Šta sa cenom struje i gasa?
Mada tokom prolazećeg zimskog perioda gotovo da nije bilo hladnijih dana, time ni velikog utroška struje, odnosno gasa, ovih dana mnogo se priča o ceni najvažnijih energenata.
Foto: 021.rs
Razlog je približavanje 1. maja kada će se defintivno obelodaniti nova cena električne energije i plina.
Zainteresovana javnost
Zainteresovani privrednici uporno i sve glasnije ističu da im visoka cena energenata itekako slabi konkurentsku poziciju na tržištu. Nisu, naravno, nemi ni čelnici udruženja potrošača, svesni da ako je ove nezapamćeno blage zime tročlana porodica mesečno trošila 400 kilovata struje i plaćala otprilike 3.500 dinara, već prvog standarno hladnog decembara trošiće 550 kilovata i plaćati 6.200 dinara.
Podsetimo se, do pre samo godinu dana, tih 550 kilovata je iznosilo 3.600 dinara. Uvećanje je posledica loše prakse vlasti Srbije da cenu struje predugo drži niskom i potom je za samo 12 meseci tri puta sukcesivno uvećava.
Štaviše, prema dogovoru sa MMF-om, 1. maja bi trebalo da usledi novi rast cene struje za osam odsto, ali je država, izgleda, sve bliža stavu da ovog puta, bar za neko i to ne kratko vreme, odustane od novog nameta na građane.
Skupa struja
Nevolje privrednika su i veće. Struju plaćaju 120 evra po megavatu, bezmalo dvostruko više nego građani, ali, takođe, i znatno iznad cene električne energije na evropskom tržištu poslednjih meseci. Time su, svakako, u lošijoj poziciji od rivala sa Starog kontinenta.
Istina, pre dva ili tri meseca Evropljani su plaćali struju obično od 15 do 25 odsto više nego što EPS ispostavlja srpskim preduzećima, međutim nezabeleženo blaga zima, tačnije druga zaredom, prepolovila je uobičajeno zimsku potrošnju gasa. Cena plina je drastično pala, time i cena struje s obzirom na veoma važnu ulogu gasnih elektrana u prozvodnji i stabilizovanju evropskog tržišta električne energije.
Poslovni svet i građani su uvereni da plaćaju skupu struju. Poređenje sa cenama u susedstvu ne daje im za pravo. Posmatrajući evropske zemlje, struja je osetno jeftinija samo u Ukrajini i Moldaviji, dok je cena u BiH, Bugarskoj, Crnoj Gori i Makedoniji približna našoj, ali, ipak, nešto viša. U Sloveniji je primetno iznad, baš kao i u Mađarskoj ili Slovačkoj. Da ne spominjemo Belgiju, Nemačku, Holandiju ili Dansku...
Kada je Dunav bogat vodom
Sa druge strane malo koja država ima tako povoljnu strukturu proizvodnje struje, preciznije visok udeo hidroelektrana iz čijih pogona izlazi struja daleko jeftinija nego iz plinskih, ugljenih, eolski, solarnih ili nulklearnih energana.
To je naročito do izražaja došlo prošle godine, sve do nedavnog marta meseca kada je dotok voda bio nezapamćeno visok. I to kontinuirano gotovo 15 meseci, pa su naše hidroelektrane umesto uobičajenih 9,1 milijardi kilovata godišnje lane isporučile čak 13,5 milijardi kilovata struje i to tri puta jeftinije nego što je energija iz termalki.
Zbog energetske krize u Evropi i rata u Ukrajini, cena struje je prošle godine bila izrazito visoka. U drugoročnoj prodaji kretala se između 150 i 180 evra za megavat, dok je u prodaji danas za sutra dostizala i 135 evra u proseku.
To je bila srećna sezona za EPS. Ne samo što je imao višak struje u vreme izuzetno visokih cena na evropskom tržištu, već je taj višak poticao iz pogona odakle dolazi daleko najjeftinija energija.
Ogromna dobit, kilavo preduzeće
Rezultat vanredno povoljnih i srećnih okolnosti je istorijski pozitivno poslovanje državnog srpskog energetskog preduzeća. Ne samo što je izvozom zaradio 1,35 milijardi evra, već je i godišnja dobit rekordna, čak 980 miliona evra.
Podsetimo se, godine 2022. EPS, devalviran incidentom u Obrenovcu, zabeležio je minus od 650 miliona evra. Unazad dvadesetak godina EPS je prodavao struju po niskoj ceni i ostvarivao godišnju dobit između 25 i 30 miliona evra, samo dva puta je dostigao 65 miliona evra.
Poslovanje na ivici opstanka, uslovljeno pre svega od države određivanom cenom struje, za posledicu je imalo potpuno odsustvo investicija. Veliko je i pitanje koliko su redovno i kvalitetno obavljani najveći remonti. Međutim, upravo su ulaganja u nove pogone i nove, obnovljive izvore energije ono što je neophodno i bez čega ovo preduzeće nema perspektivu ni u bližoj budućnosti. Uprkos rekordnoj dobiti.
Zapravo, i pored remonta kojim su nekako sanirane posledice incidenta sa kraja 2021. godine, EPS je kilavo preduzeće. Nekada je maksimalna dnevna proizvodnja premašivala 125 miliona vati dnevno, rekord je sa 137,5 miliona ostvaren 1. februara 2012. godine. Danas je veliko pitanje može li srpska energetika na tržište dnevno da izbaci i 95 miliona kilovata. Dve ekstremno blage uzastopne zime su spasile stanovništvo Srbije velikih nedaća i iskušenja.
Nužnost ulaganja
Dakle, nema ništa bez ozbiljnih ulaganja u srpsko energetsko preduzeće. Potrebne su dve vrste inevesticija, od kojih je teško reći koje je nužnije, ali i koje je veće. U prvom slučaju su nove hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, ali i pojedini termoblokovi u Kostolcu i Obrenovcu. Drugu grupu novih proizvodnih pogona EPS činile bi eolske elektrane snage 2.200 megavata i solara čija se snaga procenjuje na 2.100 megavata.
I sve to bi trebalo, ukoliko želimo da sledimo evropske trendove i izbegnemo plaćanje velikih i stalno rastućih penala, izgraditi do 2040. godine. Eventualno se može očekivati produženje roka za pet sezona.
Lanjska rekordna dobit je odlična prilika da EPS koriguje inerciju višedecenijskog poslovanja za danas i učini poteze za budućnost. Drugim rečima, od 980 miliona dobiti, neka trećina ode na remonte, dve trećine bi morale u buduće nove hidroenergane, delom i u eolske i solarne.
Svakako će država morati uložiti i iz budžeta, ali bitno je da EPS posle decenija pauze obnovi praksu ulaganja. Jednostavno, bez investicija gubi budućnost i već za dvadesetak sezona postaće otpad, a sadašnji pogoni biće ugašeni.
Troškovi razvoja
I tu se otvara pitanje cene. Ako hoćemo EPS, tačnije državno energetsko preduzeće, i u budućnosti, onda je potrebno da se u cenu struje pored operativnih i kapitalnih troškova ugrade i troškovi razvoja novih pogona.
Dakle, troškovi izgradnje eolskih i solarnih parkova, pre njih reverzibilne hidroelekrtane Bistrice i Đerdapa 3... To znači da bi cena struje već za, recimo, dve godine mogla da bude nešto iznad 57 dolara po megavatu, ali i vidljivo ispod 120 evra, odnosno može se očekivati da za domaćinstva bude nešto skuplja, a za privredu primetno jeftinija.
Ako se građanima, decenijama naviklim na nisku cenu struje, budući izdatak na prvi trenutak učini teretom, valja im znati da u suprotnom državno energetsko preduzeće teško može da opstane. Individualni potrošači bili bi direktno izloženi tržištu struje, to znači da bi povremeno plaćali i onih 150-180 evra po megavatu i to bez troškova prenosa i distribucije, čija bi visina, u tom slučaju, varirala i dostizala pik upravo onda kada je potrošnja najveća.
Pročitaj još
Političke odluke
Evropa je, praktično, relativizovala tržišno ponašanje kada je reč o električnoj energiji. Gotovo suludim napuštanjem višedecenijskog oslanjanja na ruski gas, političkim odlukama se preorijentisala na mnogo skuplji tečni (dobrim delom američki) gas.
Time je poskupeo ne samo plin za daljinsko grejanje, već i proizvodnja struje u gasnim elektranama. Sadašnje ekstremno oscilovanje cena je posledica svojevrsnog političkog silovanja tržište. Time i država Srbije prestaje da bude obavezna držati se "pod mus" tržišnih pravila u segmentu struje i gasa.
Drugim rečima, ima pravo da određuje cenu struje u svojoj avliji, ali to ne znači da sa cenom može raditi svašta. Upravo radi pouzdane domaće proizvodnje u budućnosti, cenu struje treba odrediti tako da obezbeđuje stabilnu produkciju i danas, ali u narednih pola veka, i duže.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.02.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne, 4,5 odsto i kreditne olakšice, sedam odsto.
Burger king stiže u Srbiju: Ministarka privrede imala sastanak sa predstavnicima kompanije
12.02.2026.•
26
Ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se sa predstavnicima kompanije "Burger King" sa kojima je razgovarala o njihovim planovima o ulaganju u Srbiju i otvaranju većeg broja restorana.
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
33
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Profesor Đukić: Zaduživanje Srbije prodajom obveznica jeftinije, ali nije utešno
11.02.2026.•
2
Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Hajneken ukida radna mesta: Manja potražnja za pivom
11.02.2026.•
4
Holandski proizvođač piva Hajneken je najavio da će ukinuti do 6.000 radnih mesta širom sveta od ukupno 85.000.
Gaspromnjeft otkrio nalazište rezervi nafte od 55 miliona tona
11.02.2026.•
4
Naftna kompanija Gaspromnjeft objavila je da je otkrila nalazište sa rezervama od 55 miliona tona nafte u ruskoj arktičkoj zoni Jamalo-neneckog autonomnog okruga.
Strane kompanije smanjuju investicije u Srbiji: Zbog čega je to tako?
11.02.2026.•
9
Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra.
Ministarstvo poljoprivrede: Pratićemo stanje na tržištu mleka i prilagođavati mere
11.02.2026.•
2
Država ostaje opredeljena za dijalog sa proizvođačima mleka i nastaviće da prati stanje na tržištu i prilagođava mere realnim uslovima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
NBS: Bruto devizne rezerve u januaru skoro 29,4 milijarde evra
11.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve Srbije na kraju januara 2026. iznosile 29,39 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2025. povećane su za 388,4 miliona evra.
Nauči kako da primeniš AI u digitalnom marketingu za dva dana
11.02.2026.•
0
Dok jedni samo pričaju o primeni veštačke inteligencije u digitalnom marketingu na domaćem tržištu, drugi je već uveliko primenjuju i ostvaruju zavidne rezultate.
"Logika pijanih milionera": Leteći taksiji će uvećati ionako velik javni dug, a isplativost upitna
11.02.2026.•
18
Srbija će za investiciju "leteći taksiji", vrednu oko 125 miliona evra, morati dodatno da se zaduži, jer će najmanje još toliko koštati i izgradnja prateće infrastrukture.
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
28
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
60
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
36
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Komentari 10
gradjaninX
A konkurenti su im?! Mislim, ako im je biznis model (a nije) da izvoze za Indiju, Kinu, Rusiju i sl. onda ok. Svi ostali imaju skupe ili jos skuplje energente i radnike.
PS. Bice jos skuplji energenti (u svetu) uskoro.
PEtar
A sad par nelogičnosti :
"
pa su naše hidroelektrane umesto uobičajenih 9,1 milijardi kilovata godišnje lane isporučile čak 13,5 milijardi kilovata struje i to tri puta jeftinije nego što je energija iz termalki.
1."
Ovde pravimo jeftinije taj deo struje a sa druge strane hoće poskupljenje ???
"
U Sloveniji je primetno iznad, baš kao i u Mađarskoj ili Slovačkoj. Da ne spominjemo Belgiju, Nemačku, Holandiju ili Dansku...
2."
A da spomenemo njihov standard i kad naš bude takav, onda može i cena struje da se koriguje malo na više, jer opet smo utvrdili da deo pravimo i dosta jeftinije od tih evropljanja.
3. Te hidro i termo elektrane je napravio narod ovde džave, pa onda bi trebao i da ima jeftiniju struju za sebe. To nisu napravile privatne strane firme, pa da imamo strane cene. Nek dođu i naprave privatno ovde svoje elektrane, pa nek naplaćuju koliko hoće, ako to neko hoće da im plati...
A ako ne može jeftinije, onda nek se smanje porezi, nameti i harači... narod plaća izgradnju elektrana i održavanje i onda još da mu se i poveća cena...
S56
Pa ništa novo. Manje ćemo trošiti struju i gas
, a cene će biti više.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar