Radnička prava u Srbiji se sistemski krše: Bliži smo Africi nego Evropi
Za mnoge radnike u Srbiji radna nedelja ne traje pet, nego više dana.
Takođe, umesto predviđenih osam sati dnevno radi se i po deset ili dvanaest sati, ukazuju sindikalci, prenosi RTS.
Zbog toga bi, ističu na Međunarodni praznik rada, radnici u Srbiji trebalo da se vrate u vreme kada je počeo da se praznuje 1. maj i da se ponovo izbore za čuvene tri osmice - psam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulture.
"Radna nedelja često nije pet dana, već šest, a nekad i svih sedam. Radnicima se smanjuje broj dana godišnjeg odmora i plaćena odsustva. Često imamo tzv. preraspodelu radnog vremena, pa se prekovremeni i noćni rad ne plaćaju. Sve to su ozbiljna kršenja zakona", navodi za RTS Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Poslodavci kažu da bi ove primedbe trebalo da budu signal da postoji potreba za socijalnim dijalogom, gde bi se iznele sve sugestije, dileme i izazovi obe strane i našlo kompromisno rešenje u cilju očuvanja radno-socijalnog mira.
"Sigurno da poslodavac treba ozbiljno da shvati i sa uvažavanjem razmotri sve inicijative i predloge radnika u vezi sa uslovima rada, jer oni direktno utiču na njihovo zadovoljstvo i motivaciju, što se odražava na produktivnost i dugoročni uspeh preduzeća", navode u Uniji poslodavaca Srbije.
Sindikati: Sistemsko kršenje prava radnika
I u Međunarodnoj organizaciji rada smatraju da zakonodavni okvir mora da se modernizuje, posebno imajući u vidu da Zakon o radu nije ozbiljnije menjan poslednjih 20 godina. Ukoliko Srbija želi da se uskladi sa međunarodnim propisima, izmene će morati da pretrpe, između ostalih, i zakoni o štrajku, o mirnom rešavanju radnih sporova, o socio-ekonomskim savetima.
"Kod nas je najveća nevolja to što je opšta masa radništva podeljena na grupe na koje se odnose različiti radno-pravni režimi. Nivo zaštite radnika u Srbiji nije jednak među tim grupama i to je jedna od većih poteškoća. Kako konsolidovati taj radnički glas, ako se prava radnika razlikuju od grupe do grupe", kaže za RTS Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada u Srbiji.
"Ne tako davno imali smo situaciju sa tzv. frilenserima koji su u posebnom režimu samozaposlenih radnika. Zakon o radu štiti samo zaposlene, a ne sve radnike u celini i to mora da se promeni u novom Zakonu u radu", dodaje sagovornik RTS-a.
Prema indeksu poštovanja kolektivnih prava, Međunarodna konfederacija sindikata je sve države podelila na pet grupa. Srbija je svrstana u grupu zemalja u kojima postoji sistemsko kršenje prava radnika i to kako kod privatnih poslodavaca, tako i u javnom sektoru.
"Mi smo i dalje pretežno u društvu afričkih i azijskih zemalja. Bilo je zemalja u okruženju koje su nazadovale, ali uz to nazadovanje došle su do istog nivoa ocene kao i mi. Tu su Severna Makedonija, Rumunija, Grčka, Mađarska, dok ima zemalja, kao što su Hrvatska i Crna Gora, koje su na tom ocenjivanju bolje prošle i gde su radna prava bolje poštovana nego u Srbiji“, objašnajva Protić.
To, ističe, znači da domaći zakoni nisu na adekvatnom nivou kada su u pitanju međunarodni radni standardi i da njihova primena nije dosledna.
"Radnici i dalje moraju da se bore za svoja prava. Tekovine 1. maja i stvaranja radnog prava kao grane posledica su decenijskih borbi na ulicama u 19. veku. Naravno, sada nije vreme revolucije gde bi na ulicama trebalo da se borimo za svoja prava, ali ujedinjeni sindikati moraju stalno da podsećaju na potrebu poštovanja radnih prava u što većoj meri“, naglašava sagovornik RTS-a.
Mišljenja poslodavaca o uslovima rada u Srbiji variraju u zavisnosti od sektora i veličine preduzeća, ali su svi saglasni da nepredvidivost u primeni zakona i birokratija otežavaju poslovanje.
"Poslovanje, takođe, otežavaju i visoki nameti i takse za koje se tačno ne razume šta im je svrha. Privreda je stava da su troškovi rada visoki, uključujući poreze, doprinose i ostala davanja, te ukazuju da isti utiču na konkurentnost preduzeća”, navode u Uniji poslodavaca Srbije.
Dodaju i da je nedostatak kvalitetne radne snage ozbiljan problem za većinu delatnosti, zbog čega očekuju adekvatan odgovor u brzoj reformi obrazovnog sistema.
Pročitaj još
Srbija sve više zapošljava strance
Da bi se bar delimično rešio problem nedostatka radne snage, Srbija je prihvatila trend koji je odavno prisutan u razvijenim zemljama i sada zapošljava strance, što po mišljenju sindikalnih predstavnika nije dobro.
"To će izazivati stagnaciju plata, a naša kvalifikovana radna snaga će i dalje odlaziti iz zemlje", upozorava Mihajlović.
Zbog toga je, kaže, potrebna veća podrša domaćim privrednicima.
I ovog 1. maja žene u svetu, ali i u Srbiji su za isti posao manje plaćene od muškaraca. Da bi se to promenilo potrebno je dosledno sprovoditi međunarodne standarde i zakonske regulative koje zabranjuju diskriminaciju na osnovu pola.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
3
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
10
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
10
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
4
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
8
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
23
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
7
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Komentari 28
(ne)rođeni novosađan
Gde to, moliću lepo plaćaju muške više, dodem da se zaposlim :))
Ilijenadin
Nina
Nikad nismo cenili znanje,stručnost i primenjivali ga već samo epp...
U ljudskoj prirodi je da se manipulise i trazi laksi posao i veca zarada....
To je nasa vlast odavno shvatila i rodiše se preletačevići.Opranom diplomom,kursom od n-meseci postadose stručniji od stručnjaka a tu je i kartica biblioteke jbg..... Privilegije ....Ma nebeski narod...
Dobro vladajućoj partiji,dobro preletačevićima...A teško Srbiji....
Ali nema mesta za sve pod okriljem drzavnih jaslica...
Mora neko i da radi ...
Ali malo je 40 sati nedeljno,treba vise ..Ko treba da radi više?
G.predsedniče pitam ja Vas koliko sati će u mesecu maju 2024 godine a ima takvih meseci ......imati radnici u drzavnom sektoru?????
Zato...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar