Šta sa cenom struje i gasa?
Mada tokom prolazećeg zimskog perioda gotovo da nije bilo hladnijih dana, time ni velikog utroška struje, odnosno gasa, ovih dana mnogo se priča o ceni najvažnijih energenata.
Foto: 021.rs
Razlog je približavanje 1. maja kada će se defintivno obelodaniti nova cena električne energije i plina.
Zainteresovana javnost
Zainteresovani privrednici uporno i sve glasnije ističu da im visoka cena energenata itekako slabi konkurentsku poziciju na tržištu. Nisu, naravno, nemi ni čelnici udruženja potrošača, svesni da ako je ove nezapamćeno blage zime tročlana porodica mesečno trošila 400 kilovata struje i plaćala otprilike 3.500 dinara, već prvog standarno hladnog decembara trošiće 550 kilovata i plaćati 6.200 dinara.
Podsetimo se, do pre samo godinu dana, tih 550 kilovata je iznosilo 3.600 dinara. Uvećanje je posledica loše prakse vlasti Srbije da cenu struje predugo drži niskom i potom je za samo 12 meseci tri puta sukcesivno uvećava.
Štaviše, prema dogovoru sa MMF-om, 1. maja bi trebalo da usledi novi rast cene struje za osam odsto, ali je država, izgleda, sve bliža stavu da ovog puta, bar za neko i to ne kratko vreme, odustane od novog nameta na građane.
Skupa struja
Nevolje privrednika su i veće. Struju plaćaju 120 evra po megavatu, bezmalo dvostruko više nego građani, ali, takođe, i znatno iznad cene električne energije na evropskom tržištu poslednjih meseci. Time su, svakako, u lošijoj poziciji od rivala sa Starog kontinenta.
Istina, pre dva ili tri meseca Evropljani su plaćali struju obično od 15 do 25 odsto više nego što EPS ispostavlja srpskim preduzećima, međutim nezabeleženo blaga zima, tačnije druga zaredom, prepolovila je uobičajeno zimsku potrošnju gasa. Cena plina je drastično pala, time i cena struje s obzirom na veoma važnu ulogu gasnih elektrana u prozvodnji i stabilizovanju evropskog tržišta električne energije.
Poslovni svet i građani su uvereni da plaćaju skupu struju. Poređenje sa cenama u susedstvu ne daje im za pravo. Posmatrajući evropske zemlje, struja je osetno jeftinija samo u Ukrajini i Moldaviji, dok je cena u BiH, Bugarskoj, Crnoj Gori i Makedoniji približna našoj, ali, ipak, nešto viša. U Sloveniji je primetno iznad, baš kao i u Mađarskoj ili Slovačkoj. Da ne spominjemo Belgiju, Nemačku, Holandiju ili Dansku...
Kada je Dunav bogat vodom
Sa druge strane malo koja država ima tako povoljnu strukturu proizvodnje struje, preciznije visok udeo hidroelektrana iz čijih pogona izlazi struja daleko jeftinija nego iz plinskih, ugljenih, eolski, solarnih ili nulklearnih energana.
To je naročito do izražaja došlo prošle godine, sve do nedavnog marta meseca kada je dotok voda bio nezapamćeno visok. I to kontinuirano gotovo 15 meseci, pa su naše hidroelektrane umesto uobičajenih 9,1 milijardi kilovata godišnje lane isporučile čak 13,5 milijardi kilovata struje i to tri puta jeftinije nego što je energija iz termalki.
Zbog energetske krize u Evropi i rata u Ukrajini, cena struje je prošle godine bila izrazito visoka. U drugoročnoj prodaji kretala se između 150 i 180 evra za megavat, dok je u prodaji danas za sutra dostizala i 135 evra u proseku.
To je bila srećna sezona za EPS. Ne samo što je imao višak struje u vreme izuzetno visokih cena na evropskom tržištu, već je taj višak poticao iz pogona odakle dolazi daleko najjeftinija energija.
Ogromna dobit, kilavo preduzeće
Rezultat vanredno povoljnih i srećnih okolnosti je istorijski pozitivno poslovanje državnog srpskog energetskog preduzeća. Ne samo što je izvozom zaradio 1,35 milijardi evra, već je i godišnja dobit rekordna, čak 980 miliona evra.
Podsetimo se, godine 2022. EPS, devalviran incidentom u Obrenovcu, zabeležio je minus od 650 miliona evra. Unazad dvadesetak godina EPS je prodavao struju po niskoj ceni i ostvarivao godišnju dobit između 25 i 30 miliona evra, samo dva puta je dostigao 65 miliona evra.
Poslovanje na ivici opstanka, uslovljeno pre svega od države određivanom cenom struje, za posledicu je imalo potpuno odsustvo investicija. Veliko je i pitanje koliko su redovno i kvalitetno obavljani najveći remonti. Međutim, upravo su ulaganja u nove pogone i nove, obnovljive izvore energije ono što je neophodno i bez čega ovo preduzeće nema perspektivu ni u bližoj budućnosti. Uprkos rekordnoj dobiti.
Zapravo, i pored remonta kojim su nekako sanirane posledice incidenta sa kraja 2021. godine, EPS je kilavo preduzeće. Nekada je maksimalna dnevna proizvodnja premašivala 125 miliona vati dnevno, rekord je sa 137,5 miliona ostvaren 1. februara 2012. godine. Danas je veliko pitanje može li srpska energetika na tržište dnevno da izbaci i 95 miliona kilovata. Dve ekstremno blage uzastopne zime su spasile stanovništvo Srbije velikih nedaća i iskušenja.
Nužnost ulaganja
Dakle, nema ništa bez ozbiljnih ulaganja u srpsko energetsko preduzeće. Potrebne su dve vrste inevesticija, od kojih je teško reći koje je nužnije, ali i koje je veće. U prvom slučaju su nove hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, ali i pojedini termoblokovi u Kostolcu i Obrenovcu. Drugu grupu novih proizvodnih pogona EPS činile bi eolske elektrane snage 2.200 megavata i solara čija se snaga procenjuje na 2.100 megavata.
I sve to bi trebalo, ukoliko želimo da sledimo evropske trendove i izbegnemo plaćanje velikih i stalno rastućih penala, izgraditi do 2040. godine. Eventualno se može očekivati produženje roka za pet sezona.
Lanjska rekordna dobit je odlična prilika da EPS koriguje inerciju višedecenijskog poslovanja za danas i učini poteze za budućnost. Drugim rečima, od 980 miliona dobiti, neka trećina ode na remonte, dve trećine bi morale u buduće nove hidroenergane, delom i u eolske i solarne.
Svakako će država morati uložiti i iz budžeta, ali bitno je da EPS posle decenija pauze obnovi praksu ulaganja. Jednostavno, bez investicija gubi budućnost i već za dvadesetak sezona postaće otpad, a sadašnji pogoni biće ugašeni.
Troškovi razvoja
I tu se otvara pitanje cene. Ako hoćemo EPS, tačnije državno energetsko preduzeće, i u budućnosti, onda je potrebno da se u cenu struje pored operativnih i kapitalnih troškova ugrade i troškovi razvoja novih pogona.
Dakle, troškovi izgradnje eolskih i solarnih parkova, pre njih reverzibilne hidroelekrtane Bistrice i Đerdapa 3... To znači da bi cena struje već za, recimo, dve godine mogla da bude nešto iznad 57 dolara po megavatu, ali i vidljivo ispod 120 evra, odnosno može se očekivati da za domaćinstva bude nešto skuplja, a za privredu primetno jeftinija.
Ako se građanima, decenijama naviklim na nisku cenu struje, budući izdatak na prvi trenutak učini teretom, valja im znati da u suprotnom državno energetsko preduzeće teško može da opstane. Individualni potrošači bili bi direktno izloženi tržištu struje, to znači da bi povremeno plaćali i onih 150-180 evra po megavatu i to bez troškova prenosa i distribucije, čija bi visina, u tom slučaju, varirala i dostizala pik upravo onda kada je potrošnja najveća.
Pročitaj još
Političke odluke
Evropa je, praktično, relativizovala tržišno ponašanje kada je reč o električnoj energiji. Gotovo suludim napuštanjem višedecenijskog oslanjanja na ruski gas, političkim odlukama se preorijentisala na mnogo skuplji tečni (dobrim delom američki) gas.
Time je poskupeo ne samo plin za daljinsko grejanje, već i proizvodnja struje u gasnim elektranama. Sadašnje ekstremno oscilovanje cena je posledica svojevrsnog političkog silovanja tržište. Time i država Srbije prestaje da bude obavezna držati se "pod mus" tržišnih pravila u segmentu struje i gasa.
Drugim rečima, ima pravo da određuje cenu struje u svojoj avliji, ali to ne znači da sa cenom može raditi svašta. Upravo radi pouzdane domaće proizvodnje u budućnosti, cenu struje treba odrediti tako da obezbeđuje stabilnu produkciju i danas, ali u narednih pola veka, i duže.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Cene goriva nepromenjene
11.09.2026.•
5
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih nedelju dana.
Vučić pred izbore najavljuje povećanje penzija i plata u javnom sektoru
11.09.2026.•
30
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru svoje funkcionerske kampanje izneo je niz mera za "poboljšanje životnog standarda".
Cena nafte Brent prešla 106 dolara, raste i evropski gas
11.09.2026.•
0
Cena sirove nafte tipa Brent prešla je granicu od 106,04 dolara po barelu, dok se evropski prirodni gas ponovo približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu.
Vučić predstavlja "mere za poboljšanje životnog standarda"
11.09.2026.•
43
Kandidat za premijera Srpske napredne stranke predstaviće nove mere za poboljšanje životnog standarda građana.
Poljoprivrednici: Za državu niske cene poljoprivrednih proizvoda nisu problem
10.09.2026.•
12
Poljoprivrednici nekoliko udruženja, koji su danas sa predstavnicima Vlade Srbije razmatrali problem niskih cena ratarskih proizvoda i mleka, rekli su da su nezadovoljni ishodom razgovora.
Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu radi ublažavanja inflacije
10.09.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) podigla je danas referentnu kamatnu stopu kako bi ublažila inflaciju, podstaknutu visokim cenama nafte usled rata u Iranu.
Vuković: Bez nestašice energenata na zimu, najveći problem cena
10.09.2026.•
1
Tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju se nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali da će najveći izazov biti njihova cena, izjavio je programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije Gligo Vuković.
NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
10.09.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Cena nafte premašila 100 dolara po barelu
10.09.2026.•
0
Cena sirove nafte Brent porasla je u sredu uveče iznad 101 dolara po barelu, prvi put od maja, podstaknuta eskalacijom tenzija između SAD i Irana i jačom potražnjom Kine za naftom.
Poljoprivrednici sutra sa predstavnicima Vlade Srbije o cenama mleka i ratarskih kultura
09.09.2026.•
2
Predstavnici više udruženja poljoprivrednika Srbije, koji su zatražili razgovor sa premijerom Đurom Macutom zbog niskih cena ratarih proizvoda i mleka, pozvani su sutra na sastanak u Vladu Srbije.
Đedović Handanović: Cene energenata stvaraju pritisak i na cenu struje
09.09.2026.•
15
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da cene energenata na tržištu stvaraju pritisak i na cenu struje.
Ekonomista o podeli 6.000 dinara građanima: Nema besplatnog novca - ceh će na kraju platiti najsiromašniji
09.09.2026.•
17
Gotovo milijardu evra vredan paket pomoći građanima nije "besplatan novac", jer svaka potrošnja u jednom trenutku mora biti plaćena.
Đaković: Cene hrane skoro na evropskom proseku, a plate ni dopola
08.09.2026.•
12
Cene hrane u Srbiji približavaju se proseku EU brže nego cene ostalih proizvoda ili usluga.
Srbija zaboravila svoje, pa će proizvoditi kineske robote
08.09.2026.•
16
Krajem avgusta u Šapcu je otvorena fabrika sa čijih traka će u početku godišnje silaziti do 2.000 humanoidnih robota.
Javni dug za mesec dana povećan za 550 miliona evra
08.09.2026.•
5
Javni dug Srbije povećan je u julu za 63,6 milijardi dinara (oko 550 miliona evra) i dostigao je iznos od 4.910 milijardi dinara (41,8 milijardi evra).
Milioni evra za subvencije: Kineske kompanije iz državnog budžeta dobijaju najveće podsticaje
08.09.2026.•
9
Država domaćim i stranim privrednicima nastavlja da isplaćuje izdašne subvencije za izgradnju fabrika, zapošljavanje, kupovinu mašina, ali i izgradnju hotela, koji će prema vlastima biti potrebni za Expo sledeće godine.
Država ograničava cenu goriva, ali je ono svake nedelje sve skuplje
08.09.2026.•
19
Vlada Srbije produžila je uredbu o ograničenju cena naftnih derivata za još 60 dana. Iako sam naziv mere zvuči kao zaštita za novčanike vozača, realnost na benzinskim pumpama je drugačija jer je gorivo opet poskupelo.
Najskuplji kvadrat stana prodat u Beogradu za 12.000 evra
07.09.2026.•
3
U prvom polugodištu ove godine u Srbiji je najviše plaćen stan u beogradskoj opštini Stari grad i to za 2,6 miliona evra, što je ujedno i najskuplji kvadrat prodat po ceni od 12.000 evra.
Zlato putuje u Evropu
07.09.2026.•
3
Vest da je Holandija 86 tona zlata iz sopstvenih deviznih rezervi iz SAD premestila u London je iznenadila svet finansija.
Apple suočen s tužbom od 2,3 milijarde evra u Britaniji zbog pravila o praćenju korisnika
06.09.2026.•
2
Kompanija Apple suočena je sa tužbom vrednom dve milijarde funti (oko 2,3 milijarde evra), koja je podneta britanskom sudu u ime proizvođača aplikacija.
Folksvagen otpušta 50.000 radnika
06.09.2026.•
5
Nadzorni odbor Folksvagena jednoglasno je odobrio plan restrukturiranja do 2030. godine, kojim će nemački automobilski gigant u narednim godinama smanjiti broj zaposlenih širom sveta za do 50.000 radnika.
Komentari 10
gradjaninX
A konkurenti su im?! Mislim, ako im je biznis model (a nije) da izvoze za Indiju, Kinu, Rusiju i sl. onda ok. Svi ostali imaju skupe ili jos skuplje energente i radnike.
PS. Bice jos skuplji energenti (u svetu) uskoro.
PEtar
A sad par nelogičnosti :
"
pa su naše hidroelektrane umesto uobičajenih 9,1 milijardi kilovata godišnje lane isporučile čak 13,5 milijardi kilovata struje i to tri puta jeftinije nego što je energija iz termalki.
1."
Ovde pravimo jeftinije taj deo struje a sa druge strane hoće poskupljenje ???
"
U Sloveniji je primetno iznad, baš kao i u Mađarskoj ili Slovačkoj. Da ne spominjemo Belgiju, Nemačku, Holandiju ili Dansku...
2."
A da spomenemo njihov standard i kad naš bude takav, onda može i cena struje da se koriguje malo na više, jer opet smo utvrdili da deo pravimo i dosta jeftinije od tih evropljanja.
3. Te hidro i termo elektrane je napravio narod ovde džave, pa onda bi trebao i da ima jeftiniju struju za sebe. To nisu napravile privatne strane firme, pa da imamo strane cene. Nek dođu i naprave privatno ovde svoje elektrane, pa nek naplaćuju koliko hoće, ako to neko hoće da im plati...
A ako ne može jeftinije, onda nek se smanje porezi, nameti i harači... narod plaća izgradnju elektrana i održavanje i onda još da mu se i poveća cena...
S56
Pa ništa novo. Manje ćemo trošiti struju i gas
, a cene će biti više.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar