Jugoslavija u srcu i imenu: Desetine srpskih firmi i institucija čuvaju uspomenu na bivšu državu

Autor: Euronews Srbija, Biznis.rs

Info

02.05.2024.

07:02

Jugoslavija ne postoji već više od 20 godina, ali se to po nazivima srpskih firmi baš ne bi reklo.

Jugoslavija u srcu i imenu: Desetine srpskih firmi i institucija čuvaju uspomenu na bivšu državu

Foto: 021.rs

Ime bivše države od zaborava čuvaju kulturne i sportske institucije, ali i desetine privatnih preduzeća, manjih i većih, uspešnih i manje uspešnih privrednih društava, piše Euronews Srbija.

Kad je o nacionalnim kompanjama reč, nasleđe Jugoslavije nestalo je krajem 2013. godine, kada je u istoriju otišlo ime Jugoslovenski aerotransport (JAT) i osnovana Air Serbia, ali kao uspomenu na nekadašnju SFRJ u nazivu uredno čuvaju tri kulturne i jedna sportska institucija - Jugoslovensko dramsko pozorište, Muzej istorije Jugoslavije, Jugoslovenska kinoteka i Jugoslovensko sportsko društvo Partizan, a tu je još i YUTA, nacionalno udruženje turističkih agencija.

Neke od tih institucija zadržale su u nazivu asocijaciju na bivšu državu zbog duge tradicije, kao što je Jugoslovensko dramsko pozorište, čije je ime toliko upečatljivo da na prvu loptu i ne shvatamo da nosi ime nekadašnje republike.

Duh bivše države

Pre manje od mesec dana, kompanija MV investment doo, koja je u vlasništvu Millennium Team doo Beograd, kupila je imovinu kompanije Danube Riverside za 3,17 milijardi dinara na javnoj licitaciji čiji je deo čuveni beogradski hotel "Jugoslavija". Kako se saznaje, na tom mestu biće sagrađen novi, manji hotel i dve rezidencijalne kule, ali naziv, prema svemu sudeći, neće opstati.

Međutim, čak i brzom pretragom Agencije za privredne registre vidi se da i dalje postoji više desetina firmi koje neguju jugoslovenski duh, bar u nazivu.

Tu su Jugoslovensko rečno brodarstvo, Jugoslovenska autorska agencija, Jugoslovenska biznis mreža, Jugoslovensko udruženje za primenjenu matematiku, Jugoslovensko društvo za borbu protiv osteoporoze... i to su samo neke od institucija koje nose pridev "jugoslovenski".

Pored njih, tu je i nekoliko desetina kompanija koje u nazivu imaju baš ime bivše države - Jugoslavija transport, pekara Jugoslavija, građevinska zadruga Jugoslavija... a i veliki broj kompanija koje u nazivu nose skraćeno "Jugo", "YUGO" ili "YU", pa tako možemo da naiđemo na Jugoport, Jugotrejd, Jugoremediju, Jugohemika, Jugovideo, Jugooprema, Jugoprogres, Jugoimport, Jugoinspekt, Jugomontana, Jugometal.

Bave se različitim delatnostima - od izgradnje gasovoda i poljoprivrede do prodaje nekretnina i računarskog programiranja. Bave se i keteringom, prodaju tekstil i proizvode vino ili pružaju usluge kol centra.

Firme "Yugo" uspešnije od firmi "Jugoslavija"

Među više od 137.000 privrednih društava i gotovo 330.000 preduzetnika u Srbiji, čak više od 100 je u svom nazivu zadržalo Jugoslaviju i/ili njenu prepoznatljivu skraćenicu "Yugo" ili "YU".

Kompanije sa "Yugo" u nazivu daleko su uspešnije od onih koje su se odlučile da zadrže celo ime nekadašnje zemlje, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall, a preneo je Biznis.rs. Tako se u "timu Yugo" prema podacima iz 2022. nalazilo ukupno 66 preduzeća i preduzetnika, među kojima su tri najuspešnije u toj godini ostvarile čak 130 milijardi dinara prihoda.

Kompanija i preduzetničkih radnji koje u nazivu imaju "Jugoslavija", ima oko 25, a najuspešnija među njih devet koje su 2022. godinu završile u plusu je Jugoslavija-Eko, firma registrovana za delatnost reklamnih agencija, koja je iskazala dobit od 2,48 miliona dinara i prihod od 67,2 miliona dinara.

Sa druge strane, ukupno 66 kompanija sa Yugo u nazivu naizgled "vrti" milijarde dinara, ali se zapravo uspeh čitave branše može pripisati samo jednoj među njima. Reč je o preduzeću za izgradnju gasovodnih sistema, transport i promet prirodnog gasa, poznatom jednostavno kao – Yugorosgaz.

Yugorosgaz, osnovan 1996. godine, u 2022. je ostvario ukupan prihod od 126 miiljardi dinara, kao i neto dobit od 2,72 milijarde dinara. Zato je "najodgovorniji" za uspeh "Yugo tima".

Jako dobro posluje i fabrika Yugotub iz Nove Pazove, koja se bavi proizvodnjom cevi. Iako njeno ime zvuči jugonostalgično, ova kompanija osnovana je 2006. godine, a jedini vlasnik joj je italijanska kompanija Profilmec. U 2022. godini ostvarila je prihod od gotovo četiri milijarde dinara.

Prema ostvarenim prihodima u 2022. godini pri vrhu je i kompanija Yugochem, osnovana je u avgustu te iste 2022. godine, koja je uspela je da ostvari ukupan prihod od 848 miliona dinara, a bavi se specijalizovanim posredovanjem u prodaji posebnih proizvoda.

S druge strane, neke od "Yugo" firmi su u stečaju ili likvidaciji. Jedna je Yes Yugoexport Korporacija, koja spada u rekordere prema dužini stečaja, druga je Yugoexport Hemija, a u likvidaciji su Yugopharmacia i Yugo Tech.

A šta zapravo inspiriše biznismene da svojim firmama daju "Jugoslavija/Yugo/YU" nazive, nije velika tajna. Jedan od razloga je, nesumnjivo, želja da budu preoznatljivi na svim tržištima biše zemlje i pokažu da su "eksteritorijalni". A drugi je, svakako - jugonostalgija.

Teme

Jugoslavija

Komentari 16

Hronološki Najpopularniji

Aca Bg

03.05.2024 • 18:58

SFRJ- vrhunac istorijskog razvoja ovih prostora...institucije, privreda, zdravstvo, obrazovanje i zdravstvo. Grupe koje su je razbijale od jeseni 1987, vladaju i kradu i dalje....i šire jeftinu propagandu i oportunizam zarad svojih kasta.

2 0 +2
Karanđika

02.05.2024 • 20:34

SFRJ

Mala ispravka... Jugoslavija na koju se misli u tekstu, "nestala je" pre 33 godine (decembra 1991. sa demisijom poslednjeg premijera A.Markovića), a ne pre 20 godina... Savezna Republika Jugoslavija (nastala aprila 1992) nije bila međunaridno priznata država... mada smo je mi tretirali kao stvarnu, a ne fiktivnu državu...

11 16 -5
/

02.05.2024 • 17:31

/

@petar plam
nisu se nesto razvijale.
krajem 80ih si mogao otici u forum i videti stamparske masine od pre drugog svetskog rata.

4 3 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.