlo prošle godine, sve do nedavnog marta meseca kada je dotok voda bio nezapamćeno visok. I to kontinuirano gotovo 15 meseci, pa su naše hidroelektrane umesto uobičajenih 9,1 milijardi kilovata godišnje lane isporučile čak 13,5 milijardi kilovata struje i to tri puta jeftinije nego što je energija iz termalki.
Zbog energetske krize u Evropi i rata u Ukrajini, cena struje je prošle godine bila izrazito visoka. U drugoročnoj prodaji kretala se između 150 i 180 evra za megavat, dok je u prodaji danas za sutra dostizala i 135 evra u proseku.
To je bila srećna sezona za EPS. Ne samo što je imao višak struje u vreme izuzetno visokih cena na evropskom tržištu, već je taj višak poticao iz pogona odakle dolazi daleko najjeftinija energija.
Ogromna dobit, kilavo preduzeće
Rezultat vanredno povoljnih i srećnih okolnosti je istorijski pozitivno poslovanje državnog srpskog energetskog preduzeća. Ne samo što je izvozom zaradio 1,35 milijardi evra, već je i godišnja dobit rekordna, čak 980 miliona evra.
Podsetimo se, godine 2022. EPS, devalviran incidentom u Obrenovcu, zabeležio je minus od 650 miliona evra. Unazad dvadesetak godina EPS je prodavao struju po niskoj ceni i ostvarivao godišnju dobit između 25 i 30 miliona evra, samo dva puta je dostigao 65 miliona evra.
Poslovanje na ivici opstanka, uslovljeno pre svega od države određivanom cenom struje, za posledicu je imalo potpuno odsustvo investicija. Veliko je i pitanje koliko su redovno i kvalitetno obavljani najveći remonti. Međutim, upravo su ulaganja u nove pogone i nove, obnovljive izvore energije ono što je neophodno i bez čega ovo preduzeće nema perspektivu ni u bližoj budućnosti. Uprkos rekordnoj dobiti.
Zapravo, i pored remonta kojim su nekako sanirane posledice incidenta sa kraja 2021. godine, EPS je kilavo preduzeće. Nekada je maksimalna dnevna proizvodnja premašivala 125 miliona vati dnevno, rekord je sa 137,5 miliona ostvaren 1. februara 2012. godine. Danas je veliko pitanje može li srpska energetika na tržište dnevno da izbaci i 95 miliona kilovata. Dve ekstremno blage uzastopne zime su spasile stanovništvo Srbije velikih nedaća i iskušenja.
Nužnost ulaganja
Dakle, nema ništa bez ozbiljnih ulaganja u srpsko energetsko preduzeće. Potrebne su dve vrste inevesticija, od kojih je teško reći koje je nužnije, ali i koje je veće. U prvom slučaju su nove hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, ali i pojedini termoblokovi u Kostolcu i Obrenovcu. Drugu grupu novih proizvodnih pogona EPS činile bi eolske elektrane snage 2.200 megavata i solara čija se snaga procenjuje na 2.100 megavata.
I sve to bi trebalo, ukoliko želimo da sledimo evropske trendove i izbegnemo plaćanje velikih i stalno rastućih penala, izgraditi do 2040. godine. Eventualno se može očekivati produženje roka za pet sezona.
Lanjska rekordna dobit je odlična prilika da EPS koriguje inerciju višedecenijskog poslovanja za danas i učini poteze za budućnost. Drugim rečima, od 980 miliona dobiti, neka trećina ode na remonte, dve trećine bi morale u buduće nove hidroenergane, delom i u eolske i solarne.
Svakako će država morati uložiti i iz budžeta, ali bitno je da EPS posle decenija pauze obnovi praksu ulaganja. Jednostavno, bez investicija gubi budućnost i već za dvadesetak sezona postaće otpad, a sadašnji pogoni biće ugašeni.
Troškovi razvoja
I tu se otvara pitanje cene. Ako hoćemo EPS, tačnije državno energetsko preduzeće, i u budućnosti, onda je potrebno da se u cenu struje pored operativnih i kapitalnih troškova ugrade i troškovi razvoja novih pogona.
Dakle, troškovi izgradnje eolskih i solarnih parkova, pre njih reverzibilne hidroelekrtane Bistrice i Đerdapa 3... To znači da bi cena struje već za, recimo, dve godine mogla da bude nešto iznad 57 dolara po megavatu, ali i vidljivo ispod 120 evra, odnosno može se očekivati da za domaćinstva bude nešto skuplja, a za privredu primetno jeftinija.
Ako se građanima, decenijama naviklim na nisku cenu struje, budući izdatak na prvi trenutak učini teretom, valja im znati da u suprotnom državno energetsko preduzeće teško može da opstane. Individualni potrošači bili bi direktno izloženi tržištu struje, to znači da bi povremeno plaćali i onih 150-180 evra po megavatu i to bez troškova prenosa i distribucije, čija bi visina, u tom slučaju, varirala i dostizala pik upravo onda kada je potrošnja najveća.
Pročitaj još
Političke odluke
Evropa je, praktično, relativizovala tržišno ponašanje kada je reč o električnoj energiji. Gotovo suludim napuštanjem višedecenijskog oslanjanja na ruski gas, političkim odlukama se preorijentisala na mnogo skuplji tečni (dobrim delom američki) gas.
Time je poskupeo ne samo plin za daljinsko grejanje, već i proizvodnja struje u gasnim elektranama. Sadašnje ekstremno oscilovanje cena je posledica svojevrsnog političkog silovanja tržište. Time i država Srbije prestaje da bude obavezna držati se "pod mus" tržišnih pravila u segmentu struje i gasa.
Drugim rečima, ima pravo da određuje cenu struje u svojoj avliji, ali to ne znači da sa cenom može raditi svašta. Upravo radi pouzdane domaće proizvodnje u budućnosti, cenu struje treba odrediti tako da obezbeđuje stabilnu produkciju i danas, ali u narednih pola veka, i duže.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
0
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
13
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
1
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
15
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
1
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Komentari 10
gradjaninX
A konkurenti su im?! Mislim, ako im je biznis model (a nije) da izvoze za Indiju, Kinu, Rusiju i sl. onda ok. Svi ostali imaju skupe ili jos skuplje energente i radnike.
PS. Bice jos skuplji energenti (u svetu) uskoro.
PEtar
A sad par nelogičnosti :
"
pa su naše hidroelektrane umesto uobičajenih 9,1 milijardi kilovata godišnje lane isporučile čak 13,5 milijardi kilovata struje i to tri puta jeftinije nego što je energija iz termalki.
1."
Ovde pravimo jeftinije taj deo struje a sa druge strane hoće poskupljenje ???
"
U Sloveniji je primetno iznad, baš kao i u Mađarskoj ili Slovačkoj. Da ne spominjemo Belgiju, Nemačku, Holandiju ili Dansku...
2."
A da spomenemo njihov standard i kad naš bude takav, onda može i cena struje da se koriguje malo na više, jer opet smo utvrdili da deo pravimo i dosta jeftinije od tih evropljanja.
3. Te hidro i termo elektrane je napravio narod ovde džave, pa onda bi trebao i da ima jeftiniju struju za sebe. To nisu napravile privatne strane firme, pa da imamo strane cene. Nek dođu i naprave privatno ovde svoje elektrane, pa nek naplaćuju koliko hoće, ako to neko hoće da im plati...
A ako ne može jeftinije, onda nek se smanje porezi, nameti i harači... narod plaća izgradnju elektrana i održavanje i onda još da mu se i poveća cena...
S56
Pa ništa novo. Manje ćemo trošiti struju i gas
, a cene će biti više.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar