U Srbiji dve godine ograničena cena goriva: Sve izvesnije da će se to nastaviti

Autor: Nova ekonomija

Info

12.05.2024.

07:02

Raste udeo uvoza nafte iz Ukrajine, opada ona iz Rusije.

U Srbiji dve godine ograničena cena goriva: Sve izvesnije da će se to nastaviti

Foto: Pixabay

Srpski uvoz nafte se diversifikuje od 2021. godine, iako su evropske sankcije na uvoz energentata iz Rusije počele da (postepeno) stupaju na snagu godinu dana kasnije.

Već te 2021. godine, Srbija je naftu najviše uvozili iz Iraka, Norveške i Rusije, da bi se naredne godine u uvoznom miksu našla i Ukrajina sa veoma malom količinom. Od prošle godine, tu je i Azerbejdžan kao uvozna destinacija.

Napori da Srbija diversifikuje snabdevanje naftom su uvek dobri, jer jedna država kroz nju dobija veću energetsku bezbednost, piše Nova ekonomija.

Cena goriva koja je u Srbiji veća nego u drugim državama regiona može da se pravda time što se nafta ne proizvodi u Srbiji, ali i duplom državnom kontrolom, odnosno uticajem na cenu kroz akcize i aktuelno limitiranje cene derivata.

Uoči poslednjeg povećanja akciza, a nakon dve godine uredbe o ograničenju cena naftnih derivata, većina sagovornika Nove ekonomije koji posluju u energetici misle da se u Srbiji neće promeniti odluka o regulisanju cena. Uredba koja je na snazi treba da istekne krajem jula, ali je u dva navrata već produžavano njeno trajanje.

"Ne očekujem velike promene u domaćoj regulativi koja se odnosi na cene naftnih derivata. Tekuća domaća regulativa naftnih derivata je plod kompleksne geopolitičke situacije koja je dovela do nestabilnosti globalnog naftnog tržišta. U takvim okolnostima, ne postoji veliki izbor za državu osim da ona interveniše putem regulacije cena goriva u većoj ili manjoj meri, što je Srbija i učinila", kaže Ivan Brajović, potpredsednik udruženja UTNGS i direktor kompanije T-Nafta Beograd.

S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić kaže da nema adekvatan odgovor šta se u Srbiji dešava kada su cene nafte u pitanju, osim da isporuke variraju u zavisnosti od pojedinačno ugovorenog posla.

"Svaka od tih ugovorenih količina nafte prati sudbinu i konkretne cene aranžmana prema kojem je ugovorena. Onda nemate jedno rešenje i ne pomaže, na primer, da pratite cenu na Londonskoj berzi ili iz Rusije, koje ja kao ekonomista pratim. Ako analizirate tendencije, onda gledate i fjučerse (ugovorene cene za isporuke u budućnosti). Kada pogledate cene poslednjih 20 godina, najveće 'iskakanje' je bilo 2008. godine, kada je bila i globalna kriza i kada je došlo do eksplozije (cena). Da zaokružimo, tada cene su išle i do 150 dolara za barel. Za sve kompanije koje planiraju, projektuju oni to i rade na bazi fjučersa. Tu dolazimo do spoznaje interakcije robe i tržišta, a svaki ozbiljniji privrednik će imati tri scenarija", kaže Đukić.

Ivan Brajović podseća da je Srbija, radi obezbeđenja energetske stabilnosti u uslovima ekstremnog porasta cena naftnih derivata u 2022. godini, "postupila odgovorno", privremeno smanjujući akcize na motorna goriva (dizel i benzin), mada to nije učinila i za tečni naftni gas (TNG).

"Pošto je Srbija zavisna uvoza od nafte, nemoguće je izolovati domaće cene goriva od međunarodnih cena nafte kao sirovine iz koje ta goriva nastaju. To praktično znači da će domaće cene goriva pratiti trajektoriju cena nafte, kako rastuću, tako i opadajuću. Pri tome, državne mere imaju za cilj da obuzdaju previsoki porast cena goriva i time spreče širi inflatorni trend koji obično nastaje kao posledica prevelikih skokova cena goriva kao ključnog inflatornog okidača", kaže direktor T-nafte.

Odakle Srbija uvozi naftu?

U 2021. godini Srbija je uvezla ukupno 2,6 miliona tona nafte (ukupna vrednost 1,34 milijarde dolara) i to iz Iraka 1,6 miliona tona (755 miliona dolara), iz Rusije 570.254 tone (331 miliona dolara), Norveške 88,392 tone (46,2 miliona dolara) i EU 7.723 tona (4,2 miliona dolara).

Naredne godine taj odnos izgleda malo drugačije pa od ukupno uvezenih 3,4 miliona tona (2,3 milijarde dolara) prednjače Irak i Rusija sa 1,8 i 1,6 miliona tona (1,2 milijardi dolara i 1,05 milijardi dolara), slede EU i Ukrajina sa 17.032 tona (14,6 miliona dolara) i 69 tona (62.400 dolara).

Prošle godine od ukupno uveznih 3,5 miliona tona (ukupno 1,9 milijarde dolara) nafte ponovo najviše dolazi iz Iraka 1,5 miliona tona (851 milion dolara), potom Norveške (540.278 tona vrednih 357 miliona dolara), iz Rusije (434.045 tona vrednih 216 miliona dolara).

Zatim slede Azerbejdžan sa 94.885 tona (63,7 miliona dolara), EU sa 10.692 tona (7,4 miliona dolara) i Ukrajina sa 347,7 tona (279.000 dolara). Ostatak dolazi iz svih drugih zemalja.

"Teoretski, Srbija može uvoziti naftu sa svih destinacija, uključujući i Rusiju kojoj nismo uveli sankcije. Međutim, pošto hrvatski Janaf zbog sankcija odbija da iz Omišlja prepumpava naftu ruskog porekla, Srbija je primorana da uvozi druge tipove nafte ne-ruskog porekla: CPC Blend i KEBCO iz Kazahstana, Kirkuk iz Iraka, Johan Sverdrup iz Norveške i dr. Uz određena tehnološka podešavanja, Rafinerija nafte u Pančevu može preraditi gotovo sve tipove nafte, razlike se ogledaju samo u randmanu prerade", objašnjava Brajović.

Ceo tekst Nove ekonomije čitajte OVDE.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

/

12.05.2024 • 19:35

/

e pa kada smo kinezima duzni vise nego koliko kosta cela drzava

3 6 -3
Particulare matter

12.05.2024 • 19:24

Što više Ukrajina pogodi rafinerija na teritoriji Rusije, a do sada su oštetili oko 40, to je niža cena sirove nafte jer Rusija ima manje kapaciteta za preradu pa mora da izvozi više nafte u sirovom stanju.

2 5 -3
Milos

12.05.2024 • 17:56

Kako nas brani

Nemoj Vucko vise molim te....

7 3 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.